Koliki su danas troškovi proizvodnje?
Kilo crvenog zlata kao pre 15 godina
Tokom jula malinari su ponovo održali nekoliko protesta i privremenih blokada puteva, u Arilju i kod Bajine Bašte, jer su nezadovoljni ponuđenom cenom maline. Ovogodišnja cena je praktično ista kao i pre 15 godina, odnosno 2008. godine kada su troškovi proizvodnje bili daleko manji nego danas, pa je nerealno da se taj posao isplati.
Berba se polako bliži kraju, ali rešenja za nisku cenu maline, koja je kako tvrde malinari dovoljna samo da pokrije troškove njene proizvodnje, nema ni na pomolu iako su troškovi proizvodnje čak veći nego prople godine kada je cena maline bila od 500 do 630 dinara po kilogramu.
Primera radi, samo je veštačko đubrivo ove godine bilo skuplje nego prethodne.
„Tri evra bi bila prihvatljiva cena, prva klasa sorte miker plaća se 220 dinara za kilogram. Ljudi više neće da rade“, kaže za Novu ekonomiju Radoje Rogić iz Užica koji svoje malinjake ima na površini od jednog hektara u selima Vrutci i Ponikve, na obroncima planine Tare, koji je i ranije više puta govorio za naš portal.
Prošlogodišnji rod iako se ovogodišnja berba privodi kraju, još nije isplaćena u potpunosti, nedostaje još najmanje 10 odsto ugovorene sume.
Kako je objasnio naš sagovornik, malinari od hladnjačara često uzimaju i repromaterijal za proizvodnju maline, veštačko đubrivo i hemiju, pa se obavezuju da kasnije to plate kroz rod maline.
Prema njegovim rečima, čak i kad se troškovi tog repromaterijala uzmu u obzir, cena prošlogodišnjeg roda i dalje nije u potpunosti isplaćena.
Priznanica koju nam je pokazao sagovornik, na kojoj su cene veštačkog đubrivaFoto: Screenshot
Cena je prošle godine bila 520 dinara za kilogram, a količina je bila oko pet tona, ove godine dk još traje berba ubrani rod je premašio tu količinu.
Najbolji rod maline je prema rečima našeg sagovornika bio 2015. godine kada je iznosio 13,5 tona, po ceni od 251 dinar za kilogram.
„Ova cena maline je ista kao i 2008. godine, kada je iznosila 205 dinara za miker i 190 dinara za sortu maline vilamet. Međutim, 2008. godine cena đubriva tipa ‘kan’ je bila od 22 do 28 dinara za kilogram, a sada je od 80 do 100 dinara za kilogram, jara kompleks je sada 180 dinara za kilogram, a dnevnice berača bile su od 1.200 do 1.500 dinara“, kaže sagovornik Nove ekonomije.
On dodaje da je te godine i cena dizela bila niža, od 82 do 92 dinara za litar, sada, a evro je tada vredeo oko 77 dinara. Evro danas vredi oko 118 dinara, a cena evrodizela, goriva koje koriste poljoprivrednici trenutno je na primer 186 dinara za litar, uz manji popust koji dobijaju uz poljoprivrednu karticu.
On dodaje da je te godine i cena dizela bila niža, od 82 do 92 dinara za litar, sada, a evro je tada vredeo oko 77 dinara. Evro danas vredi oko 118 dinara, a cena evrodizela, goriva koje koriste poljoprivrednici trenutno je na primer 186 dinara za litar, uz manji popust koji dobijaju uz poljoprivrednu karticu.
„Stvorena je takva situacija da je đubrivo poskupelo pet puta, radna snaga najmanje tri puta, dnevnica je sada oko 5.000 dinara. Ako je država do sada davala subvencije od 9.000 po hektaru, a ove godine 18.000 dinara, to je celih 100 kilograma đubriva, odnosno dva džaka od 50 kilograma, koja je onda to subvencija?“, dodaje naš sagovornik.
Protest malinara u selu Rogačica kod Bajine Bašte, 30. jul 2023. godineFoto: Nova ekonomija
Vlada prema njegovim rečima treba da kaže kako joj nisu potrebni domaći seoski proizvodi, pa će se u svakom slučaju poljoprivredna proizvodnja se ugasiti.
„Ja ću ove godine sigurno da ugasim 20 ari maline, a možda i pola hektara, ja ne mogu da se pokrijem ove godine ne mogu da dođem na nulu, ko plaća radnika on to ne može, 110.000 dinara sam platio vezanje i sečenje, 90.000 je bilo plevljenje i zakidanje lastara, 110.000 sam se zadužio za đubrivo, a za 40.000 sam kupio veštačko đubrivo, hemiju i prskanje nisam izračunao, ali i ona će biti oko 80.000, osiguranje je 200.000, berač je 100 dinara po kilogramu“, kaže Rogić.
Prema njegovim rečima, prosta računica govori da bi u slučaju da ovogodišnji rod iznosi osam tona, po ceni od 200 dinara, ukupan prihod bio 1,6 miliona dinara.
„Od toga 800.000 odmah ide beračima, ostatak su svi ovi troškovi proizvodnje, plus gorivo za razvoz radnika, za 15 dana taj trošak je bio 16.000 dinara“, kaže sagovornik našeg portala.
Država pomagala izgradnju malih hladnjača
Vlasnicima malih hladnjača koje malinu, ali i ostalo voće otkupljuju često i u zabačenijim seoskim sredinama, država je davala subvencije za njihovu izgradnju, koje su iznosile i po 50.000 evra.
Malinari, ali i predstavnici malih hladnjača često govore kako je prošlogodišnja visoka cena maline zapravo imala za cilj da njih ekonomski iscrpi i izbaci iz posla.
On dodaje da svim ovim troškovima treba dodati i kanap koji se koristi za vezivanje, gorivo koje se koristi za freziranje, kao i troškovi ostalih radova:
„Ispada da ja od osam tona mogu da zaradim nekih 100.000 dinara, od malina koje su zasađene na površini od jednog hektara i na oko 900 metara nadmorske visine, gde su manji prinosi, jer malina trpi vetar, kišu, mraz“.
Inače, postoje i proizvođači maline koji imaju rod i po 20.000 tona, 17 radnika i nikako nemaju račun da beru to voće koje se često naziva crveno zlato jer je jedan od najvažnijih izvoznih proizvoda Srbije.
Naš sagovornik kaže da proizvođači maline prošle godine nisu tražili cenu maline od preko 500 dinara za kilogram, kao i da bi bili zadovoljni da je ona iznosila i 300 dinara za kilogram.
„Ko je zainteresovan da reši probleme malinara neka vidi ko je i zašto odredio tu cenu maline“, dodao je naš sagovornik.
Zbog visoke cene maline u sezoni 2022. godine u problemima su se našle male i srednje hladnjače, koje malinu direktno otkupljuju od proizvođača. da taj problem postoji potvrdila je i država koja im je odobrila kredite preko Banke Poštanaska štedionica, za konačnu isplatu malinara, o čemu je naš portal više puta pisao.
Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, tokom sezone berbe maline 2021. godine rekao je kako je cena maline tada bila rekordna, preko 300 dinara po kilogramu.
„Čim vidite da nema priloga na televizijama, da se ljudi žale, vi znate da je sve dobro i da su cene odlične, tako da je to dobra vest za Srbiju“, rekao je tada Vučić, a preneo portal Jugmedia 16. juna 2021.godine.
„Kad vi kažete da cena nije loša, onda znam da je odlična. Niko nije sanjao ovakvu cenu ni maline ni kupine“, rekao je Vučić 17. avgusta 2021. godine prilikom posete Zlatiborskog okruga, a preneo portal Telegraf.
Tada je rekao kako se nada da će se uspeti u tome da u naredne tri godine još dva puta bude takva cena, ali da to neće biti lako.
Prilikom posete Moravičkom okrugu 6. jula prošle godine, Vučić je od predsednika Asocijacije malinara Srbije Dobrivoja Radovića dobio zahvalnicu jer je „država ispunila sve što je malinarima i obećala“.
Vučić je tada rekao kako zna da posao sa malinama nije lak, kao i da malinari nikad nisu zadovoljni cenom, ali da je ona sada takva da bi bilo sramota reći da nije dobra (od 500 do 630 dinara po kilogramu).
Kasnije su nastupili i problemi u vezi sa isplatom malinara, o čemu je Nova ekonomija više puta pisala.
Povodom najave da će 2023. godine cena maline biti manja nego 2022. godine, Vučić je početkom aprila ove godine rekao da je cena maline pet godina bila takva kakvu niko nije sanjao.
„Kad dođe jedna godina da (cena) nije onakva kakvu bi voleo, onda Vučiću daj cenu, ne daje Vučić cenu nego ti daje tržište, a kad je dobra cena, e nema to veze sa Vučićem“, rekao je Vučić.
Vučić je o ceni maline govorio i 2017. godine, kada su je hladnjačari plaćali od 120 do 160 dinara za kilogram. I tada je govorio kako država „gotovo da ništa ne može da uradi po tom pitanju“, iako je prema njegovim rečima vršen „dozvoljeni pritisak“ na hladnjačare da se cena maline poveća.
Radović (Asocijacija malinara): Nezadovoljni smo cenom, nije bilo napada na hladnjače
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će vrednost prvog dela programa stambenog kreditiranja mladih biti oko 400 miliona evra."To je 5.500 stambenih jedinica. Ako to uspemo da uradimo, produži...
Republički zavod za statistiku objavio je danas analizu podataka visokog obrazovanja za 2023/24 godinu. Prošle godine upisano je 249.768 studenata, na svim nivoima visokoškolskog obrazovanja, što je 1.260 st...
Vlada Srbije usvojila je na danas Uredbu o uslovima, visini, obuhvatu korisnika penzija i dinamici isplate novčanog iznosa kao uvećanja uz penziju, kojom se, kako je saopšteno, omogućava nastavak sprovođenja...
Glavni plan rada Privredne komore Srbije (PKS) za 2025. godinu je njena reorganizacija koja obuhvata profesionalnost u radu, efikasnost zajedničkog rada, bolji protok informacija, viši stepen odgovornosti i ...
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
