CTP gradi najveći logistički centar u Srbiji, podnet zahtev za procenu uticaja
Površina preko 135 hiljada kvadrata.
Srbija
U Srbiju stigao lek protiv korone pakslovid
U Srbiju je stigao prvi kotigent leka protiv koronavirusa Pakslovid, objavilo je Ministarstvo zdravlja.Agencija za lekove i medicinska sredstva je izdala uvoznu dozvolu za ovaj lek 21. januara 2022. godine, a kao korisnik leka je naveden Institut za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović-Batut". Prioizvođač leka je kompanija Pfizer Manufacturing iz Nemačke.Promet PCR testova u Srbiji prošle godine najmanje 30 miliona evra U podacima o dozvoli piše da se radi o količini "5.000", ali se ne precizira da li su u pitanju tablete ili kutije.Pošto se lek ne nalazi na listi lekova sa dozvolom za promet, već mu je izdata samo uvozna dozvola, to znači da on ne može da se nađe u slobodnoj prodaji u apotekama već da ga je moguće dobiti samo na recept, odnosno u zdravstvenim ustanovama. Evropska agencija za lekove je odobrila pakslovid za upotrebu 28. januara, odnosno nedelju dana nakon što je domaća Agencija izdala uvoznu dozvolu.RFZO na opremu u pandemiji potrošio barem 520 miliona evra Ministarstvo ističe da je Srbija prva evrropska zemlja, nakon Velike Britanije, kojoj je isporučen ovaj lek "i to deset dana nakon što je EMA odobrila upotrenu i promet ovog leka", piše u saopštenju.Napominje se da je komisija Ministarstva zdravlja kojom predsedava prof. dr Goran Stevanović, direktor Klinike za infektivne bolesti, napravila distributivnu listu na osnovu koje će lek biti raspoređen po zdravstvenim ustanovama.Lek pakslovid se sastoji od dve tablete - nirmatrelvira i ritonavira. Tablete se uzimaju zajedno, dva puta dnevno, a terapija traje pet dana. Preporuka je da se sa terapijom pakslovidom počne što pre nakon dijagnostikovane korone.Kako se 2021. trošio novac u zdravstvu? Cene po kojima Srbija kupuje lekove i vakcine protiv korone, baš kao i testove i opremu, i dalje je tajna.Međutim, Rojters je objavio su Sjedinjene Američke Države petodnevni tretman pakslovidom plaćanje 530 dolara, a molnupiravirom 700 dolara.Koliku platu sada imaju lekari?
Fond Telekom Srbija finansira inovativne startape
Nakon dobijanja licence, počeo je da radi Fond Telekoma Srbija, prenela je Radio-televizija Srbije. Taj fond će finansirati startape, preduzeća koja se u Srbiji bave inovacijama.Osnivanjem tog fonda, kao se ocenjuje, otvara se mogućnost za finansiranje malih, brzorastućih kompanija koje ne mogu da ispune kreditne uslove banaka."Obezbedili smo prvih pet miliona evra. Znate da smo mi i ranije rekli da ćemo mi minimalno 25 miliona evra investiramo u pet godina", kaže Vladimir Lučić, generalni direktor Telekoma Srbija.Na adresu fonda kako se dodaje, stiglo je 250 prijava, a u konkurenciji je ostalo sedam. Vrednovana je revolucionarnost tehnološke inovacije, da li se neki proizvod može prodati na stranom tržištu, kao i da li startap može da napreduje u kratkom roku.Davor Sakač, direktor Fonda Telekoma Srbija kaže da su u toku pregovori sa sedam startapova iz raznih oblasti, a da je cilj da se u narednih 40 dana pregovori zatvore.Iznos donacija kako se naglašava, zavisi od toga koliko je startap kompaniji potrebno sredstava u toj fazi razvoja. Nije ograničen ni njihov broj jer je konkurs stalno otvoren.Startap akcelerator za mlade preduzetnikePet domaćih startapa predstaviće se svetskim investitorima u Dubaiju Marko Janković, predsednik Komisije za hartije od vrednosti, kaže da je jedan od glavnih ciljeva te komisije održanje i učvršćivanje poverenja investitora u domaće tržište kapitala."Oprezni smo kada je ispunjenje tih zahteva u pitanju. Raduje me da kao Komisija vidimo interesovanje jednog značajnog broja budućih, nadam se uspešnih osnivača društva za upravljanje alternativnim investicionim fondovima", navodi Janković. Osnivači takvih društava mogu da budu domaća i strana pravna i fizička lica, koja moraju da uvere Komisiju za hartije od vrednosti o tome da li mogu da pruže sigurnost investitorima i obezbede zaštitu podataka. Osnivački ulog je 70.000 evra za mala i 125.000 evra za veća društva.Alternativni investicioni fond prikuplja sredstva od investitora sa namerom da ih investira u skladu sa utvrđenom politikom ulaganja u korist tih investitora. Njihov rad definisan je Zakonom o alternativnim investicionim fondovima koji je usvojen 2019. godine.
Pokrenuta peticija za koordinatore transplantacije u svim bolnicama
Preko 1.000 ljudi je za samo nekoliko sati potpisalo peticiju za imenovanje koordinatora transplantacije u svim bolnicama u Srbiji. Koordinatori bi, ukoliko se stvore medicinski uslovi, obavezno i uvek obaviti razgovor sa porodicom potencijalnog donora i zatražiti saglasnost.Peticiju je pokrenula Ivana Jović, koja i sama čeka poziv koji bi joj promenio život, jer živi sa jednim bubregom zbog čega tri puta nedeljno ide na dijalizu, kako piše u tekstu peticije.Peticiju možete potpisati na linku."Najvažnije je ne propuštati prilike i uvek pitati porodice potencijalnog donora za saglasnost", dodaje se.Trenutno više od 2.000 ljudi čeka na transplataciju organa."Broj urađenih transplantacija je iz godine u godinu sve manji, a lista čekanja sve duža, neki pacijenti nažalost ni ne dočekaju svoju priliku za novi život", piše u tekstu.Kao pozitivni primer, navodi se susedna Hrvatska gde je 2021. godini izvršeno 268 transplantacija, dok je u Srbiji do oktobra izvršeno tek pet.
Sve više oružja se kreće kroz BiH
Sve više oružja i vojne opreme se kreće kroz Bosnu u Hercegovni, a postoje određeni problemi u praćenju tog transporta, piše Capital.ba. Podaci Ministarstva bezbednosti pokazuju da je tokom prošle godine podneto i izdato čak 757 rešenja kojim se odobrava kretanje oružja i vojne opreme.Od navedenog broja, na izvoz se odnosilo 501 rešenje, a na uvoz 256, što je povećanje u odnosu na godinu ranije."Ukoliko se analiziraju navedeni podaci, evidentan je trend rasta izdatih odobrenja i to za 22,69 odsto u 2021. godini u odnosu na 2020. godinu", naveli su u Ministarstvu.Ekonomist: Srbija se nakupovala oružja i to se ne dopada komšijamaLani je zahteve za kretanje oružja i vojne opreme podnelo 36 firmi.Najviše podnetih zahteva za izdavanje odobrenja u 2021. godini odnosi se na kompanije UNIS "GINEX" Goražde, "IGMAN" Konjic, "POBJEDA TECHNOLOGY" Goražde i "KM TRADE" Visoko.Pored odobrenja za kretanje oružja zbog uvoza i izvoza, tokom prošle godine izdato je i 369 saglasnosti za rešenja kojim se odobrava kretanje između entiteta, kantona i Brčko distrikta BiH, a za čije su sprovođenje nadležni entiteti, kantoni i Distrikt."Evidentan je trend rasta i izdatih prethodnih saglasnosti od 11,78 odsto za 2021. godinu u odnosu na godinu ranije", dodaju u Ministarstvu.Što se tiče praćenja kretanja oružja i vojne opreme, ministar bezbednosti donosi godišnji redovni Plan nadzora i kontrole."Redovni nadzor i kontrola se vrše u sedištu firme o čemu se obavštava odgovorno lice u pravnom licu. Vrlo često se vrše i vanredni nadzori bez najave na ruti kretanja robe. Tokom 2021. godine izvršeno je 12 vanrednih nadzora o kontroli kretanja oružja i vojne opreme", ističu u Ministarstvu.O svemu se u Ministarstvu vodi pisana i elektronska evidencija, međutim priznaju da u vezi s tim ima problema."U elektronsku evidenciju su povezane sve nadležne policijske agencije. Obzirom da pomenuta elektronska baza podataka nije dala odgovarajuće rezultate, nadležne institucije su radile na unapređenju informatičkih sistema predviđenih propisima iz ove oblasti", navode u Ministarstvu.Izvoz oružja iz Srbije pao za 16% tokom 2019. godineUNDP je obezbedilo sredstva za razvoj nove elektronske evidencije."Ta evidencija bi pomogla službenicima pri obradi zahteva za odobrenje kretanja oružja i vojne opreme i automatski stvarala bazu podataka koja bi u svakom momentu mogla odgovoriti na zahteve odgovornih lica, tako da je i raspisan tender za ponude izrade ovakvog softvera i procedura je u toku", dodali su u Ministarstvu.Dodaju da se unos podataka u pisanu evidenciju vrši se na dnevnoj osnovi, a o ćemu se dostavljaju redovni sedmični izveštaji EUFOR-u.Prema dostupnim podacima, BiH je za deset meseci 2021. godine izvezla oružja i municije u iznosu od 181 milion KM, što je za 35 odsto više nego u istom periodu 2020. Najviše je izvezeno u SAD, Egipat i Češku.
U decembru poskupela testenina i mobilna telefonija
Prehrambeni proizvodi su u decembru, u odnosu na novembar, poskupeli 0,3 odsto, a najviše testenina koja je poskupela čak za šest odsto. Usluge mobilne telefonije, čije su cene mirovale od 2017. godine, poskupele su za 2,6 odsto. Kada se porede sa istim periodom prethodne godine, prehrambeni proizvodi su u decembru poskupeli su 12,1 odsto i to najviše zbog poskupljenja svežeg povrća od 25,9 odsto. Inflacija je usporena na mesečnom, a ubrzana je na međugodišnjem nivou u decembru 2021, navodi se u biltenu Makroekonomske analize i trendovi (MAT). U novembru i decembru 2021. registrovana je mesečna inflacija od 0,9 odsto i 0,4 odsto i međugodišnja inflacija od 7,5 odsto i 7,9 odsto. Srbija je, kako se navodi, imala višu međugodišnju inflaciju od proseka Evropske unije i u novembru i u decembru 2021. godine.Inflacija u evrozoni dostigla novi rekordU novembru i decembru 2021. međugodišnja inflacija je bila 7,5 odsto i 7,9 odsto u Srbiji, a 5,2 odsto i 5,3 odsto u Evropskoj uniji. Međugodišnja inflacija u Srbiji koja je poslednji put bila viša od međugodišnje inflacije i u novembru i u decembru 2021. zabeležena još u julu 2013, kada je iznela 8,6 odsto. Rast bruto zarada u periodu januar-novembar 2021. godine, u odnosu na isti period prošle godine, iznosio je 9,1 odsto nominalno, odnosno 5,2 realno. Istovremeno, neto zarade su porasle za 9,3 odsto nominalno i za 5,4 odsto realno. Na međugodišnjem nivou poskupeli energija, usluge, hranaNa međugodišnjem nivou u decembru 2021. poskupele su sve osnovne kategorije potrošačke korpe, piše u analizi MAT-a. Prehrambeni proizvodi su poskupeli za 12,1 odsto, najviše zato što je sveže povrće poskupelo za 25,9 odsto.Od januara do decembra 2021. sveže povrće je poskupelo za 53,9 odsto, a pojeftinilo je za 18,2 odsto. Energija je poskupela za 13,4 odsto, najviše zbog motornih goriva koja su poskupela za 23,5 odsto. Od januara do decembra 2021. motorna goriva su poskupela za 24,6 odsto, a pojeftinila su za 0,9 odsto.Usluge su, na kraju, poskupele za 3,8 odsto, ponajviše zato što su komunalno-stambene usluge od januara do decembra 2021. poskupele za 6,6 odsto, a nijednom nisu pojeftinile, navodi MAT.Inflacija se u decembru popela na 7,9 odsto U odnosu na novembar rast cena alkoholnih pića i usluga Na mesečnom nivou u decembru 2021. poskupele su sve osnovne kategorije potrošačke korpe osim energije, čije su cene ostale na prošlomesečnom nivou. Neprehrambeni proizvodi bez energije su poskupeli za 0,6 odsto jer su pre svega, alkoholna pića poskupela za 1,2 odsto što je njihovo najveće mesečno poskupljenje u 2021. godini.Usluge su poskupele za 0,6 odsto, pre svega, jer su usluge mobilne telefonije, čije su cene mirovale od aprila 2017, poskupele za 2,6 odsto. Prehrambeni proizvodi su, naposletku, poskupeli za 0,3 odsto, jer je, pre svega, testenina poskupela čak za šest odsto. Glavne komponente rasta inflacije su, kako se navodi u analizi, "izuzetni rast svetskih cena neprerađene hrane i energije".
Užički muzej dobio nove prozore zahvaljujući Ministarstvu pravde
Na jednoj od zgrada užičkog Narodnog muzeja zamenjeni su prozori, zahvaljujući konkursu koji je raspisalo Ministarstvo pravde, saopšila je gradska uprava u tom gradu. Reč je o konkursu za dodelu sredstava koja su prikuljena od odlaganja krivičnog gonjenja pomoću kog je ta ustanova dobila 7,5 miliona dinara.Nova stolarija će, kako se dodaje, doprineti energetskoj efikasnosti i uštedi energenata, kao i lepšem izgledu tog objekta u kome se pre Drugog svetskog rata nalazila Narodna banka, a tokom rata 1941. godine štab Josipa Broza Tita.U toj ustanovi kažu kako se nadaju a će uspeti da obezbede sredstva za zamenu prozora i na drugoj zgradi, kao i za rekonstrukciju fasade.Na konkursu Ministarstva pravde pored projekta užičkom muzeja podržan je i projekat Narodne biblioteke.Ta ustanova je dobila 1,8 miliona dinara koje je iskoristila za kupovinu namenskog vozila kojim će dostavljati knjige osobama sa invaliditetom i čitaocima koji žive u seoskim područjima, kao i za praćenje i vršenje nadzora u optštinskim bibliotekama.Užice na korak bliže kanalazaciji i čistijoj Đetinji Narodni muzej u Užicu ima nekoliko muzejskih postavki o nastanku i razvoju grada, Užičkoj Republici, partizanskoj fabrici oružja i municije, kao i o istoriji namenske proizvodnje u tom gradu. Iza zgrade muzeja na kojoj su zamenjeni prozori decenijama se nalazi spomenik Josipu Brozu Titu koji je nekada bio na glavnom gradskom trgu.Ta ustanova gazduje starom hidrocentralom prvom u Srbiji koja je izgrađena prema principima koje je osmislio Nikola Tesla, kao i Spomen-kompleksom Bitka na Kadinjači.Pre nekoliko godina Grad Užice koristio je sredstva od 3,7 miliona dinara, takođe dobijena na konkursu Ministarstva pravde od novca prikupljenog po osnovu odlaganja krivičnog gonjenja (oportuniteta).
Zaštitnik preduzetnika i privrednika se žali na državnu agenciju SEPA
Veliki broj privrednika koji se bave uvozom žalio se Zaštitniku preduzetnika i privrednika Srbije da Agencija za zaštitu životne sredine (SEPA) traži da privrednici podnose izveštaj sa podacima koje SEPA već ima u svojoj bazi. "Zbog velikog broja poziva privednika koji se bave uvozom, a u vezi postupanja Agencije za zaštitu životne sredine (SEPA) pitamo se da li rukovodioci takvih agencija znaju da je funkcija državnih agencija koje se plaćaju iz budžeta da budu servis privredi i građanima? Nejasno je zašto SEPA traži da privrednici podnose izveštaj sa podacima koje SEPA već ima. Šta je onda uloga SEPA-e kao agencije pri Ministarstvu za zaštitu životne sredine? Zašto se obračun naknade ne dobije na carini prilikom uvoza ili zašto SEPA ne pošalje obračun umesto što zahteva izveštaj", navodi se u saopštenju Zastitnika preduzetnika i privrednika Srbije. Osim toga, kako ističe Zaštitnik preduzetnika, SEPA javno objavljuje izveštaj sa imenima firmi koje su u navodnom prekršaju javno ih etiketirajući, iako im niko nije dostavio obračun naknade za tokove otpada."Pitamo se da li je razlog za takvo postupanje SEPA-e činjenica da uvoznike posle etiketiranja od strane SEPA naprasno kontaktiraju mnoge private agencije koje nude uslugu – izrade izveštaja. Usluga privatnih agencija često košta više nego sama naknada. Ako ne angažujete privatnu agenciju jer nema ekonomske logike, SEPA će uvoznicima koji svojim radom pune budžet iz kojeg zaposleni u SEPA primaju plate, podneti prekršajne prijave kojim ih izlažu potencijalnim kaznama od 500.000 dinara zbog nepodnošenja izveštaja, iako SEPA ima sve podatke i vrlo lako može poslati obračun naknade za tokove otpada koju bi svako prilikom uvoza i platio", navodi se u saopštenju.U ovom Udruženju kažu da bi Ministrastvo za zaštitu životne sredine trebalo da odgovori na pitanja da li se ovakvim postupanjem SEPA ponaša neodgovorno i zašto ne pruža uslugu za koju je plaćamo iz budžeta i da li krši principe ustanovljene zakonom o državnoj upravi.Zaštnik preduzetnika i privrednika Srbije podseća na činjenicu da naknade koje se prikupljaju po osnovu ekoloških taksi ne idu u namenski budžet za ekologiju već se preusmeravaju u opšti budžet, gde logično mogu završiti u nekoj kafani kao trošak reprezentacije direktora SEPA.
CarGo najavio kontraproteste od srede
Udruženje građana CarGo prijavilo je policiji i zakazalo proteste pod nazivom "Stop taksi i gradskom kartelu". Ovi kontra protesti će biti, kako se navodi u saopšptenju, odgovor na nedavno najavljene proteste taksista na kojima je jedan od zahteva gašenje CarGo platforme. U saopštenju udruženja navodi se da su protesti potrebni kako bi se "(stalo) na put bezakonju" i da su "nenasilan odgovor onima koji misle da su veći od zakona"."Naša jedina želja je da radimo, hranimo porodice i pomažemo građanima. Međutim, pritisci da se nastavi lov na CarGo, oduzimanje automobila, izmišljene kazne i slična nelegalna dela neće nas dočekati nespremne. Pritisci na CarGo nikada nisu prestali. Metode njihove borbe su se promenile. Umesto otimanja ljudi, otimali su nam novac. Umesto nezakonitog oduzimanja automobila, nezakonito su nam skidali novac sa računa", kažu u CarGo.Dodaju i da udruženje već duže vremena nije informisalo javnost o navedenim problemima, ali da sada "borba taksi kartela i njihovih šefova iz senke protiv najvećeg domaćeg servisa ulazi u novu fazu".Beogradski mediji su prošle nedelje objavili da su taksi-preduzetnici prijavili sopstvene protestne skupove policijskoj upravi za period od 21. do 25 februara, u perioodu od 12 do 16 časova, a glavni zahtev taksista biće povećanje usluga prevoza u glavnom gradu.
Koliku platu sada imaju lekari?
Zdravstvenim radnicima su od početka 2022. godine plate uvećane za osam odsto. Šta to znači za lekare, a šta za medicinske tehničare? I zašto nam je svaki put komplikovano da odgovorimo na pitanje "koliko su plaćeni lekari"?Iako su svi medicinari dobili procentualno isto povećanje zarade, njihove osnovice (na osnovu kojih se računaju plate) nisu isto uvećane. Razlog tome je što zdravtsveni radnici od 2019. godine imaju različite osnovice - najvišu imaju medinske sestre i tehničari, zatim lekari, biohemičari i stomatolazi, a najmanju osnovicu imaju ostali zaposleni u zdravstvu, najčešće nemedicinski radnici.Koliko su stvarno plaćeni lekari Kada je od početka 2022. godine uvećana plata u zdravstvu, osnovica plate lekarima je porasla sa 3.937 dinara na 4.252 dinara, medicinskim tehničarima i sestrama sa 4.191 dinara na 4.526 dinara i ostalim zaposlenima sa 3.760 dinara na 4.061 dinara.To znači da su lekari dobili osnovcu veću za 315 dinara, medicinski tehničari veću za 335 dinara, a ostali zaposleni uvećanu za 301 dinar.Ovako dobijene osnovice zatim se množe sa koeficijentom koji pripada određenoj grupi zdravtsvenih radnika.U platu zdravstvenih radnika uračunat je i korektivni koeficijent, koji se množi sa osnovicom i osnovnim koeficijentom i on zavisi od radnog učinka. On neće biti obuhvaćen računicom Nove ekonomije.Ostajemo li dužni lekarima? Takođe, na osnovnu platu zdravtsveni radnici mesečno dobijaju i dodatne naknade za dežurstva i noćni rad, a plata im ukupno može biti uvećana i zbog minulog rada, kao i ukoliko se nalaze na rukovodećim pozicijama.Dakle, pre poslednjeg povećanja plate, doktor medicine, stomatologije ili farmaceut biohemičar su imali osnovnu platu (bez korektivnog koeficijenta) 88.787 dinara, a nakon povećanja 95.890 dinara. Lekari su dobili okvirno povećanje od 7.100 dinara.Lekari specijalisti koji rade u kliničkim centrima imali su osnovnu platu 102.884 dinara, nakon povećanja 111.955 dinara. To je povećanje od okvirno 9.000 dinara.I sa povećanjem plata, lekari i dalje nedovoljno zarađuju Medicinske sestre i tehničari koji imaju četvrti stepen stručne spreme i rade u bolnicama su pre povećanja zarada imali platu od 54.946 dinara, a nakon povećanja 59.342 dinara. Plata im je veća za oko 4.400 dinara.Nemedicinski radnici, kao što su tehnički radnici, kuvari, vozači, daktilografi i slično, pre povećanja zarada su, kada se pomnoži koeficijent i osnovica, imali platu od 33.768 dinara. Pošto je to manje od minimalne zarade, njima je doplaćivano do minimalca.Nakon povećanja njihova mesečna zarada je 36.467 dinara što je tek sada iznad minimalne zarade.Osim pobrojanih kategorija, u zdravstvu rade i zaposleni koji imaju veće, ali i manje koeficijente, pa samim tim i veće i manje plate.Rešava li 10.000 dinara probleme sa platama u zdravstvu? Na primer, fizički radnici prema računici bi trebalo da i nakon povećanja plata imaju zaradu od 24 hiljade dinara što znači da će im se ponovo doplaćivati do mininalne zarade.Sve ovo ukazuje da sistem zarada u zdravstvu, pa i u celom javnom sektoru, nije dobro postavljen, na šta ukazuje i Fiskalni savet u svojim analizama. Osim što je iznosu zarada gotovo nemoguće ući u trag jer se one računaju sa više različitih osnovica, problem je i što je sistem zarada tako postavljen da oni najkvalifikovaniji i najstručniji lekari nisu dovoljno nagrađeni.Kako se 2021. trošio novac u zdravstvu? Fiskalni savet je u okviru svoje analize iz jula 2019. godine konstatovao da bi trebalo raditi na značajnijem povećanju plata upravo najstručnijeg kadra, jer, kako objašnjavaju, „ukoliko Vlada želi da zadrži najkvalitetnije ljude u javnom sektoru, potreban je dovoljno širok raspon zarada“. To, kako dodaju, trenutno nije slučaj, niti se tako nešto planira.„Prosečna zarada u opštoj državi trenutno je oko 20 odsto viša nego u privatnom sektoru, ali je raspon zarada za najveći deo javnog sektora relativno mali – lekar specijalista u Srbiji ima samo tri puta veću platu od najniže plate nekvalifikovanog radnika. To za posledicu ima da je javni sektor u Srbiji atraktivan radnicima sa prosečnim i ispotprosečnim kvalifikacijama (koji bi bili produktivniji u privatnom sektoru), a destimulativan za najstručnije i najpotrebnije zaposlene, koji onda javni sektor napuštaju“, piše u analizi Fiskalnog saveta.
„Izgradnja nove gondole na Zlatiboru bi bila protivzakonita“
Opština Čajetina najavila je izgradnju nove gondole od Ribničkog jezera do vrha Čigota. Bilo kakva žičara ili gondola na zlatiborskom vrhu Čigota je nezakonita prema Uredbi o zaštiti Parka prirode Zlatibor, ...
Nitesu posao od 1,5 miliona evra za platformu e-notar
Brat Darije Kisić Tepavčević jedan od direktora.
Frančesko Maši, novi predsednik IO DDOR osiguranja
Frančesko Maši imenovan je za novog predsednika Izvršnog odbora DDOR osiguranja na sednici Nadzornog odbora, saopštila je kompanija DDOR Novi Sad.Unipol grupa predana je kontinuiranom razvoju i postizanju vrhunskih rezultata već godinama i takvu strategiju prenosi kroz značajnu podršku svom međunarodnom poslovanju na tržištu Srbije i pruža pun doprinos napretku DDOR osiguranja, jednog od ključnih igrača na domaćem tržištu, navodi se u saopštenju.“Kao deo Unipol-a, jednog od evropskih lidera u neživotnom osiguranju, velika mi je čast što preuzimam rukovodeću poziciju u tako bitnoj kompaniji na domaćem tržištu osiguranja i zahvalan sam na poverenju Grupe. Unapred se radujem radu sa svim izuzetno iskusnim, posvećenim i cenjenim ljudima u DDOR-u koji su imali veoma značajne uloge u dosadašnjem uspehu kompanije. U DDOR-u vidim priliku da napravimo doprinos u svemu što radimo i želju da razmišljamo drugačije kako bismo ojačali našu vodeću konkurentnu poziciju i našu ključnu ulogu u zajednici. Snažna strast, nepokolebljiva posvećenost i istrajan rad biće u korenu onoga za šta sam potpuno uveren da će biti uzbudljivo putovanje“, rekao je Frančesko Maši, novoimenovani predsednik Izvršnog odbora DDOR osiguranja.U svojoj karijeri, stekao je značajno iskustvo u finansijskom sektoru, fokusirajući se na investiciono bankarstvo, spajanja i akvizicije, kao i tržišta akcijskog kapitala, pokrivajući glavne transakcije finansijskih usluga u Italiji. Posebno je bio uključen u više spajanja i akvizicija domaćih – italijanskih i međunarodnih kompanija i radio je na nizu dokapitalizacija za vodeće italijanske banke i osiguravajuće kompanije.Unipol grupi se priključio 2016. godine, gde je bio na pozicijama sa sve većim odgovornostima koje su obuhvatale poslove od strukturiranja, analize i sprovođenja rešenja za upravljanje kapitalom i dugovima, do upravljanja svim transakcijama spajanja i akvizicija Unipol Grupe u sektorima osiguranja i bankarstva kao i drugim delatnostima. Imenovan je za člana Nadzornog odbora DDOR-a u januaru 2021. godine. Frančesko Maši nasleđuje prethodnog predsednika Đorđa Markeđanija.
Austrija proizvela najviše skija u EU
U okviru zemalja Evropske unije u 2020. godini izvezeno je 3,7 miliona pari skija i snoubordova. EU je, iste godine, u zemlje koje nisu članice izvezla 1,9 miliona tih artikala, a uvezla 1,1 milion, saopštio...
Tehnički pregled automobila neće biti skuplji od 6.020 dinara
Vlada Srbije usvojila je odluku prema kojoj cena tehničkog pregleda za vozila ne može da bude veća od 6.020 dinara, saopštilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP). Osnovni razlog za donošenje te odluke je izmena Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima.Odluka o određivanju cene tehničkih pregleda je bitan deo seta propisa i time će se sprečiti zloupotrebe u oblasti od izuzetnog značaja za bezbednost saobraćaja na putevima, dodaje se u saopštenju.Najniža cena sa PDV-om (porezom na dodatu vrednost) za tu uslugu na putničkim vozilima iznosi 3.070 dinara, a najviša 6.020 dinara.Od jula nova ekološka pravila za registraciju vozila Za motocikle, mopede i traktore cena tehničkog pregleda sa PDV-om iznosiće od 2.120 do 4.120 dinara.Za autobuse, teška teretna i priključna vozila cena tehničkog pregleda kreće se od 6.020 do 11.920 dinara.Kada se tehnički pregled za teretna i priključna vozila vrši na poligonu, najviša cena može da bude uvećana za dodatnih 2.000 dinara, navodi se u saopštenju.
Nestle donirao 4.000 obroka za napuštene kuce i mace
Kompanija Nestle donirala je 4.000 obroka azilima i udruženjima za zaštitu životinja u želji da pomogne napuštenim životinjama i svima koji o njima brinu. "Hladna zima sa više snega nego inače posebno teško pada psima i mačkama sa ulice, kojima je period od decembra do marta najteži za preživljavanje. Hrane je manje nego obično, voda često zaleđena, prete im promrzline i brojne bolesti", navodi se u saopštenju kompanije. Pakete brenda Purina namenjene kucama i macama dobila su udruženja Beta, Humano društvo Obrenovca, azil Riska i prihvatilište Draževac. "Želja nam je da motivišemo naše sugrađane da pomognu napuštenim životinjama. Ako nisu u situaciji da ih udome, mogu da im iznesu ostatke obroka i činiju vode, ili im otvore vrata ulaza kada je napolju mnogo hladno", rekla je junior brend menadžerka iz kompanije Nestlé Purina Marija Protić. Nestle je pozvao sugrađane da svoje dobro delo podele na društvenim mrežama uz haštag #purinazaljubimce."Tako će inspirisati i druge da nešto slično urade, a mi ćemo za svaku takvu objavu donirati još jedan obrok azilima i udruženjima za zaštitu životinja", rekla je Marija Protić.Nestlé takođe sprovodi školicu za najmlađe pod nazivom "Odgovorno vlasništvo ljubimaca", dok Purina već tri godine sprovodi jedinstveni razvojni program "Unleashed" za startap preduzetnike. "Pobednici na konkursu dobijaju finansijska sredstva i podršku Purina stručnjaka za razvoj svojih inovativnih rešenja za kućne ljubimce. Do sada je nagrađeno 12 projekata, među kojima i aplikacija 'BorrowMyDoggy' koja vlasnicima omogućava da u okolini pronađu podršku ljubitelja pasa", navodi se u saopštenju.
Proglašene nagrade Top 50 online za 2021. godinu
Redakcija PC Press-a organizovala je jubilarni 25. put Top50, izbor najboljih sajtova, stranica na društvenim mrežama i aplikacija u Srbiji i dodelila priznanja dobitnicima izbora najbolje online stvari za 2021. godinu, u svečanoj Sali Skupštine grada Beograda.Najbolje online stvari proglašene su u okviru kategorija: Vesti i mediji, eCommerce, poslovni i društveni servisi, obrazovanje i kultura, dom i zabava, sport i turizam, društvene mreže (Facebook, Instagram, LinkedIn, Twitter, YouTube, TikTok), mobilne aplikacije, i specijalne nagrade. Specijalno priznanje Digital Biz – za izuzetan kvalitet poslovnih digitalnih komunikacija, dodeljeno je kompaniji NIS a.d. Novi Sad a priznanje je preuzeo Stefan Despotović, Head of PR Center.Digital Life, specijalno priznanje za izuzetan kvalitet online nastupa, preuzela je Mirjana Škrba, marketing menadžer kompanije Hotel Gorski Kopaonik.Specijalno priznanje Digital Omnichannel za izuzetan kvalitet online komunikacije sa potrošačima, dodeljeno je kompaniji Forma Ideale a ispred kompanije priznanje je preuzeo Aleksandar Ružeković, direktor marketinga.Specijalno priznanje Digital Care dodeljeno je digitalnoj platformi za humanitarne aktivnosti Superhero.rs.Za izuzetan doprinos unapređenju IT obrazovanja kompaniji Endava dodeljeno je specijalno priznanje Digital Edu, a priznanje je preuzeo Zoran Labrović, menadžer odeljenja za testiranje softvera Endava Srbija.Specijalno priznanje Digital Marketplace, dodeljeno je kompaniji Shoppster, najboljem E-comm Marketplace partneru u Srbiji, a priznanje je preuzela Ljiljana Ahmetović, direktor.Specijalno priznanje Digital Agile, dodeljeno je kompaniji 3bank, za agilni organizacioni razvoj, a priznanje je preuzeo Branimir Jevtić, direktor odeljenja za razvoj digitalnih kanala i procesa.Specijalno RNIDS priznanje dodeljeno je sajtu koradzija.rs, a priznanje je preuzeo Andreja Antanasijević, osnivač.U okviru kategorije Vesti i mediji dobitnici priznanja su sledeći sajtovi: bizlife.rs, buro247.rs, nedeljnik.rs, oko.rts.rs i euronews.rs koji je i nosilac statue. U okviru kategorije eCommerce dobitnici priznanja su sledeći sajtovi: asusplus.rs, mojapijaca.rs, planetbike.rs, tehnomedia.rs i xxxlesnina.rs koja je i nosilac statue.U okviru kategorije Poslovni i društveni servisi dobitnici priznanja su sledeći sajtovi: geosrbija.rs, kadrovska.rs, nasamreza.rs, poslovi.infostud.rs i e-zdravlje.gov.rs koji je i nosilac statue.U okviru kategorije Obrazovanje i kultura dobitnici priznanja su sledeći sajtovi: kaldrma.rs, krokodil.rs, shtreber.com, teatarnabrdu.rs i besplatnabiblioteka.com koja je i nosilac statue.U okviru kategorije Dom i zabava dobitnici priznanja su sledeći sajtovi: apollon.rs, imaginarijum.rs, kitchentv.rs, lekarinfo.com i highwaystarmagazine.org koji je i nosilac statue. U okviru kategorije Sport i turizam dobitnici priznanja su sledeći sajtovi: capitalcrewbelgrade.rs, meridianbetsport.rs, jungletribe.rs i npkopaonik.rs koji je i nosilac statue. U okviru kategorije Mobilne aplikacije dobitnici priznanja su sledeće aplikacije: Banca Intesa, EON, Parking servis, Wolt i Belgrade Monumental koja je i nosilac statue.U okviru kategorije Facebook dobitnici priznanja su sledeće stranice: British Council Serbia, Fragmenti prošlosti i Nemanja Radulović – violinista koja je i nosilac statue.U okviru kategorije Instagram dobitnici priznanja su sledeći profili: Andrej Josifovski - Pijanista, Geokutak i Dnevna doza pravopisa koji je i nosilac statue.U okviru kategorije LinkedIn dobitnici priznanja su sledeće stranice: InStore Srbija i Veselin Jevrosimović koja je i nosilac statue.U okviru kategorije Twitter dobitnici priznanja su sledeći nalozi: Sajam ludaka i Insajder koji je i nosilac statue.U okviru kategorije YouTube dobitnici priznanja su sledeći kanali: Biznis priče, Infinity Lighthouse, Ozbiljne teme i Lepa svaki dan koji je i nosilac statue.U okviru kategorije TikTok dobitnici priznanja su sledeći nalozi: Jelena Vajs i astro aleks koji je i nosilac statue.Nagrada Glas publike je jedinstvena po tome što je od početka do kraja u rukama publike, koja prvo predlaže svoje omiljene sajtove, a zatim za njih glasa, a ove godine priznanje je odneo TikTok profil Barbiafrika.Nagrade bira žiri sastavljen od kolegijuma redakcije PC Press, i stručnog žirija kog ove godine čine Mihailo Jovanović, direktor kancelarije za IT i eUpravu i predsednik stručnog žirija, Katarina Batuta Višekruna, fotograf, avanturista i svetski putnik, Tanja Vasojević, direktor komunikacija, Delta Holding; Zoran Stanojević, urednik internet portala medijskog javnog servisa Srbije, kao i Uroš Bogdanović, konsultant i radio-voditelj, a samo jednu bira publika.
Onlajn kupovina u Srbiji moguća i bez platne kartice
Plaćanje na internetu sada može da se obavi i pomoću mobilnog internet pretraživača koji je zasnovan na takozvanoj tehnologiji "deep link", saopštila je Narodna banka Srbije (NBS). Ta vrsta plaćanja obavlja se dodirom ekrana, pa korisnik ne mora da ostavlja podatke sa svoje platne kartice na internetu."Sve što je neophodno da korisnici urade jeste da na internet sajtu trgovca kojem pristupaju putem mobilnog telefona kao način plaćanja izaberu dobro poznatu opciju 'IPS skeniraj' i moći će da izaberu banku čijom aplikacijom žele da izvrše plaćanje", objašnjavaju u NBS.Nakon tog izbora i klika na dugme Plati, od trgovca se preuzimaju podaci za plaćanje i korisniku se otvara aplikacija mobilnog bankarstva sa informacijom o iznosu za plaćanje."Korisnik sprovodi autentifikaciju putem PIN-a, otiskom prsta ili prepoznavanjem lica i transakcija se izvršava u nekoliko sekundi", dodaje se u saopštenju.Naglašava se da na taj način korisnici dobijaju sigurno i jednostavno rešenje pomogu kog svoju kupovinu mogu da obave u potpunosti putem mobilnog telefona.Deep link je vrsta internet linka koji korisnike povezuje direktno sa aplikacijom, umesto sa web sajtom ili onlajn prodavnicom.Sto evra za početak onlajn prodavniceKako da se čuvate od onlajn prevara? Kako se napominje, učesnici sistema IPS NBS koji su do sada obezbedili pomenutu uslugu građanima su: AIK banka, Banka Inteza, Unikredit bank, Komercijalna banka, Eurobank–Direktna, Rajfajzen banka, OTP banka i Erste bank.Pravnim licima i preduzetnicima – korisnicima aplikacije mobilnog bankarstva ovo plaćanje, kako se napominje, obezbedili su: Banka Inteza, Unikredit bank i Eurobank–Direktna.Uslugu instant plaćanja pomoću deep link tehnologije trgovcima su obezbedile Banka Inteza i Komercijalna banka. Na taj način, putem jednog mobilnog uređaja, za sada može da se plaća na sajtovima Laguna, Winwin, Gigatron i Korisna knjiga.Instant plaćanje na internetu, kako se naglašava, ne zahteva prekucavanje podataka kao u slučaju onlajn plaćanja platnim karticama.NBS je kako se dodaje povoljnom tarifnom politikom stvorila uslove da troškovi prihvatanja instant plaćanja za trgovce budu znatno niži od troškova plaćanja platnim karticama. Onlajn plaćanje, kako se podseća, može da se obavi i skeniranjem OR kodova kod trgovaca.
Javni dug na kraju decembra dostigao 56,9 odsto BDP-a
U 2021. godini ostvaren je deficit republičkog budžeta u iznosu od 286,1 milijardi dinara, što predstavlja 4,6 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP). Ukupan javni dug na kraju decembra 2021. godine iznosio je 30,13 milijardi evra što je 56,9 odsto BDP-a. Ministarstvo finansija navelo je u saopštenju da je rezultat bolji od plana predviđenog oktobarskim rebalansom budžeta za 18,4 milijardi dinara (0,3 odsto BDP). Srbija je ostvarila prihod u iznosu od 1.465 milijardi dinara, dok su rashodi iznosli 1.751 milijardi dinara. Po kojoj ceni se zadužuje Srbija?Samo u decembru ostvaren je deficit koji je iznosio 136,5 milijardi dinara, navodi Ministarstvo. U decembru su naplaćeni prihodi u iznosu od 148,7 milijardi dinara, od čega su poreski prihodi iznosili 129,1 milijardi dinara. Najveći deo poreskih prihoda odnosi se na uplatu PDV u iznosu od 66,5 milijardi i akciza u iznosu od 32,8 milijardi dinara. Neporeski prihodi iznosili su 16,9 milijardi dinara, dok je priliv donacija u decembru iznosio 2,7 milijardi dinara.Rashodi u decembru su iznosili 285,1 milijardi dinara. Rashodi za zaposlene, u decembru, su iznosili 29,1 milijardi dinara, transferi fondovima PIO, RFZO, NSZ, fond SOVO bili su 14,8 milijardi dinara, kapitalne investicije 93,3 milijardi, a subvencije 35,6 milijardi dinara.Na nivou opšte države u 2021. godini ostvaren je fiskalni deficit u iznosu od 259,4 milijardi dinara i primarni fiskalni deficit u iznosu od 150,7 milijardi dinara. Deficit opšte države u 2021. godine iznosio je 4,2 odsto BDP. Ostvareni rezultat je bolji od planiranog za 0,7 odsto BDP, odnosno 45,1 milijardi dinara.Javni dug od januara do novembra skočio za 2,75 milijardi evraUkupan javni dug na kraju 2021. iznosio je 30,1 milijardi dinara što je 56,9 odsto BDP-a. Na kraju novembru 2021. javni dug Srbije iznosio je 29,89 milijardi evra, i činio je 56,4 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP)Na kraju 2020. godine javni dug iznosio je 26,6 milijardi evra, odnosno 57 odsto BDP-a.
Šta podrazumevaju takse EU za ugljen-dioksid?
Evropska unija od naredne godine počinje postepeno uvođenje taksi na emisije ugljen-dioksida. Novi izveštaj organizacije Agora Energiewende i konsultantske kuće enervis ispituje kako će se to odraziti na Srbiju i ostale zemlje Zapadnog Balkana.Ubrzana energetska tranzicija na obnovljive izvore i napuštanje uglja na Zapadnom Balkanu važni su za zdravlje stanovništva i stanje životne sredine i klime, ali su takođe značajni i iz perspektive ekonomije. Ovo posebno važi s obzirom na najave Evropske unije o početku naplate poreza na uvoz proizvoda i sirovina sa visokim ugljeničnim otiskom – zaključak je studije koje su sprovele organizacija Agora Energiewende i konsultantska kuća enervis.U cilju uspešnog dostizanja klimatske neutralnosti do 2050. godine, EU će od 2023. godine postepeno uvoditi mehanizam za prekogranično oporezivanje uvoznih dobara pri čijoj se proizvodnji oslobađa velika količina ugljen-dioksida kao što su gvožđe, cement i električna energija (Carbon Border Adjustment Mechanism, CBAM). Na spisku robe za oporezovanje nalaze se i klinker, čelik, aluminijum i đubrivo, a izvesno je i proširenje ove liste u budućnosti.Ovo će direktno uticati i na zemlje Zapadnog Balkana koje se u velikoj meri oslanjaju na lignit u proizvodnji struje i izvoze tu struju članicama EU.Šta je Carbon Border Adjustment Mechanism (CBAM) i čemu služi?Evropska unija planira da smanji emisije gasova sa efektom staklene bašte za 55% do 2030. godine u poređenju sa nivoima zabeleženim 1990. i da do sredine veka dostigne neto-nulte emisije. U skladu sa tim donosi sve strože regulative na polju zauzdavanja emisija gasova sa efektom staklene bašte.Zbog toga se javlja rizik da fabrike koje posluju na njenom tlu odluče da izmeste proizvodne pogone u zemlje u kojima su politike labavije ili da se kompanije okrenu uvozu jeftinijih proizvoda koji nisu opterećeni regulativama za zaštitu životne sredine. Ova pojava se naziva curenje ugljenika i podrila bi napore Evrope da smanji svoj doprinos porastu temperature. Tu na scenu stupa CBAM, mehanizam koji donekle predstavlja oličenje kazivanja ko ne plati na mostu, platiće na ćupriji. Namenjen je izjednačavanju cena domaćih i uvoznih dobara i kao pomoć teškoj industriji u zemljama članicama koja će u narednim godinama morati da sprovodi velike reforme.Evropska unija će uvoznicima putem sertifikata naplaćivati svaku tonu ugljen-dioksida ispuštenu tokom proizvodnog procesa određene robe. Cena će se formirati na osnovu prosečne nedeljne aukcijske cene u Sistemu za trgovinu emisijama Evropske unije (EU ETS).Cena tone ugljenika na tržištu EU ETS prvi put je prošle godine premašila 50 evra, a stručnjaci prognoziraju da je ovo početak trenda njenog povećanja. Tako je prošle nedelje emitovanje tone ugljenika išla skoro do 90 evra u Evropi, a u Ujedinjenom Kraljevstvu je dostignut rekord od čak 100 evra. Ovo se objašnjava time što je, usled rastućih cena gasa, generatorima isplativije da sagorevaju još prljaviji energent – ugalj.Oslobođene količine gasova sa efektom staklene bašte su svakako veće ako se proizvodnja odvija u sistemima koji nemaju posebnu kontrolu i ograničenja emisija i čiji energetski miks počiva na prljavim energentima poput uglja. Samim tim, veće su svote novca koje kompanije za uvoz treba da izdvoje za CBAM, a manja njihova motivacija da uvoze odatle. Ukoliko pak proizvođači u trećoj zemlji već isplate emitovani ugljenik i prilože dokaze o tome, uvoznici će biti oslobođeni plaćanja taksi.Iako još nije doneta konačna odluka o tome za šta će se prihodi koristiti, očekuje se da će novac biti raspoređen u budžete članica za finansiranje klimatskih politika.Kako će se uvođenje poreza na ugljenik odraziti na zemlje Zapadnog Balkana?Mehanizam je zamišljen kao sredstvo pritiska na velike i finansijski moćne trgovinske partnere da budu ambiciozniji i konkretniji na polju klimatske akcije. Vodeća među njima je Rusija koja će biti i najozbiljnije pogođena ovim pravilima zato što je upravo ona najveći snabdevač Evropske unije dobrima sa visokim ugljeničnim otiskom. Pored Rusije, ocenjuje se da će CBAM pogoditi i Tursku, Ukrajinu, Indiju i Kinu. A njegova implementacija odraziće se i na slabije razvijene nacije na Zapadnom Balkanu. Povećanje cene proizvoda iz siromašnijih zemalja mogle bi „dovesti do nižeg izvoza u Evropsku uniju, što bi imalo negativne efekte na radna mesta i na poreske prihode u ovim zemljama”, objasnila je Kjara Putaturo, savetnica za nejednakost i poresku politiku u EU kancelariji nevladine organizacije Oksfam za Deutsche Welle. Ovo bi, prema njenoj oceni, moglo da podrije transformaciju ka održivosti u tim državama.Evropska unija je jedan od vodećih trgovinskih partnera u našem regionu. Oko 70% uvoza i izvoza odvija se sa njenim članicama. Srbija je najviše zavisna od ove zajednice kada je reč o izvozu dobara koja će biti oporezovana novim mehanizmom – u zemlje Unije odlazi skoro 80% tih proizvoda i sirovina koje izvezemo, pretežno đubriva, struje i čelika.Ukupni BDP Srbije u 2019. godini iznosio je 46 milijardi evra, od toga je izvoz u Evropsku uniju činio 11,3 milijarde evra (25%).Aleksandar Macura, programski direktor u RES fondaciji, dao je za naš portal svoje viđenje toga kako će CBAM uticati na našu zemlju.„Ako ovaj mehanizam zaista bude uveden, imaće najmanje dvojak uticaj: a) direktno će poskupeti izvoz određenih roba i usluga uključujući i električnu energiju od trenutka primene CBAM-a što množe smanjiti profit izvoznika ili efektivno obesmisliti izvoz i b) računica isplativosti infrastrukture za proizvodnju karbon-intenzivnih roba i usluga uključujući lignitske elektrane postaće još lošija”, konstatovao je on.Jednu od većih manjkavosti predstavlja to što nećemo imati nikakve direktne koristi od sredstava koja se prikupe putem mehanizma. „Kako prihodi od ‘oporezovanja’ CBAM-a ne ostaju u Srbiji, niti se mogu redistribuirati, sav trošak će snositi preduzeća. Država može da odluči da poveća namete ili da uskrati finansiranje nekih javnih dobara ili usluga kako bi naknadila pogođene sektore putem dozvoljene ili nedozvoljene državne pomoći”, kazao je Macura.CBAM u sektoru proizvodnje električne energije na Zapadnom BalkanuZapadni Balkan je treći na listi trgovinskih partnera od kojih Evropska unija uvozi najveće količine struje, odmah iza Rusije i Ukrajine. Tokom 2019. godine region je izvezao 6,3 TWh, emitujući 5,2 Mt ugljen-dioksida, što je oko 20% ukupnih emisija nastalih pri proizvodnji električne energije uvezene u zemlje Unije. Najveći udeo u razmeni imale su Severna Makedonija i Bosna i Hercegovina od kojih su električnu energiju uvozile Grčka i Hrvatska.Ono što je najozbiljniji problem za Zapadni Balkan kada je u pitanju najavljeno uvođenje CBAM-a jeste zavisnost energetskih sistema od uglja lignita koji važi za jedno od fosilnih goriva s najvećim emisijama ugljen-dioksida.Međutim olakšavajuća okolnost je to da će članice Energetske zajednice, među kojima je i Srbija, biti izuzete iz CBAM-a u sektoru proizvodnje električne energije do 2030. godine.Kako navode autori izveštaja iz Agore i enervisa, Bosna i Hercegovina je 2020. godine izvezla 23% ukupno prozvedene struje i zaradila otprilike 117 miliona evra bez ikakve obaveze da plaća emisije koje su iznosile preko 11 miliona tona ugljen-dioksida.Čak i veoma mala naplata od svega 15 evra po toni oslobođenog ugljen-dioksida proizvela bi dodatne troškove od 170 miliona evra. A cene ugljenika će, prema projekcijama, verovatno biti preko 5 puta više.Upravo ti visoki dodatni troškovi primoravaju zemlje i kompanije u Evropskom sistemu trgovine emisijama da ulažu u inovativne tehnologije i obnovljive izvore energije. CBAM je instrument koji će na iste akcije primorati i zemlje i kompanije van Evropske unije koje trguju sa članicama.Agora Energiewiende i enervis procenili su da bi izvoz električne energije sa Zapadnog Balkana u Evropsku uniju mogao da se prepolovi 2040. godine ukoliko zemlje nastave da se oslanjaju na lignit i dodaju nove kapacitete koji koriste ovaj energent. Bilo da se oporezovanje ugljenika sprovodi na granicama sa Evropskom unijom, ili u samom regionu, postojeće termoelektrane na lignit trebalo bi da se zatvore do 2040. godine. Nakon toga biće ekonomski neodržive.Važno je naglasiti trgovinski partneri Evropske unije, pa tako i zemlje Zapadnog Balkana, mogu da izbegnu uvođenje mehanizma za prekogranično usklađivanje emisija ugljenika (CBAM) kroz pridruživanje Evropskom sistemu za trgovinu emisijama (EU ETS) ili kroz implementaciju ciljeva za dostizanje karbonske neutralnosti do 2050. godine u domaća zakonodavstva.PreporukePosledice uvođenja CBAM-a ne moraju da budu nužno negativne po male i ugroženije zemlje kao što su one na Zapadnom Balkanu, stoji u studiji. Za razliku od velikih trgovinskih partnera sa Evropskom unijom, ove države imaju nekoliko prednosti: kasniju implementaciju CBAM-a u sektoru proizvodnje električne energije, izglede za članstvo u EU, međusobno povezana tržišta i finansiranje Evropske unije namenjeno prelasku na čistiju energiju.Eksperti savetuju da Srbija i susedne zemlje, umesto CBAM-a, radije implementiraju sopstveni mehanizam za naplatu emisija ugljenika ili da započnu proces pridruživanja Sistemu za trgovinu emisijama.Naime, novac iz CBAM-a ne može da se vrati nazad u naš sistem gde bi bio iskorišćen za transformaciju energetskog sektora. Takse će smanjiti uvoz iz zemalja sa visokim emisijama, pa samim tim i njihov profit, a istovremeno neće donositi nikakvu korist i sredstva za klimatske politike kao što je to slučaj sa Sistemom trgovine emisijama.Autori studije preporučuju državama na Zapadnom Balkanu da napuste projekte izgradnje novih termoelektrana na ugalj s obzirom na to da su veoma rizični, a predstavljaju teret za vladu, komunalna preduzeća i finansijske institucije zbog neisplativih zajmova i emisija ugljen-dioksida. Ovi energetski poduhvati, prema njihovim navodima, već sada važe za tzv. nasukanu imovinu (stranded assets), odnosno izvršeno ulaganje koje zbog promena na tržištu ili u regulatornom okviru ne može da ostvari povraćaj investiranih sredstava.Dodatno, Srbija i druge zemlje u regionu trebalo bi da, uz podršku Evropske unije, postave sopstvene ciljeve za razvoj obnovljivih izvora i energetsku efikasnost, kao i da usvoje dugoročnu strategiju za dekarbonizaciju. Povrh toga, tranzicija sa uglja bi trebalo da se odigrava na pravedan način, ne zapostavljajući radnike u rudnicima i termoelektranama.Aleksandar Macura je izneo svoje mišljenje o tome kako bi donosioci odluka mogli neutralizovati negativne posledice CBAM-a i spremno dočekati njegovo potencijalno uvođenje. „Mehanizmi poput CBAM-a mogu, pridružujući troškove klimatskih promena robama ili uslugama čija je proizvodnja povezana sa emisijama gasova sa efektom staklene bašte, prekinuti neprekidno igranje igara u procesima pridruživanja, transpozicije zakonodavstva i drugih regulatornih igara. Naše društvo decenijama snažno pati zbog mogućnosti raznih aktera da troškove svoga poslovanja prebace na druge aktere ili zajednicu. Nema boljeg leka nego da uredimo društvo tako da svi akteri snose sve troškove svoga poslovanja uključujući eksterne troškove poput narušavanja zdrave životne sredine.”Evropska unija je prethodnih godina, donošenjem zakona i konkretnim akcijama, pokazala da je zelena agenda od velike važnosti za ovu zajednicu. Ukoliko trgovinski partneri nisu jednako posvećeni zauzdavanju emisija gasova sa efektom staklene bašte, EU će pokušati da smanji prelivanje negativnih efekata na zemlje članice. Zato je važno da Srbija i ostale zemlje Zapadnog Balkana na vreme planiraju mere koje bi trebalo da minimizuju negativne posledice ovih politika i spremno dočekaju takse na ugljenik koje stižu.
