Srbija

Danas počeo elektronski upis u vrtiće

Počeo je ovogodišnji konkurs za upis dece u predškolske ustanove „eVrtić“ putem portala eUprava, saopštila je Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu Vlade Srbije. Usluga eVrtić je dostupna na portalu eUprava svim registrovanim korisnicima Portala, a roditelji mogu koristiti uslugu i prijaviti dete u željenu predškolsku ustanovu, dok traje konkurs te predškolske ustanove. Podsećamo sve roditelje da u svojim lokalnim samoupravama prate kada je konkurs za upis dece u vrtiće u njihovom gradu otvoren kako bi mogli zahtev da podnesu elektronski za upis deteta u predškolsku ustanovu.U ovom trenutku, usluga je dostupna u Subotici, Batočini, Nišu, Ražnju, Užicu, Čajetini, Vladičinom Hanu, Aleksincu i Vladimircima. Takođe, sredinom februara počinju upisni konkursi i u Beloj Crkvi, Bosilegradu, Despotovcu, Dimitrovgradu, Doljevcu, Kniću, Lapovu, Lebanu, Sremskoj Mitrovici, Surdulici, Gadžin Hanu, Svilajncu. Krajem februara konkursi će početi i u Bojniku, Boru, Vranju, Zaječaru, Lučanima, Medveđi, Merošini, Priboju, Raškoj, Smederevskoj Palanci, Somboru, Tutinu, Bačkoj Palanci, Beloj Palanci i Paraćinu.Na Portalu je dostupna usluga upisa dece u predškolske ustanove i u Beogradu za prošlogodišnji upisni rok, a ovogodišnji upisni rok počeće početkom aprila.Prilikom korišćenja ove elektronske usluge automatski se pribavljaju neophodni podaci iz matične knjige rođenih, Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja i evidencije prebivališta, tako da roditelji ne moraju da dostavljaju nijedan dokument prilikom upisa deteta, niti da odlaze ni na jedan šalter.Usluga eVrtić namenjena je roditeljima koji su državljani Srbije, a pojedine predškolske ustanove pružaju ovu uslugu i u slučaju da je jedan od roditelja strani državljanin.Za decu samohranih roditelja, decu žrtava nasilja u porodici, decu sa smetnjama u psihofizičkom razvoju ili decu iz porodica koje koriste neki oblik socijalne zaštite predškolska ustanova je u mogućnosti da prihvati prijavu elektronskim putem, ali je potrebno je da roditelji podnesu relevantnu dokumentaciju kojom dokazuje navedeni status lično u predškolsku ustanovu.

Preko 1.000 mopeda ipak stiže u Poštu

Od jednog tendera zaradili više nego za godinu dana.

Meta: Ne pretimo i ne želimo da se povučemo iz Evrope

Meta ne želi da "preti" da će napustiti Evropu i svako izveštavanje koje tako nešto tvrdi nije tačno, objavljeno je na sajtu ove kompanije.Podsetimo, Meta je u svom izveštaju za 2020. godinu istakla da verovatno neće moći da pruži svoje "brojne važne proizvode i usluge, uključujući Fejsbuk (Facebook) i Instagram, u Evropi" ukoliko ne bude usvojen novi okvir za transfer podataka između EU i Sjedinjenih Američkih Država (SAD).Vlasnik Fejsbuka i Instagrama izgubio 200 milijardi dolara za dan Mnogi mediji su ove navode protumačili kao pretnju da bi Meta mogla da ugasi popularne društvene mreže ukoliko se evropska politika privatnosti ne promeni.Ipak, u svojoj novoj objavi na blogu Meta ističe da "svakako ne žele" da se povuku iz Evrope, ali da odnosi između EU i SAD utiču na njihov biznis."Realnost je da se Meta, kao i mnoge druge komapnije, organizacije i servisi, oslanja na razmenu podataka između EU i SAD kako bismo upraljali našim globalnim servisima. I nismo sami. Najmanje 70 drugih kompanija iz različitih industrija, uključujući i deset evropskih biznisa, su u svojim izveštajima o prihodima podigli rizike u vezi sa prenosom podataka," piše u objavi.Superkompjuter će pomagati razvoj metaverzuma Američke i evropske kompanije su podatke "preko okeana" podatke razmenjivale i prikupljale u okviru mehanizma "štit privatnosti" (Privacy Shield) koji je Evropska komisija pozitivno ocenila 2016. godine.Međutim, u julu 2020. godine Evropski sud pravde je ovu odluku Evropske komisije proglasio nevažećom. Nakon donošenja ove odluke svi prenosi podataka o ličnosti iz EU u SAD na osnovu ovog mehanizma su bili nezakoniti.Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti je, nakon odluke evropskog suda, pozvao i Vladu Srbije da domaće propise usaglasi sa evropskom praksom.

Fijat iz Kragujevca ponovo zove svoje radnike u Slovačku

Kompanija Fijat Krajsler automobili Srbija (FCA) ponovo zove svoje radnike iz Kragujevca da idu na tromesečni rad u Slovačku, prenela je agencija Beta. U Savezu samostalnih sindikata Kragujevca (SSSK) ocenjuju da se iza te ponude jasno vidi da ta kompanija ne namerava da radi u Kragujevcu i da neće biti ništa od proizvodnje njenog novog modela.Predsednika Saveza samostalnih sindikata Kragujevca (SSSK) Jugoslav Ristić rekao je da iz kragujevačkog Fijata zovu radnike telefonom i predstavljaju im ponudu za rad u fabrici automobila u Trnavi u Slovačkoj."Pritom ih, ako nisu zainteresovani, pitaju o razlozima za to čime remete njihovu privatnost. Radnici koji ne prihvataju ovu ponudu obično navode porodične razloge, budući da su to pre svega mladi ljudi", rekao je Ristić.On je istakao da sindikat insistira da izjašnjavanje o ponudi bude samo na dobrovoljnoj osnovi, kao i da je za taj sindikat je diskutabilan zakonski osnov za upućivanje radnika FCA u Slovačku."Ako je to Zakon o upućivanju radnika na rad u inostranstvo, onda se radnici mogu slati samo u fabriku čiji je vlasnik ili većinski vlasnik poslodavac koji ih upućuje na rad", naveo je Ristić.On je objasnio da fabrika automobila u Trnavi u Slovačkoj proizvodi vozila pežo i citroen, pa se može tumačiti da uslov iz našeg zakona nije ispunjen, iako FCA može da se pozove na grupaciju Stelantis čiji je član.Spajaju se Fijat i PežoRadnici Fijat plastike započeli generalni štrajk "Po tom zakonu radnicima sleduje mesečna novčana naknada koja mora biti veća od prosečne zarade države u koju se šalju na rad, kao i da im budu plaćeni troškovi putovanja, smeštaja i ishrane", rekao je Ristić.On je naveo da su iskustva sa prvom grupom kragujevačkih radnika koja je prošle godine otišla da radi u Slovačku loša, kao i da su u fabrici ostala samo dvojica od devetorice radnika koji su lane prihvatili jednogodišnji rad u Trnavi.Jedan od radnika rekao je predstavnicima tog sindikata da im je bila obećana plata od 850 evra mesečno, ali da su prva tri meseca imali 580 jer im je rečeno da su na obuci. Pored toga, nije im bio plaćen ni smeštaj, ni ishrana.Prema saznanjima Samostalnog sindikata u FCA, poslodavac je ovoga puta ponudio bolje uslove za radnike koji se odluče za odlazak na rad u Slovačku u trajanju od 90 dana.Fijatova fabrika u Kragujevcu 67 odsto je u vlasništvu kompanije FIAT Chrysler Automobiles (FCA), dok je ostatak u vlasništvu Vlade Srbije.

„Ekspo Rusija-Srbija 2022“ od 16 do 18. marta u Beogradu

Šesta međunarodna privredna izložba „Ekspo Rusija Srbija 2022“ i šesti Beogradski poslovni forum biće održan od 16 do 18. marta 2022. godine u Kongresnom centru „Metropol palas“u Beogradu.Na izložbi će učestvovati kompanije velikog, srednjeg i malog biznisa, a biće predstavljene i regionalne ekspozicije republika, krajeva i oblasti Rusije, kompanija iz Srbije i drugih zemalja Jugoistočne Evrope.Tematske celine: energetika i tehnologije za štednju energije, rudarstvo, mašinstvo i metalurgija, avionski i železnički saobraćaj, agroindustrijski kompleksi, građevinarstvo, naftna i gasna industrija, visokotehnološke grane, bankarstvo, telekomunikacije, medicina, farmacija, obrazovanje i nauka, turizam, uključujući i medicinu, robu široke potrošnje i drugo.Tokom izložbe će biti održana „Berza poslovnih kontakata“, prezentacije ruskih i srpskih kompanija, tematski okrugli stolovi, koji će biti organizovani u saradnji sa ministarstvima Republike Srbije i u kojima će učestvovati rukovodioci biznis društava balkanskih država.Očekuje se i dolazak poslovnih delegacija iz susednih država: Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Slovenije, Bugarske, a moguće je i iz Albanije i Severne Makedonije.Pet prethodnih međunarodnih privrednih izložbi je održano sa velikim uspehom. Štandove ruskih kompanija je posetilo više od 20.000 ljudi. Tokom izložbi u Beogradu potpisano je više od tri stotine ugovora za izvoz.Šesta međunarodna privredna izložba „Ekspo Rusija Srbija 2022“ i Šesti Beogradski poslovni forum su organizovale ruska kompanija „Zarubež Ekspo“ i Privredna komora Srbije pod rukovodstvom Privredne komore Rusije i Moskovske privredne komore, uz podršku Državne dume i Saveta Federacije Rusije, Ministarstva spoljnih poslova, Ministarstva ekonomskog razvoja, Ministarstva trgovine Rusije, Ministarstva nauke i obrazovanja, Ministarstva poljoprivrede, ambasade i trgovinskog predstavništva Rusije u Srbiji, ambasade Srbije u Rusiji, Sovjetskog fonda mira, Ruske organizacije „Poslovna Rusija“, Privredne komore Srbije, Ruskog centra za nauku i kulturu u Beogradu „Ruski dom“, kao i ministarstva drugih država Balkana.U Protokolu XIX zasedanja Međuvladinog rusko-srpskog komiteta za trgovinu, ekonomsku i naučno-tehničku saradnju, koje je održano 6-7. oktobra prošle godine na Zlatiboru, u Srbiji, je navedeno: „Strane su podržale inicijativu za održavanje Šeste međunarodne privredne rusko-srpske izložbe „Ekspo Rusija Srbija 2022“ i Beogradskog poslovnog foruma 16-18. marta 2022. godine u Beogradu“.Cilj izložbe je širenje trgovinsko-ekonomskih odnosa Rusije i Srbije u kontekstu Sporazuma o slobodnoj trgovini među zemljama i intenziviranje trgovinskih operacija sa drugim zemljama regiona.On-lajn verziju izložbe u virtuelnom formatu je moguće pratiti na platformi www.ExpoRF.ru.Registraciju za „Ekspo Rusija Srbija 2022“ možete obaviti na ovom linku: http://eng.zarubezhexpo.ru/ERSerbian//

Inovacije iz Srbije na sajmu u Dubaiju

Pet projekata koji su deo StarTech programa predstavljeni su na sajmu Expo 2020 Dubai, uz podršku kompanije Philip Morris, NALED-a i Privredne komore Srbije.U fokusu osme nedelje sajma tema je bila zdravstvo i na sajmu su se predstavili sistem za praćenje temperature beba, uređaj sa video-igrama za rehabilitaciju kod neuroloških oboljenja, mobilni CT skener, kao i inovativni preparati protiv helikobakterije i za ublažavanje simptoma dijabetesa su najnovija dostignuća naših inovatora. Ovom prilikom, startap BabyFm predstavio je sistem za kontinuirano, komforno merenje temperature kod male dece pomoću senzora, a najavljeno je da će testiranje ovog proizvoda uskoro početi na klinici u Tiršovoj.Takođe, pažnju javnosti privukao je i tim Neuroblast, koji razvija novi senzorski uređaj, povezan sa modernim video-igrama, koji će koristiti za kućnu fizikalnu terapiju neuroloških pacijenata i na ovaj način pomagati u regeneraciji moždanih ćelija, navodi se u saopštenju. Strateške partnere iz farmaceutske industrije na sajmu su potražili i Dia Solution, startap nastao u okviru Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo, koji je dizajnirao inovativni prirodni probiotik za ublažavanje simptoma dijabetesa, i kompanija HerbElixa čiji je tim razvio dijetetski suplement HerbELICO na bazi lekovitog bilja, visoko efikasan u borbi protiv bakterije Helicobacter pylori.Kompanija TechnoNaiss Group predstavila je moderno tehnološko rešenje za medicinski skener koji omogućava 10 do 15 puta manji nivo štetnog iks-zračenja u odnosu na postojeće uređaje, a uz dodatna usavršavanja moći će da se koristi i na terenu, na primer u vozilu saniteta.Na Expo 2020 učestvovale su još tri kompanije iz StarTech zajednice – Sentiguide, White Lemur i Uniplast –koje su se ovog puta predstavile sa projektima za primenu AI tehnologija u zdravstvu, razvoj sredstva jačanje imuniteta i proizvodnju moderne abalaže za medicinske proizvode. Promocija na međunarodnim sajmovima čini važan stub Startech programa i izdvaja ga u odnosu na slične inicijative. „Hteli smo da grantistima pored novčane pomoći pružimo priliku da budu deo velikih svetskih manifestacija jer su ovakvi događaji mesta gde se razmenjuju iskustva i stvaraju nove poslovne prilike. Nastavićemo da osluškujemo zajednicu i da dodatno prilagođavamo program potrebama kandidata, jer verujemo da kao kompanija sa velikim iskustvom na polju inovacija možemo da doprinesemo stvaranju podsticajnog ambijenta za razvoj ekonomije zasnovane na znanju,“ istakla je Dragana Vujko, senior menadžerka korporativnih poslova Philip Morris-a, kompanije koja je osmislila i sa pet miliona dolara podržala ovaj trogodišnji program, koji sprovodi NALED, u saradnji sa Vladom Srbije.Na prvom konkursu Startech programa 29 domaćih malih i srednjih firmi dobilo je finansijsku i mentorsku podršku (ukupno blizu milion dolara) da digitalizuju poslovanje, razviju inovativne proizvode i usluge, postignu ubrzani rast i krenu u pohod na domaće i svetsko tržište.Drugi od tri godišnja konkursa biće objavljen u martu 2022, a više detalja o programu i uslovima za apliciranje dostupno je na platformi Startech.org.rs.

Odabrani projektanti za Šumadijski koridor, posao vredan milijardu dinara

Preduzeće Hidroprojekat-saobraćaj biće nosilac posla izrade idejnog rešenja i projekta za Šumadijski koridor "Vožd Karađorđe", piše u odluci o dodeli ugovora koje su doneli "Koridori Srbije". Vrednost ugovo...

Platforma Open Data Hub traži inovatore

Digitalna platforma Open Data Hub raspisala je Javni poziv za inovacije koje će koristiti informacije sa Portala otvorenih podataka. Cilj je da se podstakne upotreba otvorenih podataka za razvoj novih usluga i servisa koji će unaprediti svakodnevni život građana i građanki Srbije.Open Data Hub je namenjen svim učesnicima ekosistema otvorenih podataka u Srbiji: startapima, kompanijama, stručnjacima, institucijama, medijima i civilnom sektoru. Portal otvorenih podataka predstavlja centralno mesto na kojem su objedinjeni podaci državnih organa.U pozivu Open Data Hub-a, raspisana su dva Izazova za učesnike.Izazov "Do pametnijih gradova uz pomoć otvorenih podataka" otvoren je za pametna rešenja, dizajnirana uz pomoć tehnologije i otvorenih podataka, kako bi se olakšao život stanovnika u urbanim sredinama.Predložena rešenja treba da se odnose na neku od sledećih oblasti: finansije, životna sredina, transport i mobilnost (parking, javni prevoz, biciklističke staze), urbanizam, komunalne usluge, i energetika.Izazov "Otvoreni podaci za unapređenje dijabetološke zdravstvene zaštite" ima za cilj da poboljša položaj obolelih od dijabetesa, ljudi koji u Srbiji čine oko 12% odraslog stanovništva.Kako se objašnjava, ovde je potrebno kreirati rešenja koja će doprineti efikasnijem trošenju sredstava za dijabetološku zdravstvenu zaštitu, planiranje mera prevencije, podizanje svesti o ovoj bolesti."Pozivaju se svi zainteresovani, a posebno startapi, udruženja, mala i srednja preduzeća i naučno-istraživačke ustanove, da ponude inovativne odgovore na teme ova dva Izazova koristeći otvorene podatke", dodaje se u saopštenju.Uslov Izazova je da se koristi najmanje jedan set podataka sa Portala otvorenih podataka, a mogu se koristiti i drugi podaci. Posebno se ohrabruje njihovo kombinovanje sa podacima prikupljenim od korisnika, kao i kreiranje ili otvaranje novih baza podataka.Počeo da radi Open Data habOtvoreni podaci adresnog registra za efikasniju privredu Podaci o dijabetesu i podaci lokalnih samouprava dostupni su na Portalu otvorenih podataka. Na platformi Otvoreni budžeti mogu da se pronađu planirani prihodi i rashodi lokalnih samouprava.Timovi koji osmisle šest najboljih rešenja, tri po svakom izazovu, dobiće priliku da ih predstave uživo komisiji za evaluaciju. Najmanje dve ideje, po jedna u okviru svakog izazova, biće nagrađene sa po najviše 10 hiljada dolara.Rok za prijavu je 17. februar do ponoći, a rok za razvoj rešenja biće 30 dana od dana potpisivanja ugovora. Prijava se vrši slanjem popunjenog formulara na adresu: datachallenge.rs@undp.org. Više detalja o izazovu, procesu prijave i selekcije zainteresovani mogu pronaći na sledećem LINKU.Izazov otvorenih podataka, kao i sam Open Data Hub, pokrenut je u okviru projekta "Otvoreni podaci za održivi razvoj". Sprovodi ga Кancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu (ITE) u partnerstvu sa Programom Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), uz podršku Vlade Ujedinjenog Кraljevstva.

Planira se proširenje Ibarske magistrale

Grad Beograd planira proširenje Ibarske magistrale na teritoriji Lazarevca, Čukarice Obrenovca i Barajeva. U granici plana plana generalne regulacije koji je objavio Sekretarijat za urbanizam nalazi se deonica Ibarske magistrale u dužini od oko 18 kilometara. Broj priključaka, kako se navodi, biće smanjen, a rastojanja između njih treba da obezbede neometano funkcionisanje saobraćaja na putu. Кolovoz Ibarske magistrale kod Beograda ubuduće je planiran sa dve saobraćajne trake po smeru, pri čemu će krajnje saobraćajne trake biti namenjene za kretanje autobusa i ulive/izlive. U planu je da se postojeći pešački prelazi zadrže, eventualno uvedu i novi, što će biti definisano u daljoj planskoj razradi. Trenutno se planiraju dve pešačke pasarele i jedan podzemni pešački prolaz. Planirano je i da sa tri mesta sa Ibarske magistrale bude pristup privrednoj zoni prema Barajevu. U objavljenoj dokumentaciji se navodi da je uz Ibarsku magistralu trenutno nalaze objekti za individualno stanovanje, koji su dobrog boniteta, uglavnom dvospratni sa potrkovljem. Manji broj objekata je izgrađen u zaštitnom pojasu Ibarske magistrale, dok se veći broj, kako se navodi, nalazi u delu van granice plana.U granicama plana se i poljoprivredne površine koje se intenzivno obrađuju.Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove oglasio je javni uvid povodom izrade plana detaljne regulacije saobraćajnice sa infrastrukturom u koridoru planiranog državnog puta IB reda br. 22 (Ibarska magistrala), na teritoriji gradskih opština Čukarica, Barajevo, Obrenovac i Lazarevac. Javni uvid će se obavljati od 7. do 23. februara 2022. godine, svakog radnog dana od 9 do 18 časova.Okvirnom granicom plana obuhvaćeno je oko 130 hektara: postojeća parcela Ibarske magistrale (širine do 30 metara) zaštitni pojas uz nju (širine obostrano 20 metara), veze saobraćajnica i infrastruktura.Saobraćajnica koja je predmet plana je deo Ibarske magistrale koja jedna od značajnijih i najprometnijih putnih pravaca koja polazi od Beograda kroz Lazarevac, Lajkovac, Ljig, Gornji Milanovac, Čačak, Кraljevo, Rašku i Novi Pazar i dalje do državne granice sa Crnom Gorom.

Milo Đukanović krio da je suvlasnik 13 fakulteta

Predsednik Crne Gore Milo Đukanović je direktno i indirektno vlasnički povezan sa ukupno 16 aktivnih privrednih subjekata, čija ukupna aktiva iznosi više od 27,5 miliona evra, pokazuje istraživanje portala Press i Mreže za istraživanje organizovanog kriminala i korupcije LUPA.Đukanović je Agenciji za sprečavanje korupcije prijavio postojanje samo dve kompanije, Univerzitats i Global Montenegro. Nije prijavio čak 14 privrednih društava (13 fakulteta i univerzitet) u kojima je indirektni suvlasnik.Crna Gora ukida tajnost informacije o izgradnji autoputa U imovinskom kartonu predsednika Crne Gore piše da je vlasnik 50 odsto kapitala kompanije Global Montenegro i 25 odsto kapitala firme Univerzitats, u okviru koje posluje Univerzitet Donja Gorica. U Centralnom registru privrednih subjekata može se pronaći još 14 aktivnih pravnih lica, koja imaju zasebne žiro račune i poreske identifikacione brojeve, a koja su vlasnički povezana sa firmom Univerzitats, piše Press.Neki od njih su Privatna ustanova visokog obrazovanja "Politehnika", Fakultet za prehrambenu tehnologiju, bezbednost hrane i ekologiju, Fakultet za sportski menadžment, Fakultet za primenjene nauke i drugi.Press podseća i na ranije otkrivene afere predsednika Đukanovića.Sud u Kini nadležan za auto-put u Crnoj Gori Mediji su ranije objavili da je čelnik Demokratske partije socijalista (DPS) prodao svom sinu Blažu Đukanoviću za jedan evro podgoričku kompaniju Capital Invest 2018. godine.Dnevni list “Dan” pisao je u novembru 2019. godine da je Đukanović godinama krio od javnosti, ali i nadležnih državnih organa za sprečavanje korupcije da ima zajedničku firmu sa kontroverznim biznismenom Mohamedom Borhanom Rašidom.Izmene Zakona o sprečavanju korupcije bez javne rasprave

Domovi zdravlja u četiri opštine organizuju skrining raka dojke

U dоmоvimа zdrаvljа Nоvi Bеоgrаd, Vrаčаr, Оbrеnоvаc i Niš оd pоlоvinе fеbruаrа sprоvеšćе sе оrgаnizоvаni skrining rаkа dојke, objavljeno je na sajtu Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut". Putеm pоštе bićе dоstаvljеnа pоzivnа pismа sа tеrminimа zа оdrеđеni brој prеglеdа žеnа sа nаvеdеnih оpštinа.Prеvеntivni prеglеdi su dео Nаciоnаlnоg prоgrаmа rаnоg оtkrivаnjа kаrciоnоmа dојke, kојi sprоvоdi Ministаrstvо zdrаvljа.Prеglеd koјi оbuhvаtа mаmоgrаfskо snimаnjе nаmеnjеn је žеnаmа stаrоsti оd 50 dо 69 gоdinа i оbаvljа sе u cilju kоntrоlе zdrаvljа i prеvеnciје bоlеsti. Prеvеntivni prеglеdi оbаvljаćе sе оd 17. fеbruаrа 2022. gоdinе.Mаmоgrаfiја prеdstаvljа rеndgеnski prеglеd zа оtkrivаnjе prоmеnа u dојci kоје sе nе mоgu nаpipаti ili оtkriti drugim vrstаmа prеglеdа. Izvоdi sе snimаnjеm оbе dојке i zа vеćinu žеnа је bеzbоlnа i krаtко trаје.U mаmоgrаfiјi sе kоristе mаlе i nеškоdljivе dоzе zrаčеnjа. Ukоlikо sе prоmеnе оtkriјu u rаnој fаzi, vеćа је šаnsа zа izlеčеnjе, а оpоrаvаk је brži, navodi se u saopštenju.

Državnim nameštenicima plate veće od februara

Povčev od obračuna februarske plate, zarade će biti uvećane pomočno-tehničkom osoblju u državnim organinama, u skladu sa zakonskim izmenama koje su objavljene u Službenom glasniku.Izmenama Zakona o platama državnih službenika i nameštenika povećani su koeficijenti zaposlenima koji rade na poslovima pravosudne straže, daktilografa, dostavljača, kurira, zaposlenih na prijemu i ekspediciji pošle i slično.Plate prosvetara male za odgovornost koju imaju Menjaju se koeficijenti kojima se obračunavaju zarade za treću, četvrtu, petu i šestu platnu grupu. Koeficijenti za treću platnu grupu su povećani sa 1,9 na 1,96, za četvrtu sa 1,5 na 1,71, za petu sa 1,2 na 1,38 i za šestu sa 1 na 1,2.Da bi se plate nameštenika povećale, potrebno je obezbediti dodatan novac u republičkom budžetu za 2022. godinu u visini od 14 odsto planiranih sredstva za plate nameštenika u ovoj godini. Ova suma iznosi 468 miliona dinara u bruto iznosu.U državnoj službi trenutno radi oko 4.500 nameštenika i to najviše onih koji spadaju u četvrtu platnu grupu (3.700), zatim u šestu (650), i treću (100) i petu (80).Koliku platu sada imaju lekari?

Građani prijavljuju zagađenje, ali je dug put od žalbe do odgovora

Podaci o zagađenjui životne sredine treba da budu više dostupni građanima, dok sa druge strane treba urediti oblast traženja i davanja informacija od javnog značaja , kažu učesnici panela Otvoreni podaci za građanski aktivizam u ekologiji, koji je organizovala Nova ekonomija.Načelnik u Agenciji za zaštitu životne sredine Nebojša Redžić, podsetio je da je ta agencija počela da radi pre 16 godina, a Nacionalni registar izvora zagađivanja, godinu dana kasnije.Kako dodaje, agencija je 2010. godine radila par stotina izveštaja za koje ima zakonski osnov, a sada, kako naglašava radi oko 30.000 godišnjih i 170.000 dvenih i ostalih izveštaja koji se odnose na stanje životne sredine.U tim izveštajima, kako objašnjava, agencija se bavi zagađivanjem koje nastaje usled ljudskih delatnosti. Za sada za njih psotoji 14 zakonskih osnova za dostavljanje podataka, dok će taj broj da poraste usvajanjem novih uredbi kojima se ta oblast dodatno definiše.Redžić napominje kako je Srbiji neophodan registar velikih ložišta, kako bi bili poznati svi emiteri zagađenja koji imaju više od jednog megavata instalisane snage u svojim proizvodnim pogonima. Evropa, kako dodaje taj regista ima već par godina, a kod nas bi sa njegovom izradom trebalo da se krene naredne godine.Urad registar velikih ložišta, da znamo sve emitere koji imaju više od jednog megavata instalisane snage, Evropa par godina, mi ćemo krenuti ove godine.Obaveze za lako isparive materije, nada se inicij grad bg za građ otpad unapred i naše izveštavanje, oček veliki napredak i veliki broj podataka, da svako ima pravo i dostupnost podataka kroz njih info sistem.Lideri u izveštav dost pod velika nemamo nikakvih novih izvešt, ali imaju novu inicijat u vezi sa lok registrom izvora zagađiv.Svi ogu da napr svoj reg izv zagađ, svaki se vodi u jed lok samouprava.Oni odluč na osnovu nek anketa da lok samoupr nemaju ni ljudske i info kapacit da to urade, pozajmiće im svoje, uskoro got aplikac gde će svaka opština moći da napravi svoj registar.Povećaće se transparentnost info, poveć pover u vladu i u jedin lok samouprave.Da preduzeća koja zagađuju shvate znač svega toga. Društv odgovor preduz, soc, društv aspekt, prihvatanje preduzeća koja bi funk na nekoj teritoriji od strane stanovnika u okolini.Od osnivanja je u agenciji. Agencija sprov zakone pravilnike uredbe za pojed aspekte živ sred, razvoj pozak akata direktno na nas utiče, pitanje digit njenog rada je maksimalno, nema dost pod u nekim drugim oblicima.Ono što nije dost kroz njih info sist nije dost, 30 i 170 hiljada god obrade, informatiča pomoć u tome presudna, ne mogu da odrade sve što neko traži, digitalizacija je primarna stvar, ono što otežava stvari brzo donoš podzak akata, sada i za co2 doneto, za klim prom, koje nisu do sada radili.Za njih digit primarna aktivnost, ona se odslik i na obvez izvešt. Unos pod u info sist nije pit mob aplik, od poč janunara izeš o emis u vazduh, sve rade njih serveri, time znač olakš server, za otpadne vode od idućeg januara, žele da preduz imaju što manje probl da to urade.Kao i da to sve olakša drž formiranje te politike.Ivana Vilotijević, sekretar, Sekretarijat za zaštitu životne, Gradska uprava Grada BeogradaMnoge nevlad org ne znaju njih nadležnosti, sekretarijata, oni spoznaju info koju ne znaju posle deluju na druge jed grad upraveI dalje će se truditi da podignu svetst da se zna koja su ovlašćenja sekretarijata.Reva, taj deo nevlad sektora delovao van jasnog stava o prostornom planu grada.Bez institucija ne može do adekvatne zašt živ sred.Odgovorno radimo 32 god nevetano, ne mopgu da utiču na pojedinca gde će da baci smeće septič jama, a sekretarijat nema ovlaš da deluje na njih, valjda.Konkur za ekol bicikl, od 10 miliona 7,2 vraćeno jer pojedinci nisu imali potrebu da se jave na konkurs.To je poražavajuće, dali priliku, a to se nije desilo.Priča koja se dozvoljava.Napra vodič kako koristiti te podatke.Pokušavaju da dobiju info zajedno sa agenc za zaš živ sred, neke stvari nisu u nadlež grad bg, pokuš da nađu info, desetogo plan.Ulaz pod šturi prepliću se nadlež, molimo za info za nekoga, a ni onaj ko vopdi taj podatak ne vodi ga kako treba.Građ otpad njihova život nije njih nadležnost.Pož vinča dva put dnevno info transp, okač info javno, na str sajta bg. Jasno stoji na sajtu info kakva je stanj život sred na sajtu info, proš info.Digitaliz, pre tri god info o aplik beoeko, index kvaliteta vazduha. Može da se dobije pod o indexu kvalit vazd kako da sde ponaš ugrož grupe.Forma smart city, kroz nju da zaživi.Ne sme da bude odvoj od sektora za javno zdravlje, ta instituc treba da daje dodatna uputstva, ne može zašt živ sred govori on zdravlju.Sredinom februara počinje primena novog zaskona o informacijama javnog značaja, koji će kako doprineti da se spreči zlupotreba procesaa traženja informacije od javnog značaja, podseća savetnik Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Ana Petrović Vukićević.Novi zakon onemogućuje da se info ne dobije i da se odmah pokrene prekrš postupak, odmah posle devet, ili već koliko dana.Kao primer navela je informaciju koja je kružila u medijima i prema kojoj se tražila informacija od javnog značaja o broju košarkaških terena u selima oko Kuršumlije, iako njihov najmlađi stanovnik ima 65 godina. Dodaje da više neće moći da bude takvih primera zloupotrebe informacije od javnog značaja.ja kuršumlija broj koš terena najmlađ stanovnik 65 god, zloupotreba.Novi zakon će kako dodaje rešiti nekoliko ključnih tačaka, eliminisati zlupotrebe. Ona podseća da je poverenik za infomacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti drugostepeni organ.Novi zakon će sprečiti i ćutanje državne administracije, ako se od nje traži informacija od javnog značaja.Novi zakon, mogć da reše pitanje, takođe neće biti ćutanje administracije, ako se od njih traži inform.Prvi put onaj ko je odgovoran ima ličnu odgovornost, da se zna da ta osoba nije savesno izvrš obaveze na svojoj preth funkciji.Mora da se navede naz org kome se obrać koja info koji vrem period, najč greš koje se deš, po novom obavešt u kom kontekstu zhatev mora da bude uređen.Žalbe sada na dokument za koji organ traži uređ zahteva, sušt da se radi edukacija i podizanje svesti.Ljudi da se obrate gradskoj upravi a ne sekretarijatu, a poverenik je drugostepeni, ako ne dobije info obavešt stranku i ppoverenika da nema i upuć tamo gde misle da postoji ta info.89 žalbi zbog nepostup po zahtev nevlad org 2020.Najviše nepostup org lok samoupr, ministar, itd.Rešeno 73, 51 iz 2020. ostale iz preth godina.Uz zakon urađen i novi informator, uniformisan, elektronski, zak obaveza da se ažurira mesečnno, god dana nakon stupanja zak na snagu.Neće moći jedan isti zahtev da se odgovara, ako je ta info već objavljena, zato će građ savesni za živ sred imati moguć da dob info o drugim stvarima.Biće statistika, koji su tačnop zahtevi, mnoge info će biti pristupačne.Od 17. febr nov zak, pover kanc niš krag nove se otvaraju, ta će ovlašćenja imati, izrada nova sistematizacija, dva sektora, jedan sektor edukacija.Sankc nesavesnih, da svako radi svoj posao, u toku izrad strat o zaštiti podat o ličnosti, prethodna ostala mrtvo slovo na papiru.Moderator: Siniša Mitrović, Privredna komora Srbije (PKS)Kada građ imaju potr da reše neki ekološ probl u svom okruž2021. otvoren klaster 4, zelena agenda za Srb čitava tranzic nemoguća bez građana, dokle oni dobaciDas li je konzumerizam izgurao odgovornost pa smatramo da je neko drugi odgovoran za zagađenje živ sredPosl god soc mreže indikat kohez koja je udruž ostale intereseDa se urede procedure i procesi, ako želite da sakrijee kamen, stavite ga među kamenje.30 odsto stanovništva na granici energetskog siromaštva.Slabo vraćamo ulje u reciklažu.Sad se neke ekonom ne mere bdp-om, već zadovoljstvom građana.Da se ne događa da se maraton u jednoj bg opšt org maraton, a dan bio sa ultra velikim zagađenjem. Kako to das se ne doggađa, kako digitalizacija može tome da doprinese.Digitalizacijom moramo da rešav probl građ, da ne jurimo podatke, kako da digit ubrza tak proces.Prom povrenje i poredak, info o Vinči, a neko kaže, ma to nije tačno, važan je poredak, jer se tada deš da se objave foto koje nisu odatle.Uprav otpadom zahtevno, košta, ako se spusti cena kom uslug, a poveća se broj divljih deponija.Ministarstvo za prirodne resurse i klimatske promene. Treći talaz privatizacije to je privat prorodnog kapitala.To je podiglo opservaciju građana, voda, vazduh i zemljište, šume, važno je to.

Komunalna milicija počinje da meri buku u lokalima

Komunalna milicija od danas počinje da meri buku u ugostiteljskim objektima u Beogradu u skladu sa novim Zakonom o zaštiti do buke i gradskom odlukom koja je usvojena na poslednjoj sednici skupštine, najavio je načelnik Komunalne milicije Ivan Divac."Komunalna milicija je u potpunosti pripremljena za merenje buke. Uređaji su nabavljeni, ugostitelji upoznati sa svojim pravima i obavezama tako da krećemo sa primenom novih mera", rekao je Divac za Tanjug, a prenose novine 24sata.Novi Zakon o zaštiti od buke: Javni skupovi moraju da se najave 20 dana unapred Divac je dodao da će javnost obaveštavati o aktivnostima koje komunalci budu preduzimali.Zamenik gradonačelnika Goran Vesić je za RTS objasnio da će komunlana milicija prvo upozoriti one koji prave buku. Ukoliko je ne smanje, komunalci mogu da napišu kaznu, kao i da uklone sredstvo sa kojeg se emituje buka.Prema njegovim rečima, do kraja meseca počeće da radi još 45 novih pripadnika komunalne milicije, a raspisuje se konkurs za još 100 pripadnika."I dalje ih neće biti dovoljno, ali će biti dovoljno da pokrijemo prigradske opštine", kaže Vesić.Zakon o zaštiti od buke u životnoj sredini je usvojen u oktobru prošle godine. Njime je određeno da komunalni milicioner može da meri buku iz ugostiteljskih objekata.Inspekcija zabranila muziku kafiću na Dorćolu protiv koga se stanari bune mesecima Uslov je da poseduje akreditaciju koju mu izdaje lokalna samouprava.Preventivne mere zaštite od buke odnose se, pre svega, na oblast planiranja i izgradnje, pa će tako biti potrebno da se u prostornim i urbanističkim planovima obezbede i mere i uslovi zaštite od buke.To se naročito odnosi na međusobni prostorni raspored infrastrukture, industrijskih, stambenih, rekreacionih i drugih objekata, kao i akustičko zoniranje i utvrđivanje posebnih režima korišćenja tih područja. Pravno lice koje je vlasnik, odnosno korisnik izvora buke, će biti dužno da obezbedi merenje buke koju emituje i snosi troškove merenja buke u zoni uticaja, kao i da primenjuje mere zaštite od buke, navodi se u tekstu zakona.Kožne rukavice i Adidas patike za "komunalce" Beograđani plaćaju 1,3 miliona evra Grad Beograd je prošle godine nabavio i senzore za daljinsko praćenje nivoa buke na gradskim lokacijama koje su prepoznate kao "žarišta" koje je platio 10 miliona dinara.Ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović je u januaru ove godine donela Pravilnik o uslovima koje treba da ispunjava komunalni milicionar da bi mogao da meri buku iz ugostiteljskih objekata.U pravilniku se navodi da komunalni milicionar buku mora da meri opremom koja je u skladu sa propisanim standardom SRPS ISO1996-2, koji se odnosi na opisivanje, merenje i ocenjivanje buke u životnoj sredini.Merač, filter i kalibrator zvuka moraju da budu etalonirani u akreditovanoj laboratoriji.

UNICEF donirao novi kontingent zaštitne opreme za zdravstveni sistem

Ove nedelje je počela raspodela zaštitne opreme koju je UNICEF obezbedio za zdravstveni sistem Srbije, u borbi protiv COVID-19. U saopštenju se navodi da oprema obuhvata 350.000 hirurški...

Skupština produžila rok za zamenu oružnih listova do 2024. godine

Skupština odlučila...

U februaru poslednja šansa za subvencije za traktore

Uprava za agrarna plaćanja će od 17. februara početi da prima zahteve za podsticaje za nabavku novog traktora, objavljeno je na sajtu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.U pitanju je sedmi, i ujedno poslednji, javni poziv u okviru IPARD II programa za podnošenje zahteva za odobravanje projekta za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava.Ova mera dodeljuje se kako bi korisnici kroz tehmnička poboljšanja i ulaganja u nove mehanizacije i tehnologije povećali produktivnost i konkurentnost poljoprivredne proizvodnje. Pored toga, gazdinstva bi trebalo da se usklade i sa skupom nacionalnih uslova, ali i sa EU standardima zaštite životne sredine i dobrobiti životinja, navodi se na sajtu Uprave.Na zvaničnoj stranici Uprave biće objavljen i celokupni tekst javnog poziva, piše u saopštenju.

Urbanizacija novosadske rečne obale stigla do Saveta Evrope

Građanska organizacija Svet i Dunav saopštila je da će Konvencija Saveta Evrope o očuvanju evropske divlje flore i faune i prirodnih staništa razmatraće problem urbanizacije obale Dunava u Novom Sadu, preneo je portal 021. Reč je o projektu koji je pokrenula lokalna vlast kako bi izgradila novi most i naselje na tom području."Potvrđujemo da će srpskim vlastima biti poslato pismo sa zahtevom za njihov zvaničan stav o elementima predstavljenim u žalbi. Ova žalba će biti razmotrena na drugom sastanku Biroa", navodi se u odgovoru koji je dostavljen organizaciji Dunav i svet od strane Konvencije Saveta Evrope .To telo, inače je poznato i pod nazivom Bernska konvencija, a njegov sastanak na kome će se raspravljati o problemu u Novom Sadu zakazan je za 15. i 16. septembar. Zbog toga Svet i Dunav traži povlačenje svih planiranih radova na području Kameničke ade, Dunavca i Šodroša do, kako se navodi, "saslušanja pred Savetom Evrope".Kako se navodi, nasipom koji je predviđen spornim projektom ugrožava se čitava oblast od oko 170 hektara vodnog zemljišta i sužava korito Dunava na 600 metara. Ugrožava se bezbednost građana Novog Sada, navodi se, između ostalog, u saopštenju.U žalbi koja je upućena Bernskoj konvenciji objašnjava se da je osetljivi ekosistem novosadskog priobalja naseljen stotinama vrsta biljki i životinja.Novi Sad plaća 90 miliona dinara za ponovno uvođenje poslovnog softveraDistributeru gasa stigao novi softver, potrošačima pogrešna kamataMnoge od njih, kako se dodaje, zaštićene su domaćim i međunarodnim dokumentima, a ugrožene urbanizacijom koju predviđaju novi planovi, naročito novi most na obližnjoj obilaznici.Tim se, kako objašnjavaju, ugrožava ljudsko pravo na zdravu životnu sredinu.Nevladina organizacija Svet i Dunav uložila je i žalbu Ustavnom sudu Srbije, kojom je tražila da se poništi odluka Vlade Srbije o izgradnji novog mosta u Novom Sadu kao projekta od nacionalnog značaja. Međutim, Ustavni sud još uvek nije odlučio o toj žalbi.Projekat izgradnje novog mosta u vojvođanskoj prestonicim, kako se podseća, predmet je žustre javne i političke diskusije.Urbanistički plan je usvojen u junu bez ijednog glasa protiv u Skupštini grada. Predstavnici gradske vlasti u tom gradu tu odluku pravdali su činjenicom da Novi Sad postaje sve veći grad i da su mu zbog toga neophodne saobraćajnice.Za pojedine opozicione parije, kako se dodaje, sporan izbor partnera na pomenutom projektu. Taj partner je kineska kompanije CRBC, koja je bila i na "crnoj listi" Svetske banke.

CTP gradi najveći logistički centar u Srbiji, podnet zahtev za procenu uticaja

Površina preko 135 hiljada kvadrata.

U Srbiju stigao lek protiv korone pakslovid

U Srbiju je stigao prvi kotigent leka protiv koronavirusa Pakslovid, objavilo je Ministarstvo zdravlja.Agencija za lekove i medicinska sredstva je izdala uvoznu dozvolu za ovaj lek 21. januara 2022. godine, a kao korisnik leka je naveden Institut za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović-Batut". Prioizvođač leka je kompanija Pfizer Manufacturing iz Nemačke.Promet PCR testova u Srbiji prošle godine najmanje 30 miliona evra U podacima o dozvoli piše da se radi o količini "5.000", ali se ne precizira da li su u pitanju tablete ili kutije.Pošto se lek ne nalazi na listi lekova sa dozvolom za promet, već mu je izdata samo uvozna dozvola, to znači da on ne može da se nađe u slobodnoj prodaji u apotekama već da ga je moguće dobiti samo na recept, odnosno u zdravstvenim ustanovama. Evropska agencija za lekove je odobrila pakslovid za upotrebu 28. januara, odnosno nedelju dana nakon što je domaća Agencija izdala uvoznu dozvolu.RFZO na opremu u pandemiji potrošio barem 520 miliona evra Ministarstvo ističe da je Srbija prva evrropska zemlja, nakon Velike Britanije, kojoj je isporučen ovaj lek "i to deset dana nakon što je EMA odobrila upotrenu i promet ovog leka", piše u saopštenju.Napominje se da je komisija Ministarstva zdravlja kojom predsedava prof. dr Goran Stevanović, direktor Klinike za infektivne bolesti, napravila distributivnu listu na osnovu koje će lek biti raspoređen po zdravstvenim ustanovama.Lek pakslovid se sastoji od dve tablete - nirmatrelvira i ritonavira. Tablete se uzimaju zajedno, dva puta dnevno, a terapija traje pet dana. Preporuka je da se sa terapijom pakslovidom počne što pre nakon dijagnostikovane korone.Kako se 2021. trošio novac u zdravstvu? Cene po kojima Srbija kupuje lekove i vakcine protiv korone, baš kao i testove i opremu, i dalje je tajna.Međutim, Rojters je objavio su Sjedinjene Američke Države petodnevni tretman pakslovidom plaćanje 530 dolara, a molnupiravirom 700 dolara.Koliku platu sada imaju lekari?

Izdanja

Broj 113, Septembar 2024.

Broj 113

Septembar 2024.

Broj 112, Jul 2024.

Broj 112

Jul 2024.

Broj 111, Jun 2024.

Broj 111

Jun 2024.

Broj 110, Maj 2024.

Broj 110

Maj 2024.

Broj 109, April 2024.

Broj 109

April 2024.

Broj 108, Mart 2024.

Broj 108

Mart 2024.

Broj 107, Januar 2024.

Broj 107

Januar 2024.

Broj 106, Decembar 2023.

Broj 106

Decembar 2023.

Broj 105, Novembar 2023.

Broj 105

Novembar 2023.