Broj 114, Oktobar 2024.
Broj 114, Oktobar 2024. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
Pretplata 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija Moja prva plata

Raspisan javni poziv za program „Moja prva plata“

Nacionalna služba za zapošljavanje raspisala je Javni poziv za realizaciju programa "Moja prva plata". Planirano je da se u program  uključi do 10.000 mladih sa srednjim i visokim obrazovanjem, do navršenih 30 godina života, koji nemaju radno iskustvo, odnosno imaju najviše do 6 meseci radnog iskustva na poslovima u okviru nivoa obrazovanja sa kojim konkurišu.Takođe je potrebno da se mladi nalaze na evidenciji nezaposlenih Nacionalne službe za zapošljavanje u trenutku zaključivanja Ugovora o realizaciji programaMoja prva plata ne sme da bude džeparac Tokom trajanja programa Nacionalna služba za zapošljavanje isplaćuje novčanu naknadu u iznosu od 22.000 dinara mladima sa srednjim obrazovanjem, odnosno 26.000 dinara mladima sa visokim obrazovanjem, na mesečnom nivou, i uplaćuje doprinos za slučaj povrede na radu i profesionalne bolesti, za mlade uključene u ovaj program.Prva faza realizacije programa  namenjena je  isključivo poslodavcima, koji se u periodu od 20.08.2021. do 20.09.2021. godine mogu prijaviti na sajtu www.mojaprvaplata.gov.rs.Druga faza realizacije programa je namenjena nezaposlenim licima, koji će se u periodu od 01.10.2021. do 31.10.2021. godine prijavljivati na sajtu www.mojaprvaplata.gov.rs.Treća faza realizacije programa je izbor kandidata od strane poslodavaca.Kako navodi NZS, poslodavci imaju mogućnost da vrše proces selekcije prijavljenih kandidata od početka prijave kandidata."Moja prva plata" ne ulazi u srž problema sa kojima se suočavaju mladi Povezivanje (konačan izbor) kandidata će se vršiti:- za poslodavce iz privatnog sektora u periodu od 1. novembra do 15. novembra 2021. godine,- za poslodavci iz javnog sektora u periodu od 16. novembra  do 30. novembra 2021. godine.U roku od 15 dana od dana završetka izbora kandidata formiraće se konačne liste poslodavaca sa izabranim kandidatima i biće dostupne na sajtu www.mojaprvaplata.gov.rs.Četvrta faza realizacije programa je potpisivanje trojnog ugovora između Nacionalne službe za zapošljavanje, poslodavca i izabranog kandidata i početak sprovođenja programa, u roku od 15 dana od dana formiranja konačne liste poslodavaca sa izabranim kandidatima.Program će se sprovoditi kod poslodavca  u trajanju od 9 meseci i  realizuje se  bez zasnivanja radnog odnosa. Program se  odnosi  na privatni i javni sektor. Prioritet za uključivanje u program imaju poslodavci iz privatnog sektora, a naročito poslodavci iz devastiranih područja, navodi NZS.

Srbija

Mali parking, a veliki problem

Novoj ekonomiji javio se čitalac Milorad Rančić, privrednik iz Inđije, inače predstavnik Udruženja za zaštitu potrošača Prosperitet iz novog Sada. Požalio se kako ne može da registruje automobil, zbog duga parking servisu u iznosu od 60.000 dinara.Rančić objašnjava kako mu je registracija automobila nedavno istekla. Kada je otišao da registruje auto, sačekalo ga je neprijatno objašnjenje: vozilo ne može da registruje dok ne plati kaznu za parkiranje koja mu je napisana u Nišu.Rečeno mu je da nije izmirio obavezu prema niškom Parking servisu, koji mu je napisao kaznu još 2018. godine. Protiv njega je pred sudom pokrenut postupak, a parking servis je kao dokaz priložio fotografiju vozila koje kako je navedeno, pripada Rančiću.Sagovornik Nove ekonomije tvrdi da tada nije ni bio Nišu, kao i da pre suđenja nije dobio fakturu ili obaveštenje o kazni koja mu je napisna.„Na zadnjem suđenju, rekao sam da ostajem pri iskazu da nisam parkirao. Sudiji sam rekao da tog dana i u to vreme koje je nazanečno na fotografiji, ja nisam bio na tom mestu, nego sam bio na Mesecu. Na pitanje sudije da obajsnim kako je to moguće, odgovorio sam da ću joj kao dokaz doneti verodostojnu ispravu na memorandumu moje firme, sve potpisano i overeno pečatom i fotografiju na kojoj ćete videti da sam parkirao na mesecu“.Rančić kaže da je to rekao s namerom da se našali, ali i da pokaže kako digitalna fotografija ne može da bude validan dokaz na sudu jer lako može da se montira.„Ja sam (na forografiji) na registarskoj tablici od nule napravio jedinicu. Pet minuta mi je bilo potrebno“, dodaje Rančić.On podseća da po Ustavu fizička lica i njihova imovina mogu da budu fotografisani samo po nalogu suda ili tužioca.„Niko nema pravo da slika moj auto. Sa kojom namerom? Da li će sutra da mi podmetne bombu, to ja kao vlasnik vozila postavljam sebi pitanje. Znači, može da me slika samo ako ima odobrenje nadležnog organa“, navodi sagovornik Nove ekonomije.Sudska praksa takođe potvrđuje da se slučajevi poput njegovog odbacuju zbog nedostatka verodostojnih dokaza, navodi Rančić.„To što oni podnose sudu kao verodostojnu ispravu je falsifikovana faktura. Drugo, fotografija može da bude falsifikovana, montirana. Treće, sudska praksa pokazuje da nema dokaza. Imao sam 2014. godine sličnu situaciju s parkiranjem u Inđiji kada su me kaznili i priložili fotografiju vozila kao dokaz. Sudija je to pravilno procenio i rekao da digitalna fotografija ne može da bude dokaz na sudu i to je odbačeno zbog nedostatka dokaza“.On, međutim, strahuje da ovoga puta neće biti tako.„Oni misle da tako pune budžet, a ustvari prazne budžet. Treba da nas puste da radimo, da proizvodimo i da tako punimo budžet. Ako oni misle da će mi prodati auto i napuniti budžet, to je čista glupost“.Rančić navodi da zbog komplikacija oko registracije automobila toga trpi štetu na poslovnom planu:„U subotu 7. avgusta trebalo je da budem u Pirotu, imao sam sastanak sa jednim gospodinom u vezi sa poslom. Velikim poslom. Ja nisam mogao da odem, jer nisam registrovao auto“.On postavlja pitanje kolika je šteta od toga što je propustio važan poslovni sastanak i dodaje da će svom advokatu predložiti da tu štetu naplati. Smatra i da je nelogičan način na koji parking servis naplaćuje uslugu parkiranja privrednicima.„Dođem na poslovni sastank i kružim dok ne nađem parking mesto. Kad sam najzad našao i platio parking, odlazim na poslovni razgovor koji traje. Posle sat vremena ja moram da mislim na parking servis. Ne mogu da se skoncentrišem na temu o kojoj razgovaram, o poslu, nego moram to da prekinem i da plaćam parking“.On smatra da bi takve situacije mogle da se reše obezbeđivanjem nalepnica za službena vozila privrednika koja im omogućavaju poseban status u saobraćaju.

Srbija

Wizz Air najavio četiri nove linije iz Beograda

Niskotarifna avio-kompanija Wizz Air najavila je da će krajem godine na beogradskom aerodromu uvesti četiri nove linije, javila je agencija Beta. Putnici će iz glavnog grada Srbije krajem godine tom avio.kompanijom moći da lete do Barselone u Španiji, Bilunda u Danskoj, Vekše u Švedskoj i Frankfurta u Nemačkoj.Prvi letovi Wizz Air iz Beograda zakazani su za decembar 2021. godine.Iz Beograda za Barselonu leteće se utorkom i subotom, za Bilundu ponedeljkom, sredom i petkom.Za Vekše Wizz Air će iz Beograda saobraćati sredom i nedeljom, dok će za Frankfurt leteti utorkom, četvrtkom i subotom.Wizz Air je poznata mađarska niskotarifna avio-kompanija, koja u Srbiji, pored Beograda ima i liniju na niškom Aerodromu Konstantin Veliki. Od niskotarifnih kompanija u Srbiji redovne linije sa aerorodma u Nišu ima i irska kompanija Ryanair, koja je nedavno najavila da pojačava svoje letove iz Zagreba.RYANAIR PIJAČAVA LETOVE IZ ZAGREBAOD POPLAVA ĆE NAS ŠTITITI I IT FIRMA POVEZANA S VLASTIMA, MINISTARSTO UKLANJA DOKUMENTACIJU

Srbija

Impact Hub se priprema za novu sezonu, prijave za Demo days u toku

Naredni Demo Day, tokom kog osnivači startapa imaju priliku da pronađu investitore za svoje ideje, održava se 23. septembra u Impact Hub Belgrade. Popularni "Demo dani" održavaju se četiri puta godišnje, tom prilikom se od prijavljenih biraju najbolji startapi, koji se predstavljaju žiriju i investitorima, nakon čega nastavljaju svoj put usavršavanja sa Impact Hub Belgrade timom.Impact Hub Belgrade postoji već sedam godina, i sa preko 1.000 održanih događaja, i preko 300 startapa izvedenih na pravi put može se reći da su poprilično "ispekli zanat".Šarenilo je ono što je karakteristika ne samo enterijera ovog Haba, već i generalnog raspoloženja koje se oseti na samom ulazu. U prostoru, koji je inače i co-working space, šarena je i struktura stanara, jer ćete ovde upoznati ljude različitih nacionalnosti i zanimanja -- od programere i umetnika, do mladih preduzetnika, pisaca, projektnih menadžera, pa čak i arheologa.Pored mnoštva događaja i raznih sadržaja koji se smenjuje u Habu, Gin Friday se dešava svakog petka nakon 14 časova, a sredom su posebno svi prisutni jer se tada dešava Masterchef IHB edition."Ipak, ono što je glavna karakteristika ovog mesta jeste ozbiljan rad sa startapima koji su u potrazi za investicijom. Program iza kojeg stoje iskusni konsultanti iz oblasti finansija, prodaje, marketinga i drugih niša pomogao je velikom broju startapa da unaprede svoj biznis model, nauče kako da "prodaju" svoje ideje i uspešno se povežu sa investitorima", navode u Impact Hub-u.Naglašavaju i da je to kuća WE Founders "pokreta", koji kroz konkretne akcije, edukacije i povezivanjem sa investitorima osnažuje žensko preduzetništvo."Sve to nekako dolazi sasvim prirodno s obzirom na to da je jedan od osnivača Haba i Gaia Montelatici, koja je takodje osnovala i Studio X Ventures". 

Srbija

Srbija ne može da se razvija samo stranim investicijama

Dugoročno posmatrano, nezdrav odnos prema sopstvenoj domaćoj štednji put je u razvojnu stagnaciju i civilizacijsko zaostajanje u jednom dinamičnom međunarodnom okruženju. Razvoj bez vlastite akumulacije predstavlja svojevrstan strateški otkaz, čamac bez krme i vesala, tiganj bez drške.Da se akumulacija u Srbiji godinama kreće oko nultog nivoa, jeste propozicija koja zahteva rigorozan dokaz. Analitičara ne smeju zavarati kratkoročna makroekonomska kolebanja, budući da se ona međusobno kompenzuju i da pozitivna štednja u jednoj, biva redovno poravnata negativnom akumulacijom u narednim godinama.Pravi i pouzdan obračun akumulacije mora da obuhvati duže intervale – nekih desetak godina ili više. Posmatrana  u tom sklopu, domaća akumulacija pokazuje se kao praktično nepostojeća. Ispravan način obračuna stope akumulacije, definisane kao učešće akumulacije u BDP-u, polazi od stope investicija opredeljene kao učešće investicija u fiksne fondove u BDP-u.U ovakvim opštim razmatranjima ulaganja u zalihe mogu se zanemariti zahvaljujući malom obimu i odsustvu vidnijeg trenda u  njihovom učešću u BDP-u.U poslednjih desetak godina, a i ranije, stopa investicija u fiksne fondove kretala se na nivoima od nešto ispod 20 odsto. Jedan od važnijih razloga ovako niske stope investicija bilo je malo učešće javnih investicija (magistralna infrastruktura, zdravstvo, školstvo, zaštita čovekove sredine...) budući da se približno kretalo na nivou od svega 3.5 odsto, dok se u uporedivim tranzicionim zemljama iz našeg međunarodnog okruženja dizalo na nekih 5 odsto pa i više.Ako se kao reprezentativan prosek za našu stopu investicija uzme 20 odsto, od toga treba oduzeti stopu amortizacije, koja se zbog temeljnih analitičkih razloga ne da tačno proceniti, ali za koju se konvencionalno i generalno prihvataju procene od 15 odsto BDP-a, dolazi se do  stope neto investicija od 5 odsto. Od ove stope treba oduzeti učešće deficita spoljnotrgovinskog bilansa u BDP-u jer je to mera resursa koji su se u našu privredu ulili spolja i bilansno ne mogu ući u obračun sopstvene akumulacije. To učešće je, dakako, variralo iz godine u godinu, ali se njegov tipičan prosek aproksimativno da proceniti na razini od oko 6 odsto.Kad se to oduzme od onih 5 odsto, koliko otprilike iznosi stopa neto investicija, dolazi se do prethodno naglašenog nultog nivoa ili čak do negativne vrednosti za taj ključni makroekonomski parametar. Time je aritmetički dokazana propozicija o faktičkom odsustvu domaće (neto) akumulacije.Naravno, bruto akumulacija je daleko iznad nule, ali je u nas njena dominantna, pa i iscrpljujuća komponenta amortizacija, koja ne generiše rast proizvodnih kapaciteta, nego samo omogućava njihovo održavanje na zatečenom nivou.Strane direktne investicije kao "izlaz" iz razvojnog ćorsokakaNema toga kome ne bode oči silna reklama i svojevrsna halabuka oko stranih direktnih investicija (SDI). Ljudi iz najvišeg političkog vrha ove zemlje neprestano ih najavljuju i objavljuju, a predsednik Republike gotovo da ne propušta nijednu, kad dođe vreme njihovog puštanja u redovan rad. Znakovito je, a po nekima i alarmantno, da u tom gromoglasnom reklamiranju SDI gotovo da ne može ni reč da se čuje o domaćim investicionim poduhvatima, pogotovo ne o onim krupnijim.Država podstiče skupinom različitih mera nove domaće preduzetnike koji uglavnom tek počinju svoje poduhvate, ali se vrlo malo, gotovo ništa, kroz medije može saznati o odgovarajućim rezultatima. Kratko rečeno, domaća ulaganja su u dubokom, neprozirnom mraku službenog i sveopštog ignorisanja, a jarki svetlosni snopovi istrajno se upravljaju ka SDI.Ima li to ikakve veze sa bilo kakvim patriotizmom, postoji li igde još primer takvog forsiranja stranog u odnosu na domaće?!Zvanična razvojna politika tako se vodi kao da su jedino važne SDI, dok se domaće investicije, pa time i akumulacija iz koje treba da se finansiraju, prosto ignorišu. Dobija se utisak kao da se strategija razvoja temelji na doktrini da se dugoročno održiv i čak uspešan razvoj može zasnivati na tuđoj akumulaciji.Drugim rečima, u nas je tvrdo prihvaćena neobična i bizarna koncepcija kao da se privreda može trajno razvijati bez vlastite akumulacije. U dinamičkoj dimenziji bila bi ovde reč o mehanizmu kojim bi novostvoreni dohodak mogao u celosti, i to opet trajno, da se usmerava u potrošnju i samo njoj posvećuje.Bio bi to razvitak u kome nijedna funkcionalno definisana grupa aktera ne mora da se odriče od potrošnje da bi osigurala sredstva za finansiranje trajne ekspanzije kapaciteta.Da li su sdi prevelike ili nedovoljno velike?Kakav bi se stav razložno mogao zauzeti o (ne)poželjnosti SDI polazeći od neke varijante dinamičke optimizacije trajektorije ekonomskog rasta, uz neizbežni oslonac na prateću teorijsku argumentaciju? Može li se identifikovati kriterijum optimalnog doziranja SDI, a potom razraditi izvedeni operativni kriteriji normativnog utvrđivanja odgovarajućih konkretnih veličina za tu delikatnu promenljivu? To je stavka dnevnog reda za buduća veoma ozbiljna analitička istraživanja. U odsustvu takvih istraživanja, mogu se naznačiti tek neke činjenice koje pomažu u iznalaženju odgovora na postavljena pitanja, ali su od punog i konačnog odgovora prilično daleko.Pri tome afirmativne odgovore u prilog SDI ne treba posebno razrađivati, jer su manje-više poznati i poprilično mnogo puta ponavljani. To su poznate konstatacije da SDI donose u privredu nova tehnološka rešenja, nove organizacione forme i modele upravljanja, otvaraju pristup novim međunarodnim tržištima i čine dostupnim nove izvore snabdevanja.Manje je istican i manje poznat argument da je u privredi sa relativno visokom nezaposlenošću oportunitetni trošak rada blizak nuli, tj. angažovanje nezaposlene radne snage ne podrazumeva smanjivanje proizvodnje na onim tačkama sa kojih se ona povlači.Iskustvo, međutim, pokazuje da SDI pružanjem nešto viših plata za svoje novozaposlene povlače iz ostatka privrede radnu snagu koja je već zaposlena, pa se preuzimanjem takvih zaposlenih i te kako osećaju negativne posledice na mestima sa kojih odlaze.Interesantnije su opšte napomene koje relativizuju vrednost SDI i u stvari predstavljaju argumente protiv njih. Prvi argument tiče se jedne delikatne tendencije koja se putem SDI ugrađuje u ekonomski sistem.Ako bi se insistiranje na SDI nastavilo sadašnjim intenzitetom, uz paralelno ignorisanje, pa i diskriminisanje domaćih ulaganja, javila bi se konvergencija sistema ka jednoj konstelaciji u kojoj bi građani ove zemlje bili u pretežnom (skoro isključivom?) najamnom odnosu spram stranih vlasnika i upravljača.To se ne može okvalifikovati kao poželjno stanje društva, iako ovim izlazimo iz okvira čiste ekonomske argumentacije.Drugi argument tiče se izvesne socijalne napetosti: u siromašnoj zemlji uvek se nađe mesta nezadovoljstvu niskim platama, ali ako je poslodavac stranac, u tom nezadovoljstvu rađa se jedna dodatna, prilično delikatna i unapred teško odrediva dimenzija.Treći argument odnosi se na subvencije. O ovim subvencijama javnosti se ne predočavaju dostatni i jasni podaci, stvari u vezi sa njima nisu dovoljno "transparentne".MOGUĆNOSTI UTICANJA NA SDI IZRAZITO SU OGRANIČENE, A ZA SUBVENCIJE KAO INSTRUMENT NJIHOVOG PODSTICANJA JOŠ NIJE JASNO DA SU ODGOVARAJUĆE KORISTI VEĆE OD PRATEĆIH TROŠKOVAOdsustvo jasnoće i prozračnosti stvara plodnu osnovu za korupciju i mnoge druge oblike zloupotreba, a to silno umanjuje društvenu vrednost SDI kako god da se ta vrednost koncepcijski opredeli. Treba uočiti da je ovo veliki društveni rizik i trošak, čak i ako vlasti ne pristupaju nikakvim zloupotrebama; ako za te zloupotrebe postoji osnovana sumnja, tada ona sama generiše mnoge zloupotrebe diljem i na periferiji sistema.Naime, iskušenju zloupotreba će podleći mnogi subjekti u veri da su u vlasti obilno zastupljene. To će se dogoditi čak i ako za to nema nikakvog stvarnog osnova. SDI velikim delom ostaju krupna nepoznanica u našoj ekonomskoj politici, što znači da se njima mora  pristupiti sa maksimalnom opreznošću, posebno zbog zasad nesagledanih njihovih dugoročnih učinaka.Utoliko su upitnije subvencije za SDI budući da nisu razrađeni ni postupci za utvrđivanje njihove  delotvornosti, pa time ni za procenu njihove celishodnosti i opravdanosti.Uticaj SDI na reformske procese i domaću štednjuUz uvažavanje upitnosti subvencija kao instrumenta investicione politike, mora se uočiti okolnost da su one slabo upravljiva ili gotovo neupravljiva poluga ekonomske politike.Mogućnosti uticanja na SDI izrazito su ograničene, a za subvencije kao instrument njihovog podsticanja još nije jasno da su odgovarajuće koristi veće od pratećih troškova. One su nedovoljno predvidive i stoga uz sve eventualne pozitivne učinke deluju kao izvorište stohastičkih udara na privredu i veliki generator neizvesnosti.A malo je činilaca koji toliko usporavaju procese odlučivanja i pokadšto blokiraju ekonomske tokove, kao što  je to slučaj sa neizvesnošću. SDI su neka vrsta supstituta za domaću štednju, ali i za napore da se reformiše  i unapredi institucionalni poredak društva.To znači da one deluju i kao činilac nedovoljnog obima domaće akumulacije i kao faktor odveć sporog  razvijanja institucija; obe ove karakteristike valja knjižiti kao veliki društveni trošak ovog vida finansiranja  privrednog razvoja zemlje. Mora se pomenuti i nezadovoljavajući aspekt alokacije investicija finansiranih iz i realizovanih po osnovu SDI. Strani investitori prate poslovnu stvarnost Srbije sa poprilične daljine, te njihova percepcija ne može biti dovoljno obuhvatna i dovoljno precizna da na pouzdaniji način registruje ovdašnje razvojne mogućnosti i šanse za rentabilna ulaganja.Iz ovoga mora da sledi da jedan broj stranih investitora dolazi ovamo privučen subvencijama, a ne dobro uočenom mogućnošću za isplativa ulaganja.To je siguran put u dinamičke neravnoteže i opštu neefikasnost razvoja; lako je uočiti prilike u kojima je stopa prinosa na neki projekat ispod kamatne stope kao cene upotrebe kapitala, a kad projekat podstaknut subvencijom ipak bude preduzet, njegov učinak je po privredu kao celinu očito negativan.ODSUSTVO JASNOĆE I PROZRAČNOSTI STVARA PLODNU OSNOVU ZA KORUPCIJU I MNOGE DRUGE OBLIKE ZLOUPOTREBA, A TO SILNO UMANJUJE DRUŠTVENU VREDNOST SDITakav sticaj okolnosti utoliko je nepovoljniji što je, zbog boljeg poznavanja lokalnih prilika, neki domaći preduzetnik mogao isti projekat rentabilno da izvede, bez ikakvih državnih subvencija.Perpetuum mobile stranih investicija ne može, niti će u nekoj budućnosti moći da funkcioniše. Njegov  inhibitorni efekat na domaća ulaganja ne bi smeo da se prenebregne. Taj efekat je utoliko snažniji i utoliko destruktivniji što je vlast visoko motivisana za SDI i što je ekonomska politika doslovno diskriminatorna u prilog stranih, a protiv domaćih ulaganja.Pristalice teorija zavere u ovome bi videle jedan spektakularni oblik izdaje društva i naroda. Ne treba zaboraviti policijska i sudska proganjanja vodećih domaćih poslovnih ljudi, progone koji su tokom vremena aktuelnoj vlasti donosili lepe izborne rezultate.U ovoj stvari vlast bez mnogo obzira koristi jednu krupnu slabost biračkog tela – njegovu nedovoljnu civilizacijsku emancipovanost, koja se ogleda u averziji prema uspešnim poslovnim ljudima, umesto da preovladava uvažavanje za ovaj vid impresivne ljudske kreativnosti.Svako biračko telo – iako u nejednakim proporcijama – ima svoje mane i vrline. Nepatriotske vlasti najbolje se daju prepoznati po tome što žive i prosperiraju oslanjajući se na mane, umesto na vrline.Politička istorija ove zemlje puna je epizoda koje su ilustrativne baš u ovom smislu. Treba se nadati da će jednom doći vreme kritičkog patriotizma koji će zameniti i žestoko potisnuti nezdravo preovlađujuće apologetsko rodoljupstvo.U međuvremenu će ova vlast forsirati strana ulaganja i potiskivati domaće investicije. Proći će dosta vremena dok se ne utvrde i dobro izmere pravi efekti ovakve politike. U međuvremenu će vlast nastaviti da igra ovaj fokstrot sa strancima, a da neće biti dokraja svesna šta radi. Ne bi to bilo neočekivano – navikli smo na poteze kod kojih je šteta veća od koristi. prof. dr Ljubomir Madžar

Srbija

Sud zabranio izlazak Valjaonice bakra iz Sevojna na licitaciju

Privredni sud u Užicu zabranio je licitaciju Valjaonice bakra u Sevojnu, iako je privredno društvo Kappa Star Limited iza kojeg stoji domaći privrednik Nebojša Šaranović, objavilo oglas za kupovinu 100 posto njenih akcija, piše Blic. U Valjaonici radi 1.200 radnika, a postupak javnog nadmetanja trebalo je da se održi 20. avgusta.Istu odluku, kako se podseća, doneo je i Okružni sud u Nikoziji na Kupru i to po zahtevu kompanije Ist point metals. Transkakcija kojom je Kappa Star Limited trebalo da namiri potraživanje svog duga, prodajom 643.356 akcija koje je izdalo preduzeće AD Valjaonica bakra Sevojno za 12,7 miliona evra.To praktično znači da Kappa Star Limited neće moći na ovaj način da se namiri dug od tri miliona evra od kiparske kompanije Ist point metals (EPM), koja je i stopostotni vlasnik Valjaonice bakra u Sevojnu, iako je kao obezbeđenje tog potraživanja stavljena zaloga na sve akcije srpske fabrike.Prema nalogu Privrednog suda u Užicu izvršni poverilac, odnosno Ist point metals, u narednih 30 dana treba da pokrene parnični postupak kako bi opravdao ovako donetu privremenu meru.Prodaja Valjaonice bakra Sevojno na javnom nadmetanju 20. avgustaAkcije Valjaonice bakra Sevojno se isključuju sa Beogradske berze

Srbija

Frilenseri još čekaju zakon, a predavači engleskog možda ostaju bez posla

Predesednik udruženja radnika na internetu Miran Pogačar rekao je da radna grupa za izradu zakona o fleksibilnim oblicima rada nije ni formirana. "Svi ostali koji su pozvani da učestvuju nisu dobili dodatna uputstva barem koliko smo informisani poslednjih dana. Čak i da ne učestvujemo dobili bi informaciju od drugih učesnika da je počela sa radom", rekao je Pogačar.Pored toga što radna grupa nije formirana, Pogačar navodi da su problem i mnoga nerešena pitanja koja se tiču samog zakona, sprovođenja zakona, izmena zakona i o porezu na dohodak građana i novog zakona o frilenserima. "Ima dosta stvari koje moraju da prođu kroz radnu grupu, a vreme ističe. Smatramo da treba da bude jasno da ukoliko Vlada i Ministarstvo rada ne budu poštovali dogovor koji je postignut da se ta radna grupa formira i da to zaista bude stavljeno u fuknciju svih ljudi koji rade na internetu, mi ne vidimo razlog zašto bi poštovali bilo kakav dogovor", rekao je on.Kina je nedavno donela uredbu kojom zabranjuje da deca mlađa od 14 godina uzimaju dodatne časove preko interneta. Pogačar kaže da je trenutna situacija u Kini takva da se mnoge firme, gde su predavači radili, na dnevnom nivou zatvaraju. Ljudi dobijaju otkaze, smanjuju se plate, kaže Pogačar. On navodi i da sigurno 10.000 ljudi radi na taj način, ako ne i više."Barem ja gde radim gde ima više stotina predavača engleskog jezika je u velikim problemima, pitanje je da li će raditi mesec, dva, tri, ili narednih koliko. Postoji izvesna verovatnoća da će se zatvoriti", rekao je Pogačar.Ocenio je da će se mnoge škole zatvoriti i da će za te ljude biti problem da nađu zaposlenje i da se prekfalifikuju. "Sve se to dešava u poslednjih nekoliko nedelja, nije proces koji traje nekoliko meseci pa da kažete da ljudi imaju vremena da nađu posao ili da se prekfalifikuju".On smatra da bi jedini razuman predlog bio da Poreska uprava Srbije ne potražuje dugove od ljudi koji su izgubili posao i nisu se snašli. "Jasno je da bi država Srbija za sve koji ne mogu da izmire svoje obaveze jer nemaju posao, to nije par ljudi, biće nekoliko hiljada sigurno koji se neće snaći, da u slučaju da duguju nešto Poreskoj upravi da taj dug za njih ne postoji. Ako bi dugovali da dražava ne potražuje od njih", rekao je on.Pogačar kaže da su se neke škole zatvorile, da ljudi prelaze u škole koje rade i koje obećavaju da će funkcionisati još koju godinu. "Sada je to veliko pitanje. Veliko je pitanje da li će se primiti sledeća plata", poručuje on.On ocenjuje da su razlozi Kine za donošenje uticaj stranog kapitala, odliv novca, te navodna želja kineske Vlade da smanji opterećenje učenika, ali i želja da uređuje sadržaj onoga što se predaje i uči."Ali prvenstveno odlivi miliona ili čak milijardi dolara iz zemlje gde većina ljudi uzima časove engleskog jezika koji pružaju nastavnici iz drugih zemlja", rekao je Pogačar.

Srbija

Izvođač radova u Bloku 37 traži 400 miliona od stanara za naknadu štete

Inobačka, preduzeće koje je trebalo da bude izvođač nedavno obustavljenih radova u Bloku 37, od stanara tog naselja traži 400 miliona dinara na ime nadoknade štete, objavljeno je u Viber grupi stanara. Željko Babić, jedan od predstavnika stanara Bloka 37, potvrdio je za Novu ekonomiju da je policija juče u svojstvu građanina saslušala jednu osobu po prijavi Inobačke.Babić je naveo da policija postupa po predlogu upućenom Trećem osnovnom javnom tužilaštvu, zbog navodne povrede člana 218. Krivičnog zakonika, koji se odnosi na protivpravno zauzimanje zemljišta.Prema tom članu zakona, Inobačka optužuje stanare da su pokušali da za sebe prisvoje parcelu na kojoj je trebala da nikne nova zgrada, zbog koje su Stanari Bloka 37 protestovali do juna."To je svakako neosnovano, niti je to moguće dokazati, niti je to bila namera... Ovo je više na nivou humora nego na nivou realnosti, ali svkako to treba shvatiti ozbiljno, jer u suprotnom tako nešto skandalozno može da se obistini. Juče je saslušan prvi stanar, on je dao svoj iskaz i sad čekamo ko je sledeći", rekao je Babić.On je podsetio da je načelan dogovor sa gradskim vlastima postignut, po kom kom je investitoru ponuđena rezervna parcela i nadokanada svih troškova, a da je "Durst Development", zvaničan investitor spornog projekta, tu ponudu prihvatio.Novi Beograd: Zbog protesta obustavljeni radovi u Bloku 37 Prema Babićevim rečima, detalji prijave su i dalje nepoznati."Mi nemamo uvid u akt koji je izvođač dostavio tužilaštvu. Mi nismo na uvid dobili predlog koji bih mogao da prosledim. Samo imamo informacije koje je (saslušavani) stanar dobio u policiji prilikom čitanja akta na licu mesta.Grupa stanara je na Viberu objavila da će možda još stanovnika naselja biti pozvano u policiju u svojstvu građanina, a da svako ko dobije takav poziv treba da se obrati pravnom timu Bloka 37 za savet i podršku u daljem postupanju. "Ovo je samo još jedno upozorenje da se moramo držati zajedno do kraja, dok se cela stvar ne konkretizuje potpisima na papiru", naveli su predstavnici stanara u poruci.Stanari protestuju protiv izgradnje poslovne zgrade velikih gabarita u Bloku 37, uz Bulevar Milutina Milankovića, koja bi im, kako tvrde, znatno umanjila kvalitet života. Radovi na izgradnji nove poslovne zgrade u Bloku 37 na Novom Beogradu obustavljeni su nakon izjave zamenika gradonačelnika Beograda Gorana Vesića da je sa austrijskom kompanijom "Durst" postigao dogovor. U svom saopštenju, to je potvrdio i sam investitor.Na sastanku 23. juna, kom su prisustvovali predstavnici stanara, investitora i grada Beograda, investitor je ponudio da smanji spratnost zgrade, u skladu sa urbanističkim planom iz 2016. godine, uz uslov da ga za razliku u kvadraturi obešteti Grad Beograd.Nakon toga je dogovoreno da investitor obustavi radove dok traju pregovori i pravna procedura koju su pokrenuli stanari. Polovinom jula, taj dogovor investitor je prekršio, pa su stanari ponovo izašli da protestuju.U Bloku 37 nova blokada gradilišta, policija legitimisala građaneU Bloku 37 obezbeđenje i policija, stanari ne odustaju

Srbija

Stočari u Srbiji se žale da je koncentrat skuplji od mleka

Masovna prodaja mlečnih krava u Srbiji počela je pre nekoliko meseci, jer je poskupela stočna hrana za 50 do 60 odsto, dok je litar mleka ostatao na 37 dinara iako je realna cena u proizvodnji 56 dinara. Povećanje premije za mleko koja se isplaćuje stočarima, za jedan dinar, u ovom trenutku bi koštalo 8,5 miliona evra.Predsednica Saveza odgajivača goveda u Srbiji Sanja Bugarski rekla je za agenciju Beta da je masovnija prodaja mlečnih krava počela pre nekoliko meseci, od kada "divljaju". Cena mleka je u proseku oko 30 dinara uz državnu premiju od još sedam dinara.Prema njenim rečima, Vlada Srbije je obećala vanredni paket pomoći mlekarima, dok se ne nađe trajnije rešenje za problem njihove egzistencije. Jedino rešenje bi bilo, kako smatra Bugarski, da država propiše minimalnu otkupnu cenu mleka. Međutim, u tom slučaju morala da ograniči i maloprodajnu cenu mleka, kao nekad za "narodni" hleb.Ako bi, kako je rekla Bugarski, mlekare pristale da podignu otkupnu cenu mleka i plate bar onoliko koliko košta proizvođačka cena, oko 56 dinara po litru i kada bi se na to dodali ostali troškovi prerade i transporta, litar bi u maloprodaji značajno poskupeo. Upravo zbog toga bi, kako naglašava i tu cenu trebalo ograničiti.Dodatni problem je što se u velikim stranim trgovinskim lancima u Srbiji litar uvoznog mleka može kupiti za 56 dinara jer su neke nemačke kompanije potpuno automatizovale proizvodnju i smanjile troškove da ga mogu ponuditi po tako niskim cenama, pri čemu je, kako ukazuju domaći mlekari, pitanje kakvog je kvaliteta.Bugarski je rekla i da bi, ako bi država htela snažnije da pomogne povećanjem premija koje šest godina nisu menjane i iznose sedam dinara, morao da se menja zakon koji to reguliše i predvidja da najveća premija može biti sedam dinara, a što zahteva vreme od nekoliko meseci.Ona je ocenila da će proizvodjači mleka nastaviti da prodaju krave i da bi se teške posledice osetile kada bi se, zbog nekih vanrednih okolnosti, zaustavio uvoz mleka.Nadležnim za probleme stočara proglasio se i predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, koji je izjavio kako razmišlja o dizanju premije za mleko ili o uvođenju prelevmana, odnosno takse koju plaćaju uvoznici. Prelevmani su inače ukinuti pre nekoliko godina u skladu sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju koji je Srbija 2008. godine potpisla sa Evropskom unijom.Prema Vučićevim rečima, ako bi država podigla premiju za mleko za jedan dinar po litru, sa sedam na osam dinara, to bi državu koštalo 8,5 miliona evra. Dodao je da ako bi se premija podigla za dva dinara, da bi za tu podršku proizvođačima mleka trebalo dati 17 miliona evra."To bi nas mnogo koštalo, zato je možda bolje štititi tržište", rekao je Vučić.Ipak, državi nije bilo skupo da daje subvencije stranim investitorima, poput kompanije Geoks, koja je nedavno u vranju zatvorila svoju fabriku, a radnike ostavila na ulici i pored toga što je od države dobila više podsticaja nego što joj je platila poreza.Poljoprivrednik Slobodan Ilić iz Majura kod Šabca rekao je da svakog petka vozi na stočnu pijacu po dve krave dok ne rasproda farmu od 60 krava."Prodajem ih budzašto, od 700 do 1.200 evra, jer pet litara mleka treba da proizvedem za jedan litar nafte", rekao je Ilić.Dodao je da je plan bio da mu sin, koji je pred diplomiranjem na Poljoprivrednom fakultetu, nastavi da održava farmu, ali sada kaže da će ga "oterati iz sela, a farmu ugasiti"."Sve krave ću rasprodati, osim jedne koju ću ostaviti za sebe, a vlast neka kupuje mleko u Lidlu", reka je Ilić, a prelena agencija Beta.

Srbija

Javni poziv za zamenu stolarije raspisalo svega 11 opština

Javni poziv za građane za subvenicije za zamenu stolarije do sada je raspisalo 11 gradova i opština. U prvom krugu subvencije sa državom daje 67 lokalnih samouprava, a svima je rok dat da javne pozive raspišu do kraja avgusta, rekla je ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović za RTS.Ona je rekla da očekuje da do kraja nedelje još osam lokalnih samouprava to učini.Istakla je da su lokalne samouprave donele svoje pravilnike kako bi sprovele "ovako veliki projekat".Ukazala je da će, kada se završe svi konkursi i kada se potpišu ugovori, građani koji ne budu zadovoljni moći da se žale komisijama."Ispratiće i Ministarstvo i mi ćemo to budno motriti, jer nam je jako stalo da ovaj prvi konkurs bude urađen na takav način i to je pilot-konkurs da bismo videli da li postoji nešto gde možemo da budemo još jednostavniji", dodala je Mihajlovićeva.Ministarstvo objavilo spisak: Za zamenu stolarije 224 miliona u 67 opština Govoreći o kriterijumima, Mihajlovićeva je naglasila da neće biti prioritet oni koji su se prvi prijavili ili najsiromašniji, kao i da tu nema povlašćenih. "Osnovni kriterijum je kako se grejete kada menjamo stolariju, kada izolujemo naše stanove i kuće da li imate termičku izolaciju ili nemate, ako nemate vi ste u prednosti, ako se grejete na mazut ili na ugalj ili na lož-ulje naravno da ste u prednosti da dobijete mogućnost da zamenite stolariju ili ako koristite električnu energiju", rekla je Mihajlović. Najavila je još jedan konkurs za zamenu stolarije i to za kraj novembra."Očekujemo da se bar milion domaćinstava u naredne dve ili tri godine javi i zameni svoju stolariju", poručila je Mihajlovićeva.Država najavila subvencije za ugradnju solarnih panela Konkurs za solarne panele 3. septembra Mihajlovićeva je najavila da će konkurs za solarne panele biti raspisan 3. septembra."Ministarstvo će raspisati konkurs ka jedinicama lokalnih samouprava i gradovima za subvenciju za postavljanje solarnih panela u istom iznosu, 50 osto građani, 50 odsto država i lokalna samouprava", dodala je Mihajlovićeva."Ono što je jako važno, do sada je bilo potrebno da ako hoćete da stavite solarni panel morali ste da izgubite šest meseci da prikupite sve dozvole koje su vam potrebne. Mi smo potpuno sve promenili, nema administrativnih procedura, jedini korak koji građanin ima, ukoliko hoće da postavi solarne panele, jeste da ode u 'EPS Snabdevanje', jer su uglavnom oni snabdevači i da iskaže svoju potrebu da postavi solarne panele, može i rukom da napiše", navela je Mihajlovićeva."EPS Snabdevanje" je dužno, kako kaže, da u roku od pet dana izađe na teren i poveže sve i da se potpiše ugovor koji je tipski.

Srbija

Večernje novosti otpuštaju 40 zaposlenih?

U susret šezdesetosmogodišnjici postojanja, dnevni list Večernje novosti planira da otpusti 40 zaposlenih, saopštio je Sindikat novinara Srbije (SINOS) i Sindikalna organizacija Novosti. Prema navodima Sindikata, rukovodstvo Večernjih novosti to objašnjava kao ekonomsku nužnost, dok istovremeno angažuje nove kadrove, honorarne saradnike i penzionere.SINOS je upitao direktora lista Nedeljka Krsmanovića i glavnog i odgovornog urednika Milorada Vučelića kako je moguće da u ekonomski nestabilnoj firmi ima novca za angažovanje novih kadrova sa daleko većim platama od stalno zaposlenih, a nema za stručno usavršavanje onih sa više od dve decenije staža u tom listu.Mediji i NVO traže objašnjenje zašto su pod istragom za pranje novcaSrbija 2030: Mediji i demokratijaMediji služe za razračunavanje sa neistomišljenicima (VIDEO) Sinidkat takođe postavlja pitanje da li se zaposleni kojima preti otkaz smatraju "nepodobnim"."Ukoliko direktor i glodur 'Novosti' argumentovano ne objasne razloge za otkaze, SINOS će tražiti zaštitu i pomoć Vlade Srbije, resornog ministarstva, novinarskih udruženja i Međunarodne federacije novinara", navodi se u saopštenju.SINOS piše da će menadžment tog lista davati otkaze na osnovu sistema ocenjivanja u kojem su neposredni rukovodioci ocenjivali rad zaposlenih. Takvo vrednovanje sindikat ocenjuje kao neozbiljno i nekorektno.Ističe se da je apsurdno to što su se na listi za otkaz našli novinari koji su od neposrednih urednika dobii najviše ocene, ali ih je usled nove organizacije rada poslodavac proglasio suvišnim.Večernje novosti osnovane su 16. oktobra 1953. godine. Osamdesetih godina prošlog veka postale su globalno poznate po tekstovima o bivšem austrijskom predsedniku i generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija, Kurtu Valdhajmu. Novosti su tada pisale o njegovim vezama sa nacistima.

Srbija

Nepoznati ljudi zazidali ulaze u kuće u ulici na Zvezdari

Nepoznati ljudi počeli da grade zid u Glamočkoj ulici u Zvezdari i  su pojedinim stanovnicima zatvorlili ulaze i izlaze iz kuća, piše N1.Stanovnici ove ulice za N1 kažu da su poslednjih dana na mukama, jer su gotovo "zazidani". Iako su se nadležnima obraćali za pomoć, odgovor nisu dobili.Oni navode da im je zatvoren put koji postoji više od 60 godina. Investitor koji je počeo da radi u njihovom komšiliku nije postavio građevinsku tablu, tako da se ne zna ko izvodi radove ni do kada će trajati. Nejasno ostaje zbog čega se parcela ograđuje.Posle emitovanja priloga N1, gradska građevinska inspekcija izašla je na teren."Inspekcija je jutros izašla na teren, snimili su situaciju i fotografisali sve. Rekli su nam da je nemoguće imati dozvolu za ovakve radove. Gradilište su zatvorili, ogradili su ga trakom i postavili obaveštenje o tome. Investitor radova se nije pojavio, već samo izvođač radova sa radnicima koji rade na izgradnji zida", kaže za N1 Bojana Samardžić, stanovnica Glamočke ulice.Dodaje i da su zbog cele situacije ona i njene komšije zabrinuti, jer ne znaju šta će biti konačno rešenje. Iako je gradilište zatvoreno, stanovnici Glamočke i dalje ne mogu normalno da priđu svojim domaćinstvima, jer nelegalno izgrađeni zid još nije porušen."Danas u 16 časova ćemo organizovati protest, jer ne može Grad Beograd da prodaje ulicu kao njivu treće klase, koja postoji više od 60 godina", navela je Samardžić.N1 se povodom radova u Glamočkoj, pored građevinske inspekcije, obratio i opštini Zvezdara i zameniku gradonačelnika Goranu Vesiće, ali odgovore nije dobio. 

Srbija

Planira se rušenje upravne zgrade Beogradskog železničkog čvora u Prokopu

Infrastruktura železnice Srbije raspisala je tender za rušenje poslovne zgrade Beogradskog železničkog čvora i raščišćavanje terena u Prokopu.Procenjena vrednost javne nabavke nije navedena u tenderskoj dokumentaciji.Upravna zgrada privremenog karaktera nalazi se u ulici Stevana Filipovića 45 u Beogradu. Ukupna površina objekta iznosi 786 m2. Rok za izvođenje radova je 45 dana. Prva linija metroa će zaobići i Prokop i Klinički centar Firma koja bude odababrana treba da izradi projekat rušenja upravne zgrade, pribavi dozvolu za uklanjanje objekta, a potom i izvede radove na rušenju upravne zgrade.Radovi obuhvataju i raščišćavanje terena , odvoženje građevinskog otpada na gradsku deponiju,  pripremu zemljišta za novu gradnju, kao i izradu geodetskog elaborata za sprovođenje promene u katastru nepokretnosti nakon izvršenog rušenja objekta.Putovanje srpskom železnicom: Udobno i pomalo nostalgično iskustvo Među uslovima je propisano da je ponuđač  u prethodne tri godine ostvario prihod od izvedenih radova na koje se ova javna nabavka odnosi (projektovanje i izvođenje radova), najmanje u visini od pet miliona dinara. Rok za podnošenje ponuda je 30. avgust, a kriterijum za odabir ponuđača biće cena. Javnost još čeka objavljivanje ugovora o izgradnji "Prokopa" Na zgradu železničke stanice Prokop u Beogradu čeka se decenijama, a ona bi prema ranijoj proceni Gradskog zavoda za veštačenje, trebalo da košta 7,43 miliona evra. Kako su početkom godine naveli u kompaniji Railway City Beograd izgradnja stanične zgrade i otvorenog parkinga na Prokopu počeće na jesen i prva faza biće okončana do kraja 2022. Između Prokopa i Hajd parka u Beogradu potencijalno bio mogao da bude izgrađen i veliki stambeni kompleks i saobraćajnica. Velika saobraćajnica trebalo bi da poveže železničku stanicu sa centrom grada, navedeno je u planskoj dokumentaciji koja je stavljena na javni uvid sredinom maja.Stara zgrada Glavne železničke stanice u Beogradu više nije u funkciji, pa putnici koriste nedovršenu stanicu na Prokopu.

Srbija

Srpski farmeri zbog jeftinog mleka rasprodaju svoje krave

Vlasnici krava u Srbiji počeli su da rasprodaju stočni fond jer je hrana poskupela 50-60 odsto, a cena mleka je nekoliko godina ista, litar košta oko 37 dinara iako je prosečna proizvođačka cena oko 56 dinara, piše Beta. Predsednica Saveza odgajivača goveda u Srbiji Sanja Bugarski rekla je za Betu da je masovnija prodaja mlečnih krava počela pre nekoliko meseci od kada "divljaju" cene stočne hrane, a cena mleka je ostala ista, u proseku oko 30 dinara uz državnu premiju od još sedam dinara."O tom problemu razgovarali smo i sa premijerkom (Srbije) Anom Brnabić i trebalo bi da država odobri vanredni paket pomoći mlekarima dok se ne nađe trajnije rešenje da ne posluju na ivici egzistencije", rekla je Bugarski.Jedino rešenje bi bilo, prema njenim rečima, da država propiše minimalnu otkupnu cenu mleka, ali bi u tom slučaju morala da ograniči i maloprodajnu cenu mleka kao nekad za "narodni" hleb.Ako bi, kako je rekla, mlekare pristale da podignu otkupnu cenu mleka i plate bar onoliko koliko košta proizvođačka, oko 56 dinara po litru, i kada bi se na to dodali ostali troškovi prerade i transporta, litar bi u maloprodaji značajno poskupeo zbog čega bi i tu cenu trebalo ograničiti.Domaći proizvođači mleka tvrde da su "finansijski propali" Dodatni problem je što se u velikim stranim trgovinskim lancima u Srbiji litar uvoznog mleka može kupiti za 56 dinara jer su neke nemačke kompanije potpuno automatizovale proizvodnju i smanjile troškove da ga mogu ponuditi po tako niskim cenama, pri čemu je, kako ukazuju domaći mlekari, pitanje kakvog je kvaliteta.Bugarski je rekla i da bi, ako bi država htela snažnije da pomogne povećanjem premija koje šest godina nisu menjane i iznose sedam dinara, morao da se menja zakon koji to reguliše i predviđa da najveća premija može biti sedam dinara, a što zahteva vreme od nekoliko meseci.Ona je ocenila da će proizvođači mleka nastaviti da prodaju krave i da bi se teške posledice osetile kada bi se, zbog nekih vanrednih okolnosti, zaustavio uvoz mleka.Strano mleko obara cenu domaćeg, iako je izvoz prestigao uvoz Poljoprivrednik Slobodan Ilić iz Majura kod Šabca rekao je da svakog petka vozi na stočnu pijacu po dve krave dok ne rasproda farmu od 60 krava."Prodajem ih budzašto, od 700 do 1.200 evra, jer pet litara mleka treba da proizvedem za jedan litar nafte", rekao je Ilić.Dodao je da je plan bio da mu sin, koji je pred diplomiranjem na Poljoprivrednom fakultetu, nastavi da održava farmu, ali sada kaže da će ga "oterati iz sela, a farmu ugasiti"."Sve krave ću rasprodati, osim jedne koju ću ostaviti za sebe, a vlast neka kupuje mleko u Lidlu", reka je Ilić.Mlekari traže veću cenu, povećanje premija za mleko Vlasnik farme krava iz Velikog Šiljegovca kod Kruševca Radovan Ignjatović rekao je da je cena mleka "katastrofa katastrofe"."Sve što se razvilo u mlečnom govedarstvu uništiće se ove godine jer je stočna hrana preskupa, a mleko prejeftino i svaki dan smo u sve većem minusu", rekao je Ignjatović.Dodao je da se proizvodnjom mleka bavi 20 godina, ali da "sada nema budućnosti i ako se ništa ne promeni ugasiće proizvodnju mleka".

Srbija

Kakva nas inflacija očekuje u narednom periodu?

Međugodišnja inflacija će tokom celog perioda projekcije ostati u granicama cilja Narodne banke Srbije (NBS) od 3 plus/minus 1,5 odsto, a do kraja tekuće i u prvom tromesečju naredne godine najverovatnije će se kretati u gornjoj polovini ciljanog raspona. "Nakon što je dostigla nivo od 3,6 odsto u maju, delom i usled efekta niske baze iz maja prethodne godine, međugodišnja inflacija je, u skladu sa očekivanjima Narodne banke Srbije, u naredna dva meseca usporila i iznosila 3,3 odsto. Određena odstupanja od naših očekivanja zabeležena su jedino kod cena neprerađene hrane, koje su poslednjih nekoliko meseci na nešto višem nivou", rekla je guverner NBS Jorgovanka Tabaković na prezentaciji Izveštaja o inflaciji. Kako je navela Tabaković, od drugog tromesečja 2022. godine trebalo bi da usledi njen pad, pa bi inflacija od druge polovine naredne godine, pa sve do kraja perioda projekcije trebalo da se ponovo kreće u donjoj polovini ciljanog raspona, tj. u rasponu od 1,5 do 3 odsto. Novi milionski posao NBS-a za starog ponuđača Narodna banka Srbije povećala je projekciju privrednog rasta za 2021. godinu sa 6 na 6,5 odsto. "U našu projekciju uključili smo mogućnost novog talasa pandemije na jesen, ali ako taj talas bude blaži i bez znatnijih posledica na ekonomiju, naš rast ove godine mogao bi biti i veći od projektovanih 6,5 odsto", rekla je Tabaković.Ojačala domaća privreda, ali i inflacija Polazeći od analize planiranih kapitalnih projekata u putnoj, železničkoj, energetskoj i komunalnoj infrastrukturi u narednih deset godina i njihovih direktnih i indirektnih efekata na ostale delove privrede, NBS je revidirala i projekciju privrednog rasta u srednjem roku – sa 4 odsto na raspon između 4 i 5 odsto. "Centralna projekcija rasta bruto domaćeg proizvoda u srednjem roku sada iznosi 4,5 odsto", rekla je Tabaković. 

Srbija

„Srbija jedna od retkih zemalja u regionu u kojoj roditelji kupuju udžbenike“

Srbija je jedna od retkih zemalja na prostoru bivše Jugoslavije u kojoj roditelji đaka, od svog novca kupuju udžbenike za osnovnu školu, saopštila je Fondacija Alek Kavčić. Fondacija podseća i da se besplatnim osnovnim obrazovanjem brišu socijalne razlike."Naš cilj je da to promenimo. Osnovno obrazovanje je jedno od osnovnih ljudskih prava i mora biti potpuno besplatno. Obrazovanje deteta, bar ono osnovno, nikada ne bi trebalo da zavisi od socijalnog statusa ili platežne moći njegovih roditelja", navodu se u objavi fondacije koja je objavljena na fejsbuk stranici.Besplatni udžbenici za sve osnovce u Srbiji, kako se naglašava, mogli bi da budu prvi korak ka potpuno besplatnom osnovnom obrazovanju. BKako se navodi, od zemalja bivše Jugoslavije, besplatne udžbenike dobijaju đaci u Sloveniji, Hrvatskoj, Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji.U Srbiji, udžbenici su besplatni samo za određene kategorije đaka, kao i u Bosni i Hercegovini. U Republici Srpskoj besplatni su za sve đake od prvog do četvrtog razreda, dok su u Banja Luci besplatni za sve osnovce.Projekat za besplatne udžbenike Kavčić je pokrenuo prošle godine, kada je od jedne kompanije naplatio nezakonito korišćenje svog patenta za čitanje magnetskih kartica. Tim novcem želi da đacima u Srbiji obezbedi besplatne udžbenike, preko svoje platforme Besplatnabiblioteka.com.U kasnijim izjavama za Novu ekonomiju navodio je da "udženički kartel" ne postoji nigde u Evropi, osim u Srbiji. Određene firme koje se udruže, prema govim rečima, formiraju cene udžbenika za đake u Srbiji. Ceh svega toga plaćaju njihovi roditelji koji za nove udžbenike treba da izdvoje trećinu prosečne mesečne plate u Srbiji.Profesor planira da svim osnovcima u Srbiji obezbedi besplatne udžbenikeUdžbenički kartel ne postoji nigde u EvropiAlek Kavčić: Prvog dana preuzeto više od 8.000 besplatnih udžbenika

Srbija

Plan za gasovod Beograd-Valjevo-Loznica na ranom javnom uvidu

Grad Beograd oglasio je rani javni uvid povodom izrdade Prostornog plana područja posebne namene razvodnog gasovoda Beograd-Valjevo-Loznica sa elementima detaljne regulacije. Vlada Srbije donela je početkom avgusta odluku o izradi Prostornog plana područja posebne namene razvodnog gasovoda RG-13 Beograd–Valjevo–Loznica sa elementima detaljne regulacije. Rani javni uvid održaće se u trajanju od 15 dana, od 18. avgusta do 1. septembra 2021. godine na zvaničnim internet stranicama Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infratstrukture i jedinica lokalnih samouprava koje su obuhvaćene planom.Okvrina granica obuhvata delove teritorije Beograda, Valjeva i Loznice, opština Lajkovac, Mionica, Ub, Osečina i Кrupanj. Delovi obuhvaćenih teritorija nalaze se u devedest i jednoj katastarskoj opštini.  Vlada donela odluku o izradi Prostornog plana za gasovod Beograd-Valjevo-Loznica Cilj javnog uvida je da se javnost upozna sa opštim ciljevima i svrhom izrade plana, mogućim rešenjima za razvoj prostorne celine, očekivanim efektima planiranja.Donošenjem ovog Plana obezbeđuju se prostorni uslovi za energetsku integraciju područja Кolubarskog i Mačvanskog upravnog okruga u sistem snabdevanja prirodnim gasom u Srbije, odnosno dalji razvoj sistema distribucije prirodnog gasa i snabdevanje potrošača, pisalo je u odluci Vlade. Sredstva za izradu Prostornog plana obezbeđuje Javno preduzeće "Srbijagas" Novi Sad. 

Srbija

„Mostogradnja“ završila u stečaju

Privredni sud u Beogradu otvorio je stečajni postupak nad nekadašnjim građevinskim gigantom "Mostogradnjom", prenele su Večernje novosti.Stečaj je tražilo Ministarstvo privrede zbog trajnije nesposobnosti plaćanja.Prvo poverilačko ročište zakazano je za 24. septembar, dok će ročište za ispitivanje potraživanja biti održano 10. decembra.Račun "Mostogradnje" je u dugotrajnoj blokadi koja je započela maja 2016. godine, i to za iznos od 193,3 miliona dinara. Pretežna delatnost ove firme je izgradnja mostova i tunela.

Srbija

Savršenstvo nije nedostižno, ono se nalazi na Novom Dorćolu

Novi Dorćol je moderan arhitektonski projekat koji sa ponosom inkorporira istorijske elemente s kraja 19. veka. U kombinaciji sa savremenim dizajnom, a po ugledu na svetske metropole, Novi Dorćol predstavlja jedan potpuno nov i jedinstven stambeno-poslovni kompleks u centru Beograda.Na ovom mestu začet je centar tekstilne industrije otvaranjem “Prvog kraljevskog povlašćenog preduzeća za preradu kudelje i pamuka Alekse Obradovića i komp.”, a nakon Drugog svetskog rata izgrađena je fabrika liftova „David Pajić Daka“, koja je nazvana po jednom od najistaknutijih narodnih heroja, čija će bista biti istaknuta ispred novoizgrađenog kompleksa Novi Dorćol. Novi Dorćol – stambeno poslovni kompleks koji nosi jednu dozu autentičnosti Očuvanje duha starog Dorćola kroz modernu arhitekturuModerna gradnja zadovoljava najviše standarde, uz poseban akcenat na energetsku efikasnost, kao i izbor vrhunskih materijala koji doprinose dugotrajnom kvalitetu i besprekornom komforu, što čini Novi Dorćol idealnim i udobnim životnim prostorom u urbanoj oazi, u blizini reke, i centru dešavanja. Kompleks nudi moderan koncept stanovanja, prilagođen savremenim zahtevima života, u okviru čega se nalaze brojni sadržaji poput bazena sa SPA centrom, restorana, vrtića i igraonica.Ono što je specifično kod ovog stambeno poslovnog projekta je to da je sačuvana stara zgrada Platnare iz 1897. godine, koja će biti rekonstruisana i pretvorena u savremen restoran i vinski bar. Ostaci industrijske arhitekture s kraja 19. veka koji su sačuvani, daju Novom Dorćolu upečatljiv i jedinstven izgled u centralnom gradskom jezgru.Poverenje i pouzdanostKupovina stana jedna je od najvažnijih životnih investicija. Investitor projekta Novi Dorćol je Deka inženjering, kompanija koja je svoju dobru reputaciju gradila kroz projekat A blok na Novom Beogradu. Ovaj projekat je u velikoj meri doprineo razvoju industrije, a svojim uspešnim nastupom na tržištu pokrenuo izgradnju stambenih kompleksa u Beogradu.Useljenje novih stanara i primopredaja ključeva je krenulo polovinom jula, nakon uspešno završene prve faze od 225 stanova i 15 lokala, nakon 18 meseci od početka gradnje, uprkos pandemiji Covid-19.

Srbija

Ministarstvo „iznenađeno“ odlukom Tvitera da označi provladine medije

Ministarstvo kulture i informisanja saopštilo je da je iznenađeno odlukom Tvitera da označi medije koji sarađuju sa Vladom Srbije, preneo je Danas online. Ministarstvo je ocenilo i da tj postupak u suprotnosti sa principima i namenom zbog kojih je ta društvena mreža osnovana."Ministarstvo ne ulazi u to šta je navelo ovaj višejezični sajt da od razmene mišljenja i slobode govora, što sami ističu, stigne do cenzure pojedinih medija u našoj zemlji ali skreće pažnju da je obeležavanje medija i njihovih urednika ili rukovodstva, nebitno od koga da dolazi, nepoželjno i da ne vodi demokratskom dijalogu kojem mi kao društvo težimo", istakli su u ministarstvu.Ocena ministarstva odnosi se i na upozorenje Tvitera da naloge medija koji nose oznaku "provladini" neće preporučivati niti "pojačavati" domet njihovih tvitova. To se odnosi i na profile koje na toj društvenoj mreži koriste mediji, glavni urednici i njihova rukovodstva.TVITER OZNAČIO RTS, TANJUG, KURIR, POLITIKU KAO MEDIJE KOJI SARAĐUJU SA DRŽAVOMSrbija 2030: Mediji i demokratijaMediji služe za razračunavanje sa neistomišljenicima (VIDEO)Mediji i NVO traže objašnjenje zašto su pod istragom za pranje novca REAGOVAO I PREDSEDNIK SRBIJEPredsednik Srbije Aleksandar Vučić je povodom odluke Tvitera rekao da je tako u stvari rečeno sve najlepše o tim medijima i zapitao da ta društvena mreža neće sarađivati sa tajkunima, lopovima i kriminalcima.On je posle posete kompaniji Rolomatik u Bajinoj Bašti ocenio da je najnormalnije da sarađuju sa Vladom Srbije i dodao da ih pri tome "mi i ne plaćamo kao država"."Oni plaćaju Glas Amerike i BBC, ali nisu stavili da su to vladini mediji, pa šta je loše u tome što sarađuju sa Vladom", rekao je Vučić i dodao i da to dovodi do pitanja ko je u stvari cenzor."I sada vidite da su oni pravi cenzori, tako da jedva čekam da mi isključe (Tviter) nalog, da budem još jedan Tramp u svetu, da se pokaže da je dobro da talibanski portparoli imaju slobodan pristup toj slobodarskoj mreži, neki bi rekli poslušničkoj mreži", rekao je predsednik Srbije.On je naveo kako čestita svim medijima koji se suprotstavljaju poslušničkoj mreži i koji šire slobodarske težnje imediji nova ekonomijaideje i poželeo im mnogo uspeha.Društvena mreža Tviter je označila naloge više domaćih medija kao "medije koji sarađuju sa Vladom Srbije", a među njima su nalozi javnog servisa RTS, televizije sa nacionalnom frekvencjom Hepi, agencije Tanjug, štampanih listova Kurir, Informer i Politika.

Izdanja

Broj 113, Septembar 2024.

Broj 113

Septembar 2024.
Broj 112, Jul 2024.

Broj 112

Jul 2024.
Broj 111, Jun 2024.

Broj 111

Jun 2024.
Broj 110, Maj 2024.

Broj 110

Maj 2024.
Broj 109, April 2024.

Broj 109

April 2024.
Broj 108, Mart 2024.

Broj 108

Mart 2024.
Broj 107, Januar 2024.

Broj 107

Januar 2024.
Broj 106, Decembar 2023.

Broj 106

Decembar 2023.
Broj 105, Novembar 2023.

Broj 105

Novembar 2023.