Broj 114, Oktobar 2024.
Broj 114, Oktobar 2024. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
Pretplata 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

Beograd daje u zakup teniske terene na 20 godina, uslov teniski turnir

Grad Beograd planira da da u zakup na 20 godina objekte u okviru sportskog kompleksa u Beogradu, prva zona,  u Ulici Tadeuša Кošćuška 65. Na predmetnoj lokaciji nalaze se Teniski tereni Novak. Predmet zakupa su zatvoreni objekti u okviru sportskog kompleksa u Ulici Tadeuša Košćuška 65 u Beogradu, ukupne površine 2.024 m2, kao i otvoreni objekti u okviru sportskog kompleksa čija je površina 12.386 metara kvadratnih, piše u oglasu. Objekti se daju u zakup radi obavljana sportske delatnosti. Ugovor o zakupu zaključuje se na određeno vreme od 20 dvadeset godina.A pravno lice koje želi da bude ponuđač mora da ispuni sledeće uslove: da je osnovano u Srbiji i posluje najmanje jednu godinu, da je organizovalo turnir serije ATP 250 ili WTA 250, u poslednjih 12 meseci, kao korisnik potrebnih licenci. Potrebno je i da je lice uplatilo depozit i ispunilo ostale uslove iz ovog oglasa.Kako piše na sajtu Grada, navedeni objekti daju se u zakup u postupku prikupljanja pismenih ponuda putem javnog oglašavanja. U oglasu se navodi da će se postupak davanja u zakup, sproveti i ako pristigne samo jedna ponuda.Objekti se daju u zakuo kao celina, u postojećem – "viđenom stanju" uz mogućnost adaptacije o trošku zakupca. Zakupac se, kako piše u oglasu, zaključenjem ugovora odriče bilo kakvih primedbi po osnovu eventualnih materijalnih nedostataka na predmetnim nepokretnostima. Nije dozvoljeno ni davanje celih ili delova objekata u podzakup. Najniža visina zakupnine po kojoj se objekti daju u zakup je 513 dinara po kvadrtanom metru za zatvorene objekte u okviru sportskog kompleksa, dok je za objekte na otvorenom najniža predviđena cena 85 dinara po metru kvadrtanom. Depozit za učešće u postupku iznosi 6,3 miliona dinara.  Rok za podnošenje ponuda ističe 26. jula. Javno otvaranje ponuda sprovešće se 2. avgusta 2021. godine.Objekti će se dati u zakup najpovoljnijem ponuđaču, koji se bira primenom kriterijuma najviše ponuđene zakupnine.  

Srbija

Raspisan tender za rekonstrukciju vojnog kompleksa u Balkanskoj

Ministarstvo finansija raspisalo je tender za izradu projektno tehničke dokumentacije rekonstrukcije objekta u ulici Balkanska 53 u Beogradu.Na toj adresi nalazi se nekadašnji vojni objekat, a  kako piše u tenderskoj dokumentaciji,  taj kompleks je trenutno napušten i nije u namenskoj funkciji. Osim parkinga, građevinsko održavanje se ne vrši. Ko budući korisnici objekta planirani su:  Uprava carina, CFCU, Sektor za drugostepeni carniski i poreski postupak, Uprava za javni dug, Uprava za igre na sreću, Uprava za duvan, Uprava za slobodne zone.Ukupna korisna površina objekta, koji ima 14 spratova,  je 7.913 m2 , a nalazi se na zemljištu površine 1950 m2. . Na parceli ukupne površine 898m2, prostire se parking.Objekat je zidana zgrada sa podrumom, prizemljem, međuspratom i četrnaest spratova, izgrađena 1960. godine za potrebe smeštaja GU SSNO Centroprojekta i centralne biblioteke JNA. Objekat ima glavni ulaz, iz Balkanske ulice 53 i jedan pomoćni ulaz iz dvorišta prema ulici Admirala Geprata za kuhinju.Cilj i svrha izrade tehničke dokumentacije projekta rekonstrukcije objekta je prostorno, funkcionalno, tehničko i tehnološko unapređenje i osavremenjavanje uslova i standarda rada, svih neophodnih instalacija, sistema i opreme za efikasno odvijanje svih radnih procesa korisnika. Procenjena vrednost javne nabavke je 23,2 miliona dinara. Rok za podnošenje ponuda je 10. avgust. 

Srbija

Beograd će subvencionisati zamenu liftova

Gradk Beograd pokrenuće konkurs za sufunansiranje zamene liftova u stambenim zgradama, saopštio je zamenik gradonačelnika Goran Vesić, prenosi Beoinfo. To znači da će skupštinama stanara Grad ponuditi određeni broj proizvođača liftova kako bi mogli da izaberu s kim će sklopiti ugovor, a Grad će učestvovati sa deset odsto subvencije od ugovorene vrednosti lifta, rekao je Vesić za Studio B. On je najavio i da će uskoro biti promenjena gradska odluka po kojoj su građani liftove mogli da otplaćuju od tri do pet godina, tako da će taj rok biti produžen na deset godina.Plaćanje bi bilo posredstvom uplatnice "Infostana", što će biti garancija za kompanije, ali i mogućnost da cene budu povoljnije, ocenio je Vesić. "Verujem da će to biti dovoljno stimulativno da se zameni veliki broj liftova. Grad će izdvojiti sto miliona dinara za tu namenu",  kazao je Vesić. Grad će raspisati i konkurs za uređenje fasada, za šta je planirano da se izdvoji 200  miliona dinara, odnosno da učešće Grada bude dvadeset odsto. Uslovi će biti slični kao i za liftove – otplata na deset godina uz mogućnost naplate posredstvom "Infostana". Grad Beograd učestvuje i u obnovi fasada onih objekata koji su pod zaštitom države, kaže Vesić. Prema njegovim rečima, ove godine je izdvojeno 325 miliona dinara, a obnoviće se između šezdeset i sedamdeset fasada. 

Srbija

Beograd objavio rang listu manifestacija: Od džeza do gulaša

Grad Beograd objavio je rang listu manifestacija, kongresa, edukacija u oblasti turizma, izložbi, i za unapređenje programa korišćenjem informacionih tehnologija u turizmu koje će biti sufinansirane od strane grada.Stefan Nemanja nije kulturno dobro, ali ima obezbeđenje skuplje nego muzej Najviše novca, milion dinara, dobile su manifestacije "Jazz in the garden", "Dečiji sajam", 24. Međunarodni viteški turnir Svibor 2021. - BUDI VITEZ, "Piknik u bašti", Zemun fest 2021, "Gulašijada", manifestacija povodom Svetskog dan turizma i "Fish Fest Beograd 2021".Po milion dinara dobilo je Društvo parazirologa Srbije za organizaciju 13. Evropskog multikolokcvijum parazitologije, kao i Klaster virtuelne realnosti za izradu aplikacije "Beogradska letnja 3D avantura".Ceo spisak manifestacija i programa koji su dobili finansijsku podršku grada pogledajte na linku.

Srbija

Devizne rezerve NBS veće od 14 milijardi evra

Bruto devizne rezerve Narodne banke Srbije (NBS) su na kraju juna iznosile su 14,09 milijardi evra. Deviznim rezervama na ovom nivou obezbeđuje se pokrivenost novčane mase M1 od 132 odsto i više od šest meseci uvoza robe i usluga, što je, kako je saopšteno iz NBS,  "dvostruko više od standarda kojim se utvrđuje adekvatan nivo pokrivenosti uvoza robe i usluga deviznim rezervama".Neto devizne rezerve, devizne rezerve umanjene za devizna sredstva banaka po osnovu obavezne rezerve i drugim osnovima, na kraju juna iznosile su 11,59 milijardi evra. Na kraju juna bruto devizne rezerve bile su za 89,8 miliona evra niže nego na kraju prethodnog meseca, što je rezultat prvenstveno neto odliva po osnovu plaćanja obaveza države od 229,7 miliona evra.Ostale transakcije koje su tokom juna uticale na stanje deviznih rezervi imale su pozitivan efekat, ukupno neto 139,9 miliona evra.Obim realizovane trgovine devizama na međubankarskom deviznom tržištu u junu iznosio je 496,6 miliona evra i bio je za 34,2 miliona evra veći nego u prethodnom mesecu, piše u saopštenju. U junu, kao i od početka ove godine, vrednost dinara prema evru gotovo je nepromenjena, navode iz NBS. Narodna banka Srbije je na međubankarskom deviznom tržištu u junu kupila 325 miliona evra. Narodna banka Srbije navodi da  je, od početka godine, radi održavanja relativne stabilnosti na deviznom tržištu, neto kupila 320 miliona evra.

Srbija

Svaki četvrti ponuđač ne veruje da su javne nabavke poštene

Svaki četvrti ponuđač nema poverenje da su postupci javnih nabavki pošteni, a skoro polovina ne ispunjava uslove, zbog čega ne čudi da većina nijednom nije učestvovala u nabavkama u protekle tri godine, navodi se u istraživaju stavova o javnim nabavkama koje je sproveo NALED, uz podršku Švedske agencije za međunarodni razvoj i saradnju (Sida). Bolja kontrola, transparentnost i primena drugih kriterijuma osim cene, motivisali bi ih da se aktiviraju. S druge strane, naručioci kažu da kriterijum kvaliteta ne koriste češće, jer nemaju model na osnovu kojeg bi postavili nabavku, smatraju da su takve nabavke rizičnije ili ističu da nisu dovoljno obučeni da ih organizuju, navode iz Naleda. Istraživanje je polazalo i da svaki drugi građanin Srbije priznaje da ne zna gotovo ništa o javnim nabavkama, ali bi više od 80 odsto pristalo da se izgradi manje kilometara puteva, ukoliko bi bili kvalitetniji ili nabavi manje vozila javnog prevoza, ako manje zagađuju životnu sredinu. Da najniža cena ne treba da bude ključni kriterijum, već kvalitet izabranih proizvoda, radova i usluga smatra i četiri petine ponuđača. Novim Zakonom o javnim nabavkama predviđeno je da se svi postupci od sredine prošle godine sprovode isključivo elektronski preko novog Portala javnih nabavki, a novim regulatornim okvirom zadovoljno je 62 odsto ponuđača i čak 97 odsto naručilaca, a većinom su zadovoljni i kvalitetom portala."Dve trećine ponuđača zna da se nabavke sada sprovode onlajn, a čak 90 odsto smatra da je portal doprineo unapređenju efikasnosti javnih nabavki. Ipak, žele dalje unapređenje transparentnosti i pojednostavljenje procedura kako bi u većoj meri učestvovali u postupcima", rekla je predsednica udruženja "Ponuđači Srbije" Jasmina Marković.Ona je navela da je u prvih šest meseci primene novog zakona, 70 odsto tendera obustavljeno, jer nije bilo ponuda.Direktorka za dobru upravu u NALED-u Ana Ilić rekla je da je u 90 odsto nabavki kriterijum cena, a  da institucije i javna preduzeća na nabavke godišnje potroše više od 440,5 milijardi dinara. Ilić je ocenila da bi da novac poreskih obveznika trebalo da troše na najkvalitetnije moguće proizvode i usluge."Cilj koji zagovaramo jeste i bolja kontrola sprovođenja ugovora, da li je naknadno menjana vrednost nabavke i da li su nabavljeni proizvodi ili izvedeni radovi u skladu sa ponuđenim. Krajnji cilj je jačanje poverenja u sistem i konkurencije u postupcima koja je kod nas jedna od najnižih u Evropi, sa samo 2,5 ponuđača po tenderu, odnosno čak 55 odsto nabavki sa samo jednom ponudom. Želimo da do 2023. kriterijum ekonomski najpovoljnije ponude bude zastupljen bar u 30% postupaka, a da prosečan broj ponuđača podignemo na 3,5", kaže Ana Ilić. Kampanju "Mesec javnih nabavki" pokreću NALED i udruženje "Ponuđači Srbije" povodom godinu dana od primene novog Zakona i e-Portala za javne nabavke.

Srbija

Preko 72 odsto radnika u turističkim agencijama ostalo bez posla

Od početka pandemije do danas ugašeno je više od 500 turističkih agencija, dok je više od 350 agencija stavljeno u tzv. stanje mirovanja. Procenat otpuštenih radnika u turističkim agencijama već je premašio 72 odsto, navela je Inicijativa TAS. Najveći broj od ukupno uništenih 850 turističkih agencija su posrednici u prodaji turističkih aranžmana, ali ima i organizatora turističkih putovanja u ovom broju. "Moramo da ponovimo, po ko zna koji put, da je pomoć države turističkom sektoru, posebno sektoru turističkih agencija, izostala", smatraju iz ove Inicijative.Iz Inicijative TAS smatraju da je objava Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija da je sektoru turizma pomognuto sa devet milijardi dinara "neverovatna"."Šta je sve sabrano u navodnu pomoć, predstavili smo ovako: Dve sektorske pomoći hotelskoj industriji – ukupno oko 2,5 milijarde dinara. Fond za razvoj – odobreni krediti,  po Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija radi se o ukupnom iznosu od oko 1,1 milijardi dinara, a po izvorima Fonda za razvoj taj iznos je tačno 375.099.99,00 dinara. Ovoliki disbalans je neverovatan", ocenili su iz TAS-a. Što se tiče subvencija za nabavku polisa za turističke agencije organizatore, iz TAS-a navode da je na te subvencije ostvarilo pravo samo 90 turističkih agencija u ukupnom iznosu od 118 miliona dinara dinara. Ukupan iznos isplaćenog minimalca za turistički sektor, prema resornom ministarstvu, je 705,6 miliona evra, navodi Inicijativa. .Kada se sve sabere, Inicijativa TAS navodi da je ukupna pomoć iznosila 3,7 milijardi dinara, pa postavlja pitanje "gde je nestalo iz ovog kalkulativnog prikaza 5,3 milijardi dinara". Tokom 2020. godine turističke agencije su imale pad prometa preko 90 odsto, a tokom 2021. godine gubici se gomilaju "bez obzira na otvaranje granica i tzv normalizaciju putovanja". Navode i da je broj putnika koji putuje smanjen za preko 70 odsto u odnosu na isti period 2019. godine."Svakako, ovako mali broj putnika ne može da pokrije ogromne gubitke nastale tokom 2020. godine, i svakako ne može da pokrije troškove poslovanja tokom 2021. godine. Takva situacija će sasvim sigurno uticati na proglašenje bankrota kod mnogobrojnih turističkih agencija što se očekuje već od sredine septembra 2021. godine", navodi se u saopštenju.Komentarišići subvencije turističkim agencijama za dovođenje stranih turista u zemlju, Inicijativa navodi da je iznos odobrene subvencije pet miliona dinara, odnosno 42.500 evra."Kako bilo šta možete da pospešite za navedenu sumu? Sve da ceo iznos subvencije dobije samo jedna turistička agencija, nikakvog efekta na ukupan rast poseta stranih turista neće biti. Sasvim neverovatno", ocenjuju iz TAS-a. Inicijativa TAS navodi da postoji Uredba Vlade Srbije koja se odnosi na preraspodelu državne pomoći za najugroženije sektore privrede,  "a koja nije sprovedena i niko od lokalnih samouprava nije upoznat sa njenim postojanjem". "Uredba je nastala zbog EU i namera i nije bila da bude sprovedena niti je prezentovana javnosti. Kada smo se obraćali Vladi i lokalnim smaoupravama sa zahtevom za pokriće 80 odsto fiksnih troškova kako je to Uredba i predvidela, ili smo dobili ćutanje ili odbijanje. Veoma mali broj opština je ragovao i pomogao svojim ugroženim delatnostima", piše u saopštenju.Iz Inicijative su poručili da će posledica biti velikih, a da rešenja nema, "jer i pored upozorenja nadležnim institucijama proteklih 16 meseci, nema reakcije".

Srbija

Univerzijada otkazana, a firma koja je organizuje u gubitku 1,5 milijardi

Poslovanje državne firme "Pete evropske univerzitetske igre Beograd 2020", osnovane da bi organizovala evropsku univerzijadu, dovelo je do gubitka od preko 1,5 milijardi dinara uprkos tome što univerzijada neće biti održana ni ove, a ni naredne godine, piše Pištaljka. Iako univerzijada neće biti održana u Beogradu ni ove, a ni naredne godine, kako je zvanično potvrđeno Pištaljci iz Evropske univerzitetske sportske asocijacije, državna firma skraćenog imena "EUB 2020" nastavlja da posluje sa 35 zaposlenih, 499 računara i dva službena automobila uz obrazloženje da čeka "novi termin igara", otkriva Pištaljka.Prema finansijskom izveštaju za prošlu godinu, firma "EUB 2020" beleži neto gubitak od više od 1,511 milijardi dinara.Кako se u finansijskom izveštaju navodi, najveći su troškovi proizvodnih usluga koji podrazumevaju transportne usluge, reklamu i propagandu, održavanje nekretnina, zakupninu i slično. Do objavljivanja teksta Pištaljka nije dobila odgovore na pitanja kako je došlo do gubitka.Pištaljka je pisala da je ova firma imala gubitak od 60 miliona dinara u 2019. godini kada je osnovana i da je tada najveći rashod bio onaj za zarade.Prema podacima koje su Pištaljci dostavljene iz firme "EUB 2020", broj zaposlenih se svakoga meseca menja, pa je najviše zaposlenih bilo u martu 2020. godine – 169, a najmanje u martu 2019. godine kada ih je bilo samo deset. Od meseca do meseca menjala se i prosečna neto plata koja nikada nije bila ispod 55.000 dinara a pojedinih meseci dostizala je i 90.000 dinara.Poreed plata u koje su uračunati topli obroci i stimulacije, Pištaljka piše da je država svakom zaposlenom plaćala službeni telefon, pa su troškovi za mobilnu telefoniju u 2020. godini iznosili ukupno 1.407.404 dinara, a u 2021. godini do maja 837.830 dinara. Usluge mobilne telefonije "EUB 2020" plaća Telekomu.Uprkos tome što svi zaposleni dobijaju novac za prevoz i što se sve aktivnosti ovog društva odvijaju u Beogradu, firma takođe raspolaže i sa dva službena automobila koje ovo društvo zakupljuje po ceni od 143.475 dinara mesečno.Кako navode iz firme „EUB 2020”, automobile koriste direktor, zamenica direktora, sektor opštih poslova i sektor za finansije "za aktivnosti unutar društva, od kurirskih poslova, obilazaka radova, prevoza robe do i iz magacina, odlazaka na sastanke i sličnoViše od sto miliona dinara vredi ugovor o marketinškim uslugama koji je "EUB 2020" potpisao sa konzorcijumom koji predvodi beogradska firma "Blok end rol" (Block&Roll), a ugovor za usluge odnosa s javnošću sa firmom "PRA" iznosi 59.400.000 dinara sa PDV-om. Oba ugovora potpisana su u januaru prošle godine.Za odnose s javnošću bila je zainteresovana samo beogradska firma "PRA", koja je i dobila posao.Firma trenutno raspolaže i sa 499 računara koje je kupila preko dve javne nabavke od firmi "Pan Computers" i "Hiteam" u ukupnoj vrednosti od 40.634.940 dinara bez PDV-a. "Trenutno zaposleni koriste računare za svoje redovne poslove, a ostali deo je lagerovan u magacinu. Računari će se nakon održavanja igara, ili ukoliko ne dođe do realizacije igara, raspodeliti po odluci osnivača Društva", odgovorili su Pištaljci. Većina laptopova kupljena je u maju prošle godine, kada je odluka o odlaganju igara već bila doneta.Nakon odlaganja igara u martu ove godine zbog pandemija virusa korona firma "EUB 2020" je nastavila da posluje i čekala odluku za novi termin krajem ove ili sledeće godine. Organizacija Evropskih univerzitetskih igara u 2022. godini već je dodeljena poljskom gradu Lođu, dok je termin za 2024. godinu dodeljen mađarskim gradovima Debrecinu i Miškolcu. U toku je konkurs za 2026. godinu. Uprkos tome, prema informacijama koje je Pištaljka dobila iz firme "EUB 2020", Vlada Republike Srbije i dalje nema u planu gašenje ovog društva, sve dok ne budu gotovi pregovori za navodni novi termin održavanja igara u Beogradu."EUB 2020 d.o.o. mora postojati i završiti svoje aktivnosti i ako se igre definitivno ne održe, u smislu gašenja i likvidacije privrednog društva, s obzirom da je njegov osnivač Republika Srbija, tj. Vlada RS, a to je proces koji zahteva određeni vremenski period i proceduru", naveli su iz firme "EUB 2020".

Srbija

Šta činimo da nam deca da ne završe u kandžama zlostavljača?

Piše: Lana Engel, MSc psiholog, ACT terapeutDa li ste prebrižan roditelj i kakve to veze ima sa zlostavljanjem? U ranijem tekstu na Novoj Ekonomiji "Kako da ne postanemo žrtve", kao jednu od tema u vezi sa aktuelnim aferama zlostavljanja, naveli smo i uticaj okruženja na pojavu nasilja i njegovo održavanje. U ovom tekstu ćemo pre svega razmotri prirodu uticaja okruženja na decu i kasnije odrasle (kada ta deca porastu i postanu punoletna). Takođe, pozabavićemo se i pitanjem na koji način bi okruženje, kako ono neposredno (roditelji, škola, vršnjaci itd), tako i ono šire (razne društvene institucije, mediji, obrazovni sistem, vrednosni sistem društva i sl), mogli bolje da pomognu deci (tj. kasnije odraslima), da ne upadnu u zamku zloupotrebe, manipulacije i zlostavljanja, i/ili da se iz te zamke izvuku, ako su u nju već upali. Šta u našem okruženju podstiče manipulaciju i zloupotrebu pojedinca, i na koji način?Pođimo od porodice kao najneposrednijeg i prvog okruženja sa kojim dolazimo u kontakt nakon rođenja. O značaju otvorene i iskrene komunikacije o svim temama je verovatno izlišno govoriti. Odnos prema drugima u najvećoj meri se uči imitacijom ponašanja roditelja. Zato puko objašnjavanje ili pridikovanje deci nema mnogo efekta. Najbolji način da dete naučimo nekom poželjnom ponašanju je davanje dobrog ličnog primera. Ako smo i sami iskreni, ako priznajemo sopstvene greške, ako umemo da praštamo, ako smo blagi (a ne dežurna zvocala i kritizeri), ako ne namećemo pravila bez razumnog obrazloženja i sl., onda će i naše dete naučiti da se tako odnosi prema drugima. Analogno tome: ako "muvamo", jedno govorimo a drugo radimo, guramo probleme pod tepih, dokazujemo svoju ispravnost pošto-poto i ne umemo da kažemo "izvini" ili "pogrešio/la sam" itd., onda je vrlo verovatno da ćemo takvo ponašanje videti i kod sopstvenog deteta. Zatim, ako nam se dete poveri, iznese neki svoj problem, a mi na to reagujemo panično, sa kritikom (bilo deteta ili druge osobe u sukobu), narogušeno, pre-emotivno, ismevanjem i sl., onda je velika šansa da će se naše dete uplašiti od naše reakcije, da će se osetiti preplavljeno emocijama, i da će posledično ustuknuti, zatvoriti se i velika je šansa da ubuduće neće više deliti svoj bol i tajne sa nama. Deca kao snežne pahuljiceTreći odgojni problem koji se danas sve češće viđa je takozvano "helikopter roditeljstvo", koje rezultira u psihološki veoma fragilnoj deci, koju neki autori nazivaju "snežnim pahuljicama". O čemu se naime radi? Počevši od 80-tih godina 20 veka u Americi, način odgajanja dece je doživeo neke suštinske promene. Kao rezultat veće prisutnosti crnih hronika u medijima, roditelji su postajali progresivno sve uplašeniji da puste svoju decu da se, bez nadzora, igraju sa vršnjacima na ulici. Roditelji, od tada, u sve većoj meri počinju neprestano da nadziru i "tetoše" svoju decu.Sa razvojem interneta i socijalnih mreža, problem je dalje produbljen. Deca se danas druže više u virtuelnom, nego u realnom okruženju. Kao rezultat ovakvog odgoja, deca izrastaju u odrasle osobe koje nemaju dovoljno razvijene veštine rešavanja konflikata, problema i uopšte trpljenja psihičkog bola.Eminentni socijalni psiholog Jonathan Haidt poredi ovaj nedostatak psihološke rezilijentnosti, sa npr. nedostatkom imuniteta ili otpornosti na alergene. Naime, naučno je dokazano da ako deci ne dajemo ni da okuse kikiriki (na primer iz straha od alergijske reakcije), onda će upravo iz tog razloga, tj. zbog neizloženosti alergenu, dete razviti neotpornost na kikiriki, tj alergiju na kikiriki. Ili, kao što je našim kostima potrebno opterećenje i ponekad lakši udarci i padovi, da bi ojačale, tako i našem psihičkom sistemu trebaju psihološki izazivi i tečkoće, da bismo naučili da se sa njima nosimo i da ih podnosimo, a bez da se psihološki "obezglavimo", "raspadnemo" ili da budemo izmanipulisani ili zloupotrebljeni od nekih ljudi sa lošim namerama (kojih na žalost ima u svim društvima i uvek će ih biti). Ono što "helikopter roditelj" pokušava je da okruženje deteta očisti od svih "patogena", da ga učini "sterilnim", ne bi li tako zaštitio svoje dete od eventualne bolesti i povrede. Time, nenamerno, takav roditelj u stvari dugoročno čini medveđu uslugu svom detetu, jer sprečava da dete ojača, da se "iskali" i tako pripremi za kasniji život u kojem će se, pre ili kasnije, pojaviti razni "patogeni", bilo u vidu bakterija ili ljudi sa zlim namerama.   Kada krene u školu, dete na dalje sve više dolazi u kontakt sa društvom u celini, drugim istitucijama osim porodice, kao i društvenim normama i društvenim vrednostima. Naravno, i pre škole, i to posredno preko roditelja, dete još od rođenja "upija" uticaje šireg društvenog miljea. Počevši od školskog uzrasta, uticaj društva na dete postaje neposredniji, direktniji. Baveći se problemom manipulacije i zloupotrebe u našem društvu, navedimo ovde neke od (po utisku autora), najbitnijih društvenih faktora koji podstiču javljnje i održavanje spomenutog problema u našem društvu:- Spoljašnji lokus kontrole (SLK). Lokus kontrole je subjektivni osećaj vladanja, odnosno nevladanja sopstvenim životom. Za osobu sa SLK, tok njenog života je određen pretežno spoljašnjim uticajima i ona oseća da nije gospodar svog života, već da u najvećoj meri zavisi od okolnosti u kojima je ili od drugih ljudi. Posledično, i logično, osoba sa SLK će se manje zalagati da nešto promeni u svom životu. Jer, čemu trud i zalaganje kad i tako ništa ne može da promeni?Kakva je veza SLK i podložnosti manipulaciji i zlostavljanju? Ako smo ubeđeni, i to kolektivno, da smo nemoćni, da naša sudbina zavisi od našeg okruženja i drugih ljudi (moćnika), onda ćemo se mnogo spremnije "pomiriti sa zlom sudbinom" i fatalistički prihvatiti "surovu realnost" da smo žrtve i da tu ništa ne može da se promeni, čak i ako bismo probali. Jer moć uticanja na naše živote nije u našim rukama.   -  Autoritarnost i manjak kritičkog mišljenja. Još su psihološka istraživanja 60-tih godina 20 veka pokazala visok nivo tzv. autoritarnosti kao psihološke osobine u populaciji stanovništva Srbije. Autoritarnost je slepa pokornost autoritetu i preuzimanje stavova autoriteta bez bilo kakve kritičke distance ili preispitivanja. Razvijanje kritičkog mišljenja kod dece ne bi trebala da bude neka "velika mudrost" ili skup projekat. Bili bi dovoljni na primer časovi praktičnog debatovanja o raznim običnim životnim pitanjima i temama. Međutim pitanje je da li ima iskrenog interesovanja u društvu? (eventualno tema za neku širu debatu?)Kakva je veza manjka kritičkog mišljenja i autoritarnosti i pokornosti zlostavljaču? Čini se da je objašnjenje izlišno. Ako je zlostavljač neka cenjena figura u bilo kojoj branši, a društvo je autoritarno, onda se i mladi uče i navode da slede taj "svetli primer" svojih roditelja i drugih odraslih, da slepo veruju u ono što autoritet kaže i da rade ono što im autoritet naloži. - Izbegavanje neprijatnosti, posebno ako nije jasno sa kojim ciljem bismo preduzeli nešto opasno ili bolno, tj. koja je potencijalna dobit od pobune. Ovo je u stvari celishodno i logično ponašanje. Ako ne znamo tačno šta će nam dobro doneti ako se na primer pobunimo protiv nasilnika, a sa druge strane, kristalno nam je jasno da nam odmah prete neke sankcije, onda ćemo lako pokleknuti i predati se u ruke zlostavljača. Jačanje odbrambenih snaga bi se sastojalo u jačanju društvene podrške osnovnim moralnim vrednostima jednog civilizovanog društva, kao i pravljenje kolektivnog akcionog plana. Takav plan bi trebalo da započne analizom problema: njegovih uzroka i faktora koji ga jačaju i slabe. Ali, čini se da takav svestan i organizovan napor u društvu (čitaj intelektualnoj eliti) u Srbiji izostaje. Još više od intelektualnog napora, nama manjka spremnost na ličnu žrtvu (u vidu preuzimanja rizika da se primi kritika, ulaganja energije i vremena i sl.) a zarad opšteg dobra i civilizacijskih vrednosti. Narodski rečeno: ulenjili smo se.  - Primat emocija nad razumom. Puštanje da nas vode strasti i da se ponašamo razuzdano, bez kočnica. Nedostatak emocionalne samokontrole, kao i nevrednovanje emocionalne zrelosti kao društvene vrednosti. Slično prethodnoj stavki (izbegavanje neprijatnosti), impulsivnost je takođe odlika spontanog, nesocijalizovanog, dečjeg ponašanja. Žao mi je ako će se neko osetiti uvređenim, ali kao društvo mi ne vrednujemo emocionalnu i socijalnu zrelost, tj. razvijene socijalne i emocionalne veštine. Kako je kontrola emocija povezana sa otpornošću prema manipulaciji i zlostavljanju?Ako je impulsivno, divlje pokazivanje emocija norma, ako se u društvu ne etiketira kao nezrelo i nepoželjno ponašanje, onda će takvo ponašanje manipulatora ili nasilnika biti ocenjeno kao normalno, a možda čak i poželjno. Time žrtva u stvari ne postavlja "gard" ili zdrave granice dopustivog i nedopustivog. Sve se može, sve je OK, pa i šamari, seksualne zloupotrebe, zavođenje maloletnica i slično. 

Srbija

Doktorand na Harvardu: Porazno je da su iz Srbije otišli i oni koji su uspeli

U inostranstvu trenutno živi preko 730 hiljada ljudi koji su otišli iz Srbije, a van granica otišlo je i oko 10 odsto akademske zajednice, pokazuju podaci do kojih je došli Aleksandar Buranov i Tica Lin, doktorandi na Harvard univerzitetu. Neki od njih su se vratili usled pandemije, ali Bauranov za Novu ekonomiju kaže da su male šanse da će ovde i ostati.On ističe da se radi samo o ljudima koji su preselili iz Srbije, a ne i generacijama koje su rođene u inostranstvu, a izjašnjavaju se kao Srbi. Za devet godina broj stanovnika u Srbiji manji za 336.000 Do ovih podataka su došli koristeći podatke koje pruža Fejsbuk, odnosno platforma za oglašavanje Fejsbuk eds (Facebook Ads), objašnjava za Bauranov.“Ukoliko se registrujete kao preduzeće, FB dozvoljava da filtrirate njihove korisnike radi preciznijeg oglašavanja. Na primer, moguće je videti približan broj FB korisnika u Beogradu koji su zainteresovani za fudbal”, kaže Bauranov.Objašnjava da su oni ovaj mehanizam iskoristili kako bi našli broj ljudi u svakoj državi na svetu koji su nekad živeli u Srbiji, uključujući njihovu starnosnu grupu, pol, obrazovanje i status veze.Naglašava da nijedan od ovih podataka ne sadrži informacije kao što su ime ili prezime, te da su sve baze apsolutno anonimne."Tačka povratka" za znanje koje dolazi iz dijaspore “S obzirom da samo određeni procenat migranata koristi FB, napravili smo model koji na osnovu tog broja daje procenu ukupnog broja srpskih migranata u određenoj zemlji. Pošto je projekat počeo u septembru, prve podatke smo skupili za oktobar.”Zatim su na svaka dva-tri meseca ponavljali analizu i pratili da li se broj srpskih migranata povećava ili smanjuje. Podatke do kojih su došli objavili su na sajtu migracije.net gde je moguće pronaći brojke za oktobar, februar i maj za svaku državu pojedinačno.Bauranov ističe da su jedini apsolutno tačni podaci one koje daje država i da njihove procene sigurno sadrže “neku malu grešku”.Ipak, država nema podatke o tome kako se migracije dešavaju u realnom vremenu, odnosno ne postoji način kako bi nam država izveštavala koliko je ljudi iz Srbije otišlo svakog meseca, niti koliko se njih vratilo.Tako, sve to Bauranov nije izašao sa podacima, nismo znali ni da se od oktobra u Srbiju vratilo više od 120 hiljada ljudi.Mladi ne znaju kako da se obrate službi za zapošljavanje “Ljudi koji su se vratili od oktobra uglavnom su oni koji nisu imali rešen useljenički status u destinacionoj državi i nisu imali gde drugde da odu tokom pandemije - studenti, ljudi na privremenim poslovima,” objašnjava on.Dodaje da će nastaviti da prate brojeve kako bi videli koliko od ovih 120 hiljada će ostati u Srbiji.“Mislim da je mala šansa da se oni zadrže i da je ova imigracija privremena.”Iz Srbije otišlo deset odsto naučnikaNezavisno od Facebook analize, uradili su analizu biblioteke naučnih radova Microsoft Academic, kako bi utvrdili koliko je akademskih radnika i naučnika otišlo iz Srbije.“Analizirali smo oko 200 miliona naučnih radova i tražili naučnike iz Srbije koji su objavili rad u Srbiji (kao član srpskog fakulteta), a zatim se preselili i objavili naučni rad kao član nekog stranog fakulteta.”Došli su do podatka da je čak deset odsto akademske zajednice napustilo Srbiju. Bauranov naglašava da su u pitanju najproduktivniji i za državu najvredniji delovi akademske zajednice - doktorandi koji su pri kraju svojih studija, docenti i profesore. Analiza nije obuhvatila one koji nisu objavili nijedan naučni rad.“Ovaj rezultat je porazan jer pokazuje da čak i oni koji su „uspeli“ u akademskom svetu u Srbiji odlučuju da odu,” kaže Bauranov.Ističe da nam najviše odlazi inženjera, matematičara i fizičara, a za to postoje dva razloga.“Prvo, u ovim disciplinama je neophodno kontinuirano finansiranje da bi se radilo kvalitetno istraživanje, što kod nas nije slučaj. Drugo, prilika za povećanje zarade preseljenjem u inostranstvo u ovim disciplinama je najveća – matematičari, fizičari i inženjeri se lako prebacuju na tražena zanimanja u oblastima kao što su data science, machine learning i sl.”Mladi koji odlaze: Treba se boriti sam u svetu Bauranov je i sam otišao na Harvard, a ističe da misli da je Amerika najbolje mesto za naučnike jer su finansiranje i uslovi za istraživanje odlični, što je, kako kaže, rezultat ulaganja ne samo države, nego i privatnih kompanija.Master je u uradio pre nekoliko godina u Kaliforniji, a trenutno radi na doktoratu koji se tiče procenjivanja uticaja samoupravljajućih automobila na saobraćaj, kao i preporuke za planiranje gradova i infrastrukture u kontekstu ove tehnologije.“Paralelno sa time radim i na kreiranju kotrole letenja u gradovima za potrebe dostavnih dronova i letećih taksija. Konkretno, deo sam tima koji radi na formiranju ovog sistema u Parizu za Olimpijadu 2024. godine.”Ukoliko odluči da se vrati u Srbiji objašnjava da će nastaviti sa radom na projektima u avijaciji sa američkim univerzitetima, čime se bavio i pre odlaska u Ameriku. Cilj mu je da taj rad jednoga dana preraste u istraživački centar.Ipak, na pitanje da li veruje da se u Srbiji može podjednako uspešno raditi kao i u Americi odgovara - ne, ako si mlad, zdrav i bez duga, nigde ne može da se radi uspešno kao u Americi.Domaće tržište radne snage oseća efekte odliva kvalitetnih kadrova “Novac za osnivanje kompanija je lako dostupan, međutim, ta preterana dostupnost i oslanjanje na dug često izaziva lične, regionalne i nacionalne finansijske balone.”U Americi mu upravo smeta manjak regulative koji, kako kaže, omogućava značajno bogaćenje, uglavnom na uštrb radnika i prirodne sredine.“Za mene lično, razlog definitnivnog povratka u Evropu, I eventualnog povratka u Srbiju, neće biti bolja poslovna klima, nego odlazak od socijalne neuređenosti u Americi”, zaključuje Bauranov.

Srbija

Kako su mlevene pečurke iz Padinske Skele našle kupce preko Amazona

Prvo  čorbica od sušenih organskih šampinjona i povrća iz "Padinjaka". Onda malo hleb od spelte, šampinjona i bundeve, pa  veganska pica sa granulama od - organskih šampinjona gajenih u plastenicima preduzeća Eko fungi, nedaleko od Beograda. Tako izgleda tanjir Amerikanaca koji na Amazonu mogu da kupe proizvode od organskih gljiva uzgajanih u plastenicima preduzeće Eko fungi. Direktorka ovog preduzećam jednog od malobrojnih u Evropi koje ima sertifikovanu organsku proizvodnju gljiva, je biolog Ivanka Milenković. Ivanka već 32 godine proučava i gaji pečurke.Ovaj đak beogradskog i holandskog univerziteta  bavi se organskom proizvodnjom šampinjona poštujući cikluse u prirodi i principe plave ekonomije. To znači da koristi isključivo obližnje lokalne sirovine, da ne troši silnu energiju, ne uništava prirodu, a otpad ponovo koristi u proizvodnji. U pandemiji, Ivanka i njene kolege bili su primorani da osmisle alternativne načine online prodaje. Tako se i dogodilo da su odlučili da izađu na Amazonovu platformu u Americi. To nije bilo lako. Za čitaoce Nove ekonomije i sva mala preduzeća koja razmišljaju o osvajanju američkog tržišta putem ove platforme, Miloš Mirković, marketing menadžer u Eko fungi, nesebično detaljno otkriva kako su uspeli, ali i gde su pogrešili. Da bi mogli da se registrujemo na platformi kao kompanija čije sedište je u Beogradu morali smo da uradimo nekoliko stvari, priča Miloš. "Amazon nema podršku u Srbiji što znači da Amazon ne prihvata račune u našim bankama.Taj problem smo rešili tako što smo otvorili preko Payoneer-a račun u Americi i dobili u stvari američki, dolarski račun, koji smo prijavili na platformi". Kako kaže, to je ujedno i jedini način da se iz naše zemlje uradi registracija na njihovoj platformi. Sve što se proda u Americi, Amazon uplati na Payoneer račun i onda sa tog računa se prebacuje na Ekofungi račun u Srbiji. Ali, onda nastaje problem sa izvozom robe do Amazonovog centralnog magacina. "Amazon nije kupac naše robe, on je samo posrednik i platforma za prodaju. Mi smo dužni da robu dovedemo do njihovog centralnog magacina odakle je oni posle isporučuju na adresu kupca. Zahvaljujući špediterskim kompanijama koje rade kao partneri sa Amazonom dobili smo informaciju ( koja je inače javna, ali nije lako do nje doći, pogotovu iz Beograda) da je najbolje rešenje da se registrujemo u Americi kao nerezidentni uvoznik. U saradnji sa kompanijom Milšped i njihovim ljudima u US uspeli smo da se registrujemo. Ekofungi izvozi robu iz Beograda i Ekofungi kao nerezidentni uvoznik prima robu u SAD koju onda šalje do Amazonovog skladišta". Kako registrovati brend na AmazonuNa Amazonu sada postoji Ekofungi brend ( EF EKOFUNGI ). Amazon ima opciju da svakoj kompaniji koja ima svoj brend da mogućnost da taj brend zaštiti kako na svojoj platformi tako i na celoj teritoriji Amerike. MI smo podneli zahtev da se naš brend koji je već bio registrovan ispred Evropske komisije prihvati od strane Amazona. Dali su zeleno svetlo i sada imamo zaštićen brend čime se izdvajamo od većine prodavaca/preprodavaca koji se nalaze na toj platformi.Kao registrovan brend dobili smo razne mogućnosti koje mogu da koriste samo brendirane kompanije.Tu spadaju razni alati:- Marketing i promocija proizvoda-  Uređivanje početne strane proizvoda ( izgled,slike, tekst ), mnogo više stvari smo mogli da stavimo i da napravimo izgled naše stranice onako kako smo želeli - Davanje kupona-popusta- Praćenje proizvoda ( analitički podaci ) koliko ljudi nas je posetilo, koliko ljudi je kupilo proizvod, koliko nije itd. - Optimizacija ključnih reči - Dobili smo opciju da pronađemo najbolje reči vezane za naš proizvod koje potencijalni kupci najčešće ukucavaju u pretragu. Prodaja prvih proizvodaKao registrovani brend sa svim opcijama koje smo dobili odlučili smo da pošaljemo 3 proizvoda i da se oprobamo. Svi novi prodavci imaju limit. Amazon ne dozvoljava da se proizvodi gomilaju u njihovim magacinima tako da smo bili uslovljeni da posšaljemo 200 jedinica proizvoda od svakog. Naše kutije su takve da smo morali da pošaljemo 180 od svakog, ukupno 540 kesica naših proizvoda. Prvi deo registracije sređivanje svih papira koje Amazon i Američka država traže je trajao od maja 2020. godine do oktobra 2020.  U oktobru smo započeli slanje robe i roba je konačno stigla u Amazon  polovinom novembra 2020. godine.Njihovim ljudima je trebalo 15 dana da našu robu provere i da je ubace u njihov sistem kako bi bila dostupna na platformi. Amazon u potpunosti odgovara za našu robu od trenutka prijema tako da ako se bilo šta desi u njhovom magacinu ili u toku isporuke do kupca, Amazon nadoknađuje nama u iznosu koji smo istakli na njihovoj platformi.  Koju god cenu da mi stavimo, Amazon tu cenu nama plaća ukoliko se nešto desi sa  robom. Od 1.12.2020. Ekofungi proizvodi su bili dopstupni na celoj teritoriji US u svih 50 država. Rok isporuke je bio od 1 do 3 dana u zavisnosti da li kupac želi da doplati da mu proizvod stigne sutra ili će da čeka par dana dok mu Amazon ne isporuči. 50 dolara od Amazona s pretvorilo u dug od 600. Kako?Kao neko ko se tek pojavio na najvećem i najkonkurentnijem tržištu na svetu mi smo odmah u decembru krenuli sa reklamiranjem naših proizvoda. Dobili smo 50 dolara od Amazona da počnemo sa reklamiranjem na samoj platformi i nakon potrošenih 50 dolara nastavili smo da sami finansiramo marketing. Prodaja na Amazonu je specifična i ima svoja pravila. Mi kao novi prodavci nismo imali iskustva i to je dovelo do toga da napravimo određene greške. 1. Hteli smo da stavimo promociju 40% od cene na samoj platformi i da tu istu promociju damo i preko društvenih mreža. To su odvojeni alati i obe promocije se prave odvojeno. Rezultat toga je bio da je Amazon spajao te dve promocije i ustvari davao kupcima popust od 80%. 2. Marketing njihov se bazira na PPC ( pay per click ). Izaberu se određene reči preko kojih se reklamira i svako ko ukuca te reci vidi na prvom mestu vas proizvod. Ukoliko se odluci da klikne na proizvod i pogleda o cemu se radi Amazon vam to naplati. Ovaj vid marketinga iako je dosta efikasan je bio za nas previse skup. Mi prodajemo prehrambene proizvode organski sertifikovane ali cena ne moze da bude dovoljno visoka da izdrzi ovako skup marketing. cena po kliku je nam je bila izmedju 0.8$ do 2$. Posto nismo znali kako na drugaciji nacin da promovisemo nase proizvode i da nas ljudi vide u moru proizvoda koji se nalazi na platformi ovo nam je bio jedini nacin. Ovakav vid marketinga smo radili od sredine decembra do marta meseca. I u tom periodu smo napravili minus od 600 dolara. Imali smo znacajnu prodaju i u odnosu na pocetak decembra kada se nismo reklamirali prodaja jeste stvarno skocila ali su nam i troskovi bili preveliki. Ja sam se prijavljivao na sve webinare koje je Amazon organizovao u cilju da nadjemo resenje da poslujemo u plusu. Jedan od tih webinara je bio i bas kako treba da se vodi kampanja, instrucije korak po korak. Ti webinari su bili u Januaru i mi smo uradili sve sto su nam eksperti iz Amazona savetovali. Jednostavno nas proizvod je previse jeftin za takav vid marketinga i rezultat je bio da smo dosli u situaciju da dugujemo amazonu 600 dolara. Umesto da nam taj iznos naplate, blokiraju prodaju ili nas sankcionisu na bilo koji nacin, Amazon nam je rekao da cemo dug koji imamo prema njima platiti onda kada prodaju dovedemo na profitabilan nivo. 600 dolara su nam zamrzi da se tako izrazim i nastavili su da nam salju novac koji smo zaradili bez obzira sto imamo dug prema njima.   Zahvaljujuci silnim webinarima i preko 1000 mejlova razmenjenih sa njihovim supportom dobili smo poziv da se budemo deo Akademije za mala i srednja preduzeca koja prodaju svoje proizvode preko njih. Ta akademija je obuhvatala sve pojedinosti od toga kako se kreira profil, kako se odredjuje prava cena, kako se proizvodi reklamiraju i pozicioniraju. Kako se pravilno koriste svi alati koji su nam dostupni. Dobili smo i neke alate koji su jos uvek beta verzija da bi smo ih probali i testirali i da bi nam pomogli u prodaji. Ocene kupacaJedna od najvaznijih stvari za prodaju jesu ocene kupaca ( review ) to se jako tesko dobija posto ljudi nisu voljni da kada kupe nesto napisu da li im se to svidja a to je jako vazna preporuka da bi drugi ljudi koji dodju mogli da znaju da li se radi od dobrom ili losem proizovdu. Amazon nam je dao opciju da nase proizvode posalje kod najkompetentnihij ljudi iz nase branse koji ostavljaju objektivne komentare i da na taj nacin dobijemo pocetnih 20ak review-a. Mi smo to prihvatili i dobili smo 55 ocena za nasa 3 proizvoda od kojih su 95% bili pozitivni od 5 zvezdica. Webinari na koje smo isli, komentari koje smo dobili kao i znanje sa akademije ali i iskustvo, 6 meseci koje smo proveli na paltformi, dovelo je do toga da limit koji smo imali na pocetku od 200 jedinica proizvoda pomerimo na 3000 jedinica. U razgovorima koje smo vodili sa ljudima iz Amazona dosli smo do zakljucka da su puderi, mlevene pecruke jako atraktivne i da bi bilo dobro da napravimo i neki nov proizovod. Posto nam limit vise nije bio 200 to je znacilo da robu ne moramo da saljemo avionom ( avio transport je previse skup i mnogo utice na nasu cenu ) vec da mozemo da robu saljemo brodom. Mi smo napravili 3 nova proizvoda plus smo poslali svih 5 koje smo do tada imali vec i na taj nacin poslali 8 razlicitih proizvoda u ameriku. Novi limit koji smo dobili nam je omogucio da sa 8 proizvoda napunimo kontejener i brodom posaljemo robu za Ameriku. Po zavrsetku akademije dobili smo poziv za nove video sastanke kao kompanija koja je pokazala da joj je stalo da uspe. Najnovija opcija koju nam je Amazon ponudio je da na svakom nasem pakovanju bude QR code ( data matrix tehnologija ) skoro je bio clanak da je Sabacka mlekara uvela ovu tehnologiju za 800.000evra. Tu istu tehnologiju cemo mi imati na svim nasim proizvodima. U narednih nekoliko dana cemo zavrstiti sve tehnicke stvari sa ljudima iz Amazona i dobiti ovu tehnologiju za sve nase proizvode. Ne samo za proizvode koje idu u Amazon vec za sve nase proizvode gde god da ih izvozimo i prodajemo. Ono sto je jos vazno Amazon putem ovo tehnologije stiti nas kao njihove partnere da ne dodje do kopiranja ili falsifikovanja nasih proizvoda. U koliko bi neko pokusao da napravi kopiju naseg proizvoda, da stavi istu ambalazu a da proizvod bude znatno nizeg kvaliteta mi kao mala firma koja tesko moze da vodi sporove u drugim zemljama imamo zastitu u vidu toga da Amazon sankcionise i brani nase interese u vecini razvijenih zemlaja gde imaju tu mogucnost. Nakon sto implementiramo QR kod ( data matrix tehnologiju ) Amazon ce nam pruziti zastitu brenda i proizvoda u sledecim zemljama :  UK,US, Kanada, Spanija, Nemacka, Francuska, Italija, Indija, Australija. Nasa prica je pocela u maju 2020 sa porblemima oko registracije i salnja robe kao i sa limitima u vidu kolicine. Poslali smo 540 jedinica ( 3 vrste proizovda ) i sa time poceli probijanje na trzistu.Sada godinu dana kasnije uvodimo jednu od najmodernih tehnologija u prehrambenoj inustriji, razvili smo 3 nova proizvoda i saljemo ukupno 10500 jedinica ( 8 proizvoda ) za US. Uvodimo placanje i kupovinu preko naseg Website-a za sve korisnike koji imaju Amazon nalog preko Amazon pay sistema. Amazon je svestan da je veliki problem davanje kreditne kartice i ostalih licnih podataka na sajtovima koji jos uvek nemaju izgradjeno poverenje. Mi cemo na ovaj nacin moci da prodajemo nase proizvode preko naseg sajta a kupci nece morati da nam ostave svoje podatke. Karitca koju su prijavili pri kreiranju naloga za amazon ce automatski da izvrsi transakciju ciju sigurnost naravno garantuje Amazon. Imacemo opciju da se proizvodi plate tako sto ce neko ukucati svoje podatke kao sto se radi na vecini sajtova ali cemo imati i drugu opciju koja ce biti plati preko Amazona gde jedino sto treba je da se uloguju u svoj amazon nalog i da na taj nacin kupe proizvode na nasem sajtu preko firme u koju imaju poverenje. 

Srbija

Država najavila subvencije za ugradnju solarnih panela

Krajem avgusta ili najkasnije u prvim danima septembra Ministarstvo rudarstva i energetike raspisaće javni poziv za subvencionisanje ugradnje solarnih panela, najavila je danas ministarka rudarstva i energerike Zorana Mihajlović. "Plan je da javni poziv za subvencije za ugradnju solarnih panela protekne isto kao prethodni o povećanju energetske efikanosti, odnosno zamene stolarije. To su bitni projekti koji će trajati i nekoliko godina. Drugi javni poziv za zamenu stolarije ponovićemo krajem decembra ka svim lokalnim samoupravama", kazala je ona u Metovinci kod Bora. Mihajlovićeva je istakla da će Ministarstvo i u narednoj godini obezbediti sredstava za subvencije.Prema njenim rečima za narednu godinu je u planu 100 miliona evra za zamenu stolarije. Ministarstvo rudarstva i energetike nedavno je objavilo spisak 67 lokalnih samouprava kojima su odobrena sredstva za finansiranje programa energetske sanacije stambenih zgrada, porodičnih kuća i stanova u ukupnom iznosu od oko 224,3 miliona dinara. 

Srbija

Nastavljamo da jačamo potrošačko iskustvo u kategoriji čokolade

Atlantic Grupa i Beri Kalebo, vodeći svetski proizvođač visokokvalitetnih proizvoda od čokolade i kakaoa - sklopili su juče ugovor o saradnji, koja će unaprediti proizvodnju i kvalitet Atlanticovog etabliranog portfolija u asortimanu čokolada, pod brendom - Atlantic Štark, čija tradicija u Srbiji datira još od 1922. godine.Partnerstvo sa Beri Kaleboom u potpunosti je u skladu sa strateškim prioritetom Atlantic Štarka da se usredsredi na dalji razvoj portfolija čokolade, ulaganjem u nove tehnologije i istraživanjem novih partnerstava. „Radujemo se bliskoj saradnji sa timom Beri Kaleboa u različitim oblastima i siguran sam da naše partnerstvo može doneti mnogo dobrih benefita za obe naše kompanije, a sve sa jedinim ciljem da našim potrošačima i kupcima ponudimo nova uzbudljiva čokoladna iznenadjenja. Srećna je okolnost i to da novo partnerstvo u razvoju tržišta čokolade možemo objaviti upravo na svetski Dan čokolade. “, rekao je tom prilikom Marko Njavro, generalni direktor kompanije Atlantic Štark.Atlantic Štark je prvi regionalni strateški partner Bari Kaleboa, koji će se snabdevati iz nove fabrike u Novom Sadu, a isporuke će obuhvatiti i kakao sa certifikatom Cocoa Horizons, inicijative za održivost, čija je misija da se poboljša egzistencija farmera kakaoa i njihovih zajednica, promocijom održivog preduzetničkog uzgoja, poboljšanjem produktivnosti i razvoja zajednice, koji štite prirodu i decu. 

Srbija

Inovacioni fond UNICEF-a finansira startape sa po 100.000 dolara

UNICEF-ov Inovacioni fond namerava da investira do 100.000 dolara po kompaniji u vidu sredstava za rano finansiranje profitnih tehnoloških startap kompanija koje imaju potencijal da doprinesu čovečanstvu, navodi se na sajtu UNICEF-a.Traže se kompanije koje koriste mašinsko učenje (ML), veštačku inteligenciju (AI), ili nauku o podacima (DS) u izradi softverskih rešenja.Pored toga potrebno je da su kompanije registrovane u jednoj od zemalja uključenih u UNICEF-ove programe, i poseduju funkcionalni prototip sa otvorenim kodom, ili su voljni da otvore pristup kodu, koji daje obećavajuće rezultate. Inovacioni fond, kako se navodi, naročito traga za rešenjima koja se bave izazovima kako bi se ubrzali rezultati za decu, optimizovana za okruženja oskudnih resursa (slaba povezanost na internet, mobilni pristup), fokusirana na smanjenje, a ne na uvećanje nejednakosti, mogu da se sprovode na većem broju jezika, uključujući i manje jezike.  Inovacioni fond uspostavljen da bi se finansirale tehnologije u povoju sa otvorenim kodom, koje mogu pomoći deci, navodi se na sajtu.Osnovna motivacija Inovacionog fonda je da pronađe "skupove" ili portfolija inicijativa koje se bave najmodernijim tehnologijama, tako da UNICEF može da učestvuje na njihovom tržištu, obavesti se o ovim tehnologijama i pomogne da one doprinesu boljem životu za decu. "Ulažemo u rešenja u okviru industrija čija je vrednost oko 100 milijardi dolara, kada su u pitanju najmodernije granične tehnologije: blokčejn, virtuelna i augmentovana stvarnost, mašinsko učenje i veštačka inteligencija", navodi se na sajtu Unicefa.UNICEF navodi da skoro četiri milijarde ljudi, od kojih su 29 odsto starosti od 18 do 24 godine, nije povezano na internet, pa samim tim nemaju pristup digitalnim proizvodima koji bi mogli da im dramatično unaprede život. "Pandemija koronavirusa posebno je naglasila ovaj digitalni jaz u zemljama, kao i između različitih zemalja i regiona, čime se dostupnost digitalnih platformi i usluga nametnula kao ključni prioritet", navode iz UNICEF-a.

Srbija

Poziv kompanijama: Besplatna obuka zaposlenih za energetske skaute

Nemačko-srpska privredna komora (AHK Srbija) objavila je poziv kompanijama da prijave zainteresovane zaposlene za obuku za energetske skaute, navodi se u saopštenju.Obuke će pomoći kompanijama da postanu energetski efikasnije i da smanje emisiju CO2, kao i da dugoročno smanje troškove. Druga najveća hidroelektrana na svetu počinje sa radom Obuka podrazumeva sticanje praktičnog znanja i veština na temu energije - od proizvodnje i njenog značaja za zaštitu životne sredine do njene efikasne upotrebe u preduzećima. Rok za prijave je 20. septembar 2021. godine.Projekat „Young Energy Europe 2.0“ podrazumeva obuku učesnika u oblastima energetske efikasnosti i optimizacije resursa, kako teorijski tako i kroz praktičnu realizaciju projekata iz ovih oblasti u svojim kompanijama i organizacijama. Prva petodnevna obuka je zakazana za period između 25. oktobra i 05. novembra 2021. godine, bez ograničenja broja učesnika iz pojedinačnih kompanija. Obuku realizuju docenti na srpskom jeziku, a starosna granica polaznika takođe nije limitirana. Elektronski uređaji u Srbiji najskuplji u regionu Nakon obuke sledi period od nekoliko nedelja u kojem energetski skauti identifikuju najveće potrošače energije i osmišljavaju i sprovode sopstvene projekte u svojim kompanijama, a koji će biti evaluirani na osnovu unapred zadatih parametra od strane stručne komisije. Najbolje ocenjeni energetski skauti imaće priliku da predstave svoj projekat na posebnom događaju u Berlinu.Učešće u obukama je besplatno.

Srbija

Skupština potvrdila 768,8 miliona evra zajmova

Skupština Srbije potvrdila je više međunarodnih sporazuma o kreditima, čija je ukupna vrednost 768,8 miliiona evra, prenosi Danas. Sporazumi se odnose na tri oblasti – izgradnja i unapređenje saobraćajne infrastrukture, unapređenje životne sredine i rad javnog sektora, piše FoNet.Sporazum o partnerstvu, trgovini i saradnji između vlada Srbije i Velike Britanije definiše bilateralne sporazume kojima se podstiču dalje investicije, trgovinski i ekonomski razvoj i saradnja dve zemlje.Poslanici su potvrdili i Ugovor o kreditu između Francuske agencije za razvoj i Srbije za realizaciju Programa urbane sredine otporne na klimatske promene, koji iznosi 50 miliona evra, kao i Sporazum o zajmu između Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj, a u pitanju je Programski zajam za razvojne politike za efikasnost javnog sektora i zeleni oporavak u iznosu od 82,6 miliona evra.Potvrđen je i Ugovor o kreditu između Francuske agencije za razvoj i Srbije za Projekat modernizacije železničkog sektora u Srbiji Faza 1 od 51 milion evra i Sporazum o zajmu između Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj za Projekat modernizacije železničkog sektora u Srbiji primenom višefaznog programskog pristupa, koji takođe iznosi 51 milion evra.Zajam od Međunarodne banke za obnovu i razvoj za realizaciju Projekta integrisanog razvoja koridora reke Save i Drine primenom višefaznog programskog pristupa iznosi 78,2 miliona evre.Na sednici je potvrđen i Finansijski ugovor za izgradnju gasnog interkonektora Niš-Dimitrovgrad-Bugarska, između Srbije i Evropske investicione banke , koji treba da obezbedi stabilno snabdevanje gasom, a za to će biti obezbeđeno 25 miliona evra.

Srbija

Glasajte za naše predstavnike na Evropskom takmičenju učeničkih kompanija

Tri tima školaraca iz Srbije učestvuje na ovogodišnjem Evropskog takmičenja učeničkih kompanija, koji traje do 15. jula. Tog datuma ćemo saznati ko su ovogodišnji pobednici, ali postoji i nagrada publike, a glasanje za taj deo je otvoren do 13. jula.Tri domaće ekipe dolaze iz Kragujevca, Kruševca i Niša.Kragujevački đaci Petar Mihajlović, Strahinja Đakovic, Mihajlo Đurovic, Filip Pantić, Stefan Grujičić and Matija Marković, čine tim Edu Games koji se bavi kreiranjem obrazovnih igara zasnovanih na Majnkraft platformi.Za njihovo rešenje možete glasati OVDE.Nature Supreme je učenička kompanija koju vode tri devojke koje žele da ljude približe prirodi. Njihov vodeći proizvod je Drop, alat za preživljavanje u divljini, namenjen planinarima, a koji omogućava izvlačenje vode iz drveća.Tim je izvršio istraživanje tržišta i vrednim radom i odlučnošću formirao je novu nišu u industriji planinarske opreme. Njihov novi proizvod je višenamenski štap za planinarenje koji će učiniti da se svi osećaju sigurno u svojim avanturama.Za njihov predlog možete glasati OVDE.Ekolim je učenička kompanija iz niške gimnazije "Bora Stanković" , koju vodi pet ambicioznih prvaka. Tim, kako navode, predstavlja "skup mladosti, iskustva i svesti". Ekolim proizvodi i prodaje solarne panele od limenki."Vodi nas ideja održivog razvoja, pri čemu inspiracija dolazi iz svakodnevnog života mladih koji dnevno koriste do 1.000 konzervi. Cilj naše kompanije je da ponudi ekonomičan i efikasan proizvod".Za njihov predlog možete glasati OVDE.

Izdanja

Broj 113, Septembar 2024.

Broj 113

Septembar 2024.
Broj 112, Jul 2024.

Broj 112

Jul 2024.
Broj 111, Jun 2024.

Broj 111

Jun 2024.
Broj 110, Maj 2024.

Broj 110

Maj 2024.
Broj 109, April 2024.

Broj 109

April 2024.
Broj 108, Mart 2024.

Broj 108

Mart 2024.
Broj 107, Januar 2024.

Broj 107

Januar 2024.
Broj 106, Decembar 2023.

Broj 106

Decembar 2023.
Broj 105, Novembar 2023.

Broj 105

Novembar 2023.