Broj 114, Oktobar 2024.
Broj 114, Oktobar 2024. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
Pretplata 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

BIG grupa kupila Kragujevac Plazu i Kruševac Fashion Park

BIG grupa, koja je vlasnik BIG tržnih centara širom Srbije, kupila je tržne centre Kragujevac Plaza i Kruševac Shopping Park.Kompanija CEE-BIG iz Holandije postala je vlasnik firmi iz Srbije - SEK DOO i NEPI Real Estate Project Two, obe registrovane na istoj adresi u Beogradu, piše u rešenju Komisije za zaštitu konkurencije.U Britaniji se lane zatvorilo 11.000 trgovinaCEE-BIG je deo izraelske grupe za razvoj koncepta otvorenih tržnih centara i životnog stila pod krajnjom kontrolom kompanije BIG Shopping Centres iz Izraela, navodi se u rešenju.BIG grupa u Srbiji poseduje tri šoping centra u Beogradu, po jedan u Novom Sadu, Pančevu i Zrenjaninu kao i Fashion Park Outlet u Inđiji. Zajedno, svi trgovinski centri ove grupe u Srbiji prostiru se na skoro 28 hektara.Firma SEK je osnovana radi upravljanja tržnim centrom Kragujevac Plaza, dok NEPI rukovodi tržnim centrom Kruševac Shopping Park.Internet prodaja veliki izazov za klasične trgovine Kragujevac Plaza se prostire na 2,2 hektara, ima preko 80 prodavnnica, a za posetioce je otvoren 2012. godine. Kruševac Shopping Park sadrži 17 radnji i prostire se na 0,9 hektara.Komisija je zaključila da ova kupovina neće narušiti konkurenciju na tržištu.Blic je u junu ove godine objavio promotivni tekst u kome se navodi da je vrednost ove transakcije 61 milion evra sa godišnjim neto operativnim prihodom od 5,2 miliona eura.

Srbija

Radnici „Simpo Šik“-a najavili blokadu magistralnog puta Niš-Priština

Nezadovoljni radnici preduzeća Simpo Šik u Kuršumliji održaće danas u 11.59 časova konferenciju za štampu na otvorenom i blokadu upozorenja magistralnog puta Niš-Priština, najavljeno na sajtu Udruženih sindikata Srbije Sloga.Ukoliko im država ne reši problem uplata i povezivanja radnog staža za poslednjih 10 godina i isplatu zarada u skladu sa zakonom, sledi totalna blokada tog puta, do ispunjenja zahteva i početka primene zakona u tom preduzeću.Radnici preduzeća već 10 godina zbog nepovezanog radnog staža odlaze u penziju sa 13 ili 14 hiljada dinara, a trebalo bi sa minimumom od 20.000 dinara, dok su im zarade oko 28.000 dinara, što je iznos niži od zagarantovane minimalne cene rada koji iznosi 32.000 dinara, navodi Sloga."Zbog navedenih problema, koji su za nas životno egzistencionalni, obraćali smo se svima, od lokala do parlamenta, vrha države i resorne ministarke zadužene za rad, zapošljavanje, biračka i socijalna pitanja. Međutim, država i nadležni i dalje ćute, tako da smo prinuđeni da postepeno uđemo u radikalizaciju do ispunjenja naših zahteva", rekao je za Informativnu službu Sloge, predstavnik radnika Slavko Ilić. Udruženi sindikati "Sloga" odazvaće se ranijem pozivu za podrškom radnicima preduzeća Simpo Šik-a u Kuršumliji i biti uz njih na konferenciji za štampu i blokadi upozorenja."Smatramo da je neophodno odmah rešavati njihove probleme, povezati radni staž i isplatu zarada u nivou zagarantovanog, jer nije normalno da se radnici zbog čiste egistencijalne stvari drže u ropstvu države i nesposobnih ljudi. Način na koji se radnici ovog preduzeća tretiraju je paradigma bezakonja u ovoj zemlji", rekao je predsednik granskog Sindikata industrijskih radnika Sloga (SIRS) Vladimir Radosavljević. Simpo ŠIK d.o.o. osnovan je 11.02.2010. godine kao zavisno preduzeće u okviru kompanije Simpo a.d. Vranje, navodi se na sajtu preduzeća. Ima šest proizvodnih pogona (Pilana, Parketara, Šperana, Masiv, Lesonit, Oplemenjeni lesonit) i 600 zaposlenih radnika.

Srbija

ECB razmatra da li treba uvesti digitalni evro

Evropska centralna banka (ECB) je saopštila da pokreće dvogodišnju analizu o tome da li treba uvesti digitalnu verziju evra koja bi dopunjavala gotovinu, što je njen oprezan korak ka uvođenju digitalnih valuta i analiza potencijalnog uticaja na politiku i finansijski sistem, prenosi Beta.ECB je u izjavi u sredu navela da digitalni evro mora biti takav da zadovolji potrebe potrošača, istovremeno pomažući sprečavanje ilegalnih aktivnosti poput pranja novca i ne sme imati negativan uticaj na finansijsku stabilnost i monetarnu politiku.Digitalizacija "doseže sva područja našeg života", napisao je u blogu član Izvršnog odbora ECB Fabio Paneta. "Pandemija korona virusa (COVID-19) pokazala je koliko brzo se takva promena može dogoditi. I to utiče na način na koji plaćamo. Sve više kupujemo digitalno i putem interneta".Rekao je da na mnoga pitanja treba odgovoriti i da će se "tek kasnije doći do odluka da li izdavati digitalni evro ili ne". Ako ta ideja bude odobrena kroz dve godine, bile bi potrebne još tri da zaista nastane digitalni evro.ECB centralna banka 19 zemalja koje koriste evro, pokreće detaljnu studiju pošto je već prikupila stavove građana i finansijskih stručnjaka.Jednostavno rečeno, digitalna valuta centralne banke bila bi digitalna novčanica. Pojedinci bi je koristili za plaćanje u prodavnicama ili međusobno.Banka za međunarodna poravnanja (BIS) međunarodno udruženje centralnih banaka, kaže da bi digitalne valute koje izdaju centralne banke mogle da donesu raznolikost opcija plaćanja, brže i jeftinije prekogranično plaćanje, da povećaju "finansijsku uključenost" ljudi koji nemaju račune u bankama i verovatno da olakšaju fiskalne podsticaje u vreme ekonomske krize, kakvu je izazvala pandemija.Jedno istraživanje BIS-a pokazalo je da 86 odsto centralnih banaka istražuje potencijal digitalne valute, 60 odsto eksperimentiše s tehnologijom za to, a 14 odsto sprovodi pilot-projekte.Digitalna valuta bi se razlikovali od "kriptovaluta" kao što je "Bitkoin" jer bi digitalne valute centralne banke bile zakonsko sredstvo plaćanja i na taj način upotrebljive za bilo koju transakciju, a njihova vrednost bi bila stabilna.Paneta je rekao da bi digitalna valuta bila i "ekološki prihvatljivija", jer bi trošila manje električne energije od "rudarstva" za stvaranja "Bitkoina".

Srbija

U Bloku 37 obezbeđenje i policija, stanari ne odustaju

Jutros u 6.40 na gradilište kompanije Durst u Bloku 37 na Novom Beogradu stiglo je privatno obezbeđenje, javljaju stanari. Pripadnici obezbeđenja za sada nisu prilazili stanarima koji su ispred ulaza u gradilište dežurali celu noć po smenama, kaže za Novu ekonomiju jedan od stanara Predrag Radak.Foto: Privatna arhiva stanaraU Bloku 37 nova blokada gradilišta, policija legitimisala građane On ističe da im deluje da se obezbeđenje sprema da priđe građanima i da to očekuju svakog momenta, a da policiju trenutno ne vide.Podsećamo, juče su na ovom gradilištu ponovom započeti radovi. To je, kako su ocenili stanari, bilo suprotno neformalnom dogovoru koji su oni, kompanija i grad prethodno imali. U toku jučerašnjeg dana u dva navrata je dolazila i policija koja je legitimisala okupljene stanare što su pojedini građani odbili.Stanari Bloka 37: Zatvoriti sporno gradilište Građani iz Bloka 37 traže poništavanje građevinske dozvole i obustavu radova na izgradnji višespratnice jer smatraju da je njena izgradnja planirana na mestu koje je isuviše blizu već postojećim stambenim zgradama.

Srbija

Za elaborat prepisan sa Vikipedije država dala 12 miliona

Po nalogu Ministarstva poljoprivrede stručne službe su morale da kupe elaborate o vinogradarstvu od Saveza vinara i vinogradara, udruženja bliskog vlasti koje je registrovano na adresi Uprave za agrarna plaćanja Ministarstva poljoprivrede, piše Pištaljka. Elaborati, koji iz nepoznatih razloga nisu dostupni javnosti, ali u koje je Pištaljka, kako navodi, imala uvid, i koji se dobrim delom sastoje od podataka dostupnih na internetu, koštali su 12 miliona dinara.Pištaljka navodi da su stručne službe odbile da dostave javnosti pomenute elaborate, ali da je jedan elaborat uspela da dobije nezvaničnim putem od uzbunjivača. Navodi i da je dokument u stvari Power Point prezentacija koja u najvećem delu sadrži podatke i analize globalnog tržišta prodaje vina i opšte smernice za razvoj ove industrije. Od 138 stranica elaborata, svega sedam posvećeno je  lokalnim karakteristikama koje su opet toliko uopštene da se među njima teško može pronaći neki konkretan savet ili preporuka za vinogradare iz konkretnog područja, piše Pištaljka. Svi podaci o lokalnim karakteristikima su javno dostupni podaci na Vikipediji ili u dokumentu "Vinski atlas" koji je 2015. godine sačinio Republički zavod za statistiku.Zahtevi poljoprivrednika na čekanju, država kasni sa isplatom subvencijaSavez vinara je za ovaj posao angažovan po nalogu Ministarstva poljoprivrede i mimo Zakona o javnim nabavkama, navodi Pištaljka. Tokom 2019. godine i 2020. godine stručne službe iz 14 različitih gradova uplatile su Savezu vinara i vinogradara (SVS) ukupno 12,5 miliona dinara, zabeležila je Uprava za trezor. Svaka uplata bila je manja od 500.000 dinara što je zakonska granica za sprovođenje javnih nabavki.Ministarstvo poljoprivrede je odbilo da objasni zbog čega je savetodavnim službama (PSSS), od kojih svaka ima bar po jednog inženjera savetodavca iz voćarstva i vinogradarstva, naložilo da kupe elaborate.Na pitanja Pištaljke nije odgovorila pres služba, a ministar Branislav Nedimović i pomoćnik ministra Aleksandar Bogićević nisu se javljali na telefone, niti su odgovorili na više mejlova i sms poruka koji su im poslati.Služba u Кraljevu kupila elaborat iako tamo nema vinogradaZanimljivo je da oblast Кraljeva skoro da i nema vinograde, a da je Poljoprivredna savetodavna i stručna služba Кraljevo, po nalogu ministarstva u više tranši platila oko milion dinara za elaborat u oblasti vinogradarstva, navodi Pištaljka. "Na našem području registrovana je minorna količina vinograda, negde oko sedam hektara", izjavio je za Pištaljku direktor PSSS Кraljevo Vekoslav Savić.Analiza im, kako je naveo, služi za pospešivanje poljoprivredne proizvodnje, za podsticanje vinara i eventualno podizanje vinograda i kasnije vinarija."Po toj analizi naši savetodavci su obišli domaćinstva na terenu uputili ih u mogućnosti sadnje grožđa, berbe, otkupa", ispričao je Savić.Takođe je naveo da novih vinograda još nema "jer su poljoprivrednici oprezni", ali da zainteresovanih ima.Savez vinara i vinogradara Srbije odbio je da odgovori na pitanja Pištaljke.

Srbija

Svake godine oko 700 srpskih studenata upiše se na studije u Francuskoj

”Stigao sam u Srbiju u septembru 2019, nekoliko sedmica nakon posete predsednika Emanuela Makrona Beogradu. Bila je to prva poseta tog nivoa nakon 18 godina i posete Žaka Širaka 2001, što odražava nivo ponovnog angažovanja Francuske u Srbiji i u regionu. Stoga je moj najvažniji cilj bio da iskoristim izvrsnu dinamiku pokrenutu tom posetom i da učinim da ona traje. Lično interesovanje koje predsednik Makron pokazuje za Srbiju i koje je iskazano prilikom nekoliko bilateralnih sastanaka sa predsednikom Vučićem, jula 2020. i februara 2021. mi taj zadatak olakšava”, sumira prve dve godine rada u Srbiji Žan Luj Falkoni, ambasador Francuske u Srbiji. Na pitanje Nove ekonomije koliko su realni izgledi da francuski predsednik poseti Srbiju ponovo krajem ove godine, ambasador odgovara: „Izgledi nisu nerealni. Međutim, ova poseta će biti uslovljena njegovim obavezama.“Vaš prioritet je pomoć Srbiji u evropskim integracijama. Poslednje poglavlje Srbija je otvorila pre dve godine. Šta treba uraditi da se ubrza aktivnost za napredovanje Srbije ka članstvu u EU ? Zaista, poslednje otvaranje poglavlja datira iz decembra 2019.godine. Na međuvladinoj konferenciji 22. juna 2021. godine, uprkos snažnoj posvećenosti Srbije novoj pristupnoj metodologiji, države članice EU nisu postigle dogovor o otvaranju novog klastera.Srpske vlasti su izvršile važne reforme, na primer u oblasti energetike, a  pozdravljam i to što je ustavna reforma koja se odnosi na nezavisno pravosuđe vraćena na dnevni red. U pogledu upravljanja granicama, treba podvući i to da je sporazum sa Fronteksom sada operativan. Takođe su preduzete i važne inicijative na polju zaštite životne sredine, što je za pohvalu, iako još čekaju implementaciju.Ipak, proces evropskih integracija ostaje zahtevan u svim oblastima, posebno u onima koje zovu fundamentalnim, „osnovama“, odnosno vrednostima koje podržava Evropska unija. Pravna država je u središtu evropskog projekta i iz nje proizilazi čitav sistem njenog delovanja. Od kraja 2020, posle onoga što bih nazvao „belom godinom“ za reforme u Srbiji, u ovoj oblasti se čini napor i želim da naglasim da je dijalog sa srpskim vlastima redovan.Te reforme, međutim, tek treba da budu završene i sprovedene „na terenu“. Moje prethodno iskustvo u evropskim institucijama pokazuje da se primetno ubrzanje procesa može dogoditi čim dođe do vidljivog napretka u oblastima slobode štampe, poštovanja pluralizma, pravde, borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala.Francuska će predsedavati EU od januara 2022. godine. Kakva će biti pozicija Srbije i drugih zemalja Balkana u planovima Francuske kao predsedavajuće članice, naročito kad je reč o odnosima Beograda i Prištine i daljim EU integracijama Srbije?Francusko predsedavanje Savetom Evropske unije ima za ključne reči: obnovu, moć i pripadnost. Zapadni Balkan, naš najbliži sused će imati svoje mesto. S jedne strane, jer je to jedini region za koji je pridruživanje EU na dnevnom redu; sa druge, jer se Francuska ponovo angažovala u regionu, u skladu sa strateškim dokumentom koji je usvojen na najvišem nivou 2019. godine.Francuska podržava efektivno otvaranje pregovora sa Severnom Makedonijom i sa Albanijom. Ohrabrujemo Srbiju da nastavi sa reformama u oblasti pravne države i da obezbedi da se sledeći izbori održe pod najpravednijim mogućim uslovima.Naravno, traženje kompromisnog rešenja između Beograda i Prištine ostaje među prioritetima, nezavisno i od francuskog predsedavanja. Francuska je angažovala svoju diplomatiju, u koordinaciji sa Nemačkom, kao podršku dijalogu koji je između Beograda i Prištine kome je Evropska unija fasilitator. To je težak zadatak, ali apsolutno neophodan kako bi se obezbedila održiva stabilnost regiona.Trgovinska razmena Srbije i Francuske znatno je povećana nakon stupanja na snagu Prelaznog  trgovinskog sporazuma 2010. Kakvi su trendovi u obimu uvoza i izvoza i strukturi razmene?U 2020. godini trgovinska razmena između Francuske i Srbije dostigla je 1,06 milijardi evra, uz prilično uravnotežen udeo uvoza srpskih proizvoda u Francusku i izvoza francuskih proizvoda u Srbiju. Oni su se više nego udvostručili od 2010. godine, kada je prelazni trgovinski sporazum između Evropske unije i Srbije stupio na snagu. Pandemija kovida 19 blago je uticala na našu trgovinsku razmenu, za 3,4% je bila manja u odnosu na 2019. godinu, ali sa vrlo pozitivnim trendom u drugoj polovini godine u odnosu na prvu polovinu, što je obećavajuće.Francuska u Srbiju uglavnom izvozi mehaničku, električnu i elektronsku opremu, kao i opremu za transport-saobraćajna sredstva, dok Srbija Francuskoj prodaje proizvode od gume i plastike, kao i poljoprivredne i prehrambene proizvode. U Srbiji posluje 120 kompanija sa francuskim kapitalom koje zapošljavaju 12.000 ljudi. Da li  poslovna klima u Srbiji privlači nove francuske investitore i iz kojih industrija? Šta je potrebno popraviti?U Srbiji je skoncetrisano 80 posto francuskih direktnih investicija u regionu: u 2018. godini Francuska je po obimu investicija rangirana na prvo mesto stranih investitora u Srbiji zahvaljujući angažovanju Vensi Erportsa na modernizaciji beogradskog aerodroma „Nikola Tesla“.Što se tiče investicija, mi smo šesti investitor u Srbiji za period 2010-2019, sa oko 1,3 milijarde evra investicija, ispred Švajcarske, a iza Nemačke.Glavni francuski investitori u Srbiji su Michelin, Vinci Airports, Suez, Schneider Electric, Tarkett, Savencia, Atos i Lactalis... Glavne investicije su u okviru sektora finansija i osiguranja, ali postoje i druge, novije u industrijskom i automobilskom sektoru. Otvorena je nova fabrika Hutchinson; Michelin je proširio svoje pogone; Le belier, Novares i Mekafor se takođe razvijaju.Za francuske investitore Srbija je atraktivna, a posebno zbog kvalifikovane radnu snagu. U pogledu poslovne klime, nije im promaklo da je Srbija bila 44. od 190. zemalja na Doing business listi Svetske banke, što je vrlo ohrabrujuće, pogotovo što se ovaj rang poboljšava. Na administrativnom planu, predstavnici preduzeća ističu poboljšanja u vezi sa građevinskim dozvolama, priključcima na električnu energiju, zaštitom manjinskih akcionara, naplatom poreza i odnosom prema nesolventnošću. Međutim, određeni aspekti srpske ekonomije i dalje zahtevaju velike reforme: u februaru 2018. Srbija je stavljena na „sivu listu“ Radne grupe za finansijske akcije (FATF) kako bi podstakla zemlju da se bori protiv pranja novca i finansiranja terorizma. U zemlji je uspostavljen akcioni plan, sa zadovoljavajućim rezultatima koji su omogućili Srbiji da bude skinuta sa ove liste u junu 2019. Konačno, nedostatak transparentnosti određenih javnih postupaka i dalje predstavlja prepreku za strane investitore.Francuska vlada zainteresovana je da podrži izgradnju prve linije beogradskog metroa i nudi Srbiji kredite francuskog trezora i garancije do 454 miliona evra, predviđeno je zakonom o potvrđivanju sporazuma između Vlade Srbije i Francuske. Dokle se stiglo sa realizacijom ovog sporazuma, pod kojim uslovima će Srbija dobiti kredit?Francuska jeste angažovana na projektu izgradnje beogradskog metroa, koji je bio predmet sporazuma potpisanog 26. novembra 2020. između naše dve zemlje. Preduzeće Alstom će staviti na raspolaganje vozna sredstva koja ispunjavaju najviše tehničke i ekološke standarde, posebno u pogledu energetske efikasnosti. Preduzeće Egis je takođe uključeno u ovaj projekat i zaduženo za sprovođenje studije izvodljivosti za prvu fazu linije 1. Konačno, i RATP Dev je u razgovorima sa srpskom stranom, s obzirom na njegovu stručnost u oblasti upravljanja javnim prevozom, u Francuskoj, ali i u svetu.U vezi pitanja o realizaciji sporazuma, ne mogu tačno da Vam odgovorim o rokovima. Francuska strana je angažovana u delu transportnih sistema. Stoga zavisimo od pregovora koji su u toku između srpskih i kineskih vlasti u vezi sa "građevinskim" delom projekta. U ovoj fazi, mogu da kažem da je izbor voznih sredstava već odmakao, posebno posle posete  srpske delegacije na visokom nivou Parizu i Lionu, u februaru 2021.Poznato je da će francuske kompanije Ežis i Alstom, zajedno sa kineskim, učestvovati u izgradnji beogradskog metroa. Kako gledate na činjenicu da su ovi poslovi rezultat direktnih pregovora dve strane, i da direktno zaobilaze procedure javnih nabavki koje su deo poglavlja 5. o priključivanju Uniji?Svi ugovori i sporazumi koji se odnose na projekat metroa u skladu su sa srpskim zakonom o javnim nabavkama, koji, između ostalog, dozvoljava postupak direktnih pregovora u slučaju postojanja međuvladinih sporazuma. Francuska, koja je već dugi niz godina angažovana na ovom projektu i koja je finansirala studiju izvodljivosti, ponudila je javno finansiranje po veoma povoljnim uslovima za Srbiju. Da li se povećava interesovanje studenata iz Srbije za nastavak školovanja u Francuskoj i stipendije koje dodeljuje Vaša vlada?  Godišnje između 250 i 300 studenata kontaktira ustanovu Campus France u Srbiji. Između 650 i 750 srpskih studenata upisuje se svake godine na studije u Francuskoj, zbog kvaliteta visokog obrazovanja, izvrsnosti univerzitetskih diploma koje su međunarodno priznate, kao i zbog stručnog usavršavanja u svim oblastima.U normalna vremena, interesovanje za studije u Francuskoj ima tendenciju rasta (+ 10% zahteva za stipendije u 2020. u poređenju sa 2019). Ove godine zabeležen je samo blagi pad zbog pandemije. Ovo prilično konstantno interesovanje može se da se objasni na dva načina: prvi je taj što u Srbiji postoji mreža dvojezičnih škola koje maturantima daju dobru polaznu osnovu za studiranje na francuskom jeziku. Drugi je što francuske visokoškolske ustanove sve više nude i studiranje na engleskom. Na sajtu Campus France nalazi se spisak više od 1.600 studija iz svih oblasti na engleskom jeziku.Prioriteti Vlade Srbije su da privuče nazad mlade koji su otišli iz zemlje, ali i za strance. Šta vidite kao prednosti života u Srbiji?Francuska zajednica u Srbiji postepeno raste. Ima oko 1.800 članova, uključujući i one koji imaju korene  obe zemlje. Takođe, dosta je značajan broj predstavnika francuskih kompanija i preduzetnika, kao i studenata na univerzitetskoj razmeni, stažista, volontera koji su zainteresovani za region i koji žive u Srbiji po šest meseci do godinu dana. Prednosti života u Srbiji su brojne i u njoj se Francuzi uglavnom osećaju veoma dobro.Čini se da ih privlači kulturno i jezičko bogatstvo zemlje, koje će umeti da iskoriste u svojoj budućoj karijeri. Neki od njih žele da se specijalizuju za pitanja sa kojima se suočavaju Srbija i region, s obzirom na njihov politički značaj danas. U isto vreme, reč je o „mekom useljavanju“, jer je život povoljniji nego u nekim drugim prestonicama, a istovremeno veoma udoban, sa dobrom povezanošću sa regionom, da ne govorimo o raznolikosti Srbije.

Srbija

Novi Zakon o zaštiti potrošača zabranjuje prodaju telefonom

Novim zakonom o zaštiti potrošača Vlada Srbije predložila je uvošenje registra potrošača koji ne žele da primaju pozive, poruke u okviru promocije ili prodaje telefonom. Ukoliko se Skupština usvoji zakon biće propisana zabrana pozivanja ili slanja poruka potrošačima koji su se upisali u registrar.  U Zakonu je definisan i mehanizam vansudskog rešavanje sporova, kao alternativan način rešavanja potrošačkih sporova.  Vlada Srbije uputila je na potvrđivanje Narodnoj Skupštini Predlog zakona o zaštiti potrošača. U delu koji reguliše ograničenje upotrebe pojedinih sredstava komunikacije na daljinu za direktno oglašavanje, predložena je zabrana upućivanja poziva i/ili poruke telefonom potrošačima čiji su telefonski brojevi upisani u registar potrošača koji ne žele primati pozive i/ili poruke u okviru promocije i/ili prodaje telefonom.Tako je novim zakonom planirano uvođenje registara "Ne zovi" koji će se voditi pri regulatornom telu nadležnom za elektronske komunikacijeRegistra bi trebalo da sadrži ime i prezime potrošača, jedinstveni matični broj potrošača, broj telefona, datum upisa u registar i informaciju da su i dalje na snazi ili opozvane prethodno date saglasnosti za prijem poziva i/ili poruka u okviru promocije i/ili prodaje telefonom.Registar će je javan u delu koji se odnosi na brojeve telefona, datum upisa u registar i informaciju da su i dalje na snazi ili opozvane prethodno date saglasnosti za prijem poziva i/ili poruka u okviru promocije i/ili prodaje telefonom.Upis ili ispis iz registra obavlja bez naknade operator elektronskih komunikacija koji sa potrošačem ima zaključen ugovor o korišćenju javno dostupnih elektronskih komunikacionih usluga,. Način upisa i ispisa, koršćenja i vođenja registra kao i sam obrazac zahteva bliže određuje ministar. Ako je, ipak, potrošač izričito pristao na oglašavanje telefonom, faksom, elektronskom poštom ili drugim sredstvima komunikacije na daljinu, trgovac je dužan da pre nego što učini oglašavanje određene robe ili usluge, na jasan i nedvosmislen način, na srpskom jeziku, obavesti potrošača o komercijalnoj svrsi aktivnosti.Vansudsko rešavanje sporova Vansudski postupak pred telom može da pokrene potrošač samo ukoliko je prethodno izjavio reklamaciju ili prigovor trgovcu. Trgovac je obavezan da učestvuje u postupku vansudskog rešavanja potrošačkih sporova pred telom.Postupak može da traje najduže 90 dana od dana podnošenja predloga, a u izutetno kod složenih sporova još 90 dana.Vansudski postupak, odnosno učešće u njemu, ne isključuje i ne utiče na ostvarivanje prava na sudsku zaštitu, kao ni na pravo potrošača da zahteva naknadu štete u sudskom postupku.Svaka stranka u postupku vansudskog rešavanja potrošačkog spora plaća svoje troškove (troškovi zastupanja, putni troškovi), dok je rad tela besplatan.Tela za vansudsko rešavanje sporova su lica koja imaju svojstvo posrednika, u skladu sa zakonom kojim se uređuje posredovanje u rešavanju sporova, koja su diplomirala na pravnom fakultetu, stekla nakon diplomiranja dve godine iskustva u građanskopravnoj materiji i koja su upisana u listu tela koje sačinjava Ministarstvo trgovine i telekomunikacija. Potrošački spor može se rešavati i pred arbitražom. Turistička putovanja i zaštitita potrošačaPre zaključenja ugovora o organizovanju putovanja, povezanog putnog aranžmana ili izleta organizator, odnosno posrednik je u obavezi da putniku pruži sve informacije na srpskom jeziku: poslovnom imenu, sedištu, matičnom broju organizatora, broju telefona, kao i adresu e-pošte, prodajnoj i krajnji rok za obaveštavanje putnika za slučaj otkazivanja, informaciju da putnik može da raskine ugovor u bilo kom trenutku pre otpočinjanja turističkog putovanja uz plaćanje odgovarajuće naknade.Predviđa se i da ako organizator, odnosno posrednik ne pruži putniku punu predugovornu informaciju u pogledu drugih troškova, koji nisu obuhvaćeni jedinstvenom prodajnom cenom turističkog putovanja,  putnik nije obavezan da te troškove snosi. Organizator je dužan da ove podatke prenese posredniku, sa kojim ima zaključen ugovor o prodaji turističkog putovanja.Propisuje se i odgovornost organizatora za sve greške koje nastanu usled tehničkih nedostataka u procesu rezervisanja turističkog putovanja. Organizator, pak, neće biti odgovoran za greške prilikom rezervisanja koje se mogu pripisati putniku ili koje su izazvane neizbežnim i vanrednim okolnostima.Šta je sve još navedeno u Predlogu zakona?Zakonom posebno uređeno isticanje cena usluga u ugostiteljskim objektima i to tako što se propisuje obaveza da se cenovnik obroka i pića istakne na stolovima ili da se cenovnik preda svakom potrošaču pre prijema porudžbine, a na zahtev potrošača i prilikom plaćanja. Takođe, cenovnik obroka i pića mora se istaći i na ulazu u ugostiteljski objekat. U novom zakonu propisana je i zabrana nepoštene poslovne prakse trgovca prema potrošaču, i precizira da se to odnosi na pre, za vreme i nakon sklapanja pravnog posla.Teret dokazivanja tačnosti činjeničnih navoda trgovca u vezi sa njegovom poslovnom praksom je na trgovcu. Dodaje se i da je trgovac dužan da na zahtev nadležnog organa pruži dokaz o tačnosti svojih navoda u vezi sa poslovnom praksom koju primenjuje. U predlogu je određeno i šta se smatra nasrtljivom poslovnom prakosom, kada trgovac uznemiravanjem, prinudom, uključujući fizičku ili nedozvoljenim uticajme narušava slobodu izbora "prosečnog potrošača". Propisuje se i da je terert dokazivanja da je garantni list predat potrošaču na trgovcu, a ukoliko se roba prodaje sa garancijom, trgovac je dužan da preda potrošaču garantni list. Takođe, piše da potrošač reklamaciju izjavljuje prodavcu u roku kojem je predviđena odgovrnost prodavca za nesaobraznost, a posle toga reklamacija se izjavljuje izdavaocu garancije. Trgovac  dužan da primi izjavljenu reklamaciju. Rok za a rešavanje reklamacija prekida se kada potrošač primi odgovor prodavca i počinje da teče iznova kada prodavac primi izjašnjenje potrošača.Ukoliko prodavac odbije reklamaciju, dužan je da potrošača obavesti o mogućnosti rešavanja spora vansudskim putem i o nadležnim telima za vansudsko rešavanje potrošačkih sporova.Novim propisom se predviđa i za pružanje usluga čija je vrednost veća od 5.000 dinara, prodavac je dužan da sačini proračun na trajnom nosaču zapisa sa specifikacijom usluge.U analizi zakona navodi se i da je neophodno da udruženja postanu samostalna u svom radu, posebno imajući u vidu nove obaveze ministarstva, odnosno dodelu podsticajnih sredstava telima. Neophodno je, kako piše,  da udruženja svoje kapacitet ojačaju kroz druge izvore finanisranja. Navodi se i da je oko 72 odsto prigovora podneto u četiri najveća grada, što ukazuje na nejednaku zastupljenost udurženja u manjim gradovima. "I ovaj podatak govori u prilog tome da je potrebno unaprediti dosadašnji sistem finansiranja udurženja, tako što će se deo budžetskih sredstava preusmeriti na unapređenje saradnje sa organima lokalne samouprave", piše.Optimalan broj udruženja kojima bi se dodeljivala podsticajna sredstva je do devet regionalnih savetovališta sa prosečnim finansijskim  sredstvima do tri miliona dinara po savetovalištu kako bi postojao ravnomeran raspored savetovališta po regionima.

Srbija

U Bloku 37 nova blokada gradilišta, policija legitimisala građane

Jutros su se ponovo pojavile mašine na gradilištu u novobeogradskom bloku 37 gde kompanija Durst planira da izgradi višespratnicu. Građani su se u ranim jutaranjim časovima organizovali kako bi blokirali ulazak mašina i nastavak radova, a za večeras najavljuju i masovnije okupljanje.“Radovi su jutros poceli suprotno dogovoru da se nista ne radi dok su razgovori sa gradom u toku,” objašnjavaju stanari ovog bloka.Stanari Bloka 37: Zatvoriti sporno gradilište Kako za Novu ekonomiju objašanjava Predrag Radak, jedan od stanara, na teren je izašla mi policija koja je pokušala da legitimiše okupljene građane što su neki od njih odbili.Trenutno na gradilištu nema radova, iako su jutros oni počeli. Mašina koja je jutros, kako Radak kaže, “na prevaru” ušla, je isključena, a radnici čekaju.Prekoputa su parkirana dva kamiona kojima stanari nisu dozvolili da uđu na gradilište, a ispred ulaza na gradilište sede stanari koji su postavili i suncobrane jer se spremaju da tu dežuraju po smenama.“Prva linija ovih Spartanaca sedi pod suncobranima, a sa druge strane u hladu ima još pripremljenih ljudi da prave smene,” objašnjava Radak.U Bloku 37 se nastavlja blokada, investitor najavljuje krivične prijave (FOTO) Ističe da je dogovor prekršen, a da se sa radovima počelo na najtopliji dan sa crvenim meteo alarm.“Sada ljudi, penzioneri, na 40 stepeni moraju da čuvaju svoje domove od njih.”Stanare iz gradske uprave danas niko nije kontaktirao i oni čekaju reakciju nadležnih.“Naši pravnici su u međuvremenu podneli na više adresa zahteve za poništaj građevinske dozvole i situaciju preispituju pravnim sredstvima. Odgovore još nismo dobili, ali nisu doduše ni njima još uvek istekli rokovi za odgovore”, kaže Radak.Za večeras je najavljeno okupljanje u 19 časova, a Radak veruje da će doći i do blokiranja saobraćajnica s obzirom na to da se očekuje veliki broj okupljenih stanara.

Srbija

Nevladine organizacije nezadovoljne stavom ministarstva o izmenama ZPP

Grupa od preko 80 organizacija civilnog društva (OCD) su još jednom uputile dopis Ministarstvu pravde, sa zahtevom da se ponovo otpočne proces izrade Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku, uz ispunjavanje obaveze objavljivanja polaznih osnova i transparentnijeg procesa formiranja nove Radne grupe.U saopštenju se navodi da je odgovor ministarstva na prvi dopis, kojim se tražilo hitno povlačenje predloga zakona iz procedure, "nezadovoljavajuć"."Naime, ministarstvo je u svom odgovoru iznelo paušalnu ocenu o ispunjenosti svih zakonom propisanih obaveza u procesu izrade Nacrta zakona, što se na osnovu uvida u zvanična dokumenta na sajtu ministarstva pokazalo kao netačno. U odgovoru se takođe navodi da je ključna zamerka OCD u pogledu predviđenih posledica gubitka prava na sudsku zaštitu u slučaju neplaćanja taksi rešena na osnovu sporazuma koje je ministarstvo postiglo sa Adokatskom komorom Srbije", navodi se u saopštenju.Smatrajući da je nedopsutivo da se ovako važna pitanja rešavanju bilateralnim sporazumima u netransparentnoj proceduri, OCD smatraju da problem takvim postupkom nije prevaziđen, već samo produbljen.Takođe, u dopisu je još jednom istaknuto da je sastav Radne grupe za izradu Nacrta "nereprezentativan", imajući u vidu da u njenom radu ne učestvuju predstavnici civilnog društva koji se bave pitanjima vladavine prava.Dalje, ministarstvo pravde nije ispoštovalo sve zakonom predviđene obaveze kada je reč o procesu izmene jednog sistemskog akta kojim se u bitnoj meri menja pravni režim, a koji utiče na interese najšireg kruga građana, imajući u vidu da nisu objavljene polazne osnove, što je predviđeno članom 77. Zakona o državnoj upravi. Celokupan tekst dopisa možete pročitati OVDE.

Srbija

Država uzima kredit za modernizaciju kragujevačke toplane

Evropska banka za obnovu i razvoj je Srbiji odbrila zajam od 18 miliona evra za projekat daljinskog grejanja u Kragujevcu, navodi se u predlogu Zakona o potvđivanju ugovora u zajmu.Projekat uključuje modernizaciju gradskog sistema daljinskog grejanja i zamenu postojećeg postrojenja na ugalj novim sistemom na bazi prirodnog gasa. To će omogućiti potpuno ukidanje uglja iz gradskog daljinskog grejanja, navodi se u predlogu Zakona.Trebalo bi da projekat značajno smanji ili eliminiše emisije sumpornih oksida i čvrstih čestica, smanji emisiju ugljen-dioksida i značajno poboljša energetsku efikasnost sistema.Zajam će biti isplaćen u dve tranše - prve od 14 miliona evra i druge od 4 miliona evra.Prvi deo koji će se finansirati iz prve tranše obuhvata rashodovanje starih kotlova na ugalj iz sistema daljinskog grejanja u gradu, ugradnju novih kotlova za toplu vodu na bazi prirodnog gasa, kao i nadzor nad radovima od strane nezavisnog inženjera. Prvi deo radova trebalo bi da bude zavšren do kraja 2023. godine.Druga tranša pokriće troškove sanacije oglagališta pepela koja će se nalaziti na lokaciji preduzeća Energetika iz Kragujevca i angažovanje konsultanata koji će pomagati u nabavci i sprovođenju projekta i nadzoru nad građevinskim radovima.Drugi deo, kao i druga tranša, su predmet dalje dubinske analize za koju se očekuje da bude završena do kraja 2021. godine. U meri u kojoj je to moguće, očekuje se da će drugi deo biti završen do kraja 2024. godine, navodi se u opisu projekta u okviru Zakona.Na iznos kredita Srbiji će se obračuvati varijabilna kamatna stopa jednaka šestomesečnom EURIBOR-u uvećanom za fiksnu maržu od 1 odsto.

Srbija

I poslodavci i sindikati nezadovoljni najavljenim povećanjem minimalca

Poslodavci u industrijskom sektoru nezadovoljni su najavljenim povećanjem minimalne zarade za 2022. godinu na 35.000 dinara i tvrde da će to biti veliki finansijski udar na smanjene prihode tokom pandemije koronavirusa, piše Beta, prenosi eKapija. Sindikati poručuju da je najava p povećanju minimalne zarade za oko 2.000 dinara mesečno nastavak unižavanja srpskih radnika. Predstavnici hotelsko-ugostiteljskih firmi tvrde da će, uprkos drastičnom padu prihoda usled pandemije, zbog nedostataka radne snage morati da povećaju zarade koje su i sada iznad minimalnih, ali da će zbog toga poskupeti usluge.Poslodavci su nezadovoljni i zbog činjenice da je socijalni dijalog formalnost jer "na kraju bude kako je predsednik Srbije Aleksandar Vučić izračunao" i smatraju da su pregovori nepotrebni.Direktor Unije poslodavaca Srbije Srđan Drobnjaković rekao je za Betu da će to povećanje biti veliki trošak i udar na prihode poslodavaca i da će posebno biti pogođene male i srednje firme.On je rekao da su pregovori sindikata, poslodavaca i države nepotrebni jer je i prošle godine minimalna zarada bila koliko je rekao Vučić."Čemu pregovori za visinu minimalne mesečne zarade za sledeću godinu kada je Vučić rekao da će biti 35.000 dinara. Kunemo se u socijalni dijalog, a eto kako izgleda", rekao je Drobnjaković.Pregovori o minimalnoj zaradi za 2022. godinu između poslodavaca, sindikata i države trebalo bi da počnu u prvoj polovini avgusta ove godine da bi se do 15. septembra utvrdio konačan iznos. Propisi predviđaju da, ako se ne postigne dogovor, visinu minimalne zarade utvrđuje vlada, što je i učinila prošle godine.Predsednik Srbije Aleksandar Vučić prošle godine unapred je "obračunao" koliko će biti povećanje i tako se i dogodilo, a to je učinio i ovih dana, najavljujući povećanje za narednu godinu, sa 32.000 na oko 35.000 dinara.Drobnjaković je rekao da će se poslodavci boriti za povećanje neoporezive osnovice i da tokom pandemije skoro niko nije povećao promet da bi obezbedio novac za veće minimalne zarade u narednoj godini."Niko nije povećao promet, odakle da isplatimo veće zarade. To nije samo povećanje minimalca već i svih ostalih plata jer ako se poveća minimalna i ostali radnici traže da se i njima poveća zarada", rekao je Drobnjaković.Istakao je da država, ako želi da popravi položaj radnika, treba da ukine porez na celu minimalnu zaradu umesto na deo. On je rekao da poslodavcima ne znači mnogo to što će za 2022. godinu neoporeziva osnovica biti podignuta sa 18.300 dinara na, kako je Vučić rekao, 19.300 dinara."Ako ćemo tako da utvrđujemo minimalnu zaradu neka država ukine poreze i doprinose na celu minimalnu zaradu i svi bi bili zadovoljni",  rekao je Drobnjaković.Neophodno je, kako je rekao, umesto proporcionalnog poreskog sistema uvesti progresivni, kako bi više bili oporezovani oni koji više i zarađuju.Predsednik Upravnog odbora Udruženja hotelijera i restoratera Srbije (HORES) Aleksandar Vasilijević rekao je da su plate najvećeg dela radnika u tim firmma iznad minimalne jer su prinuđeni na isplatu takvih zarada, bez obzira na pad prihoda zbog pandemije, zbog nedostataka radne snage."I u Evropi su podigli cene usluga zbog poskupljenja radne snage i mi moramo da idemo u tom smeru. Sve je poskupelo od pijace, prevoza, cigareta i nema razloga da prenoćište u hotelu sa doručkom u Srbiji košta 30 evra kada je u Evropi skuplje", rekao je Vasilijević koji je direktor hotela Hilton u Beogradu.Sindikat Sloga: Povećanje minimalca za 2.000 dinara unižavanje radnika Udruženi sindikati Srbije "Sloga" saopštio je danas da najava aktuelene vlasti o povećanju minimalne zarade za oko 2.000 dinara mesečno nastavak unižavanja srpskih radnika u zemlji jeftine radne snage."Iako bi minimalnu cenu rada do 15. septembra trebalo da dogovaraju reprezentativni sindikati, Vlada Srbije i Unija poslodavaca, to se neće ni ovoga puta dogoditi, jer će "minimalac" doneti Vlada Srbije, a po prethodnoj odluci jednog čoveka, Aleksandra Vučića", navodi se u saopštenju."Sloga" je pozvala čelnike "UGS" Nezavisnost" i Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) da "prestanu da izigravaju sindikalne marionete u Socijalno-ekonomskom savetu (SES) i da zarad svojih, pre svega ličnih benefita drže srpske radnike u stanju ropstva, siromaštva i nemaštine".Ističe se da će se "u suprotnom, nastaviti sa podmuklim davanjem legitimiteta unižavanju srpskih radnika na najogavniji način i pokazati da su im mesta u raznim upravnim i nadzornim odborima važnija od interesa onih koje bi trebalo da zastupaju, zbog čega će jednoga dana morati da odgovaraju svi oni koji su se okoristili takvim položajima"."Dosta je priče i jadikovanja o radniku osuđenom da živi u mentalnoj konfuziji, primoranog isključivo da prodaje sebe pod pretnjom gladi i neimaštine", navela je "Sloga".U saopštenju su dodaje da će taj sindikat pojačati pritiske i napore da se svuda i na svakom mestu delegitimizuje "lažni socijalni dijalog" i da se o visini cene rada ubuduće isključivo razgovara i pregovara u duhu realnosti potrošačke korpe i uvažavanja potreba sveta rada.

Srbija

Poksupeli transport, struja, restorani, hoteli

U Srbiji je u junu, u odnosu na prethodni mesec, došlo do poskuoljenja transporta, restorana, hotela, nameštaja, električne energije. Do rasta cena došlo je i u grupi rekreacija i kultura, navodi se u izveštaju Republičkog zavoda za statistiku.Cene proizvoda i usluga lične potrošnje u junu 2021. godine, u odnosu na maj 2021. godine, u proseku su povećane za 0,3 odsto.Potrošačke cene u junu 2021. godine, u poređenju sa istim mesecom prethodne godine, povećane su za 3,3 odsto, dok su u poređenju sa decembrom 2020. godine povećane u proseku za 3,5 odsto.U grupi rekreacija i kultura cene su povećane za 2,2 odsto, cene transporta veće su za 0,7 odsto, a restorana i hotela 0,6 odsto. Nameštaj, pokućstvo i tekuće održavanje stana skuplji su 0,5 odsto. Cene iz grupacije stan, voda, električna energija, gas i druga goriva i Obrazovanje veće su za 0,1 odsto. Cene iz grupe Zdravstvo veće su za 0,3 odsto, dok su alkoholna pića i duvan i Odeća i obuća poskupeli za 0,2 odsto. Pad cena je zabeležen u grupi Кomunikacije i to 0,1 odsto. NBS: Inflacija u skladu sa očekivanjima Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, međugodišnja inflacija je u junu usporila u odnosu na maj i iznosila je 3,3 odsto, što je u skladu sa očekivanjima Narodne banke Srbije.U odnosu na maj, u junu su najviše poskupeli turistički paket-aranžmani i naftni derivati, dok su, u skladu sa sezonski uobičajenim kretanjem, zabeležene niže cene svežeg povrća, navodi se na sajtu NBS. Kako navodi NBS, bazna inflacija, indeks potrošačkih cena po isključenju hrane, energije, alkohola i cigareta, nastavila je stabilno kretanje i u junu je iznosila 2,0 odsto međugodišnje, što je nepromenjeno u odnosu na maj. Prema centralnoj projekciji Narodne banke Srbije, međugodišnja inflacija će i u narednom periodu nastaviti da se kreće u granicama cilja od 3 odsto  ± 1,5 procentnih poena.

Srbija

Zahtevi poljoprivrednika na čekanju, država kasni sa isplatom subvencija

Samo za zahteve koji su podneti prethodnih godina, Uprava za agrarna plaćanja u toku 2021. treba da isplati 10,9 milijardi dinara (oko 93 miliona evra) poljoprivrednih subvencija, pokazuje izveštaj Državne revizorske institucije (DRI). Najveći broj ovih zahteva ostao je nerešen zbog toga što u državnoj kasi nije bilo dovoljno novca, kao i zbog organizovanja rokova za podnošenje zahteva.Uprava za agrarna plaćanja je 26. aprila ove godine procenila da im je 10,9 milijardi dinara neophodno kako bi isplatili sve subvencije za koje su zahtevi podneti do kraja 2020. godine, navodi se u izveštaju DRI.“Procena potrebnih sredstava vrši se na osnovu podnetih zahteva po vrstama podsticaja, na osnovu izvršenih rashoda za iste namene u prethodnim godinama, kao i drugih faktora značajnih za procenu, poput raspoloživosti budžeta”, piše u izveštaju.U izjašnjenju Uprave se navodi da ne postoje tehničke mogućnosti da se zahtevi iz prethodnih godina podele prema godinama u kojima su podneti, što znači da nemamo precizne podatke o tome koliko godina pojedini poljioprivrednici čekaju na isplatu subvencija.“Svake godine, za određeni broj podnetih zahteva, ne budu doneta rešenja o pravu na podsticaje, pre svega zbog nedostatka sredstava, kao i zbog toga što se zahtevi za pojedine vrste podsticaja podnose do 31. decembra, ili u januaru mesecu za poslednji kvartal prethodne godine”, piše u izveštaju.Uprava: Zahtevi se obrađuju po redosledi i u skladu sa raspoložim sredstvimaIz Uprave za agrarna plaćanja za Novu ekonomiju u pisanom odgovoru kažu da je već krenula obrada zahteva iz tekuće godine, dok su "svi kompletni i administrativno uređeni zahtevi iz prethodnih godina već isplaćeni”.Ipak, osim onih nepotpunih, ostao je i deo zahteva koji premašuju rapsoloživa sredstva.“Ostao je mali broj administrativno nepotpunih zahteva koji će biti isplaćeni po ispravljanju nedostataka, zahteva koji su u skladu sa zakonskom regulativom podnose početkom 2021. godine i deo zahteva koji su izvan obuhvata sredstava predviđenih za određene mere ruralnog razvoja.”Dodaju i da je “isplata subvencija kontinuiran proces čija dinamika zavisi od broja i kvaliteta pristiglih zahteva, koji se obrađuju po redosledu podnošenja i u skladu sa raspoloživim sredstvima”.“Proces obrade zahteva je dvosmeran i podjedanko uključuje i korisnike i Upravu za agrarna plaćanja. Ukoliko je dokumentacija uredna i kompletna, zahtev podnet na početku roka za podnošenje zahteva se vrlo brzo obradi. Na kraju toka se uvek dobija najveći broj zahteva i rada se obrada zahteva usporava.”Kako iz Uprave kažu razlog za kašnjenje su nepotpuni zahtevi, pokušaji zloupotreba, ali i nedovoljna sredstva.Ipak, da broj zahteva za koje nema dovoljno novca i nije tako mali govori činjenica da je Uprava krajem aprila napravila računicu da joj je neophodno čak 10,9 milijardi dinara da bi isplatila sve zahteve podnete prethodnih godina. Sa druge strane Uredba o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju u 2021. godini je u nekoliko navrata menjana, a najnovija izmena predviđa 11,6 milijardi dinara za isplatu dugovanja za subvencije iz prethodnih godina. To bi značilo, ukoliko Uprava za agrarna plaćanja, bude redovno donosila rešenja i isplaćivala subvencije, da će moći da “ispliva” iz višegodišnjih dugova prema poljoprivrednicima. Naravno, ukoliko se i zahtevi iz tekuće godine budu redovno rešavali.Niz nepravilnosti u radu Uprave za agrarna plaćanjaDRI je i po ostalim osnovama dala negativno mišljenje na finansijske izveštajte Uprave za agrarna plaćanja koja je deo Minsitarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Ocenjeno je da Uprava nije pravilno popisala svu imovinu i obaveze, kao i da ono što je napisano u poslovnim knjigama ne odgovara stvarnom stanju.U bilansu stanja više su iskazane zgrade i građevinski objekti za 72,8 miliona dinara, a manje je prikazano stanje novčanih sredstava za 66.6 miliona dinara. Uprava za agrarna plaćanja svojim dužnicima nije dostavila popis nenaplaćenih potraživanja i nije usaglasila obaveze prema dobavljačima, piše u izveštaju.Dodaje se i da nije uspostavljen adekvatan sistem finansijskog upravljanja i kontrole, pa da nije doneta ni stategija upravljanja rizikom niti interni akt o računovodstvu i računovodstvenim politikama što je rezultitalo time da se dokumentacija nije vodila u skladu sa propisima. Uprava takođe nije obavestila DRI o preduzetim merama nakon prethodnog revizorskog izveštaja za 2019. godinu.

Srbija

Šta za sada možete sa novom „Beogradskom karticom“?

Od srede, 7. jula u prodaji je nova kartica za plaćanje javnog prevoza - Beogradska kartica. Kako je najavljeno iz Gradske uprave, u narednom periodu, uz personalizovanu karticu sa kupljenom mesečnom, građani će moći da ostvare pogodnosti u više institucija i firmi u Beogradu. Od ponedeljka 12. jula 2021. godine, građani uz personalizovanu karticu sa kupljenom mesečnom kartom za tekući mesec, mogu da koriste termine za plivanje na zatvorenim bazenima gradskih sportskih centara sa zamo jedan dinar - Tašmajdan, Milan Gale Muškartinović, Banjica, Vračar i 11.april. Kako su iz Sekretarijata za javni prevoz naveli za Novu ekonomiju firme i institucije koje su uključene u promociju, ne ostvaruju dodatnu nadoknadu, a o svim novim pogodnostima korisnici će biti blagovremeno infomisani.Iz Zoološkog vrta za Novu ekonomiju kažu da popusti ne važe za sve korisnike, već za povlašćene kategorije korisnika Beogradske kartice - penzioneri, studenti, đaci.  Kako su poručili, za sada je predviđeno da akcija traje narednih godinu dana. Na pitanje da li beogradski Zoološki vrt ima neke koristi time što omogućava ove pogodnosti, navode da se ne vode uvek isključivo time kakva će korist biti za vrt."Već godinama unazad imamo slične akcije koje omogućavaju različitim grupama stanovništva da posete Zoo vrt uz popuste, a neki i besplatno", rekli su iz beogradskog Zoo vrta.Pogodnost kupovine karte za bazen, po ceni od 1,00 dinara, uz "Beogradsku karticu" odnosi se isključivo na zatvoreni bazen, ne na otvoreni, navode iz Sportskog centra Tašmajdan za Novu ekonomiju."Građani će kartu moći da koriste u našim redovnim terminima za rekreativno plivanje, na zatvorenom bazenu". Kako su naveli, pogodnost će važiti do 31.12.2022. godine, ne samo tokom letnje sezone, a termini su radnim danom od 06:00-09:00 ili 12:00-18:00, i subotom/nedeljom od 12:00-18:00 časova."Sportski centar Tašmajdan odlučio je da bude deo akcije koja pruža pogodnosti za građane sa Beogradskom karticom iz razloga promocije svojih usluga širem sloju stanovništva",  poručili su. Gde se može kupiti kartica i kako će se koristiti?Nepersonalizovana BeoGRADSКA kartica se može kupiti na dosadašnjim prodajnim mestima – kioscima na teritoriji grada Beograda, dok se izdavanje personalizoavnih BeoGRADSКIH kartica vrši na više mesta u gradu - u suterenu Beograđanke, kod Starog Merkatora, u postojećim prodajnim mestima GSP i Laste i TEMPO objektima. Nova kartica se koristi pod istim uslovima kao i stara, odnosno mora se validirati u vozilima, navode iz Sekretarijata za javni prevoz.BeoGRADSКA kartica, kako navode,  predstavlja tehnološko unapređenje i funkcionisaće po principu dva novčanika, odnosno na jednom delu će se upisivati karta za prevoz, dok će drugi deo novčanika moći da se dopunjuje i koristi za plaćanje javnih bicikala, parkinga. Iz Sekretarijata za javni prevoz navode da saglasnost za izgled i sadržaj kartica i karata daje grad.Iz Sekretarijata za javni prevoz istakli su i da se sve stare kartice mogu i dalje koristiti pod istim uslovima, dopunjavati i validirati u vozilima, do kraja isteka njihove važnosti - tri godine od izdavanja.  Pored novih, na prodajnoj mreži se mogu kupiti i stare kartice, a svi benefiti koji trenutno važe za novu karticu, važe i za stare kartice.Cene ostaju iste Iz Sekretarijata za javni prevoz kažu da će cene usluge prevoza ostati iste za sve tarifne zone na teritoriji grada Beograda. Cena mesečne elektronske karte za prvu zonu iznosi 2.990 dinara za kategoriju zaposleni, odnosno 3.275 dinara za drugu zonu. Povlašćene kategorije korisnika ostvaruju popust od oko 65 odsto odnosno cena mesečne elektronske karte za povlašćene kategorije korisnika (nezaposleni, penzioneri, studenti, učenici) za prvu zonu iznosi 1.090 dinara dinara, dok za prvu i drugu zonu iznosi 1.120 dinara.Što se tiče dnevnih karti, cene su takođe nepromenjene i dnevna karta za korišćenje prve i druge tarifne zone iznosi 250 dinara, trodnevna iznosi 700 dinara, dok je cena petodnevne karte 1.000 dinara.

Srbija

Vladimir Lučić predsednik Upravnog odbora Telekoma Srpske

Generalni direktor Telekoma Srbije Vladimir Lučić imenovan je za predsednika Upravnog odbora Telekoma Srpske, piše Indikator.ba.Lučić je u Upravni odbor Telekoma Srpske ušao odlukom akcionara na Skupštini društva održanoj 21. juna. Lučić je na toj poziciji nasledio bivšeg generalnog direktora Telekoma Srbije Predraga Ćulibrka. Komisija za hartije od vrednosti Republike Srpske je juče, 12. jula,  registrovala ove promene u Upravnom odboru banjalučkog društva. Upravni odbor Telekoma Srpske čine i Draško Marković, Danijela Maletić, Dejan Carević, Branko Malović, Slavko Mitrović i Nenad Tomović.Direktor kompanije, koja je u većinskom (65 odsto) vlasništvu Telekoma Srbije, odranije je Marko Lopičić.Rotacije koje su se dogodile u grupaciji usledile su nakon što je decembra 2020. godine Vladimir Lučić imenovan za generalnog direktora Telekoma Srbije.Osim u BiH, dogodile su se i prmoene na vrhu u Mtelu u Crnoj Gori gde je Vladimira Lučića na mestu izvršnog direktora nedavno zamenila Tatjana Mandić.

Srbija

Više od 30 organizacija traži hitno povlačenje Predloga zakona o vodama

Više organizacija civilnog društva zatražile su "hitno povlačenje neustavnog" Predloga Zakona o izmenama i dopunama Zakona o vodama iz skupštinske procedure.Navode da pri izradi ovog predloga, niti u bilo kojoj prethodnoj fazi, nije omogućeno učešće javnosti, niti je ona na bilo koji način bila informisana o izradi ovog akta od suštinskog značaja za očuvanje voda kao javnog dobra i ključnog resursa za sve građane Srbije.U objavi na sajtu Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu –  RERI, navodi se da ove izmene i dopune nisu bile najavljene nijednim javnim dokumentom, ili izjavama zvaničnika,  kao i da je "zapanjujuće" da se na sajtu Direkcije za vode Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede ne nalazi ni Predlog zakona, niti bilo kakva informacija koja bi upućivala da se radi na izmenama Zakona o vodama.  "Ovakvim postupkom, u kome nije organizovana javna rasprava kroz koji bi građani Republike Srbije mogli da utiču na Predlog zakona, direktno su prekršeni članovi 76. i 77. Zakona o državnoj upravi", piše u saopštenju. Vlada Srbije uputila je Narodnoj skupštini predlog izmena i dopuna Zakona o vodama, u kom se, između ostalog, predlaže da se vodno zemljište u javnoj svojini "pod posebnim uslovima" može dati u zakup i neposrednom pogodbom Organizacije civilnog društva tvrde da se Predlogom zakona značajno menja regulatorni okvir upravljanja vodama i vodnim zemljištem i da se "nikako ne radi o tehničkim izmenama za koje javnost nema interes, već naprotiv, o suštinskoj promeni procedure odlučivanja o raspolaganju javnim dobrima"."Na ovaj način se dodatno otvara prostor za koruptivne aktivnosti, a eliminiše princip transparentnosti i javnih nabavki u raspolaganju resursima koji predstavljaju najvažnije javno dobro – vodu", piše u saopštenju. Među organizacijama koje su uputile ovaj zahtev nalaze se Centar za kulturnu dekontaminaciju, Centar za političke emancipacije, Čuvari/ke vatre, Ekološki Ustanak, Ekološko društvo Belorepan, Ekološko udruženje Avalon, Ekološko udruženje Rzav, Futoška Inicijativa, GAIA centar, Građanska Platforma, Inicijativa Odbranimo Teslu Pančevo , Inicijativa Pravo na vodu, Koalicija 27, Koalicija protiv korupcije u životnoj sredini, Ne damo Dorćol, Odbranimo Reke Stare Planine, Organizacija za očuvanje prirode i životinja – OSNA, Podrinjski antikorupcijski tim, Pokret Tvrđava.Zahtev su podržale i sledeće organizacije: Organizacija za političku ekologiju – Polekol, Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu –  RERI, Sačuvajmo Gardoš i Zemun, Skupština slobodne Srbije, Srce Grada, Udruženje Znanje, Udruženje Bela Čaplja 1165, Udruženje Internet radnici Srbije, Udruženje Komšija, Udruženje Kotež, Udruženje Norma centar, Udruženje Šljunkara, Udruženje Topolska, Udruženje ZaNašKej, Ujedinjeni ribolovci Srbije, Zajednička akcija Blok 70/70a. Predlog zakona ušao je 25. juna 2021. godine  u skupštinsku proceduru, po hitnom postupku. 

Srbija

Rekordni broj prijava na ovogodišnjem #OkviruPodrške NLB Banke i Komercijalne banke

Rekordne 244 prijave i 50 malih biznisa kojima je ustupljen reklamni prostor vredan više od dvadeset miliona dinara, rezultat je ovogodišnjeg #OkviraPodrške, konkursa NLB Banke i Komercijalne banke, članica NLB Grupe.Ovaj projekat pokrenut je 2020. godine u jeku pandemije, u svim zemljama u kojima NLB Grupa posluje, sa ciljem da se, pružanjem profesionalne marketinške podrške za izradu kampanja i ustupanjem reklamnog prostora, lokalnim biznisima pomogne da dođu do novih kupaca i korisnika, i tako što efikasnije prevaziđu negativne posledice koronavirusa na poslovanje.„Pandemija je negativno uticala na sve svetske ekonomije, sektore i industrije. Međutim, najteže je pogodila preduzetnike, mikro, mala i srednja preduzeća, koja su motor razvoja i stub svake nacionalne privrede, uključujući našu. Naše dve banke imaju dugu tradiciju saradnje i podrške sa malom privredom. To znači da dobro poznajemo ovaj sektor i znamo da, iako fizički mali, poseduje proizvode i usluge koje mogu da pariraju i globalnim brendovima. Naš #OkvirPodrške način je da njihov prepoznatljiv kvalitet učinimo vidljivijim, da ga zajedno ponudimo većem broju korisnika i kupaca, i tako pozitivno utičemo na oporavak od posledica pandemije“, istakao je Vlastimir Vuković, predsednik Izvršnog odbora Komercijalne banke.Težimo da postanemo kompanija sa važnim pozitivnim uticajem na region Jelena Živković, predsednica Izvršnog odbora NLB Banke istakla je da obe banke od prvog dana pandemije sa posebnom pažnjom nastoje da podrže malu privredu, kojoj je posebno teško da se izbori sa posledicama krize.„U NLB Grupi razumemo da bez zdrave male privrede nema zdrave ekonomije. Zbog toga smo se aktivno uključili u programe Vlade RS kada je u pitanju finansiranje ovog segmenta privrede, i neprekidno tražili dodatne načine da pomognemo malim privrednicima da održe svoje poslovanje. #OkvirPodrške se pokazao kao pokretač pozitivnih promena za sve učesnike. Međutim, da bismo malim biznisima značajnije skratili put do potpunog oporavka, moramo da se udružimo. Ukoliko steknemo naviku da kupujemo od lokalnih biznisa, zasigurno ćemo obezbediti njihovu jaču konkurentsku prednost i bolju finansijsku stabilnost, a sveobuhvatan značaj za srpsku privredu biće višestruk“, istakla je Jelena Živković.U okviru ovogodišnjeg #OkviraPodrške obezbeđena je profesionalna marketinška podrška u izradi promotivnih kampanja za ukupno 50 malih biznisa. Kampanje će do 31. avgusta biti realizovane na najgledanijim televizijama i  najposećenijim informativnim kanalima medijskih partnera koji su podržali projekat – Radio televizije Srbije, Blica, Telegrafa, B92, Nove ekonomije, Domaćinske kuće i Agrobiznisa. Pored toga, NLB Banka i Komercijalna banka će ovim biznisima, uz podršku partnera iz Alma Quattro, ustupiti i bilborde na najatraktivnijim lokacijama širom Srbije i obezbediti im oglašavanje na internet pretraživačima, ali i društvenim mrežama.

Srbija

Beograd ni 2023. neće biti Zelena prestonica

Helsinburg (Švedska), Krakov (Poljska), Sofija (Bugarska) i Taljin (Estonija) ušli su u finale takmičenja za Zelenu prestonicu Evrope 2023. godine, navodi se na sajtu Generalnog direktorata za zaštitu životne sredine Evropske komisije. Beograda više nema na listi. Kako se navodi, gradovi su ušli u uži izbor na osnovu posvećenosti rešavanju izazova urbanog okruženja i omogućavanju da njihovi gradovi budu odgovarajući za život.Bistrica (Rumunija), Elsinor (Danska), Gava (Španija), Treviso (Italija), Valongo (Portugal) i Vintersvajk (Holandija) ušli su u uži izbor za Evropski zeleni list 2022. godine, za koje su mogli da se prijave manji gradovi. Grad koji dobije titulu Zelene prestonice biće nagrađen sa 600.000 evra, a pobednici Evropskog zelenog lista, kojih može biti najviše dva biće nagrađeni sa 200.000 evra.  Finansijske nagrade namenjene da se koriste za sprovođenje inicijativa i mera za unapređenje ekološke održivosti gradova.Nagrada Zelena prestonica Evrope ustanovljena je 2008. godine sa ciljem da motiviše gradove da postanu zelenija, zdravija i održivija mesta za život.Do sada su nagradu dobili Hamburg, Stokholm, Kopenhagen, Bristol, Ljubljana, Oslo, Lisabon, Grenobl.Krajem aprila, gradonačelnik Beograd Zoran Radojičić izjavio je da je Beograd dobio status kandidata u okviru takmičenja za "Zelenu prestonicu Evrope 2023", čime je ušao u uži izbor sa još 15 evropskih gradova.  On je istakao da je njegova inicijativa bila da se Beograd po drugi put kandiduje za ovu prestižnu nagradu."Veliki je novac potreban za realizovanje ekoloških projekata, ali uprkos tome, važno je da smo deo ovog procesa takmičenja. Na ovaj način podižemo svest o značaju rešavanja ekoloških problema",  ukazao je Radojičić. 

Srbija

Vlada osnovala Savet koji će se baviti radom termoelektrana

Vlada Srbije donela je odluku o formiranju Saveta za davanje predloga i mišljenja u vezi sa radom termoelektrana i zamenskih kapaciteta iz svih izvora energije do 2050. godineIzmeđu ostalog, Savet će raditi na analizi mogućih mera i aktivnosti u cilju sprovođenja dekarbonizacije, analizi i revitalizaciji postojećih elektrana koja treba da obezbedi održiv način proizvodnje električne energije. Predsednica Saveta biće ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlvić, a zamenica predsednice biće ministarka za zaštitu životne sredine Irena Vujović. Savet će razmatrati sva relevantnih pitanja, davati predloge, mišljenja i stručna obrazloženja u vezi sa radom termoelektrana i zamenskih kapaciteta iz svih izvora energije u Srbiji do 2050. godine.Članovi saveta biće i ministar finansija Siniša Mali,  predstavnici Ministarstva privrede, SANU, Ministarstva rada, ali i predstavnici sindikata radnika EPS-a, sindikalnih organizacija Kostolca i Kolubare. Savet će, kako piše u odluci, u roku od 15 dana od dana objavljivanja ove odluke, uputiti zahtev Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog da sprovede postupak izbora dva predstavnika organizacija civilnog društva za članove Saveta.U 2020. godini, u elektranama u Srbiji je ostvarena ukupna proizvodnja od 35.540 gigavat stati, od čega su su termoelektrane na ugalj proizvele 68,6 odsto električne energije, navodi se u izveštaju o radu Agencije za energetiku za 2020. godinu. Na drugom mestu su hidroelektrane priključene na prenosni sistem čiji je udeo u proizovonji  26,5 odsto, a termoelektrane-toplane 0,5 odsto.  Vetroelektrane su proizvele 2,5 odsto od ukupno proizvedene električne energije. Kako piše u izveštaju, za Srbiju je u ukupnoj primarnoj energiji karakterističan visok udeo uglja, pretežno niskokaloričnog lignita, oko 49 odsto, koji se dominantno koristi za proizvodnju električne energije.U Srbiji ima sedam termoelektrana, a zajedno sa termoelektranama-toplanama učestvuju sa 57,4 odsto u kapacitetima za proizvodnju električne energije. U naredne tri godine gasi se deset blokova u balkanskim termoelektranama U maju je objavljeno da je Ministarstvo rudarstva i energetike odlučilo da obustavi izgradnju termoelektrane na ugalj Kolubare B, koja je formalno započeta krajem osamdesetih godina prošlog veka. Odluku su pozdravile ekološke organizacije, ali ne i čelni ljudi Elektro privrede Srbije (EPS), koji tvrde da ona ugrožava stabilnost energetskog sistema države.   Zbog najave ministarstva energetike održan je i zbor upozorenja rudara Kolubare i Kostolca i zaposlenih u TENT iz straha da će zbog prekida rada termoelektrana na ugalj ostati bez posla. Mihajlović je tada izjavila da je štrajk rudara Kolubare koji je održan 24. maja Srbiju koštao pola miliona evra.Ministarka je izjavila i da niko ne radi na zatvaranju elektrana i da niko neće ostati bez posla, ali da moramo da razmislimo da će se neki novi kapaciteti graditi ili ne.  

Srbija

Novac iz zdravstva i privrede prebačen za izgradnju kovid bolnice

Ukupno 1,37 milijardi dinara, odnosno oko 11,6 miliona evra je iz budžeta Ministarstva zdravlja i Ministarstva privrede prebačeno za izgradnju kovid bolnice u Novom Sadu i pristupnih saobraćajnica, pokazuju rešenja o upotrebi sredstava tekuće budžetske rezerve. Iz budžeta Ministarstva zdravlja za opremanje bolnice prenamenjeno je ukupno 966 miliona dinara.Kovid-bolnica: Jedan skafander dnevno, lavabo na podu i entuzijazam lekara Novac koji će biti potrošen na opremanje kovid bolnice u Novom Sadu, prvobitno je bio namenjen za sanitarni nadzor, podršku rada "Batuta", uspostavljanje Nacionalnog programa za presađivanje ljudskih organa, nabavku materijala za prevenciju kovida, kao i za podršku Banke reproduktivnih ćelija.Novac je najpre prenesen u budžetsku rezervu, a odatle raspodeljen za izgradnju bolnice.Na ovaj način, primera radi, Banka reproduktivnih ćelija je maltene ostala bez sredstava u okviru ovog programa. S obzirom na to da je Zakonom o budžetu bilo predviđeno da se za podršku rada Banke utroši ukupno 100 miliona dinara, a da je sada 90 miliona prebačeno za izgradnju kovid bolnice, to znači da će za podršku aktivnosti ove Banke ostati tek 10 miliona dinara.Mladi lekari iz bolnice u Batajnici kažnjeni zbog komentara na Fejsbuku Iz Ministarstva privrede prenamenjen je novac koji je trebalo da se potroši za subvencije privatnim preduzećima za prevenciju i ublažavanje posledica pandemije. Ukupno 399,6 miliona dinara koje su bile planirane za ove svrhe sada su prebačene su najpre u budžetsku rezervu, a zatim Ministarstvu odbrane koje treba da ih utroši na izgradnju kovid bolnice i pristupnih saobraćajnica.Kovid bolnica u Novom Sadu trebalo bi da ima 600 kreveta, a u budžetu za 2021. godinu već je opredeljeno 3,5 milijardi dinara za izgradnju i opremanje. Sredstva namenjena za izgradnju spadaju u rashode Ministarstva odbrane (2,45 milijardi) i Ministarstva zdravlja (1,05 milijardi).Zbrinjavanje porodica sa deponije Vinča iz budžetske rezerve, a planirano godinama unazad Kamen temeljac za kovid bolnicu u Novom Sadu postavljen je krajem aprila ove godine kada je i najavljeno da bi ona trebalo da bude završena u "vrlo kratkom roku", do 1. septembra.„Novac u budžetu imamo, biće radovi isplaćeni na vreme, ali i radovi da budu u roku, može i ranije“, poručio je Vučić tom prilikom, a preneo Danas.

Izdanja

Broj 113, Septembar 2024.

Broj 113

Septembar 2024.
Broj 112, Jul 2024.

Broj 112

Jul 2024.
Broj 111, Jun 2024.

Broj 111

Jun 2024.
Broj 110, Maj 2024.

Broj 110

Maj 2024.
Broj 109, April 2024.

Broj 109

April 2024.
Broj 108, Mart 2024.

Broj 108

Mart 2024.
Broj 107, Januar 2024.

Broj 107

Januar 2024.
Broj 106, Decembar 2023.

Broj 106

Decembar 2023.
Broj 105, Novembar 2023.

Broj 105

Novembar 2023.