Broj 114, Oktobar 2024.
Broj 114, Oktobar 2024. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
Pretplata 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

Ministarstvo godinama najviše novca za besplatne udžbenike daje Kletu

Ministarstvo prosvete je samo od 2019. godine izdavačkoj kući Klet dala skoro 785 miliona dinara za kupovinu besplatnih udžbenika. Povezanim firmama Novi Logos i Freska u istom periodu otišlo je još ukupno 389 miliona dinara. Na taj način Ministarstvo je na tri pomenute firme potrošilo skoro 60 odsto ukupnog novca datog za besplatne udžbenike. koje dobijaju deca iz socijalno ugroženih porodica kao i svako treće i naredno dete u porodici. U konkursknoj dokumentaciji 2020. godine :Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja prikupilo je podatke o izabranim udžbenicima i durigm nastavnim sredstvima (u daljem tekstu: udžbenicima) koji mogu biti predmet nabavke, a koje su izabrale škole u skladu sa Zakonom i koje će koristiti u školskoj 2020/2021. godini. Prikupljanje podataka realizovano je preko posebne aplikacije Ministarstva u okviru infomracionog sistema "Dositej" i to za predmete za koje se prema Odluci Vlade nabavljaju besplatni udžbenici. Na jesen 2019. godine besplatni udžbenici su nabavljani u dva navrata, odnosno druga nabavka je dobavljalja udžbenike koji su nedostajali nakon prvog tendera. U junu 2021. Godine Ministarstvo prosvete je ponovo sprovelo javnu nabavku bepslatnih udžbenika. Ovoga puta Klett je bio dobavljač ne samo za udžbenike koje izdaje ova kuća već i za udžbenike koje izdaju Freska, Novi LogosMinistarstvo prosvete je obustavilo nabavku udžbenika koje izdaju Albas i The English Book zbog toga što su ove izdavačke kuće ponudile cene koje su bila iznad procenjene vrednosti.

Srbija

U sredu naučni skup o novim trendovima u IT industriji

Društvo za informatiku Srbije saopštilo je 30. juna 2021 u 11:00 organizuje naučno stručni skup "Informatika 2021". Skup će se zbog pandemije održati u hibridnoj formi: u sali 3 Privredne komore Srbije, kao i u onlajn formi.Svi koji naučnom skupu žele da prisustvuju onlajn, mogu to da urade putrem sledećeg LINKA.Naučno predavanje na temu "Izazovi Event Sourcing pristupa" će održati profesor Slađan Babarogić, sa Fakulteta organizacionih nauka (FON).  U poslednje dve dekade, kako se objašnjava došlo je do značajnog pozitivnog pomaka u  razvoju softvera, softverskih arhitektura, novih programskih jezika, softverskih alata i tehnologija."Primena Model-Driven (MDSD) pristupa u industriji 4.0 – namenski jezik za modelovanje procesa proizvodnje" tema je naučnog predavanja profesorke Slavice Kordić sa  Fakulteta tehničkih nauka (FTN). Biće reči o jednom namenskom jeziku (Domain Specific Modeling Language - DSML) pod nazivom MultiProLan, koji je namenjen modelovanju proizvodnih procesa.Stručno predavanje  "Nadzor i upravljanje u Data centru"će održati Miodrag Nikolić iz domaće kompanije "Comtrade Distribution". Biće reči o obradi i čuvanju podataka koja se obavljaju u savremenim Data centrima u kojima se za to koriste najnovije informacione tehnologije.Koliko je čuvanje podataka važno govori i činjenica da rada Data centra tokom samo jednog  minuta košta 5.600 dolara. Kako bi se predupredili ti troškovi i problemi zbog prekida rada u Data centru, razvijen je Jedinstveni sistem za automatski nadzor i upravljanje u data centru.Miodrag Nikolić će posebno prikazati sistem "Fujitsu software infrastructure manager", dodaju organizatori.Šta mislimo o zakonu nećemo više kuckati samo na mrežama

Srbija

Er Srbija ponovo leti do Pule

Er Srbija je najavila će od 11. jula ponovo uspostaviti avio-saobraćaj na relaciji između Beograda i Pule. To će biti njena treća destinacija na Jadranskoj obali u Hrvatskoj, pored Dubrovnika i Splita.Planirano je da se letovi ka popularnom letovalištu u Istri obavljaju tokom letnje sezone, do 12. septembra, dva puta nedeljno četvrtkom i nedeljom, a avio-karte su već u prodaji."Naši putnici lako mogu stići iz Pule do obližnjih atraktivnih letovališta, što im dodatno proširuje mogućnosti prilikom planiranja i organizacije odmora", izjavio je Boško Rupić, viši menadžer prodaje u Er Srbiji.Red letenja na ovoj ruti kako se navodi kreiran je tako da pruža pogodne konekcije sa brojnim destinacijama iz mreže srpske nacionalne avio-kompanije.Srpska nacionalna avio-kompanija je od 2008. godine saobraćala do Pule tokom svake letnje sezone, osim 2020. kada letovi nisu realizovani zbog pandemije korona virusa.Građani Srbije mogu da uđu u Hrvatsku sa svim primljenim vakcinama protiv Covida 19. Potrebno je da je od primanja druge doze vakcine prošlo najmanje dve nedelje.U Hrvatski se može i sa negativnim PCR, kao i negativnim antigenskim testom, koji nisu stariji od 72 sata.Er Srbija priprema više od 800 čarter letova tokom letnje sezone

Srbija

Novi konkurs za master studije veštačke inteligencije

Ministarstvo prosvete je raspisalo javni konkurs za izbor dva master studijska programa iz oblasti veštačke inteligencije, odnosno mašinskog učenja.Na konkurs mogu da se prijave državni univerziteti i fakulteti, a koji već imaju osnovne i master studijske programe iz oblasti Računarske nauke i Elektrotehničko i računarsko inženjerstvo.Srbija osniva institut za veštačku inteligenciju Na izabranim studijskim programima Vlada će u školskoj 2022/2023. godini finansirati 20 studenata po jednom studijskom programu. Studijski programi koji budu izabrani će dobiti novčanu nagradu, kao i sredstva za pripremu materijala za akreditaciju i plaćanje naknade Nacionalnom telu za akreditaciju.Fakultet, odnosno univerzitet, čiji program bude izabran će biti u obavezi da ga izvodi za najmanje dve generacije studenata, počev od školske 2022/2023. godine.Veštačka inteligencija rešava brojne probleme, ali donosi i rizike Ministarstvo prosvete je u toku prošle godine već sprovodilo konkurs za izbor master programa iz oblasti veštačke inteligenicje. U novembru je objavljeno da su izabrani programi na Fakultetu tehničkih nauka i Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu, Prirodno-matematičkom fakultetu u Nišu i na Univerzitetu u Kragujevcu.Prvi studenti na prošlogodišnje izabranim studijama trebalo bi da se upišu na jesen ove godine. Vlada će takođe finansirati školovanje 20 studenata na svakom programu, a fakulteti su u obavezi da program održavaju za najmanje dve generacije studenata.

Srbija

Građanski preokret: Aljkava odluka o dozvoli za Linglong u Zrenjaninu

Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine nedavno je dao zeleno svetlo za izgradnju dela fabrike guma Linglong u industrijskoj zoni Zrenjanina. Udruženje Građanski preokret iz Zrenjanina, tvrdi da se nije pažljivo posvetio mišljenju javnosti u vezi sa Studijom o proceni uticaja na životnu sredinu, koja se odnosi na izgradnju tog dela fabrike Linglonga.Građanski preokret tvrdi da je takođe uputio mišljenje na Studiju i svojevremeno dobio odgovor od obrađivača koji je i dalje vidljiv na internet sajtu Pokrajinskog sekretarijata. Dodaju da je ta činjenica isčezla iz obrazloženja rešenja o davanju saglasnosti na studiju."Građanski preokret do sada nije primio rešenje o kojem je juče obaveštena javnost, što uz citiranu grešku iz teksta obrazloženja pokazuje da taj organ postupa aljkavo i neprofesionalno čak i u formalnim detaljima", dodaje se u saopštenju.Organizacija se pita da li je pokrajinski sekretarijat uopšte u stanju da tačno prebroji i konstatuje koliko ima udruženja koja su učestvovala u dostavljanju mišljenja o Linglongu. Shodno tome pita se da li je sekretarijat sposoban da obavlja i neke kompleksije zadatke, s obzirom na to da pravi greške na lakšim zadacima.Prema saopštenju Građanskog preokreta, u obrazloženju rešenja kojim je data saglasnost na studiju o uticaju Linglonga na životnu sredinu, navodi se da su "za vreme trajanja javnog uvida mišljenje o predmetnoj studiji dostavila tri udruženja građana: Most na suvom, RERI i Zrenjaninska omladinska razvojna organizacija, kao i 98 građana".Pokrajinski sekretarijat je dao saglasnost za izgradnju dela fabrike u kome će raditi mikseri za gume, gde je planirana i izgradnja skladišta opasnog i neopasnog otpada.RERI: FABRICI GUMA LINGLONG NEZAKONITO ODOBRENA DRŽAVNA POMOĆZRENJANIN PLATIO UREĐENJE ZEMLJIŠTA LINGLONGU, DRŽAVA IM POKLANJA I PRIKLJUČAK ZA VODU U odobrenju se navodi da će na mikseri biti opremljeni sistemima za smanjenje aerozagađenja, kao i da će oni koristiti prirodni gas. Vodosnabdevanje će biti iz gradskog vodovoda, a ukoliko vode ne bude dovoljno, bušiće se bunar.Gradskoj upravi Zrenjanina inače se često zamera što nije rešila višedecenijski problem sa pijaćom vodom u gradu. Državi Srbiji sa druge strane što Linglongu daje besplatno zemljište (oranice A kategorije, konvertovane u građevinsko zemljište, vrednost se procenjuje na 7,6 miliona evra) i ogromne subvencije.Kineska kompanija Linglong u Zrenjaninu gradi fabriku za proizvodnju guma na oko 97 hektara, a vrednost investicije je 800 miliona evra.Za Linglong u Zrenjaninu je iz budžeta Srbije predviđeno 75 miliona evra subvencija za zapošljavanje najmanje 1.200 radnika do kraja 2024. godine, navodi se u rešenju Komisije za kontrolu državne pomoći kojim se daje zeleno svetlo za dodelu subvencije. KINESKOJ FABRICI GUMA ZEMLJIŠTE, SUBVENCIJE I SAD ULICAKRIVIČNE PRIJAVE PROTIV KOMPANIJE LINGLONG ZBOG NELEGALNE GRADNJE

Srbija

Elektronski uređaji u Srbiji najskuplji u regionu

Cene roba i usluga u Srbiji su 42 odsto ispod proseka EU, sa cenama odeće i obuće gotovo istim kao u EU i najskupljim elektronskim uređajima u regionu, pokazuju rezultati istraživanja evropske agencije za statistiku Eurostat, prenosi Euractiv.Potrošačke cene u Srbiji su na istom nivou kao i u Albaniji i nešto više nego u ostatku regiona. U Severnoj Makedoniji su upola manje od proseka EU, u Bosni i Hercegovini su za 45 odsto manje, a u Crnoj Gori za 43 odsto.Cene hrane i bezalkoholnog pića u Srbiji su na 80 odsto proseka EU, alkohola i duvana na 62 odsto, a cene odeće i obuće su blizu proseka EU (oko 93 odsto).U Srbiji je među zemljama regiona najskuplja elektronika široke potrošnje (televizori, audio-vizuelni uređaji, računari i računarska oprema), pri čemu su cene u svim državama osim Severne Makedonije iznad proseka EU.U regionu su hrana, bezalkoholno i alkoholno piće i duvan najskuplji u Albaniji, a alkohol i duvan u Severnoj Makedoniji su najjeftiniji u celoj Evropi.Restorani i hoteli su u regionu za oko 50 odsto jeftiniji od proseka EU, pri čemu su najjeftiniji u Severnoj Makedoniji i Albaniji, a najskuplji u Bosni i Hercegovini.Što se tiče električne energije, gasa i drugih vrsta goriva, cene u regionu su približno iste i upola su niže od proseka EU.U Srbiji su cene komunikacijskih usluga na 73 odsto proseka EU, a u regionu su skuplje jedino od Severne Makedonije.Istraživanje Eurostata je obuhvatilo više od 2.000 dobara i usluga, a sprovedeno je u 37 evropskih zemalja, uključujući članice EU, Island, Norvešku, Švajcarsku, Ujedinjeno Kraljevstvo, Srbiju, Crnu Goru, Severnu Makedoniju, Albaniju, Bosnu i Hercegovinu i Tursku.Nordijske zemlje najskupljeNajviše potrošačke cene u Evropskoj uniji ima Danska, 41 odsto  iznad proseka EU, a najniže su u Rumuniji, 45 odsto ispod proseka.Danska je najskuplja zemlja EU kada su u pitanju hrana i bezalkoholna pića, odeća i obuća, dok su alkohol, duvan, odeća i obuća najjeftiniji u Bugarskoj.Pored Danske, potrošačke cene u Norveškoj i na Islandu su za 39 odsto i 37 odsto iznad proseka EU, u Švedskoj su cene roba i usluga 30 odsto iznad proseka, a u Finskoj 26 odsto, što nordijske zemlje čini najskupljim evropskim zemljama.Najviše potrošačke cene u celoj Evropi ima Švajcarska, 70 odsto iznad proseka EU, a najniže Turska, 62 odsto ispod proseka EU.Hrana i bezalkoholno piće su najskuplji u Švajcarskoj, alkohol i duvan u Norveškoj, a odeća i obuća u Danskoj.Severna Makedonija ima najjefitniji alkohol i duvan, a hrana i bezalkoholno piće, odeća i obuća su najjeftiniji u Turskoj.

Srbija

Usvojen Predlog zakona o zaštiti potrošača: Uvodi se registar „Ne zovi“

Vlada Srbije usvojila je Predlog zakona o zaštiti potrošača, a neke od najvažnijih novina koje on donosi su uvođenje registra "Ne zovi",  kao i uspostavljanje evidencije potrošačkih sporova u sudovima. Kako se navodi u saopštenju Vlade, novim zakonskim rešenjem korigovaće se suštinski nedostaci, kao što su nepostojanje funkcionalnog institucionalnog okvira za vansudsko rešavanje potrošačkih sporova, nepostojanje preciznog broja potrošačkih sporova koji se vode pred sudovima, nedovoljna zaštita putnika u oblasti turizma, nepostojanje adekvatne kazne koja ima odvraćajuće dejstvo i potreba za višim nivoom odgovornosti i javnosti u radu udruženja, saveza i Saveta za zaštitu potrošača. "Najvažnije novine u ovom predlogu odnose se na uvođenje registra 'Ne zovi', uvođenje obaveza trgovca da sačini proračun prilikom pružanja usluga, kao i uspostavljanje evidencije potrošačkih sporova u sudovima", navela je  ministarka trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić.Matić je rekla da predlog obuhvata i dalje usklađivanje sa propisima EU u oblasti turizma, unapređenje mehanizma vansudskog rešavanja potrošačkih sporova, kao i prekršajne naloge za pojedine prekršaje trgovaca. 

Srbija

Linglong dobio saglasnost za deo fabrike u Zrenjaninu

Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine dao je saglasnost za Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu, koja se odnosi na projekat izgradnje miksera za gume fabrike Linglong u Zrenjaninu.  Kako se navodi u obrazloženju koje je potpisao predstavnik sekretarijata Nemanja Erceg, pogoni za proizvodnju pneumatika nisu predmet tog zahteva.Proizvodni program projekta o kome je reč predviđa "izradu sirovih gumenih traka na bazi kaučuka opšte namene i na bazi butil-kaučuka. U objektu će biti devet proizvodnih linija sa mikserima, a planirana je i izgradnja skladišta opasnog i neopasnog otpada.Navodi se i da će emiteri zagađujućih materija u vazduh, iz oba  miksera biti opremljeni sistemima za smanjenje zagađenja, dok je za rad miksera predviđena potrošnja prirodnog gasa. Vodosnabdevanje će biti iz gradskog vodovoda, a ukoliko vode ne bude dovoljno, bušiće se bunar.Navodi se i da će se otpadne vode sa lokacije odvoditi zasebnim kanalizacionim mrežama za atmosferske vode, sanitarno-fekalne i tehnološke otpadne vode za koje je predviđen uređaj za primarno prečišćavanje otpadnih voda.Ukazuje se i da su za vreme trajanja javnog uvida mišljenje o Studiji dostavila tri udruženja građana: Most na suvom, RERI i Zrenjaninska omladinska organizacija, kao i 98 građana. Najviše ih je brinula zaštita vazduha, uticaj projekta na vodosnabdevanje, prečišćavanje otpadnih voda, ali i ugroženost obližnjeg rezervagta Carske bare.Kineskoj fabrici guma zemljište, subvencije i sad ulicaKrivične prijave protiv kompanije Linglong zbog nelegalne gradnje Komisija je saopštila da je studija o uticaju na životnu sredinu u skladu sa zakonom i napomenula da će svi odgovori obrađivača studije (investirora) koji objašnjavaju nejasnoće morati da budu u njenoj dopunjenoj verziji.Kineska kompanija Linglong u Zrenjaninu gradi fabriku za proizvodnju guma na oko 97 hektara, a vrednost investicije koja bi trebalo da zaposli 1.200 radnika je 800 miliona evra.Projekat fabrike guma u Zrenjaninu, gradu koji je bez pijaće vode već više decenija, prate brojne kontroverze. RERI: Fabrici guma Linglong nezakonito odobrena državna pomoćZrenjanin platio uređenje zemljišta Linglongu, država im poklanja i priključak za vodu

Srbija

Energetska tranzicija u regionu: U fokusu lokalne zajednice i poslovi

Energetska tranzicija biće teška i komplikovana, ali je tranzicija ka nečemu boljem, za nju će biti potrebna transparentnost i iskrenost, ali i uključivanje svih onih koji su njom pogođeni, pre svega radnika zaposlenih u industriji uglja, neki su od zaključaka godišnjeg sastanka Inicijative za regione uglja u tranziciji. "Ovo je teška i komplikovana tranzicija, ali tranzicija ka nečemu boljem", rekao je Bruik Poznik iz Generalnog direktorata za energetiku dodao da će ona doneti benefite i za EU, i Zapadni Balkan i Ukrajinu.On smatra da je ovo teška i komplikovana tranzicija, ali tranzicija ka nečemu boljem. Zamenik direktora Dirk Bušl iz Sekretarijata Energetske zajednice rekao da države moraju da budu svesne da je tranzicija, već stigla i da se neće nestati. Prema njegovim rečima, Evopska unija je u sprintu, dok su zemlje u regionu još uvek na startu i gledaju da li će krenuti levo ili desno. On smatra da će zemlje morati da rade na tome da sustignu zemlje članice za šta će biti potrebno i "da se malo razgovora". On je naveo da u EU "Zeleni dogovor" nije pao sa neba već je rezultat duge istorije dekarbonizacije. Tranzicija u zemljama regiona, kako je rekao,  mora da bude transparentna, iskrena, otvorena.  "Ovo nije samo energetska strategija, radi se i iskrenosti i otvorenosti", rekao je on. Majkl Stenli iz Svetske banke rekao je u centru tranzicije treba da budu ljudi i zajednice, a fokus na radnike koji su direktno i indirektno zaposleni u industriji uglja. Inicijativa za regione uglja u tranziciji na Zapadnom Balkanu i u Ukrajini organizuje onlajn godišnji sastanak sa ciljem da se podrži otvoren dijalog više zainteresovanih strana o postepenom ukidanju uglja i pravednoj tranziciji na održive izvore energije u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Kosovu, Severnoj Makedoniji, Srbiji i Ukrajini.Svrha Inicijative je zajedničko istraživanje puteva do pravedne tranzicije u regijama uglja na Zapadnom Balkanu i u Ukrajini, te postizanje "Green Deal-a".

radnici

Srbija

Deceniju rade preko zadruge, iako je zakonski maksimum 120 dana

Rad preko omaldinskih zadruga u Srbiji pokazao se kao vid radne eksploatacije mladih i starih ljudi podjednako, ocenjuju predstavnici Sindikata Nezavisnost, na konferenciji održanoj povodom . Prema njihovim rečima omladinske zadruge zloupotrebljavaju ugovore o privremenim i povremenim poslovima, pa se neretko dešava da ljudi po tom osnovu rade i više godina.Dragica Mišljenović iz Sindikata Nezavisnost podseća da prema Zakonu o zadrugama koji je donet 2015. godine omladinske i studentske zadruge služe za obavljanje privremenih i povremenih poslova. Glavni cilj tih udruženja je da mladim ljudima tokom školovanja pomognu u sticanju dodatnih prihoda.Status zadrugara mogu da steknu ljudi starosti između 18 i 30 godina. Prema rečima Mišljenovićeve, njihovo angažovanje putem ugovora o privremenim i povremenim poslovima zapravo nema karakter radnog odnosa.Ipak, ona podseća da aktuelni Zakon o radu poslodavcima omogućava da sa zaposlenima zaključe takav ugovor i zapravo tu dolazi do velikog problema za radnike. Naime, pčesto se dešava da privremeno povremene poslove ljudi obavljaju, nezavisno od toga koliko imaju godina."Mislili da će to da se reši Zakonom o agencijskom zapošljavanju. To se poslodavcu isplati, jer privremeno povremeni poslovi nemaju karakter radnog odnosa, odnosno prema takvim ugovorima manje plaćaju one ljude koje radno angažuju", kaže Mišljenović.Podseća da u tom slučaju poslodavci kada zaposleni prestane da radi nemaju nikakve troškove, nema radno-pravne zaštite, a može samo da se pokrene sudski postupak. Prema njenim rečima u Srbiji postoji armija mladih, ali i starijih ljudi koji su radno angažovani po tom osnovu.Zakonom o radu neophodno preciznije definisati šta je zapravo radni odnos, odnosno da je to tip radnog angažovanja tokom kojeg se sa zaposlenim sklapa ugovor o radu na određeno ili na neodređeno vreme."Mi to moramo da promenimo i da vidimo kako da se iz Zakona o radu izbriše karakter privremeno-povremenih poslova. Problem je i definicija sindikalnog organizovanja. Opšta pravila zadrugarstva već su proglašena nezakonitim i neustavnim od strane Ustavnog suda Srbije 2018. godine", ocenjuje Mišljenović.Prema njenim rečima cilj postojanja omladinskih zadruga je da mladi ljudi sebi tokom školovanja obezbede dodatne prihode za školovanje.Zoran Ristić iz NezavisnostiO anketi, u javnosti dosta o tome da je položaj u omlad zadrugama vrlo loš.Istraž realiz online, mali odgovor dobijen u odnosu na očekivanja, odgovori na 104 upitnika.Veliki broj ljudi angaž preko zadruga iznad propisa regulativom koja uređ omlad stud zadruge.Kod nekih ispitanika ugovor o privrem povrem poslovima traje i više od 10 godina.Uglavnom imaju visoko obrazovanje u odnosu na one sa srednjim, što potvrđuje da u nedostatku adekvat poslova priznaju i na te poslove.Postoj deo ispitanika da su mnogi rekli da nisu članovi omladinske zadruge.Problem što su inic ugovor sa firmom zaključ, pa ih ona prebac na omlad zadruge a da oni to nisu znali.Verovani da su angaž preko firme, da li postoje uslovljavanja za rad preko zadruga, deo to potvrdio, to se nalazi u oglasima za posao, to u vezi sa polom i godinama života, direktno kršenje odredbi Zakona o radu.Blizu trećine ispitanika nisu bili upoznati sa uslovima rada, pre radnog angaž, nisu znali gde će ih zadruga uputiti.Ne samo kod privatnika, već i u državna preduzeća, u javnom sektoru, gde je prethodnih godina bilo ograničeno zapošljavanje.25% tvrdi da ne zna za ugovor o privrem-povrem poslovima, poslovi šarenoliki, od operat rad u proizvod 30%, dok prodavci, konobari, higijeničari, administrat radnici, itd.U nekim situac i odgov lica. Kvalifikacije sa poslovima uglavnom nisu bile usklađene, poslovi operat sposob bez priznav diploma. Sumnja da je dobar deo duže angažovan, od 120 dana koliko je to moguće prema zakonu.Oko 36% ispitanika kaže da im se prekovremeno ne računa u zaradu, naknada koju dobij zaposleni, potvrđ da se radi o nisko polaćenim  poslovima, ispod ili na nivou minimalne zarade. Najveć broj minimalac ili manje od toga.Radili sve ono što im je poslodavac rekao da rade. Blizu polovine poslodavaca nije obezbedolo obuku za bezbedan i zdrav rad. A ima poslova sa povećanim rizikom.Zadovoljstvo zaposlenih je na jako niskom nivou, 60% njih kaže da nije zadovoljno tim angažmanom, 32% reklo da je poslodavac zahtevao da se radi više od radno angažovanih. Radnici u javnom sektoru su veoma nezadovoljni jer se od njih zahtevalo da rade više od kolega zaposlenih na neodređeno vreme.Među dogovorima radnika koji su učestvovali u anketi stoji i da treba ukinuti omladinske zadruge, kao i da one više ne treba da uzimaju velike provizije."Mi smo kroz prozor ušli u celu tematiku, vremenom su počeli da nam se javljaju lica koja rade preko zadruga, a najveći broj žalbi je stigao iz javnog sektora", kaže Miloš Vučković, urednik portala Radnik.rs.Među zaposlenima u javnom sektoru javljali su im se ljudi koji su angažovani na ugovorima o privremeno povremenim poslovima kao službenici u javnim preduzećima, elektro monteri, dodaje Vučković. Među ostalima to su bili razni sezonski radnici, berači, radnici u hladnjačama.Vučković naglašava da je problem što su plate tih ljudi manje od minimalca, kao i što rade pod velikim proitiskom jer se ugovor obnavlja na svakih 120 dana. Navodi i primer jednog radnika iz Vrbasa, koji je potpisao čak šest ugovora sa jednom omladinskom zadrugom iz Kragujevca, a da pritom i ne zna gde se ona tačno nalazi."Oni su egzistencijalno i psihički ugroženi, neki su pod političkim pritiscima, da idu na mitinge, to je primer kako neko ko nema stalni radni odnos može da bude pritisnut", dodaje predstavnik portala Radnik.rs.Vučković kaže i da omladinske zadruge često nemaju dovoljno novca kako bi dodatno platile radnike koji rade prekovremeno. Među novim trendovima ističe angažovanje dostavljača hrane preko omladinskih zadruga, koji kada se povrede na radu automatski ostaju bez posla.

Srbija

Treba li Srbiji rudnik litijuma? Ponedeljak, 28. jun, 10 h, LIVE

Business Info Group, izdavač Nove ekonomije, u saradnji sa Heinrich Boell Fondacijom, vas poziva da pratite  forum "Treba li Srbiji rudnik litijuma?" u ponedeljak, 28. juna 2021, 10h u LIVE STREAM prenosu na YT kanalu Nove ekonomije. Potvrđeni učesnici su:• Aleksandar Jovović, Mašinski fakultet• Vladimir Stevanović, redovni član SANU u Odeljenju hemijskih i bioloških nauka• Ratko Ristić, Šumarski fakultet• Vesna Prodanović, direktorka Rio Sava Exploration  • Petar Đukić, Tehnološko-metalurški fakultet• Miroslav Mijatović, Podrinjski Anti Korupcijski tim (PAKT)Moderator:  Vladica Cvetković, redovni profesor Rudarsko-geološkog fakulteta u BeograduZašto organizujemo ovaj panel?Projekat Jadar, koji britansko-australijska rudarska kompanija Rio Tinto namerava da sprovede u okolini Loznice, već mesecima zaokuplja pažnju medija i javnosti. Rio Tinto navodi da taj projekat iskopavanja litijuma neće imati poguban uticaj na životnu sredinu, dok deo stručne javnosti i građana ukazuje da bi to bi moglo da dovede do uništavanja zemljišta i vodotokova. Meštani Jadra i okoline Loznice, kao i brojne ekološke organizacije u Srbiji organizovali su proteste. Prikupljeno je i gotovo neverovatnih 100.000 potpisa za peticiju protiv rudnika Rio Tinta, a vlast najavljuje da će podršku građana tražiti na referendumu. - Zanima nas šta je tačno od velikog broja informacija koje se pojavljuju u javnosti? Gde možemo pravovremeno, istinito i tačno da saznamo kakav rudnik se planira i kako će uticati na privredu, zdravlje i prirodu?- Da li je veća ekonomska korist ili ekološka šteta?- Da li će Srbija zaista imati veliku finansijsku korist od tog projekta?- Da li Srbija u slučaju da u dolini Jadra počne eksploatacija litijuma, može da dobije fabriku električnih baterija za automobile?- Može li da se pomiri rudnik litijuma i održivi razvoj?

Srbija

Novi predsednik Izvršnog odbora UniCredit Bank Srbija a.d.

Upravni odbor UniCredit Bank Srbija a.d. odobrio je danas imenovanje Nikole Vuletića na poziciju novog predsednika Izvršnog odbora UniCredit Bank Srbija a.d. Nikola Vuletić će službeno preuzeti tu dužnost počev od 1. septembra 2021. godine.Nikola Vuletić, direktor Sektora za upravljanje rizicima u UniCredit Bank Srbija,  preuzima funkciju od Feze Tan, koja je identifikovana naslednica na funkciji zamenice predsednika Izvršnog odbora UniCredit Bank Rumunija. U narednom periodu, ona će proći sve neophodne korake za njeno imenovanje od strane upravnih tela Banke, uključujući prethodno odobrenje od strane Nacionalne banke Rumunije.Teodora Petkova, direktorka Istočne Evrope UniCredit Grupe, izjavila je: „Uverena sam da će Nikola sa svojim osamnaestogodišnjim iskustvom u našoj Grupi, kako u oba biznis segmenta bankarskog poslovanja, tako i u oblasti rizika, potkrepljeno temeljnim poznavanjem lokalnog tržišta, nastaviti uspešno poslovanje naše banke u Srbiji. Njegovi prvi profesionalni počeci u našoj grupi, a zatim rast i razvoj tokom godina, još jedan su dokaz sposobnosti naše grupe da prepozna i gradi svoje interne talente, ohrabrujući ih pri tom da preuzmu vodeće pozicije. Želela bih da se zahvalim Fezi na odličnim rezultatima koje je postigla vodeći našu banku u Srbiji i sigurna sam da će nastaviti da se ističe u svom novom kapacitetu na još većem tržištu, kakvo je tržište Rumunije, dajući značajan doprinos UniCredit Bank Rumunije i podržavajući dalji razvoj banke.“Nikola VuletićNikola Vuletić je imenovan za člana Izvršnog odbora UniCredit Banke Srbija ad 24. januara 2017. godine.Svoju profesionalnu karijeru je započeo 2003. godine u Eksimbanci, na poziciji saradnika za poslove sa stanovništvom i malom privredom. Dalju karijeru je nadograđivao u okviru iste banke, na različitim pozicijama u okviru Sektora za poslovanje sa privredom.Nakon spajanja Eksimbanke i UniCredit Banke,  svoje profesionalno angažovanje nastavlja u Odeljenju za rad sa velikim i međunarodnim kompanijama. Sa pozicije šefa tima u ovom Odeljenju, krajem 2007. biva unapređen u direktora Odeljenja za poslovanje sa srednjim preduzećima. U martu 2009. godine imenovan je za direktora Direkcije za komercijalne poslove u okviru Sektora poslovanja sa stanovništvom i malom privredom, nakon čega, 1. avgusta 2012. godine preuzima funkciju direktora Sektora poslovanja sa stanovništvom i malom privredom. U julu 2017. godine prelazi na poziciju direktora Sektora za upravljanje rizicima.Nikola Vuletić je završio Ekonomski fakultet, smer Međunarodni menadžment.

Srbija

Ministarstvo objavilo spisak: Za zamenu stolarije 224 miliona u 67 opština

Ministarstvo rudarstva i enrgetike objavilo je spisak 67 lokalnih samouprava kojima su odobrena sredstva za finansiranje programa energetske sanacije stambenih zgrada, porodičnih kuća i stanova u ukupnom iznosu od 224.299.536 miliona dinara. Ukupan iznos sredstava koji je tražen od ministarstva je 224,299.536 miliona dinara, iako je u javnom pozivu navedeno da ukupna raspoloživa sredstva podsticaja Ministarstva za realizaciju Programa iznose 54.000.000 dinara.  Ministarstvo je odlučilo da u punom iznosu finansira sve programe, te navodi da je obezbedilo 20.000.000 dinara na osnovu odustajanja grada Niša od finansiranja projekta unapređenja energetske efikasnosti "Rekonstrukcija i adaptacija osnovne škole 'Bubanjski heroji'",  kao i dodatna sredstva u iznosu od 150.299.536 dinara koji su neophodni kako bi se finansirali programi u svih 67 jedinica lokalne samouprave čije su projave ocenjene kao uredne. Odobrenje  su dobile opštine: Mali Zvornik, Krupanj, Užice, Raška, Žabari, Šabac, Prijepolje, Dimitrovgrad, Babušnica, Ljubovija, Pirot, Svilajnac, Medveđa, Leskovac, Kuršumlija, Trstenik, Novi Bečej, Bojnik, Rača, Osečina, Sremska Mitrovica, Kikinda, Kraljevo, Kragujevac, Žitište, Knjaževac, Niš, Majdanpek, Boljevac, Irig, Zrenjanin, Ćićevac, Kula, Vlasotince, Žagubica, Srbovran, Vranje, Vrnjačka banja, Valjevo, Senta, Kovin, Nova Crnja, Šid, Gornji Milanovac, Vršac, Sečanj, Pećinci, Loznica, Vrbas, Batočina, Temerin, Odžaci, Stara Pazova, Vladimirci, Sombor, Bač, Beograd, Nova Varoš, Kručevac, Plandište, Bački Petrovac, Pančevo, Bujanovac, Ivanjica, Smederevska Palanka, Jagodina, Beočin. Građani se za subvencionisanje energetske efikasnosti prijavljuju od jula  Najviše sredstava od Ministarsva, po 10 miliona dinara, dobili su Beograd Majdanpek, Valjevo, Stara Pazova i Smederevska Palanka. Najmanje sredstava je odboreno gradu Kruševac, koja je od Ministarstva tražio 300.000 dinara, kao i opštini Nova Crnja koja je tražila 500.000 dinara. U javnom pozivu je definisano da je maksimalni iznos sredstava podsticaja koji dodeljuje Ministarstvo po jednici lokalne samouprave 100 odsto planiranih budžetskih sredstava JLS za ovu nameninu, a ne može biti veći od 10 miliona dinara po jedinici lokalne samouprave. Imajući u vidu veliko interesovanje lokalnih samouprava, i činjenicu da je energetska efikasnost i racionalna upotreba energije u javnom interesu Srbije,  Ministarsvo navodi da je preduzelo sve mere da se finansira što veći broj programa. Imajući u vidu sve navedeno Ministarstvo je odlučilo da se u punom iznosu mogu finansirati svi programi u ukupnom iznosu od 224.299.536,32 dinara, piše u rešenju kojim se odobrava finansiranje Programa. Na javni poziv blagovremeno je stiglo 88 prijava.

Srbija

Hrvatska druga u EU po broju radno sposobnih, a nezaposlenih

I pored toga što je prošle godine u Hrvatskoj prošle godine bilo neaktivno 32,9% radno sposobnog stanovništva, za 0,6% manje u odnosu na 2019. godinu. Ipak, po tom parametru naš sused se i dalje nalazi na drugom mestu u Evropskoj uniji odmah iza Italije, prenosi Poslovni.hr. Po udelu nezaposlenih, ali radno sposobnih, u Hrvatskoj je postignut još vidljiviji pomak u odnosu na 2002. kada je taj udeo bio 37,4%.U Italiji je visok udeo te grupe ljudi, a prošle godine je povećan na 35,9%, sa najvećom godišnjom stopom od 1,6%.Pandemija koronavirusa je na nivou EU zaustavila trend smanjenja neaktivnog radno sposobnog stanovništva, starosti između 15 i 64 godine, koji traje od 2002. godine.Prema podacima Eurostata, na nivou EU lane se udeo onih koji su ostali radno neaktivni povećao sa 26,6% u 2019. na 27,1% (u 2002. bio je 32,3%).Istu stopu rasta kao u Italiji (1,6%) imala je još i Španija, a značajan porast neaktivnosti bilježi se još u Irskoj, Portugalu i Grčkoj.U društvu onih kod kojih je udeo neaktivnih ali radno sposobnih ljudi smanjen uz Hrvatsku se nalaze još Malta, Letovnija, Rumunija, Litvanija, Estonija, Luksemburg, Poljska i Mađarska.Pola posla radnicima, pola mašinama do 2025. godine Inače je u odnosu na 2002. Mađarska je ostvarila najveće smanjenje udela radno neaktivnih građana, sa 40,5 na 27,2%. Susedna Slovenija lane je zabeležila porast udela neaktivnih, sa 24,8 na 25,4%, a prema podacima Eurostata 2002. taj udeo je iznosio 31,5%.Članica EU sa najmanjim učešćem neaktivnih stanovnika ostaje Švedska, iako je prošle godine zabeležila porast za 0,4%, na 17,5%. Učešće manje od 20% ima još samo Luksemburg (19,1%), u kojem je broj radno neaktivnih ljudi ostao isti kao u 2019. godini.Na nivou EU i dalje je više nezaposlenih žena nego muškaraca. Ipak, treba imati na umu da Eurostat beleži da je prošle godine prvi put od 2002. zaustavljen trend smanjenja udela neaktivnih, a radno sposobnih žena.

Izdanja

Broj 113, Septembar 2024.

Broj 113

Septembar 2024.
Broj 112, Jul 2024.

Broj 112

Jul 2024.
Broj 111, Jun 2024.

Broj 111

Jun 2024.
Broj 110, Maj 2024.

Broj 110

Maj 2024.
Broj 109, April 2024.

Broj 109

April 2024.
Broj 108, Mart 2024.

Broj 108

Mart 2024.
Broj 107, Januar 2024.

Broj 107

Januar 2024.
Broj 106, Decembar 2023.

Broj 106

Decembar 2023.
Broj 105, Novembar 2023.

Broj 105

Novembar 2023.