Broj 114, Oktobar 2024.
Broj 114, Oktobar 2024. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
Pretplata 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

Nordeus sa tri miliona dolara pokreće fondaciju za podršku obrazovanju

Pomoć deci da ostvare svoj potencijal i postanu šampioni u digitalnoj ekonomiji sutrašnjiceGejming kompanija Nordeus osnovala je fondaciju, sa početnim budžetom od tri miliona dolara, kako bi podržala razvoj obrazovanja u Srbiji. Nadovezujući se na ono što su druge organizacije i institucije već postigle u okviru obrazovanja, Nordeus želi dodatno da podrži razvoj kreativnosti i inovacija u školama, fokusirajući se na kvalitet učenja i upotrebu digitalnih tehnologija, navodi se u saopštenju.Fondacija će nastojati da podrži interdisciplinarni pristup obrazovanju koji decu stavlja u središte obrazovnog procesa."Kvalitetno obrazovanje je osnova budućeg uspeha svakog deteta, ali i temelj održivog razvoja naše države i društva. Kao takvo, unapređenje kvaliteta obrazovanja koje razvija kompetencije, veštine i znanja potrebna za život u 21. veku, odgovornost je svih nas. Svojoj deci dugujemo obrazovanje koje će im doneti bolju budućnost, ovde u Srbiji", rekao je Branko Milutinović, suosnivač i generalni direktor Nordeusa. Najveća investicija kompanije Nordeus do sadaNordeus je do sada ulagao u projekte podrške deci u ranim fazama života, od kampanje "Bitka za bebe", kojom su opremljena neonatalna odeljenja širom Srbije kako bi bebe mogle da lakše započnu život, kroz razvojna savetovališta u domovima zdravlja, do saradnje sa UNICEF-om Srbija na kreiranju Halobeba aplikacije koja pomaže roditeljima u ranoj fazi razvoja njihove dece.Nordeus je za podršku najmlađima i njihovim roditeljima tokom proteklih deset godina investirao više od milion dolara, a investicija od tri miliona dolara u Nordeus fondaciju, biće najveća u istoriji kompanije.U 2017. godini sa strateškim ciljem razvoja snažne i globalno konkurentne digitalne ekonomije, kao i podrške novim generacijama u pripremi za 4. industrijsku revoluciju, Nordeus je bio jedan od osnivača Inicijative Digitalna Srbija (DSI). Samo godinu dana kasnije, zajedno sa još sedam gejming kompanija, osnovao je Srpsku asocijaciju industrije video igara (SGA), neprofitnu organizaciju usredsređenu na razvoj nacionalne industrije video igara.Obe organizacije su osnovane sa vizijom poboljšanja kvaliteta života i rada u Srbiji, ali i uticaja na razvoj interdisciplinarnog učenja i algoritamskog razmišljanja u našem obrazovnom sistemu, kroz projekte kao što su Master 4.0, uvođenje specijalizovanih IT odeljenja u srednjim školama i programiranja u osnovnim školama."Ponosni smo na sve što smo postigli u prethodnoj deceniji, a sada želimo da se fokusiramo na budućnost, i da podignemo naše poslovanje i podršku razvoju našeg društva na viši nivo. Pokretanjem Nordeus fondacije želimo da podržimo stvaranja okruženja koje će deci omogućiti da svoje neograničene potencijale, interesovanja i talente otkriju i razviju, u igri i saradnji sa drugima", dodao je Branko Milutinović.Nordeus nastavlja da radi na pozicioniranju Srbije na globalnoj mapi gejmingaBudućnost Nordeusa, a sa njim i Nordeus fondacije je uzbudljiva. Kako bi dugoročno bila u mogućnosti da podrži ambiciozne poslovne planove a i da još više podrži razvoj društva, Nordeus se udružuje sa jednom od najkreativnijih i najinovativnijih kompanija u industriji zabave, "Take-Two Interactive". Kao priznanje za sav rad koji je u proteklih jedanaest godina uložen u kompaniju i globalni proizvod, Top Eleven, "Take-Two" smatra da će se vodeći proizvod kompanije savršeno uklopiti sa igrama kao što su "Grand Theft Auto", "Civilization", "BioShock" i posebno "NBA 2K".Nordeus se pridružuje "Take-Two" porodici jer dele viziju budućeg poslovnog razvoja kompanije iz Beograda, koja obuhvata razvoj igara i tehnologije za globalno tržište, kao i njenog uticaja na lokalnu zajednicu u Srbiji."To su sjajne vesti za našu zemlju, naš grad i našu tehnološku zajednicu, jer je to potvrda uticaja koji možemo da imamo globalno kao kreatori i poslovni lideri iz Srbije. U partnerstvu sa kompanijom 'Take-Two', bićemo još snažniji da se takmičimo na globalnom nivou, posebno na tržištima poput SAD-a i Kine", kazao je Milutinović."Već više od jedne decenije, 'Top Eleven' povećava svoju globalnu publiku i uspeh, jer Nordeus stalno uvodi unapređenja i inovacije i kontinuirano privlače igrače širom sveta," dodao je Mihael Voroš, izvršni potpredsednik i šef Odseka za strategije i nezavisno izdavaštvo kompanije "Take-Two"."Takođe je neverovatno uzbudljivo za "Take-Two" što širimo svoje poslovanje u Srbiji i tako živopisnom, lepom gradu kao što je Beograd. Talenti za nauku i inženjerstvo u Srbiji su na svetskom nivou, a kvalitet Nordeusovog tima svedoči o tome."

Srbija

Telekom Srbija: Minimalno povećanje profita uz veliko povećanje dugova

Telekom Srbija u finansijskom izveštaju koji će sde pred skupštinom Na dan 31. decembra 2020. godine kratkoročne obaveze Grupe su više od obrtne imovineza RSD 41,371,890 hiljada.Rukovodstvo smatra da će sredstva iz eksternih izvora finansiranja zajedno sa očekivanimprilivima iz poslovnih aktivnosti biti dovoljna da Grupa ispuni svoje ugovorne obaveze u2021. godini.Konsultant Bogdan Petrović ocenjuje da je najveća domaća telekomunikaciona kompanija ostvarila jako malo povećanje poslovnih prihoda kada se u obzir uzmu zaduženja od skoro 80 milijardi dinaraPored kreditnog zaduživanja, podseća Petrović, Telekom se zadužio i emitovanjem korporativnih obveznica vrednih 200 miliona evra (oko 23,52 milijardi dinara), koje se takođe nisu transponovale u dobit preduzeća, a koje je u velikom delu otkupila Narodna banka Srbije.Kao još jedan negativan signal stanja likvidnosti u Telekomu, Petrović vidi i u činjenici da je kompanija iskoristila moratorijum, kojim je odložila plaćanje tekućih obaveza nauštrb povećanja kamatnih stopa.oni imaju jako malo povećanje poslovnih prihoda nekoliko milijardi dinara za čuđenje innvestirali skoro 80 preko 50 milijardi a dug kompanije je eksplodirapreko nema efekata u fin rezultatu, kompanija se trenutno da vi sa dugovima tačka 5 u fin veće za 15 milijardi od potaživanja, ugrožen novčani tok uzeli vrlo interesantno nije imala nikakvih poslovanja zbog korone, ali otplaćuju moratorijum NNBS za otplatu kredita plus obveznice problem sa likvidnušću priča bajke da efektuira kroz ozbiljno povećanje prihoda dugovi povećali, on ima nekako u multimediji tolika investicija to ne opravdava dug povećan za milijardu evra 2108 godine i na kraju 2020 godine dug ////////////////Petrović navodi i da se u računovodstvenom izveštaju vidi da je kompanija promenila amortizacione stope, što je možda i opravdano, ali se time dodatno smanjuju troškovi."Pitanje je da li bi Telekom uopšte registrovao dobitak da nije došlo do promene praksečime su smanjili trošak inače bi kompanija nltu dobit i li čak i guibitak skoro siguran da toga ne bi bilo bedna dividenda da je njima bilo zbog prihoda iz rominga beznačajnu u bilansu telekoma 400-500 milionaobrt 150 milijardi činjenica d a direktor kaže imali veliki niz godina zanemarljiv formiulacija da imaju teškoće zbog rominga, struktrutačka pet napomena veće u odnosu na potraživanja potencijalni problem ujednačena kratkoročne ogromne investicije nisu doprinele adekvatnom popravljanju stanje, grca u dugovima, mene zanima kad je završio akvizicija kako će da poveća kad nije mogao prošle godine , na osnovu čega će na konsolidovanom nivou, na osnovu čega će pri ome on sam sebi pravi optički kabl Telenoru, tako da on može da im otme deo pretplatnike , a prihodi za izdavanjee otpike su mali, on rizikuje postavlja se pitanje šta će da radi sa povećanjem kada Telenor uđe stvarno i počne da nudi njihovim korisnicima , pola korisnika multimedija ako ponudi konkurentnije usluge problem što intenzivno zadužuje a to se ne efektuira , a dugovi se moraju vraćati TAČKA petmoratorijum - kada nije imalo u naplati svojih usluganeometano zbog kovida povećana je i njima odlažete obaveze ako nemate probleme sa likvidnišću a kamata ide... nema smanjenje duga, pripis kamate 50 miliona evra i pored toga emitovao korporativne obveznice , više od pola je od poslovnih banka kupila NBSinvesticije se ne isplaćuju jer prihoda povećao prihde ili smanjio rashode izmene računovodstvenih pravila iznos kojise računa kao trošak 140 mil imate4 dobiti produžene optiku duplirali amortizacione stope onda ta daibti nemamo računicu amortizacije trošak 40-50 na amortizaciju ogromne stope amortizacije da ste ostali kao 2019. godine možda bi imali gubitak, jedan od pokazatelja da u kompaniji ništa prirodni pad, TAČKA PET o kratkoročnim obavez za koje stavke amortizacioni period veštački, ne ulazti u to da li je opravdano ogomna stavka

Srbija

Tribina: Koliko su bezbedni podaci u vašoj firmi?

Koliko su podaci o zaposlenima u svakom preduzeću zaštićeni od: hakera, poslodavca, kolega? Kako zaštititi podatke o klijentima od spoljnih napada i nepažnje ili zloupotrebe od strane zaposlenih? Kako Zakon o zaštiti podataka o ličnosti reguliše ova pitanja i da li je doprineo bezbednosti otkad je počeo da se primenjuje u avgustu 2019. godine?Ovo će biti teme tribine “Koliko su bezbedni podaci o ličnosti u vašoj firmi – šta smo naučili (ili nismo) tokom dve godine primene Zakona o zaštiti podataka o ličnosti?” koja će biti održana uživo u hotelu Crowne Plaza 16. juna od 10.00 do 12.00 časova.Da li firma sme da nam meri temperaturu (VIDEO) Na tribini će učestvovati predstavnici Kancelarije Poverenika za zaštitu informacija od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Udruženja banaka Srbije, kompanije Coming - Computer Engineering, Advokatske kancelarije Tomić Sinđelić Groza (TSG), Generali osiguranja, Asseco SEE (ASEE).Tribina se organizuje u okviru Inicijative za jačanje bezbednosti podataka i namenjena je poslodavcima, zaposlenima, vlasnicima preduzeća i menadžmentu, kao i preduzećima koja rukuju podacima drugih preduzeća.Cilj je da se pojača svesnost poslodavaca i zaposlenih o značaju podataka i pratećih propisa - prvenstveno Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, da se ukaže na opasnosti usled gubitka podataka, mogućnosti preventive i zaštite i da se – kroz povećanje informisanosti zaposlenih o posledicama i potencijalnim kaznama – doprinese smanjenju zloupotrebe podataka.Za prisustvo događaju neophodno je prijavljivanje na office@beriskprotected.rs a zbog ograničenog broja mesta biće obezbeđen i direktan prenos preko Youtube kanala BeRiskProtected - onlajn praćenje je otvoreno za sve zainteresovane.Ima problema u zaštiti podataka klijenata banaka

Srbija

Od večeras ponovo radi noćni prevoz u Beogradu

Na teritoriji grada Beograda se od večeras uspostavlja noćni javni prevoz, saopštili su iz Sekretarijata za javni prevoz.U skladu sa novim epidemiološkim merama i produženog vremena rada sektora usluge, od večeras se uspostavlja noćni javni prevoz putnika na teritoriji grada Beograda, navodi se u saopštenju.Noćni prevoz će otpočeti sa radom na sve 24 linije.Red vožnje za svaku liniju nalazi se na sajtu Sekretarijata za javni prevoz www.bgprevoz.rs, ističe se u saopštenju.

Srbija

Digitalni kovid-sertifikati od danas i na šalterima pošta

Građani će od sutra moći da, pored Portala eUprava, Digitalni zeleni sertifikat dobiju i na šalterima 200 pošta širom zemlje uz važeći pasoš, saopštila je Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu.Izdavanje sertifikata je za građane besplatno, ceo proces - od podnošenja zahteva do izdavanja dokumenta traje svega nekoliko minuta.Digitalni zeleni sertifikat dobiće i nevakcinisani koji su preležali kovid Digitalni zeleni sertifikat biće dostupan i u poštama na graničnim prelazima, kao i u pošti na aerodromu Nikola Tesla u Beogradu (Terminal 1 u prizemlju), piše na sajtu Kancelarije.Spisak pošta u kojima je omogućeno izdavanje Digitalnog zelenog sertifikata dostupan je na sajtu Pošte Srbije i možete ga videti na linku.Proradilo izdavanje digitalnih sertifikata o vakcinaciji

Srbija

Ko je u obavezi da izdaje elektronske fakture?

Prema najavama Vlade Srbije, od 1. januara 2022. godine subjekti javnog sektora biće u obavezi da primaju i izdaju e-fakture između sebe. Od januara 2023. godine ceo privatni sektor biće u obavezi da bude osposobljen za prijem i slanje e-faktura, a celokupan trošak njihovog uvođenja trebalo bi da košta nekoliko stotina miliona dinara.Obavezu izdavanja elektronske fakture imaju, kako podseća Privredna komora Srbije (PKS) u najnovijem broju lista Preduzetnik imaju sledeći subjekti:- subjekti privatnog sektora po osnovu međusobnih transakcija,- subjekt privatnog sektora po osnovu transakcije sa subjektom javnog sektora,- subjekt javnog sektora po osnovu transakcije sa subjektom privatnog sektora,- subjekti javnog sektora po osnovu međusobnih transakcija,- poreski punomoćnik stranog lica u Republici Srbiji, u smislu propisa kojima se uređuje porez na dodatu vrednost, po osnovu transakcija sa subjektima privatnog i javnog sektora.Podseća se da se kod pravila u standardizaciji elektronskih faktura, međunarodni i evropski standardi preuzimaju u nacionalnu standardizaciju u potpunosti i u celini, na engleskom jeziku ili prevođenjem na srpski jezik."Nacionalna komisija nema mandat da vrši bilo kakve izmene u tekstu standarda, tako da su originalna engleska verzija i odgovarajuća srpska verzija identične", stoji u odgovoru lista Preduzetnik čitaocima.POMEREN ROK ZA PRIMENU ZAKONA O ELEKTRONSKOM FAKTURISANJU PKS podseća i da je Ministarstvo kulture i informisanja u PKS dostavilo mišljenje u skladu sa kojim se usled otežanih uslova poslovanja produžava rok za izradu obaveznih normativnih akata do 31. decembra 2021. godine.Obaveza dostavljanja prepisa arhivske knjige nastaje 2022. godine, odnosno, kako se navodi, prepis će se dostavljati do 30. aprila 2022.Da li privredni subjekt, kod koga je došlo do smanjenja broja zaposlenih za više od 10% bez njegove krivice, gubi prava na direktna davanja po osnovu  ublažavanja posledica prouzrokovanih Kovidom-19?U novom broju Preduzetnika PKS podseća i da za gubitak prava na direktna davanja države nije od značaja razlog prestanka radnog odnosa radnika koji je zaposlen kod nekog poslodavca ( poput odlazka u penziju, smrti radnika, prestanka radnog odnosa po zahtevu radnika, itd).Podseća se i da preduzetnik kome je utvrđeno pravo na paušalno oporezivanje, taj način oporezivanja koristi sve dok ispunjava uslove propisane Zakonom o porezu na dohodak građana (članovi 40,41 i 42)."Ako se uslovi ne menjaju - ne postoji obaveza da se do 31. oktobra tekuće godine, za narednu godinu podnese zahtev za paušalno oporezivanje nadležnom poreskom organu", stoji u odgovoru Preduzetnika svojim čitaocima.

Srbija

Od ponoći vakcinisani mogu da se prijave za 3.000 dinara

Građani koji su do danas, 31. maja, primili makar jednu dozu vakcine će od ponoći da se prijave za 3.000 dinara preko sajta pmi.trezor.gov.rs.Za prijavu će biti potrebno da se upiše matični broj, broj važeće lične karte i da se odabere banka u kojoj želite da primite uplatu, objasnio je ministar finansija Siniša Mali.Napomenuo je da se za ovu meru podrške vakcinisanim građanima penzioneri ne prijavljuju, dok za lica u Zavodu za izvršenje krivičnih sankcija prijavu podnosi Uprava za izvršenje krivičnih sankcija.Digitalni zeleni sertifikat dobiće i nevakcinisani koji su preležali kovid On je najavio i da će od petka, 4. juna, početi sa radom kontakt centar za prijavu telefonom, a broj će biti objavljen pred početak njegovog rada.Prijava za 3.000 dinara podrške imunizovanim građanima biće moguća do 15. juna, dok će isplate biti realizovane odmah po završetku prijave.

Srbija

Broj korisnika TikToka u Srbiji se za godinu dana utrostručio

Broj korisnika društvene mreže Tik Tok u Srbiji porastao je čak tri puta u prethodnih godinu dana, pokazalo je istraživanje Social Serbia 2021 koje je sprovela agencija Pioniri. Istraživanje je pokazalo velike promene u korišćenju interneta i društvenih mreža.Istraživanje donosi i odgovor na pitanje o kome se prethodnih meseci dosta diskutovalo da li Tik Tok zaista koriste samo "klinci" ili je on ipak primamljiv i ostalim ljudima.Facebook je, prvi put posle nekoliko godina, zabeležio rast broja korisnika i time prekinuo svoj višegodišnji trend pada.Rezultati pokazuju i da su se nedavni bezbednosni problemi aplikacije WhatsApp negativno odrazili na njenu upotrebu kod domaćih korisnika.S druge strane, broj korisnika Telegrama, aplikacije za dopisivanje koja je predstavljana kao najbolja alternativa WhatsAppu, je dupliran.U proteklih godinu dana, informisanje građana o aktuelnim društveno-političkim temama postalo je naročito značajno, pa podaci pokazuju da se najčešće informišemo putem internet portala, društvenih mreža i televizije koju preferira nešto stariji deo populacije.Iako je odavno ustaljeni format na globalu, podcast kod nas upravo doživljava ekspanziju, ali se više prate domaći nego strani sadržaji.DOMAĆI BRENDOVI NEDOVOLJNO PRIPREMLJENI ZA TIK TOK GENERACIJU Poverenje koje korisnici mreža imaju u influensere je stabilno, poverenje u onlajn reklame sve veće. Istraživače je pozitivno iznenadilo da 65% korisnika neće odmah da preskoči video-oglas koji ga prekida u gledanju nekog sadržaja, ukoliko je on zanimljiv.Prvo post-pandemijsko istraživanje Pionira sprovedeno je u saranji sa istraživačkom agencijom Smart Plus Research i prošireno je novim temama. Obuhvatilo je nešto mlađe ispitanike u odnosu na prethodna izdanja.U istraživanju koje je sprovedeno onlajn učestvovala je domaća populacija starosti od 12 do 64 godine.Na sledećem LINKU dostupni su i drugi nalazi istraživanja, kao i način da se dođe do detaljnijeg izveštaja i dublje demografske analize.

Srbija

BDP-a Srbije u prvom tromesečju veći za 1,7 odsto

Rast bruto domaćeg proizvoda (BDP-a) u prvom kvartalu 2021. godine, u odnosu na isti period 2020. godine, iznosio je 1,7%, saopštio je Republički zavod za statistiku. Rast BDP-a u prvom kvartalu ove godine bio je 1,9% u odnosu na prethodni.U prvom kvartalu 2021. godine, u odnosu na isti period lane, značajan rast zabeležen je u sektoru građevinarstva - 19,5%, zatim trgovine, popravke motornih vozila, saobraćaja, skladištenja, usluga smeštaja i ishrane - 5,3%, kao i u sektoru industrije, snabdevanja vodom i upravljanja otpadnim vodama - 3,5%.Značajan realni pad zabeležen je u sektoru stručnih, naučnih, inovacionih i tehničkih delatnosti i administrativnih i pomoćnih uslužnih delatnosti - 6,6% kao i u sektoru umetnosti, zabave i rekreacije, ostalih uslužnih delatnosti i delatnosti domaćinstva kao poslodavca - 11,7%.Posmatrano po agregatima upotrebe BDP-a, u prvom kvartalu 2021. godine, u odnosu na isti period lane, realni rast zabeležen je kod bruto investicija u osnovna sredstva - 10,0% i izvoza robe i usluga - 7,9%.Realni pad zabeležen je kod troškova za finalnu potrošnju domaćinstava - 1,9%, zatim za finalnu potrošnju neprofitnih institucija koje pružaju usluge domaćinstvima (NPID) - 3,6%, izdataka za finalnu potrošnju države - 0,6% i uvoza robe i usluga - 1,4%.Deficit budžeta Srbije u 2020. godini, kako je ranije prenela Nova ekonomija bio je 459,1 milijardu dinara, pa je javni dug dostigao 56,8% BDP-a.Srpska ekonomija je prošle godine posle nekoliko godina rasta, doživela recesiju. Rast BDP-a u 2021. godini Svetska banka je tada projektovala na 2,9%.BUDŽETSKI DEFICIT DOSTIGAO 56,8 ODSTO BDP-A

Srbija turizam

Novom vlasniku Kuršumlijske Banje bliskom SNS-u 2,5 miliona evra subvencija

Za kupovinu i rekonstrukciju Banjskog kompleksa “Žubor” u Kuršumlijskoj Banji firma AD Planinka dobila je 2,5 miliona evra državne pomoći, pokazuje Ugovor o dodeli sredstava. Subvecija je tako premašila cenu po kojoj je Kuršumlijska Banja i prodata AD Planinci. Generalni direktor preduzeća Radovan Raičević je odbornik Srpske napredne stranke u Kuršumliji.Planinka je u januaru 2020. godine kupila hotel „Žubor” u Kuršumlijskoj Banji koji zauzima oko 16 hiljada kvadrata sa pratećim objektima i 95,9 hiljada kvadrata zemljišta za nešto više od 1,4 miliona evra.Nešto više od četiri meseca pre zvanične kupovine, u septembru 2019, Planinka je podnela prijavu za dodelu sredstava za realizaciju projekta koji se odnosi na kupovinu i rekonstrukciju Banjskog kompleksa u Kuršumlijskoj Banji. U martu 2021. godine Ministarstvo privrede je u saglasnosti sa Zaključkom Vlade AD Planinci odobrila 2,5 miliona evra podsticaja koji bi trebalo da bude isplaćen u dve tranše u toku 2021. i 2022. godine.Prodate Mataruška i Bogutovačka banja za 1,84 miliona evra Od momenta prijave do kraja 2021. godine Planinka je u obavezi da zaposli najmanje 70 novih radnika na neodređeno vreme i da u istom roku uloži 12,4 miliona evra.AD Planinka poseduje i hotel “Radan” u Prolom Banji i hotele “Kopaonik”, “Jelek” i “Bela jela” u Lukovskoj Banji, a osnivači su i “Specijalne bolnice za rehabilitaciju Prolom Banja”, piše u ugovoru o dodeli državne pomoći.Planinka takođe puni flaširanu Prolom vodu, a preduzeću je 1995. na staranje dat i park Spomenik prirode Đavolja Varoš, piše na sajtu preduzeća.U septembru 2019. godine Planinka je dobila 1,6 miliona evra subvencija za izgradnju hotela “Bela jela” u Lukovskoj Banji. Subvencija je dodeljena nakon što je završena prodaja Kuršumlijske banje, ali pre nego što je ugovor i overen.Savet za borbu je zbog toga izrazio sumnju da u čitavom procesu ima nezakonitih radnji i korupcije i ocenio da je Kuršumlijska Banja prodata Planinci po ceni koja je duplo niža od tržišne i one koju je procenjivala poreska uprava, prenele su Južne vesti.Direktori iz redova SNS-aMenadžment Planinke je usko povezan sa Srpskom naprednom strankom (SNS).Generalni direktor Radovan Raičević je odbornik SNS u Skupštini opštine Kuršumlija, a od 2012. do 2014. je bio i narodni poslanik iste partije.Mediji su u septembru 2019. izvestili da je Raičevića napao nepoznati muškarac koji je upao u njegovo dvorištu, a tada su ga, između ostalog, predstavljali i kao bivšeg predsednika Okružnog odbora Srpske napredne stranke.AD Planinka nema većinskog vlasnika već se nalazi u vlasništvu firmi Prolomplast (20,3%), Lukovodrvo (14,6%), Pilatovica (4,4%) i Bele Crkve (4,3%), dok se ostale akcije nalaze u rukama malih akcionara.Milenijum Resort gradi i hotel u Vranjskoj Banji Sva četiri preduzeća nalaze se u vlasništvu fizičkih lica koji su akcionari Planinke.Prolomplast je privredno društvo osnovano 2007. godine, a direktor je Miomir Milić, zastupnik Košarkaškog kluba Kuršumlija.Direktor Lukovodrva je Zlatko Veljović koji je i član opštinskog veća Kuršumlija od 2012. godine, pokazuju podaci Agencije za borbu protiv korupcije. Prošle godine je na ovo mesto reizabran na predlog naprednjaka, objavile su Južne vesti. Veljović je akcionar Planinke, Lukovodrva i Bele Crkve.Direktor Pilatovice, preduzeća iz Kuršumlije je Milovan Vuković, odbornik SNS-a u Skupštini opštine Kuršumlije.Sve veći broj kafana "na dobošu" Sajt “Priče sa dušom” je 2017. godine objavio priču o ljudima koji vode AD Planinku gde se navodi da je reč o “jednom od poslednjih preduzeća u Srbiji koje je u rukama radnika, odnosno koje nema većinskog vlasnika”.“Više od dve trećine zaposlenih su porodično povezani, to su muž i žena u prvom redu, a kako je vreme odmicalo počela su i deca da se zapošljavaju”, piše u tekstu.Iz AD Planinke Novoj ekonomiji do objavljivanja teksta nije odgovoreno kako će izgledati rekontrukcija Kuršumlijske Banje niti koliko je radnika do sada zaposleno.

Srbija

Kako se školujemo u pandemiji

Fondacija Friedrich Ebert u saradnji sa Busines Info Group vas poziva na online događaj u okviru projekta FORUM MLADI I DRUŠTVO: KAKO SE ŠKOLUJEMO U PANDEMIJI?  koji se održava u petak, 04. Juna u 10 – 11:30 časova.Možete se registrovati OVDE.Nakon registracije, dobićete konfirmacionu poruku koja sadrži link za pristupanje onlajn događaju.Duže od godinu dana, kuće i roditelja i nastavnika pretvorene su u učionice. Sa učenicima se komuniciralo preko Viber grupa, TV ekrana, Google  učionica i raznih drugih platformi. Iskustva sa kovid nastavom su različita, ali se ističu isti problemi: nedostatak opreme i kod dece i kod nastavnika, preobimno gradivo, deca koja ne shvataju ozbiljno onlajn časove, stres, zdravstveni problemi i kod dece i kod nastavnika, i kod roditelja. Na kraju još jedne kovid školske godine, koju ocenu bi roditelji, nastavnici i deca dali za organizaciju nastave na daljinu? Glavni izazovi u  proteklih godinu dana: Da li su samo ogoljeni stari izazovi u prosveti ili ima i novih? Da li će uopšte i koliko trpeti znanje i obrazovanje dece? Ideje i nova rešenja koja su se rodila u kovid nastavi: Da li je baš sve tako crno?Smiljana Jošić, Institut za pedagoška istraživanja Vesna Vojvodić Mitrović, GSPRS "Nezavisnost"Violeta Alfeldi, učiteljica, OŠ Vladislav RibnikarModeratorka: Ivana Pavlović, novinarka Nove ekonomijeRadujemo se Vašem učešću!

Srbija

„Izmene zakona o pristupu informacijama će smanjiti prava građana“

Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave objavilo je nacrt izmena Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Koalicija za slobodu pristupa informacijama, Koalicija za pristup pravdi, Koalicija za slobodu medija i Nacionalni konvent o Evropskoj uniji smatraju da će najavljene izmene smanjiti prava građana u toj oblasti.Nevladine organizacije napominju da nacrt izmena ne sadrži rešenja za neke od najkrupnijih problema u ostvarivanju prava na pristup informacijama od javnog značaja:"Naročito ističemo da bi uvođenje novih rešenja kojima se umanjuje dostiguti nivo prava na pristup informacijama i njegove zaštite bilo ne samo loše, nego i neustavno", naglašava se u saopštenju.Prema mišljenju tih organizacija, nacrtom se predlaže veći broj osnova za ograničavanje prava na pristup informacijama. Jedna od njih je mogućnost da se informacija uskrati ukoliko bi se njenim davanjem ugrozio položaj na tržištu društava kapitala, ili ukoliko bi se time povredio poslovni interes pravnih ili fizičkih lica."Posebno zabrinjava brisanje dužnosti da organ sprovede test javnog interesa pre nego što uskrati informaciju zbog toga što je reč o tajnim podacima. Time se otvaraju vrata za širenje postojeće loše prakse da se pod velom tajnosti od građana kriju informacije koje su od javnog značaja", tvrde predstavnici civilnog sektora.Dodaju da novi nacrt predviđa da političke stranke i verske zajednice nemaju obavezu dostavljanja informacija građanima, medijima ili drugima koji su zainteresovani za njihov rad, čak ni u slučaju kada su većinski finansirane iz javnih izvora, a podatke o korišćenju tih sredstava nisu dostavili državnim organima.Takođe, pripadnici civilnog sektora smatraju da se izuzimanjem Narodne banke Srbije iz nadležnosti Poverenika za informacije od javnog značaja dodatno otežava i produžava postupak dobijanja informacija o radu te institucije. Ocenjuju i da nacrt novog zakona ne donosi unapređenja u nekim "problematičnim" oblastima kao što je pravo na žalbu u situacijama kada zahteve za pristup informacijama ignoriše Vlada ili neka od njenih službi. TRANSPARENTNOST: PORESKA KRIJE INFORMACIJE O OPOREZIVANJU FRILENSERA "Stoga pozivamo sve organizacije, strukovna udruženja, aktiviste, medije i pojedince da aktivno učestvuju u procesu javne rasprave, dostave svoje komentare i sugestije Koaliciji za slobodu pristupa informacijama na e-mejl adresu office@partners-serbia.org i pomognu nam u borbi za očuvanje i unapređenje prava na pristup informacijama od javnog značaja", stoji u saopštenju. Nevladine organizacije tvrde da je u januaru 2021. godine nadležno ministarstvo formiralo novu Radnu grupu za navedene zakonske izmene, bez uključivanja javnosti u taj proces.Navode da većina njihovih predloga nije našla svoje mesto u zakonskim izmenama. Ipak, kao pozitivno ističu prihvatanje predloga da sva preduzeća u većinskom državnom vlasništvu ipak ostanu obveznici Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.Proces izmena i dopuna Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja započet je još 2018. godine, a javna rasprava o najavljenim izmenama trajaće do 16. juna 2021. godine.

Srbija

Deca sa smetnjama u razvoju i kovid škola: Nijedno rešenje nije bilo dobro

Skoro 80 odsto roditelja i nastavnika smatra da onlajn nastava nije bila primerena učenicima sa smetnjama u razvoju, pokazalo je istraživanje portala Nova ekonomija. Među ključnim problemima sa kojima su se učenici, njihovi roditelji i nastavnici suočavali tokom nastave u pandemiji, prednjači nedostak opreme (to je navelo 27 odsto ispitanika) i nedovoljna informatička pismenost da bi se pratila nastava na daljinu (26 odsto).Svaki peti anketirani je istakao da je bilo teško ispoštovati epidemiološke mere, a sličan procenat je naveo da materijali koje su dobijali nisu bili prilagođeni ovim đacima.„Nijedna solucija nije bila dobra. Ako dolaze u školu nijedna mera ne može da bude ispoštovana, tako da su i ostala deca i mi ugroženi. Ako ostanu kod kuće, gube, jer nijedan vid nastave sa tom decom nije izvodljiv. Roditelji koji rade ne mogu stalno ostaju kod kuće sa decom. Niko nije imao rešenje, ni sluha, pa smo došli do toga da se roditelji ljute na defektologe što s pravom strahuju za svoje i zdravlje svoje dece ako neki učenici ne poštuje mere, a defektolozi se ljute na direktore što balansirajući i ne želeći nikom da se zameraju, ne preduzimaju ništa da reše probleme.Deca najviše ispaštaju u svakom slučaju“, ističe nastavnik koji je učestvovao u anketi našeg portala.Među komentarima su i zapažanja roditelja da je „onlajn nastava postojala samo na papiru, a u stvarnosti je dete bilo kući bez nastave“, te da „dete koje se školuje po IOP-u ne može da prati nijedan vid nastave sem individualne i to u direktnom kontaktu zbog specifičnih smetnji“. Zbog skraćenih časova neka deca su više vremena provodila u boravku gde je veći epidemiološki rizik, a manje stimulativno okruženje i nema ciljanog rada defektologa. „Potpuno je besmisleno skratiti časove na 30 minuta, jer teško možete kvalitetno da rasporedite vreme tako da nastava bude interaktivna“, smatra jedan učesnik ankete.Roditelji su ukazali i na problem da je ovim učenicima neophodna socijalizacija i da je, bez obzira što su se neki nastavnici trudili da organizuju nastavu, deci sa smetnjama u razvoju nedostajalo da idu u školu i viđaju svoje drugove. Nastavnik koji predaje praktičnu nastavu kaže da su onlajn časovi izvođeni tako što su đaci dobijali video-snimke, ali učenica sa smetnjama u razvoju ne zna da koristi materijal pa se očekivalo da roditelji budu najveća podrška. Njegov utisak je da nisu bili.Međutim, ima i onih koji su pohvalili požrtvovanost roditelja bez čije pomoći ne bi uspeli da realizuju nastavu, a među, doduše retkim, pozitivnim utiscima je komentar nastavnika da je onlajn nastava „omogućila zanimljive načine vežbanja gradiva, a u direktnom video-sastanku smo čitali sastave, pevali, recitovali i pričali o doživljajima u vreme pandemije“.U anketi je ukazano da mnoga deca sa smetnjama u razvoju potiču iz porodica lošijeg materijalnog stanja pa ne mogu da prate onlajn nastavu. Branka Roganović, defektološkinja u Srednjoj zanatskoj školi u Beogradu, slaže se sa da je i na učenike i za nastavnike najteži rad na daljinu. - Naša deca u prvoj godini imaju 18 časova prakse, a to je neizvodljivo da se radi na daljinu. Samo 20 odsto dece je moglo da koristi Gugl učonicu. Mnogi naši učenici nemaju tehničkih mogućnosti za onlajn nastavu, nemaju pametne telefone, računar, internet…Definisani su standardi nastave na daljinu koje ne možemo da ispunimo. Mi nastavnici smo se trudili, slali deci materijale, nekima čak i poštom kada jedan period nije bilo nastave u školi. Od početka drugog polugodišta smo se vratili. Učionica je naše carstvo. Kada su u školi imaju veću motivaciju, deci je veoma bitna socijalizacija, da se druže. Za njih je najbitnija interaktivna nastava – navodi Roganović za portal Nova ekonomija.V. S. 

Srbija

Domaći proizvođači uniformi opremaju radnike ruskog Aeroflota

Srpski proizvođači radnih uniformi, zaštitne odeće i obuće za specijalne namene dogovorili su saradnju sa ruskom grupom Etalon Centar i sklopili poslove vredne preko milion evra, saopštila je Privredna komora Srbije. Među ugovorenim poslovima nalaze se i cipele za stjuardese ruskog nacionalnog avio-prevoznika.U toj rusko-srpskoj saradnji će učestvovati tri kompanije iz Srbije KS sistem, Leon i Tigar obuća, a ugovori će biti realizvoani do kraja godine.Grupa kompanija Etalon Centar je proizvođač i distributer radne i zaštitne odeće, obuće za specijalne namene, kao i lične zaštitne opreme.Zainteresovana je za saradnju sa kompanijama iz Srbije, imajući u vidu kvalitet srpskih proizvoda, konkurentne cene i Sporazum o slobodnoj trgovini između Srbije i Rusije, napominju u PKS.Etalon Centar mesečno isporuči oko 100.000 pari obuće na tržišta Rusije i Zajednice Nezavisnih Država (ZND)."Realno je očekivati da se srpska specijalna zaštitna radna obuća i odeća za varioce, energetičare, naftaše uskoro koristi u  najznačajnijim ruskim industrijskim kompleksima", kaže predstavnik PKS u Moskvi Dejan Delić.Ruski partneri iz tekstilnog sektora zainteresovani su za saradnju sa proizvođačima i uvoz dečije odeće i obuće iz Srbije. U protekloj godini, kako se navodi tekstilna industrija Srbije je na tržište Ruske Federacije izvezla robu u vrednosti od 85,6 miliona dolara.KOJE SU AVIO-KOMPANIJE NAJTAČNIJE I NAJBEZBEDNIJE U SVETU? Rusija je po vrednosti uvoza tekstilnih proizvoda četvrti spoljnotrgovinski partner Srbije, a najzastupljeniji izvozni proizvod već nekoliko godina su ženske čarape.Napominje se i da su velike mogućnosti za izvoz radne i gumene obuće, kao i obuće namenjene medicinskim radnicima kako na ruskom tako i na tržištu Zajednica Nezavisnih Država.Izvoz obuće iz Srbije u Rusiju je predhodne godine iznosio oko sedam miliona dolara, a u proteklih nekoliko dana dogovoren je izvoz obuće u vrednosti od milion dolara.Stjuardese ruske nacionalne avio kompanije Aerofolot već nekoliko godina nose cipele proizvedene u Srbiji. Taj posao je putem međunarodnog tendera dobila jedna kompanija iz Srbije koja je kvalitetom i rokovima sporuke zadovoljila visoke standarde te kompanije. Očekuje se da se njeni proizovdi pojave i na ruskom maloprodajnom tržištu.

Srbija

Naredne godine budžetska mesta za skoro 30.000 studenata

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja saopštilo je da će predstojeće školske 2021/2022. godine na biti 29.424 mesta za budžetske studente na osnovnim akademskim, stukovnim, master i doktorskim studijama.Beogradski univerzitet će ove godine na budžet upisati 9.901 studenta, Univerzitet u Kragujevcu 2.682 studenta, Univerzitet u Nišu 3.299 studenata, Univerzitet u Prištini 1.206, Univerzitet u Novom Pazaru 708 studenata i Univerzitet umetnosti u Beogradu ukupno 287 studenata.Na master studije na budžetu biće upisana 5.953 studenta, a na doktorske studije 776.S obzirom na to da se odlukom Vlade Srbije utvrđuje samo broj studenata koji se finansiraju iz budžeta Republike, broj samofinansirajućih studenata koji se mogu upisati u prvu godinu biće poznat nakon što visokoškolske ustanove raspišu konkurse za upis.Vlada Vojvodine doneće odluku o broju studenata na Univerzitetu u Novom Sadu, dodaje se u saopštenju.GODIŠNJE 242.000 STUDENATA UPIŠE FAKULTET, 42.500 DIPLOMIRA U ministarstvu navode da će od ove godine biti dostupne i dualne akademske i strukovne studije.Ukupan broj studenata koji se mogu da se upišu u prvu godinu studijskih programa osnovnih strukovnih, akademskih i integrisanih studija je 18.083, dok je broj studenata koji će upisati prvu godinu studijskih programa osnovnih strukovnih studija 4.612.Od ovog broja, 507 studenata upisuju se po afirmativnim merama i to su studenti sa invaliditetom, pripadnici romske nacionalnosti i državljani Srbije koji su završili srednju školu u inostranstvu.U školskoj 2019/20. godini najviše studenata upisalo je neki od fakulteta na državnim univerzitetima u Srbiji, njih 175.995 , dok je privatne univerzitete upisalo 28.632 ljudi.

Srbija

Ponovo oglašena prodaja rudnika Korlaće kod Raške

Agencija za licenciranje stečajnih upravnika ponovo je oglasila prodaju Privrednog društva Rudnik Korlaće a.d. iz Brvenika kod Raške. Početna cena na javnom nadmetanju iznosi 14 miliona dinara.Najvažniju imovinu stečajnog dužnika čine zemljište i objekti u Brveniku, garaža u Raškoj, oprema, vozila, sitan inventar i zalihe, kao i sporna prava na objektima koji se nalaze na katastarskim parcelama u KO Pavlica.Javno nadmetaje za drugu prodaju Rudnika Korlaće a.d. održaće se 8. jula 2021. godine na adresi Agencije za licenciranje stečajnih upravnika.Osnovna delatnost Rudnika Korlaće, koji je u stečaju od 2010. godine je eksploatacija ostalih nemetaličnih ruda i minerala.Prema podacima Centralnog registra hartija od vrednosti, najveći akcionar je Registar akcija i udela sa 69,99% emisija, a sa Akcionarskim fondom ima preko 70% vlasništva.Ostale akcije rudnika Korlaće su u vlasništvu fizičkih lica.Rudnik je registrovan za ekspoloataciju ostalih nemetaličnih ruda i minerala, a Privredni sud u Kraljevu prglasio je njegovo bankrotstvo u martu 2011. godine.U OKOLINI VALJEVA S EISTRAŽUJE LITIJUM, ISPLATIVOST RUDNIKA ZA SADA UPITNA

Izdanja

Broj 113, Septembar 2024.

Broj 113

Septembar 2024.
Broj 112, Jul 2024.

Broj 112

Jul 2024.
Broj 111, Jun 2024.

Broj 111

Jun 2024.
Broj 110, Maj 2024.

Broj 110

Maj 2024.
Broj 109, April 2024.

Broj 109

April 2024.
Broj 108, Mart 2024.

Broj 108

Mart 2024.
Broj 107, Januar 2024.

Broj 107

Januar 2024.
Broj 106, Decembar 2023.

Broj 106

Decembar 2023.
Broj 105, Novembar 2023.

Broj 105

Novembar 2023.