Broj 114, Oktobar 2024.
Broj 114, Oktobar 2024. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
Pretplata 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

Svetska banka: Prognoza rasta Srbije nepromenjena

U svojoj novoj prognozi Svetska banka zadržala je ocenu privrednog rasta Srbije za 2021. godinu na 5%, u svom novom izveštaju o ekonomskim prognozama u svetu.Kao međunarodna finansijska institucija, Svetska banka je ostala pri projekciji rasta naše ekonomije u 2021, godini, koju je aprilu povećala za 1,9 procentnih poena u odnosu na predviđanja iz januara.U novom izveštaju Svetske banke zadržana je i prognoza rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije za 2022. godinu na 3,7%. Ona je u aprilu takođe povećana za 0,3% u odnosu na januar, dok se za 2023. godinu projektuje stopa rasta od 3,9%.Na početku ove godine, Svetska banka je u januarskim prognozama predviđala rast Srbije u ovoj godini od 3,1% i rast od 3,4% u 2022.Svetska banka je u aprilu prognozirala da će stopa siromaštva u Srbiji blago opasti na 16,8% u 2021. godini.Tada je ocenjeno da na srednji rok regionalni sporovi i sporo napredovanje Srbije u procesu pristupanja EU mogu nepovoljno da utiču na spremnost investitora da ulažu u njenu ekonomiju.Izazovi na tržištu rada Srbije, kako je tada ukazala ukazala Svetska banka, ograničavaju prostor za veće unapređenje situacije na socijalnom planu, gde može da dođe i do pogoršanja zbog velikog "odliva mozgova".SVETSKA BANKA: U SRBIJI OVE GODINE RAST BDP-A 5 ODSTO

Srbija

Institut iz Banja Luke projektuje Aerodrom Trebinje

Institut za građevinarstvo iz Banja Luke dobio je posao izrade planske i projektno tehničke dokumentacije Aerodroma Trebinje koji je naručilo preduzeće Aerodromi Srbije. Planirani Aerodrom trebalo bi da se nalazi oko 14 kilometara zapadno od centra Trebinja, u blizini mesta Taleža. Kompleks aerodroma treba da obuhvata oko 282 hektara bez pristupnih saobraćajnica, navodi se u tehničkoj specifikaciji tendera.,Aerodromi Srbije osnivaju firmu Aerodrom Trebinje Aerodrom Trebinje trebalo bi da služi za obavljanje civilnog vazdušnog saobraćaja u dnevnim i noćnim uslovima tokom čitave godine.Projektant može da ponudi dve varijante dužine piste - jednu od minimalno 3 kilometra dužine, a maksimalno onoliko koliko je neophodno za sletanje i poletanje aviona Airbus A330-200 i drugu gde bi pista bila duga 3,5 kilometra.U toku 2023. godine Aerodrom Trebinje trebalo bi da ima 420 avio-operacija (poletanja i sletanja), a već naredne godine četiri puta više (1800 avio-operacija). Do 2037. broj operacija trebalo bi da nastavi da raste, da bi te godine dostigao broj od 21.086 poletanja i sletanja aviona. Beogradski aerodrom i u korona-krizi najprometniji u regionu Na taj način, u periodu 2023-2037. na Aerodromu Trebinje trebalo bi da bude ukupno preko 167 hiljada avio-operacija.Poređenja radi, Aerodrom “Nikola Tesla” u 2019. godini je imao ukupno 70.365 avio-operacija, Aerodrom “Konstantin Veliki” u Nišu u toku iste godine 3.934 avio-operacija, aerodrom u Sarajevu 13.671, Aerodrom u Banja Luci 2.563, u Tuzli 3.928 i u Mostaru 738 operacija u toku iste godine.Pre nedelju dana predsednik Srbije Aleksandar Vučić je povodom sastanka sa predstavnicima Republike Srpske najavio izgradnju “modernog aerodroma” u Trebinju koji bi “mogao da pobeđuje konkurenciju” objavio je portal TrebinjeLive.info.Poslovni.hr: Nije nezamislivo da na aerodromu u Trebinju bude ruska vojna baza  "Da tim aerodromom povežemo ne samo Hercegovinu, već i značajan dio Crne Gore i nekih drugih zemalja u regionu sa Beogradom i drugim evropskim centrima", rekao je tom prilikom Vučić, a preneo ovaj portal.Vlada Srbije je u septembru dala prethodnu saglasnost na Odluku o osnivanju Privrednog društva „Aerodrom Trebinje” d.o.o. Trebinje u Republici Srpskoj, koju je donela Skupština „Aerodromi Srbije” d.o.o. Niš, na sednici od 3. septembra 2020. godine, o čemu je Nova ekonomija već pisala.Portal TrebinjeLive.info je u septembru 2020. godine objavio je da osnovano preduzeće „Aerodrom Trebinje“ na čije čelo je postavlje Mladen Stanković, zaposlen u Aerodromu „Konstantin Veliki“ u Nišu.

Srbija

Cyber security u fokusu: Integrator – regionalna cyber security konferencija

O trendovima u cyber bezbednosti, security servisima, skladištenju podataka u Cloud-u, zaštiti poslovnih aplikacija, uspešnim damama u svetu cyber bezbednosti, o osiguranju i mnogim drugim temama razgovaralo se na dvodnevnoj regionalnoj cyber security konferenciji ,,Integrator’’ u organizaciji kompanije Sky Express.Najeminentniji IT stručnjaci iz zemlje i inostranstva predstavili su najnovije, nepristrasne i trenutno najrelevantnije informacije i prakse u oblasti informacione bezbednosti. ,,Kompanija Sky Express se bavi distribucijom i implementacijom naprednih softverskih rešenja za cyber bezbednost i uslugama u oblasti informacione bezbednosti na tržištu Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Albanije i Severne Makedonije. Kao jedan od regionalnih lidera u ovoj oblasti, kompanija Sky Express, i njen partnerski fond, Evolution Equity Partners iz Ciriha, imaju priliku ali i obavezu ne samo da opslužuju tržište regiona kvalitetnim security softverskim rešenjima već i da edukuju korisničku publiku i podižu zajedničku svest o direktnim i indirektnim opasnostima po bezbednost i integritet digitalnih podataka.Ideja nam je da se svake godine konferencija održava u drugoj zemlji regiona, u kojoj poslujemo, kako bismo podržali lokalne napore razvoja IT bezbednosne kulture, inicirali nove lokalne investicione poduhvate kroz naš fond Evolution Equity Partners i pomogli efikasnijoj zaštiti najosetljivijih poslovnih i ličnih podataka’’, istakao je CEO kompanije Sky Express, gospodin Majo Mićović. Sajber kriminal je u eksponencijalnom porastu, posledice napada su višestruke, od finansijskih, preko reputacionih do ekonomskog urušavanja kompanija.Preporuka kompanijama je da ovaj izazov shvate kao stalnu pretnju i da preduzmu korake u interesu zaštite osetljivih podataka, pre nego nastane šteta. Kompanija Sky Express se zahvaljuje partnerima ,,Integrator’’ konferencije na podršci: Evolution Equity Partners, VMware, Onapsis, LogPoint, Comtrade, Enetel Solutions, Security Scorecard, Open Systems, Airlock, Eperi i Dflabs.

Srbija

Sutra zadnji rok za plaćanje pete rate poreskog duga

Obveznicima koji su usled korona-krize odložili plaćanje dugovanog poreza i doprinosa rok za uplatu pete rate ističe sutra, 10. juna 2021. godine, saopštila je Poreska upravaPrivredni subjekt koji ne izmiri ratu u propisanom roku gubi pravo na odlaganje plaćanja obaveza po osnovu poreza i doprinosa koje su predmet odlaganja i celokupni preostali poreski dug dospeva danom gubitka prava na odlaganje plaćanja.Za dodatne informacije poreski obveznici mogu se obratiti Kontakt centru Poreske uprave na brojeve telefona 0700-700 007 i 011-33 10 111, kao i neposredno informisati na šalterima "Vaš poreznik" u 37 filijala širom Srbije.

Srbija

Odložena promena novih pravila za registraciju vozila

Registracija vozila posle 5. jula u Srbiji obavljaće se pod nepromenjenim uslovima, saopštila je, saopštila je Agencija za bezbednost saobraćaja. Razlog za to je što veliki broj vozila ne bi mogao da ispuni uslove, poput ograničene emisije štetnih gasova, koji bi se po novim pravilima zahtevali na tehničkom pregledu.Primena odredbi iz Pravilnika koje se odnose na kočnice, na uređaje za odvođenje i regulisanje izduvnih gasova kako se podseća odnosi se na merenje izduvnih gasova, posedovanje katalizatora, merenje ovalnosti kočnica, kao i druge odredbe koje su bile najavljene biće odložene na najmanje dve godine, navodi Agencija za bezbednost saobraćaja.Kako dodaju, izmene i dopune Pravilnika o podeli motornih i priključnih vozila i tehničkim uslovima za vozila u saobraćaju na putevima, omogućiće da građani i dalje registruju vozila pod nepromenjenim uslovima.Pravilnik je, podsećaju, donet 2012. godine i u nadležnosti je Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.Podsećaju i da je u toku 2021. formirana radna grupa koja je trebalo da unese izmene i dopune u pravilnik koji definiše pravila za registraciju.U radnoj grupi nalaze se predstavnici ministarstva saobraćaja, Uprave saobraćajne policije, Agencije za bezbednost saobraćaja, beogradskog Mašinskog fakulteta, Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu i AMSS–CMV.AMSS: NE TREBA VAM SLOBODAN DAN ZA REGISTRACIJE, SVE ĆE BITI GOTOVO ZA 30-TAK MINUTA

Srbija

Za tri nedelje počinje prečišćavanje otpadnih voda na Zlatiboru

Zvanično puštanje u rad postrojenja za preradu otpadnih voda na Zlatiboru planirano je za 29. jun 2021. godine, uoči Dana Opštine Čajetina, potvrdili su za naš portal u opštinskoj upravi. Postrojenje se gradilo nekoliko godina i nalazi se na reci Crni Rzav, blizu zlatiborskog naselja Obudojevica."Na taj način ćemo da regulišemo sve otpadne vode koje su zagađivale reku Crni Rzav i koje dalje idu u Drinu. Znači, sredićemo kompletno taj deo. Radi se i projekat za Sirogojno", kažu za Novu ekonomiju u Opštini Čajetina.Naglašavaju da se planira rešavanje tog pitanja i u samoj Čajetini. Postrojenje za Zlatiboru urađeno je i sredstvima opštine Čajetina i bespovratnim sredstvima u iznosu od 1,5 miliona evra, koja su dobijena od Republike Slovenije. Ukupna vrednost projekta je 4,5 miliona evra.Postrojenje je tehnički bilo završeno još prošle godine, ali je puštanje u rad odlagano zbog radova na strujnoj mreži koja vodi do postrojenja.Kako je raniej pisala Nova ekonomija, novo postrojenje za preradu otpadnih voda na Zlatiboru radi na principu takozvanih SBR bazena u koji se pune otpadnom vodom. Ona se kasnije prečišćava i iz nje se odvaja otpadni mulj.SRBIJI TREBA DO 300 NOVIH POSTROJENJA ZA PRERADU OTPADNIH VODAZLATIBOR USKORO DOBIJA POSTROJENJE ZA PRERADU OTPADNIH VODA Postrojenjem će upravljati JКP Vodovod Zlatibor.Foto: Nova ekonomija/ Vrhovi ZlatiboraPre izvesnog vremena putem društvenih mreža građani koji imaju kuće blizu reke Crni Rzav, žalili su se na stanje u kom se reka nalazi, ali se očekuje da će puštanjem u rad novog postrojenja taj problem sada biti rešen.U Srbiji postoji svega nekoliko postrojenja za preradu otpadnih voda, u Šapcu i u Vršcu. Koliki je problem u vezi sa otpadnim vodama u Srbiji govori i činjenica da Grad Beograd nema nijedno postrojenje za njihovo prečišćavanje.Kako je ranije pisao naš portal, Srbiji je potrebno oko 300 takvih fabrika. Za izgradnju beogradskog postrojenja za preradu otpadnih voda u Velikom Selu, na obali Dunava, potpisanI su sporazumI sa kineskom firmom China Machinery Engineering Corporation.Vrednost tih radova, je kako dodaje oko 270 miliona evra i za to je predviđen zajam od kineskih banaka.Čedomir Savković

Srbija

BASF otvorio konkurs za finansiranje startapa i inovatora

Najveća svetska hemijska kompanija BASF pokreće sopstveni Innovation Hub, koji će okupiti startape i inovatore iz 11 zemalja Centralne i Južne Evrope, među kojima će se naći i Srbija. U fokusu ovogodišnjeg konkursa su rešenja koja direktno ili indirektno doprinose stubovima Zelene agende, kao što su čista energija, održiva poljoprivreda i cirkularna ekonomija, navodi se u saopštenju."Narušavanje životne sredine i klimatske promene poslednjih decenija predstavljaju veliki izazov za čitav svet. Zbog toga su evropske države postavile cilj da, prve na planeti, postanu klimatski neutralan blok. Između ostalog, Evropska komisija je usvojila Zeleni plan (Green deal) kao skup mera za postizanje održive ekonomije, a na nama je da podržimo rešenja koja će to omogućiti. Innovation Hub konkurs je samo jedan od načina da podržimo Zeleni plan", izjavio je Simon Franko direktor kompanije BASF u Srbiji, Hrvatskoj i Sloveniji.Prijave za BASF Innovation Hub počinju danas i traju do 15. septembra u ponoć.U prvoj fazi takmičenja žiri će odabrati najbolju ideju iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Slovenije. Pobednička ideja će, u novembru, učestvovati na velikom BASF Innovation Hub finalu, zajedno sa najuspešnijim rešenjima iz drugih država.Pobednik lokalnog konkursa osvaja 2.500 evra, a najbolja ideja regionalne faze 5.000 evra.Mogućnost za ostvarivanje finansijske podrške imaju inovatori i startap timovi do pet članova, a osnovni uslov za učešće je da prijavljena ideja direktno ili indirektno doprinosi stvaranju rešenja za čistu, pouzdanu i pristupačnu energiju, rešenja za održivu poljoprivredu i rešenja koja omogućavaju prelazak na cirkularnu ekonomiju.Franko navodi da je nedostatak novčanih sredstava vrlo često glavni razlog zbog koga individualne ideje ne budu nikada realizovane i ističe da BASF želi da pruži bar malu podršku startapima i inovatorima."Postulati Zelene agende su vrlo široki, pa verujemo da će brojni inovatori prepoznati da upravo njihova ideja odgovara uslovima konkursa. Bilo da se radi o izolatorima za povećanje energetske efikasnosti, aplikacijama koje će optimizovati upotrebu vode prilikom zalivanja useva i električne energije u kućama i stanovima, modernim rešenjima za smanjenje plastičnog otpada ili potpuno revolucionarnom rešenju, BASF će pružiti novčanu podršku za razvoj najbolje ideje", rekao je Franko.Dodatne informacije o konkursu, uslovima i načinu za prijavljivanje dostupne su OVDE. 

Srbija

Beogradske pijace: Planiraju se podzemne garaže, liftovi…

Grad Beograd traži ponuđača koji bi uradio studiju izvodljivosti za rekonstukciju pijaca “Kalenić”, “Skadarlija” i “Banovo brdo”, pokazuju podaci Portala za javne nabavke.Nakon studije gradska uprava trebalo bi da sazna da li je investrianje opravdano sa “prostorne, ekološke, finansijske, tržišne i ekonomske tačke gledišta”, navodi se u specifikaciji tendera.Kako grad planira da uradi centralne gradske pijace?Pijaca “Kalenić”Planirana rekonstrukcija “Kalenić” pijace podrazumeva natkrivanje nadstrešnicama platoa na kome se nalaze tezge, ukupne površine oko 6.000 metara. Predviđeno je uklanjanje svih postojećih montažnih objekata, kao i rušenje kapije uz ulicu Maksima Gorkog koja prelazi građevinsku liniju. Sužavanje kapije je neophodno zbog proširivanja ove saobraćajnice, kako je predviđeno postojećim planovima, a što se i navodi u urbanističkom planu rekonstrukcije “Kalenića”.Prema urbanističkom projektu koji je objavljen na stranici Grada, nije planirano rušenje kapije u Njegoševoj ulici, već samo njena rekonstrukcija, dok se u obrazloženju tendera za izradu studije izvodljivosti navodi da je planirano njeno rušenje i projektovanje nove.Na “Kaleniću” je planirano i oformljavanje “gastro bloka” koji bi trebalo da ima više podcelina i da se nalazi u prostoru između dve kapije koji će zadržati “pretežnu uslugu prodaje, pripreme i konzumacije hrane”, piše u tenderskoj dokumentaciji.Planirano je i podizanje kapaciteta tezgi za oko 15 odsto, kao i rekonstrukcija Mlečne hale u “gabaritu i volumenu objekta”, dok će se njegova funkcija zadržati.Podsećamo, kompletna rekonstrukcija “Kalenića” trebalo je da bude završena još 2018, o čemu je Nova ekonomija, već pisala.Pijaca “Skadarlija”Planirano je da uklone svi postojeći objekti, i zidani i montažni.Predviđena je da se izgrade dve podzemne etaže, a iznad njih trg u dva nivoa.Pijaca bi nakon rekonstrukcije trebalo da bude podeljena u četiri celine:- Javna garaža sa više etaža (spratova) u koju se ulazi iz ulice Đorđa Jovanovića, kapaciteta oko 400 vozila.- Prostor za snabdevanje pijace - magacini, rashladne komore, smećara, pristup dostavnih vozila.- Donji nivo delimično natkrivenog trga na koji se ulazi iz Skadarske i iz obodnih ulica, a koji je “sistemom platoa i blagih rampi” povezan sa trgom koji je višem nivou. Predviđeno je da ovaj deo pijace radi u svim vremenskim uslovima, a da su toj celini nalaze objekti uprave, prodavnice hrane, mesa, ribe, mleča hala…- Na višem delu trga koji je okrenut prema ulici Džordža Vašingtona i Drinčićevoj ulici bi trebalo da se nalaze objekti za prodaju, pripremu i konzumaciju hrane.Na pijaci “Skadarlija” je planirano povećanje kapaciteta tezgi za 10-15 odsto, a svi nivoi će međusobno biti povezani liftovima, platformama za prenos tereta i odgovarajućim brojem stepeništa.Pijaca “Banovo brdo”Takođe se planira uklanjanje svih zidanih i montažnih objekata.Pijaca u Požeškoj bi trebalo da dobije podzemnu garažu za oko 400 vozila, kao i mlečnu halu i lokale za prodaju mesa, ribe i robe široke potrošnje.Otvoreni deo pijace bi delom trebalo da bude natkriven, gde će se na tezgama prodavati voće, povrće, poljoprivredni proizvodi i cveće.Predviđena je i lokacija za objekat upave, kao i prostor za snabdevanje pijace u okviru koga će biti magacini, rashladne komore, smećara, pomoćni prostor i pristup za dostavna vozila.I na ovom pijaci je planirano povećanje kapaciteta tezgi za 10-15 odsto i povezivanje liftovima, platformama za prenos tereta i stepeništima.Rok za podnošenje ponuda za izradu studije izvodljivosti je 22. jun. 

Srbija

Oglašen javni uvid za tri nove MHE u Doljevcu

Opština Doljevac oglasila je javni uvid nacrta olana detaljne regulacije za male hidro-elektrane Čečina, Orljane i Čapljinac koje bi trebalo da budu izgrađene na Južnoj Moravi. Javni uvid će trajati do 7. jula 2021. godine, a primedbe na nacrte planova dostavljaće se lično na adresu Odeljenja za urbanizam Opštine Doljevac.Na sajtu Opštine Doljevac navodi se da su sve tri mini-hidroelektrane pribranskog tipa snage oko 1680 kilovata (Кw). Svaka planirana MHE će se sastojati od pregrade sa niskim protočnim poljima, ribljom stazom, slapištem, ulaznom i izlaznom građevinom, mašinskom zgradom, pristupnim platoom i krilnim zidovima.Nacrti planskih dokumenata biće izloženi svakog radnog dana, od 7 00 do 15 00 časova, u zgradi opštinske uprave Doljevac, i na internet stranici Opštine Doljevac, na sledećem LINKU.Zainteresovanim pravnim i fizičkim licima koja vrše uvid u izložene Nacrte planskih dokumenata, pružiće se sve potrebne informacije i stručna pomoć, u vezi sa pojedinim rešenjima i eventualnim davanjem primedbi i sugestija (u kancelariji 22), navodi opštinska uprava Doljevca.U toku trajanja javnog uvida održaće se javna i prezentacija Nacrta planskih dokumenata za nove MHE 23.06.2021. godine u 12 časova, u sali Skupštine opštine Doljevac.ZAŠTO NOVI PROSTORNI PLANI NIJE USKLAŽEN SA EU STANDARDIMA? Javnom prezentacijom, kako se dodaje rukovodiće odgovorni urbanista  Miroljub R. Đorđević ispred obrađivača plana za tri nove MHE, preduzeća Ikoing PR Marija Plavšić iz Beograda.Napominje se da će voda iz reke nakon prolaska kroz turbine MHE, veće menjati svoje fizičke i hemijske karakteristike.MHE Čečina, kako se navodi u dokumentu gradiće se u nenaseljenom ataru mesta Čečina, na koritu reke Južna Morava, nizvodno od mosta na putu za to mesto. Naglašava se da se korito reke nalazi na izrazito ravnom terenu, aluvijumu reke, apa su obale "delimično nestabilne i osetljive na eroziju". Takože, kad Južnom Moravom dolaze velike vode dolazi i do manjih plavljenja.MHE Čapljinac gradiće se u ataru istoimenog sela, koji nije naseljen.MHE Orljane prema podacima koji su izloženi u zvaničnim dokumentima gradiće se u nenaseljenim delovima sva sela, Orljane i КlisuraSve tri MHE, kako je naglašeno u planovima, koristiće količinu rečne vode koja je u skladu sa uslovima Javnog vodo-privrednog preduzeća Srbijavode. U planovima se navodi da je izgradnja MHE na Južnoj Moravi dozvoljena ako se tim ne ugrožava vodosnabdevanje okolnih mesta.Izgradnja takozvanih derivacionih MHE u Srbiji i nekim zemljama regiona izazvala je brojne kontrovezre, proteste pa i sukobe sa investitorima, naročito zbog toga što se na taj način devastiraju korita malih planinskih vodotokova, čak i onih u zaštićenim područjima.Južna Morava spada u veće reke i zajedno sa Zapadnom Moravom kod Stalaća jčini Veliku Moravu. Južna Morava inače teče pravcem od makednoske granice prema Centralnoj Srbiji.

Srbija

Kolika je razlika između oglašene i prodajne cene stanova u Beogradu?

Ako se posmatra ceo Grad Beograd prosečna oglašena cena stanova u novogradnji je 2.347 evra po kvadratnom metru, prema podacima portala 4zida.rs. Sa druge strane, podaci Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda (RGZ) pokazuju da je prosečna cena kvadrata novogradnje u prestonici 1.741 evro po kvadratu, prenosi Danas online.Sajt za oglašavanje nekretnina 4zida.rs istraživao je kakav je odnos prosečnih oglašenih i prodajnih cena novogradnje u Beogradu. Na osnovu podataka o razlikama u cenama vidi se da je oglašavana cena za oko 20% veća od zabeležene prodajne cene.Najmanju spremnost za korigovanjem cene pokazuju investitori na opštinama Stari grad i Novi Beograd, gde je prodajna cena novogradnje za 10% niža od one koja se nalazi u oglasima.Na Zvezdari, Vračaru, Voždovcu i u Zemunu razlika između oglašavanih i prodajnih cena stanova u novogradnji kreće se od 15 do 20%.Najveću spremnost da snize cene pokazuju investitori na Paliluli gde je prodajna cena za čak 35% niža nego cena koja se nalazi u oglasima, pokazuju podaci RGZ-a i 4zida.rs.SKOK CENE STANOVA:ŠTEDIMO U ZIDOVIMA "U opštinama gde je manja tražnja za stanovima ili gde investitori duže čekaju da prodaju sve stambene jedinice, veća je spremnost da se potencijalnim kupcima izađe u susret u smislu korekcije cena, a to vidimo najbolje na primeru opštine Palilula", kaže Jasmina Gavrilov Dražić, sa sajta 4zida.rsAko se uporede podaci portala 4zida.rs i RGZ-a vidi se da je prosečna prodajna cena stanova u novogradnji na opštini Savski venac čak viša nego prosečna oglašavana cena 3.046 evra po kvadratu (prodajna) prema 2.691 evro po kvadratu (oglašavana).Ovakvih stanova na tržištu nema mnogo, ali u konačnom zbiru značajno utiču na statistiku, jer je cena njihovog kvadrata ponekad i duplo viša nego što je prosek na toj opštini.Većina kupaca nekretnina nada se da će, u konačnom dogovoru o kupovini, postići za sebe bolju, odnosno nižu cenu od one koja je oglašena. Takođe, i mnogi oglašivači se rukovode ovom logikom, pa u oglase postave višu cenu, kako bi sebi ostavili prostor za pregovore.Iako se ovo, po pravilu, češće dešava u starogradnji i u novogradnji možemo videti da investitori zainteresovanim kupcima spuštaju cene svojih stanova, pogotovo ako se ti stanovi već neko vreme nalaze na tržištu.ZAŠTO RASTE CENA NOVOGRADNJE U PANDEMIJI

Srbija

Danas isplata poslednje polovine minimalca

Treća polovina minimalca, koju država daje kao pomoć privredi zbog pandemije korona virusa, biće isplaćena danas. Radi se o sumi od 15.450 dinara, a u sličnom terminu tokom aprila i maja, već je isplaćen isti iznos privrednicima koji su se prijavili za tu vrstu pomoći.Firme će ukupno, po zaposlenom, dobiti nešto više od 46.000 dinara, odnosno tri puta po. Iznos od 15.450 dinara, koji se dodeljuje kao pomoć predstavlja polovinu januarske minimalne plate u Srbiji.Pravo na ovu pomoć ima nešto više od 1,1 milion radnika zaposlenih kod preduzetnika, u malim, mikro, srednjim i velikim preduzećima. Glavni uslov je da radnici moraju biti zvanično prijavljeni kod poslodavca, što znači da pravo na pomoć nemaju radnici koji rade neprijavljeni.SVAKI DAN U CRVENOJ ZONI, A U DŽEPU MINIMALAC Novac će kao i do sada biti uplaćen na posebne namenske račune koji će za privrednike biti automatski otvoreni. Odatle će novac moći da bude prebačen na račun zaposlenog.Prijava za junsku isplatu počela je 1. juna na portalu Poreske uprave, a preduzeća su se svakog meseca prijavljivala za dobijanje polovine minimalca.Uslovi za poslodavce su slični kao i u prva dva paketa pomoći. Preduzeća koja uzmu pomoć ne smeju da otpuste više od 10% radnika tokom tri meseca nakon isplate poslednje polovine minimalne zarade i nemaju pravo isplate dividendi.Država kao pomoć građanima dodeljuje i po tri hiljade dinara, pod uslovom da su primili barem jednu dozu bilo koje vakcine protiv korona virusa.Ministar finansija Srbije Siniša Mali ranije je izjavio da je prošlog meseca tu pomoć dobilo oko 1,2 miliona radnika, odnosno 250.000 firmi.

Srbija

Ozvaničena saradnja Unije poslodavaca i Instituta ekonomskih nauka

Unija poslodavaca Srbije saopštila je da je sa Institutom ekonomskih nauka potpisala ugovor o saradnji. Cilj tog ugovora je da se unapredi obrazovanje srpskih privrednika i njihovo predstavljanje na domaćem i stranim tržištima."Saradnja privrede i nauke u Srbiji u oblasti društvenih nauka je na veoma niskom nivou. Ovaj sporazum je dobar temelj da istraživači ostvar blizak kontakt sa privredom", izjavio je direktor Instituta ekonomskih nauka Jovan Zubović.Prema njegovim rečima tu je reč o karakterističnom, domaćem znanju za oblasti u kojima je svaka zemlja je veoma specifična"Želimo spoj interesa privrede sa znanjem Instituta ekonomskih nauka, koje nije samo teorijsko, ono je provereno u praksi", rekao je predsednik Unije poslodavaca Miloš Nenezić.Naklašava da je krajnji cilj te saradnje povećanje profitavbilnosti domaće privrede. Institut i Unija će organizovati zajednički nastup na tržištu Srbije, ali i van zemlje. To se odnosi na zajedničke na polju marketinga, edukativnih programa. Pored toga formiraće i razmenjivaće baze podataka.Institut ekonomskih nauka ima 39 istraživača, od čega su 26 doktori nauka, a ostalo čine mladi istraživači, koji će u narednim godinama konkurisati za doktorsko zvanje.Unija poslodavaca Srbije u svom članstvu okuplja više od 133.000 poslodavaca i šesto predstavlja privrednike u socijalnom dijalogu sa predstavnicima zvaničnih vlasti.UNIJA POSLODAVACA PREDLAŽE FORMIRANJE KRIZNOG ŠTABA ZA PRIVREDU

Srbija

Građanski preokret: Poništiti građevinsku dozvolu za fabriku Linglonga

Organizacija Građanski prekret iz Zrenjanina saopštila je da je tužila Pokrajinski sekretarijat za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj i zatražila je poništavanje građevinske dozvole za izgradnju kineske fabrike automobilskih guma Linglong.Tužba protiv sekretarijata podneta je pred Upravnim sudom, a kako tvrdi Građanski preokret, građevinska dozvola je nezakonita kao preuranjen akt, jer je izdata pre odluke o Studiji o proceni uticaja na životnu sredinu.Napominje se da se o toj studiji još uvek pred drugim državnim organom, kao i da se tužbom ukazuje da je svrha davanja saglasnosti za nju zapravo prevencija negativnog uticaja na životnu sredinu."Tužbom se ukazuje da je za izdavanje građevinske dozvole investitoru bilo neophodno i pribavljanje Uslova zaštite prirode koje izdaje Pokrajinski zavod za zaštitu prirode, jer se u neposrednoj blizini parcele na kojoj se gradi fabrika guma nalazi Specijalni rezervat prirode Carska bara", dodaje Građanski preokret.Linglong kako se navodi nije priložio dokaz da je takve uslove tražio i dobio, što je Pokrajinski sekretarijat zanemario.Građanski preokret naglašava da Pokrajinski sekretarijat za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj izdavanjem nezakonite građevinske dozvole "pokušava da pravno pokrije dosadašnju bespravnu gradnju i krivično delo građenje bez građevinske dozvole koje je na više od 47 hiljada kvadratnih metara izvršio Linglong, a ustanovio građevinski inspektor".KRIVIČNE PRIJAVE PROTIV KOMPANIJE LINGLONG ZBOG NELEGALNE GRADNJE Građanski preokret je prošle nedelje podneo krivične prijave i protiv same kompanije Linglong, pred Osnovnim javnim tužilaštvom u Zrenjaninu, takođe zbog nelegalne gradnje. Taa organizacija ranije je saopštila i da je Grad Zrenjanin beogradskom preduzeću Milenijum tim, koje gradi Beograd na vodi, platio 400 miliona dinara za uklanjnje mina na zemljištu na kojem se gradi kineska fabrika guma Linglong.Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) pre nekoliko meseci je saopštio da je Linglongu nelegalno dodeljena i državna pomoć u ukupnom iznosu od 83,49 miliona evra.Već nekoliko puta kineski radnici koji učestvuju u izgradnji te fabrike mnogim medijima brane da naprave reportažu ispred njenog ulaza. Ipak, kamere na dronovima su više puta snimile kako gradilište izgleda iz vazduha.

Srbija

U Srbiji posluje oko 74.000 frilensera, polovina svih u Beogradu

Prema podacima onlajn platforme za praćenje broja digiralnih radnika Gigmetar, u Srbiji ima oko 74.000 digitalnih radnika. Prosečne cene njihovih radnih sati kreću se od 15 dolara po satu za žene, do 19 dolara po satu za muškarce.Porcenu broja digitalnih, odnosno gig gradnika u Srbiji koji rade na globalnim platformama već neko vreme radi Centar za istraživanje javnih politika, čiji su istraživači predstavili rezultate na onlajn konferenciji.Prema rečima jednog od istraživača Petra Čolovića, u ovom trenutnku u Srbiji ne postoji ni jedan sistem načina da oni pristupe registraciji i učestvuju u istraživanjima, pa se došlo do okvirne procene od 74.000 digitalnhih radnika u Srbiji.On podseća da ti radnici predstavljaju specifičnu grupu ljudi. Ona se neprekidno transformiše, a varira i njihova dužina bavljenja tim poslovima.Sve to je bitno, kako Čolović objašnjava, da bi se procenilo koliko je veliko stabilno jezgro njihove populacije u Srbiji, jer su mnogi od njih registrovani na više platformi.u ovom trenutnku u Srbiji ne postoji ni jedan sistem načina da oni pristupe registraciji i učestvuju u istraživanjima, kaže Čolović.Napominje da zbog toga može da se očekuje okvirna procenu njihovog broja u Srbiji. Pri tome treba imati u vidu da broj može da varira.Radnika blizu 22.000, 46 do 55% svih online radnika u Srbiji, to je na Uppworku, tako da je ukupno ispalo 48.000. Njihov broj je skroman u odnosu na ostale platforme, to je mala konzervativna zajednica u Srbiji. Uz pomoć ankete približno utvrdili su da ima oko 77.500 internet radnika u Srbiji. Kada pripadnici te populacije sami procenjuju svoj broj, dolazi se do broja koji se kreće od 30.000 do 45.000 gig radnika.Naivna procena, njihova, na osnovu podataka dobijenih iz studije, podaci prikupljeni u velikom broju evropskih zemalja. Učestalost rada, vrstu, itd, demografski podaci uz te podatke. Pokušali d apredvide koliko ima online radnika u Srbiji, onda su kao ishod dobili 102.000, to je optimistička procena. Tome dodali procenu od 83.000.Njihova rezultanta se stabilizuje oko 74.000 onlajn radnika u Srbiji, to je okvirna procena, a u obzir su uzete gornje i donje granice najnižih i najviših vrednosti kjoje su dobijene tim istraživanjem.Među njima ima i ljudi koji posluju u oblasti IT industrije, koji su zbog poreskih pravila svoja preduzeća prebacivali u doo statuse.Prilikom utvrđivanja broja gig radnika, uzimala se u obzir činjenica da li oni rade 10 sati na onlajn platformama, da li rade na platformama koje su opšteg karaktera ili su uže specijalizovane.Prema rečima jedne od učesnika istraživanja, Tanja Jakobi, zanimljivo je zamisliti situaciju kada svi ti ljudi ne bi imali posao, jer bi to u Srbiji mogla da bude čitava privredna grana ili sektor industrije. Treba im prilagoditi politike kako bi mogli lakše da rade, napominje Jakobi.Najnovije merenje koje je obavljeno u februaru ove godine pokazuje da se jedan broj gig radnika u Srbiji povukao i nije radio. Razlog za to može da bude što su hteli da vide da li će gig rad biti isplativ pod novim poreskim režimom, kaže Vladan Ivanović iz Centra za isttraživanje javnih politika.Podsetimo, tada su udruženja frilensera pregovarala sa državom o poreskom tretmanu radnika na internetu.Severna Makedonija oni tada imali 20%, treba pratiti i utvrditi da li je to trend ili sezonksi momenat kada je manji broj tih radnika radio.Prema njegovim rečima među profesijama koje obavljaju gig radnici u Srbiji postoje dve grupe delatnosti, koje su najzastupljeniji: kreativne usluge i razvoj softvera. Te strukture su relativno čvrste i neka velika pomeranja u trendovima u budućnosti se ne očekuju.Miškarci više rade plaćenije profesije, uglavnom u softveru, multimediji i kreativnim uslugama, dok žene obavljaju manje plaćene, administrativne poslove i oblast prevođenja.Regionalno: Bg tri puta veći od Novog Sada. screenshotZa Južnu i Istočnu Srbiju, karakteristično je da se sve dešava u Nišu i taj grad za taj region predstavlja isto ono što je Beograd za celu Srbiju.Treba napomenuti i da je Beograd po broju gig radnika tri puta veći od Novog Sada.Muškarci zarađuju više, a prosečna cena njihovog rada je nepuna četiri dolara po satu manja od zarade koju ostvaruju žene.Žene više učestvuju u gig poslovima sporadično, za trećinu je cena rada iskusnih radnika veća od onih koji spadaju u veći populaciju, kaže istraživač Zoran Kalinić.Jaz koji je zasnovan na rodnoj osnovi, blago se povećavao, ali je se on od maja 2020. do danas smanjuje i u poslednjem merenju je najmanji od kada se on prati kao parametar u istraživanju.Pratili i aktivnoist prema prirastu radnih sati na platformi. Broj poslova i radnih sati, tako se to prati.Stabilizacija tržišta rada gig radnika desila se tokom leta 2020. godine, a broj gig radnika bio je nešto manji nego pre krize izazvane pandemijom.Sada se beleži se značajno smanjenje u porastu broja sati.Platforma Gigmetar pokrenut je u februaru prošle godine.

Srbija

Beograd izgubio spor zbog buke u Cetinjskoj, odštetu plaćaju građani

Udruženje stanara Cetinjske ulice, saopštilo je da je dobilo sudski spor protiv Grada Beograda. Grad je tužen zbog buke iz noćnih klubova koja ometa život stanara te ulice i moraće da im plati nadknadu štete.Prema tvrdnji predstavnika stanara, u presudi piše da gradska uprava nije na pravilan i delotvoran način koristila svoja zakonska ovlašćenja iako je bila upoznata sa problemom buke u Cetinjskoj ulici.Sud je ocenio i da postojeći Zakon o zaštiti od buke u životnoj sredini i drugi važeći propisi gradskoj upravi daju široke mogućnosti da utvrđuje mere i uslove zaštite od buke, kao i da je bio u prilici da svoje poslove obavlja na delotvorniji način, ali da to nije učinio. Navodi se da zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić godinama unazad ne ispunjava obećanje da će rešiti problem noćne buke za ceo grad pravdajući se nedostatkom ovlašćenja. Stanari ponavljaju da će od njega i gradske uprave tražiti hitno sprovođenje svih postojećih propisa. "Osnov za tužbu se nalazi u konstantnom uznemiravanju tužilaca da mirno žive u svojim stanovima i nepoštovanju njihove ličnosti. Presuda potvrđuje da se u Cetinjskoj emituje buka koja je iznad propisanog nivoa i koja predstavlja zagađenje životne sredine u kojoj nije moguć život", kaže Marina Mijatović, pravna zastupnica stanara Cetinjske.NAJVEĆI PROBLEM UGOSTITELJSKIH OBJEKATA - BUKA Grupa stanara Cetinjske podnela je tužbu protiv Beograda decembra 2018. godine, zbog buke iz brojnih noćnih klubova u toj ulici, koje su prijavljivali nadležnima od početka 2016. U toku pripremnog ročišta predloženo je mirno rešavanje spora, ali na zakazane medijacije predstavnik grada nijednom nije došao. Zbog propusta da ih zaštiti, Grad će iz budžeta platiti odštetu i sudske troškove u visini od najmanje 1,6 miliona dinara. "Sramno je da će noćni klubovi koji su naneli ovu štetu ostati nekažnjeni i da će kaznu za nečinjenje grada platiti svi građani Beograda. Pozivamo i građane iz drugih gradova koji su ugroženi bukom da krenu našim stopama. Samo zajedno možemo pobediti bezvlašće i nerad gradskih čelnika, koji svojim nečinjenjem staju na stranu bahatih ugostitelja", kaže Biljana Metlaš, jedna od tužilaca. Presuda je stigla u vreme kada je počela javna rasprava o novim izmenama Zakona o zaštiti od buke u životnoj sredini, koja traje do 23. juna. Kako je preneo portal Nova.rs, život se prošle nedelje nakon popuštnja pandemijskih mera vratio u noćne klubove koji se nalaze u Cetinjskoj i obližnjoj Skadarskoj ulici, jer sada mogu da rade i posle 22 časa.Stanari Cetinjske ulice u Beogradu već su se žalili na buku krajem maja, a video snimak koji govori o tome može da se pronađe na sledećem LINKU.

Srbija

RTS za reklamiranje daje do 45,5 miliona, novac i za tabloide

Radio televizija Srbije (RTS) platiće reklamiranje svog programa u štampanim medijima i na portalima do 45,5 miliona dinara u narednih godinu dana, pokazuju podaci iz Odluke o dodeli ugovora. Reklame javnog servisa pojaviće se u Gloriji, Storiju, Informeru, Srpskom Telegrafu, Politici, Alou, Mondu i drugim medijima.Najviše novca otići će firmama Color Media International, Adria Media Group i Ringier Axel Springer.Rukovodstvo RTS-a je medije u kojima želi da se oglašava biralo na osnovu čitanosti, ciljnih grupa kojima se prezentuju program i informacije RTS-a, ali i na osnovu analiza koje “RTS redovono dovija od agencija za praćenje medija i istraživanja koje RTS radi u okviru svojih delatnosti”, navodi se u obrazloženju.“To su istraživanja metodom analize sadržaja štampanih medija i internet portala za objektivnu sistematsku kvantitativnu i kvalitativnu analizu saopštenja ali i sekvencu slikovnih poruka. Na osnovu njih se prikupljaju statističkih podaci medijskog izveštavanja o RTS-u.”RTS-u državna subvencija od 105 miliona za digitalizaciju arhive Kako objašnjavaju, zadatak tih analiza je da se utvrdi koliko često se u medijima pojavljuju komentari o RTS-u, ko su pošiljaoci poruka, šta su glavne kritičke primedbe, ko su lica koja se pojavljuju kao predmet kritike, ali i “šta je cilj komentara i koji se značaj pridaje tim komentarima”, a sve to, kako se zaključuje - “u cilju ostvarivanja osnovnih zadataka i uloge RTS-a kao Javnog medijskog servisa Srbije.Dodak u obrazloženju objašnjava i kako su izabrani tabloidi Informer i Srpski telegraf.“Na osnovu programski potreba, odlučeno je da se dodaju još dve partije: Informer i Srpski telegraf. Cene njihovih usluga u potpunosti odgovaraju predviđenom budžetu, a u štampanim izdanjima ova dva medija želimo da prezentujemo program i informacije RTSa.”Ukupna procenjena vrednost nabavke usluga reklamiranja programa RTS-a u štampanim i onlajn medijima bila je 42 miliona dinara. RTS je sproveo pregovarčki postupak bez objavljivanja poziva, a nabavku podelio na 15 parija. To znači da je za svaku pojedinačnu partiju pozvao direktno firmu za koju je rukovodstvo javnog servisa mislilo da bi moglo da im obezbedi reklamiranje u određenim medijima.Direktorka Teslinog muzeja: Moj plan rada nije za javnost Koje će to firme biti i nije bilo teško predvideti s obzirom na to da svaka partija sadrži ime medija u kome RTS želi da se reklamira.RTS je sa većinom izdavača medija sklopio ugovore na iznose koji su višestruko manji od procenjene vrednosti pojedinačne partije. Na primer, u okviru partije koja se zove “Reklamiranje programa RTS u štampanom izdanju „Večernje novosti“ i magazinu „TV novosti “ i na Portalu novosti.rs” RTS je sklopio ugovor vrednosti od 458 hiljada dinara iako su procenili da bi za reklamiranje u ovim medijima platili i do pet miliona dinara. Međutim, u napomeni piše da “ugovor proizvodi pravno dejstvo maksimalno do utroška sredstava za predmetne usluge u iznosu procenjene vrednosti nabavke do 5.000.000 dinara bez PDV-a ali ne duže od godinu dana”.To može značiti da će RTS u narednih godinu dana dodatno zakupljivati prostor za reklamiranje u Večernjim novostima sve dok ne potroši predviđenih pet miliona bez PDV-a, odnosno ukupno šest miliona sa uračunatim PDV-om.Isti princip i kod ugovora sa kompanijama Ringier Axel Springer (do 5 miliona bez PDV-a, 6 miliona sa PDV-om), Adria Media Group (do 3,5 miliona bez PDV-a, 4,2 miliona sa PDV-om), Alo media system (do 2 miliona bez PDV-a, 2,4 miliona sa PDV-om), NIP Nedeljnik (2,5 miliona bez PDV-a, 3 miliona sa PDV-om), Publisher koja izdaje Nedeljni ekspres (1,3 miliona bez PDV-a, 1,56 miliona sa PDV-om), Internet Group koja izdaje Telegraf (4,8 miliona bez PDV-a, 5,76 miliona sa PDV-om, Mondo INC (3,5 miliona bez PDV-a, 4,2 miliona sa PDV-om), Insajder tim koji izdaje Informer (2 miliona bez PDV-a, 2,4 miliona sa PDV-om), Media Daily iz Zagreba (100 hiljada, ne obračunava se PDV), Medijska mreža koja izdaje Srpski Telegraf (2 miliona bez PDV-a, 2,4 miliona sa PDV-om).Sa firmama NID Color Mediainternational koja izdaje Gloriju, Story i Hello magazin (7,2 miliona sa PDV-om), Color Media Communications (954 hiljada sa PDV-om) i Politika (914 hiljada sa PDV-om) su sklopljeni ugovor bez napomene o mogućem povećavanju vrednosti. Podsetimo, RTS je nedavno dobio državnu pomoć od 105 miliona dinara za digitalizaciju svoje arhive, o čemu je Nova ekonomija pisala.Katarina Baletić

Srbija

Kad je gusto svi smo u prvim redovima

Već sada je skoro izvesno da ćemo 2022. godinu započeti u mnogo čemu drugačiji, ne samo organizaciono, već pre svega napredniji u suštinskim aspektima profitabilnog poslovanja, prilagođenog novim uslovima. Ka tome idu i proizvodna i prodajna funkcija, logistika i IT sektor, sektor marketinga i najmlađe preduzeće Metalac digital… Fokus je na ljudima, automatizaciji, digitalizaciji i snaženju brenda. Naprosto, nikada niste dovoljno dobri da ne biste mogli biti još bolji.Radmila Trifunović, generalna direktorka Metalac a.d.Prošle godine svetska privreda susrela se sa sasvim nepoznatim izazovom zbog korone. Srpska privreda je ipak imala manji pad od očekivanog. Metalac je, kako ste rekli, imao dva izazova: da sačuva zdravlje zaposlenih i likvidnost. Kako ocenjujete ispunjenje ova dva cilja?Da, zdravlje 2.200 ljudi i likvidnost su bili apsolutni imperativ. U jednom kraćem periodu naša proizvodnja nije radila. Naš specijalizovani maloprodajni lanac takođe je imao potpune prekide, ili skraćenje radnog vremena. Uprkos svim tim ograničenjima, tok poslovne aktivnosti na nivou Metalac grupe nije zaustavljen, a naša trgovinska preduzeća u Srbiji su čak napravila pravi podvig, što će svakako ostati vredan istorijski podatak iz kojeg se može učiti. Istovremeno, situacija nas je dodatno isprovocirala, da se okrenemo internom preispitivanju svih poslovnih procesa sa ciljem da podignemo produktivnost i profitabilnost, ali i preduzimljivost svih zaposlenih. Godinu smo završili zdravi i zadovoljni likvidnošću i sa elanom da započnemo 2021. Međutim, uveliko je jasno da će ova godina biti još teža.Mnoge kompanije, posebno manje, došle su na ivicu opstanka. Kako vi ocenjujete svoj rezultat imajući u vidu da Metalčevi proizvodi ne spadaju u vitalnu robu široke potrošnje?Korona nam je u 2020. uzela četiri miliona evra dobiti. Važno je, međutim, da smo godinu završili pozitivno. Tome su doprineli maksimalno smanjenje troškova na svim nivoima, državne mere fiskalne i monetarne politike i činjenica da je naša roba, iako ne vitalno važna, dobila na značaju u novim uslovima. Naime, ljudi su bili okrenuti porodici, zdravlju, kuvanju, ali i uređenju svojih kuća i vikendica. Nije se išlo na odmore, na putovanja, pa su se u fokusu našle neke stvari na koje ranije nismo toliko obraćali pažnju. Metalac je iskoristio svaki trenutak i svaku mogućnost nakon ukidanja vanrednog stanja. Konačno, naruku nam je išlo i stabilno tržište ključnih sirovina.Često se govori da je za preduzeće u ovim uslovima najvažnije sačuvati ljude, ali i održati radni elan i disciplinu u promenjenim uslovima rade. Kako ste uspeli da održite normalan rad sa čak 2.200 zaposlenih?I proizvodnja u našim fabrikama i vrata naših maloprodajnih objekata imali su ozbiljne prekide rada. Zatvorena su bila naša izvozna tržišta. Pritom smo imali veliki broj odsutnih - u svakom trenutku oko 30% ukupno zaposlenih – zbog toga što su bili zaraženi, ili zbog izolacije, ili zbog hroničnih bolesti, tako da pojedinci nisu radili po godinu i više dana. Ali, bili smo svesni da moramo biti mudri, hitri, odgovorni, čak hrabri, a posebno optimistični sa ciljem da iz svega izađemo što pre i sa što manje posledica.U kriznim situacijama uvek se pokaže najveća snaga, ali i pojedine slabosti preduzeća, posebno ovako velikog i kompleksnog kao što je Metalac. Šta ste primetili kao najveću prednost, a gde ste uočili da stvari treba menjati?Najveća prednost i snaga je tradicionalna spremnost Metalca da se sami uhvatimo ukoštac sa izazovima. Posle mnogo teških iskustava u prošlosti - to je deo naše kulture ponašanja - svi smo u prvim redovima kada to situacija zahteva. Sa druge strane, najveća slabost mogla je biti ipak što naša roba ne spada u vitalnu za široku potrošnju, ali i zbog zatvorenosti pojedinih tržišta. Pojedina preduzeća, kao recimo naša fabrika automobilskih delova, nisu bukvalno mogla da urade ništa u situaciji koja je blokirala auto-industriju u svetu.I dok na neke stvari ne možete da utičete, u skladu sa kolektivnim kompanijskim uverenjem da najteža vremena mogu biti najbolja za donošenje krupnih odluka, rukovodstvo je procenilo da je pravi trenutak za široko preispitivanje poslovnih procesa, portfolija proizvoda i usluga, profitabilnosti itd. Jednostavno, otvorilo se vreme za rešavanje internih slabosti i ograničenja. Utoliko više što smo 2019. radili jedno veliko eksterno istraživanje. Jazovi su nam postali jasni, kao i potencijalne opasnosti, a na sve to došla je korona?! I evo, već više meseci čak 15 timova sa oko 100 naših visokoobrazovanih kadrova, i uz pomoć konsultanta i vrhunskih profesora koji su članovi Nadzornog odbora, polako ide ka naprednijim organizacionim i poslovnim rešenjima.Mislim da je već sada skoro izvesno da ćemo 2022. godinu započeti u mnogo čemu drugačiji, ne samo organizaciono, već pre svega napredniji u suštinskim aspektima profitabilnog poslovanja, prilagođenog novim uslovima. Ka tome idu i proizvodna i prodajna funkcija, logistika i IT sektor, sektor marketinga i najmlađe preduzeće Metalac digital… Fokus je na ljudima, automatizaciji, digitalizaciji i snaženju brenda. Naprosto, nikada niste dovoljno dobri da ne biste mogli biti još bolji.Da li ste imali probleme u naplati potraživanja, kašnjenja, otkazivanja porudžbina, probleme sa dobavljačima?Ne. Držali smo se stava da su partnerstva važna, a da je za njihov kvalitet posebno važno kako se ponašamo u teškim situacijama. Zato je za nas veliki uspeh da smo sačuvali sva ključna partnerstva. Poslovi se nastavljaju normalno, koliko pandemija dozvoljava i nama, a i njima.Prvobitne optimistične prognoze da će 2021. biti bolja od prošle, pale su u vodu. Kako ste planirali poslovnu godinu, na koji način se prilagođavate novim uslovima poslovanja koji već dugo traju i ne vidi im se kraj?Nažalost, već kraj 2020. je nagovestio da će problemi i ograničenja jačati na više strana, a najviše u cenama sirovina. Ne samo da taj problem raste, već dobija razmere teško objašnjivog, bez pouzdanih informaciji tj. tumačenja šta je uzrok i do kada će trajati. Ovakva nepredvidljivost je generalno najgora varijanta za poslovanje. Teško je planirati kada na nedeljnom nivou imate velike skokove skoro svih sirovina koje koristimo u proizvodnju (crna i obojena metalurgija, čelik, inox lim, papir, smola…) a da pritom svojim kupcima porudžbine potvrđujete 3-4 meseca unapred. Izgleda kao da preostaju samo dve opcije: zaustaviti proizvodnju i pustiti ljude kući, ili podići cene proizvoda. Mi ćemo težiti mudrom, konkurentnom održavanju procesa. Svesni smo da neki naši konkurenti u ovoj situaciji imaju ozbiljnu zaštitu svojih država preko mera kojima čuvaju strateške sirovine i na drugoj strani stimulišu izvoz. Videćemo.Svetski eksperti tvrde da kompanije koje ne pređu na digitalizaciju, energetsku transformaciju i onlajn prodaju, na dugi rok gube trku. Da li Metalac razmišlja na taj način?Za Metalac odavno nije pitanje da li razmišlja na ovaj način već dokle je stigao i šta planira dalje. Mi smo već 10 godina u procesu. Digitalna transformacija i onlajn trgovina su integralni deo naše strategije. Od 2018. formirano je i preduzeće Metalac digital. Rezultati su sve očigledniji, a pandemija je tom procesu dodatno dala na značaju. Mi imamo onlajn prodaju u Srbiji, Crnoj Gori i Hrvatskoj. Prisutno smo na društvenim mrežama u celom regionu. Razvijamo aplikacije koje će pomoći praćenju i razumevanju korisničkog iskustva i sopstvenom prilagođavanju u korist njihovog zadovoljstva.Što se energetske efikasnosti tiče, više godina se polako pripremamo za ovu oblast, a imamo i ozbiljne zadatke i očekivanja. Metalac je poznat kao štedljiva i ekološki osvešćena firma. Koristi od obe stvari su nam potpuno razumljive, merljive, i nadasve važne. Energetska efikasnost se u taj korporativni i mentalni sklop potpuno uklapa. Uostalom, sve se na kraju izmeri profitom, kreditnim rejtingom, društvenom odgovornošću i zadovoljstvom korisnika, zaposlenih i akcionara, zar ne?

Srbija

Pandemija „pogurala“ 400.000 građana ka elektronskom bankarstvu

Ugovorenu uslugu elektronskog bankarstva na kraju prvog tromesečja 2020. godine imalo je oko 2,79 miliona korisnika, a na kraju prvog tromesečja 2021. godine skoro 3,2 miliona korisnika, navodi seu saopštenju Narodne banke Srbije. To znači da se broj fizičkih i pravnih lica koje se služe e-bankingom povećao za 14,45 odsto, ili za oko 400.000 ljudi.Rast broja korisnika koji su ugovorili uslugu mobilnog bankarstva još je veći, skočio je sa 1,76 miliona korisnika na kraju prvog tromesečja 2020. godine na 2.27 miliona u prvom kvartalu 2021. godine, što predstavlja povećanje od 28,95 odsto.U istom periodu, broj transakcija izvršenih putem mobilnog telefona veći je na međugodišnjem nivou za 76,32 odsto.Kada je reč o elektronskom bankarstvu, porast broja izvršenih transakcija iznosi 12,68 odsto u odnosu na prvo tromesečje 2020. godine.Na kraju prvog tromesečja ove godine, ukupan broj izdatih platnih kartica iznosi 9.646.303, što predstavlja rast od 10,03 odsto na međugodišnjem nivou.Porastao je i broj internet prodavnica, kojih je u prvom tromesečju zvanično bilo 2.231, za 10,83 odsto više nego krajem prošle godine, a čak 81,68 odsto više nego na kraju prvog tromesečja 2020. Ne smanjuje se ni popularnost kupovine robe i usluga preko interneta, te je tako broj dinarskih plaćanja (na sajtovima srpskih trgovaca) iznosio više od 5,5 miliona, odnosno za 116,5 odsto više nego u prvom tromesečju 2020. godine.

Izdanja

Broj 113, Septembar 2024.

Broj 113

Septembar 2024.
Broj 112, Jul 2024.

Broj 112

Jul 2024.
Broj 111, Jun 2024.

Broj 111

Jun 2024.
Broj 110, Maj 2024.

Broj 110

Maj 2024.
Broj 109, April 2024.

Broj 109

April 2024.
Broj 108, Mart 2024.

Broj 108

Mart 2024.
Broj 107, Januar 2024.

Broj 107

Januar 2024.
Broj 106, Decembar 2023.

Broj 106

Decembar 2023.
Broj 105, Novembar 2023.

Broj 105

Novembar 2023.