Broj 114, Oktobar 2024.
Broj 114, Oktobar 2024. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
Pretplata 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

Fun&Fit Company – I ove godine sjajan IFS rezultat

Kreiranjem izuzetno kvalitetnih i prepoznatljivih proizvoda, The Fun&Fit Company posluje po najvišim standardima u proizvodnji hrane. I ove godine, kao dokaz tome je naš konstantno visoki rezultat koji iznosi 99,22% usaglašenosti sa IFS standardima.„The Fun&Fit Company je poznata po izuzetnom kvalitetu svojih proizvoda, inovacijama ali i brzoj reakciji na potrebe tržišta. Godinama unazad, naši brendovi Fun&Fit, Jumbo i ABC predstavljaju sinonim za vrhunski kvalitet. Uz to, kvalitet proizvoda koje radimo kao Private lebel za druge kompanije, proizvodimo sa istim entuzijazmom i po najvišim standardima, što naš uspeh čini još većim. Moderan dizajn, zip pakovanja za očuvanje svežine proizvoda većih gramaža, pristupačne cene i kontinuirana kontrola kvaliteta, samo su neke od činilaca naše brige o zadovoljstvu potrošača, a rezultati koje smo dobili potvrdjuju  naš nivo posvećenosti i podrške ka njima.” navode iz Fun&Fit-a. The Fun&Fit Company je sertifikovana po IFS Food standardu od juna 2014. godine i svake godine beleži ocene najvišeg nivoa prema IFS-ovom načinu ocenjivanja, što je efekat kontinuiranog rada i unapređivanja proizvodnje bezbedne i kvalitetne hrane, ispunjavanja zahteva i očekivanja potrošača, dobrog odnosa sa dobavljačima, rada zaposlenih i negovanja kulture bezbednosti hrane od strane svih zaposlenih u kompaniji.IFS standard je prihvaćen od strane Globalne inicijative za bezbednost hrane koji je razvijen kako bi se osigurala sigurnost i kvalitet hrane, ali i važeći zakoni i propisi u zemlji odredišta proizvoda. 

Srbija

Akademici pisali ministarki Mihajlović, traže preispitivanje projekta Jadar

Članovi Akademijskog odbora "Čovek i životna sredina" pri Srpskoj akademiji nauka i umetnosti (SANU) poslali su pismo potpredsednici Vlade Srbije Zorani Mihajlović. U njemu sugerišu da je potrebno preispitivanje ekonomske i ekološke opravdanosti Projekta Jadar, koji u Srbiji želi da sprovede strana rudarska kompanija Rio Tinto.Među potpisnicima pisma nalaze se biolog Vladimir Stevanović, hemičar Bogdan Šolaja, kao i tehnolog Velimir Radmilović, koji tvrde da Projekat Jadar "nije dovoljno osvetljen i nije dovoljno transparentan".Prema njihovim rečima taj projekat može imati snažne socijalne, ekonomske i demografske implikacije, koje su, kako se čini "stavljene u drugi plan, mada tako ne bi trebalo da bude"."Stoga smo zaključili da iznesemo Vama i Vladi Srbije svoje mišljenje, sa ciljem da pomognemo Vladi u smislu boljeg sagledavanja mogućih problema i ireverzibilnih posledica usvajanja predloga o otvaranju rudnika litijuma i bora 'Jadar', a na osnovu dostupnih podataka, zvaničnih dokumenata i prezentacije predstavnika Rio Tinta", navodi se u saopštenju.Argumenti "za" i "protiv" rudnika litijuma u dolini Jadra Srpska akademija nauka i umetnosti (SANU) nedavno je održala javnu raspravu o Projektu Jadar, koji britansko-australijska rudarska kompanija Rio Tinto namerava da sprovede u okolini Loznice.Rio Tinto navodi da taj projekat neće imati poguban uticaj na životnu sredinu, dok deo stručne javnosti ukazuje bi mogao mogao da dovede do uništavanja zemljišta i vodotokova.

Srbija saobraćaj

Od sada možete da se testirate na kovid i na beogradskom aerodromu

Na Aerodromu Nikola Tesla u Beogradu otvoren je centar za testiranje na Covid-19, objavljeno je na zvaničnom sajtu Aerodroma.Centar za testiranje, koji je otvoren 24 časa dnevno, nalazi se u Terminalu 1 beogradskog aerodroma. Putnici tu mogu uraditi Real Time PCR test čiji rezultati su putem elektronske adrese korisniku dostupni u roku od maksimalno 120 minuta od uzimanja brisa, kao i brzi test na prisustvo virusa SARS-CoV-2, primenom brzih antigenskih testova, čiji rezultati dostupni u roku od maksimalno 60 minuta od uzimanja brisa.Digitalni kovid-sertifikati od danas i na šalterima pošta Rezultati testova izdaju se dvojezično, na srpskom i engleskom jeziku i šalju se na mejl adresu putnika. U centru je omogućeno štampanje rezultata, dok pristup rezultatima testova ima samo ovlašćeno osoblje nadležnih državnih institucija, piše u saopštenju.Cena testova je na propisanom nivou iznosa za ove testove u državnim institucijama u Srbiji i iznosi 3.500 dinara za antigenski test i 9000 dinara za PCR test.Uplatu za testiranje je neophodno obaviti pre dolaska na registracioni punkt. Uplata se može izvršiti i na šalteru “Pošte Srbije” koji se nalazi u prizemlju Terminala 1, svakog dana u nedelji, 00-24h. Registracija za testiranje se obavlja na registracionom punktu koji se nalazi u blizini šaltera za uplatu ili elektronskim putem, preko portala eUprave. 

Srbija

Komunalci u Medveđi u generalnom štrajku

Radnici JKP "Obnov" u Medveđi odlučili su da stupe u generalni štrajk preduzeća. Kako navode, za vreme generalnog štrajka, vršiće se minimum proces rada u skladu sa zakonom, prenosi portal Rešetka.Na štajk su bili primorani posle zahteva za hitan sastanak sa osnivačem i svim ostalim rukovodećim strukturama opštine od 26. maja i dva sastanka sa predstavnicima osnivača, kao i obaveštenju za javnost od 7. juna da stupaju u štrajk upozorenja, pod upozorenjem da će stati u generalni štrajk, ako im se ne ispune zahtevi za isplatu sedam zaostalih primanja i redovnu isplatu zarada, i to danas.Komunalcima iz Medveđe kasne isplate sedam zarada, ali predsednik opštine Medveđa Nebojša Arsić tvrdi da je to dugoročan problem."To traje odavno. Sa druge strane,, kolkiko znam, oni su poslednju platu primili pre mesec i po dana – za novembar prošle godine. Ja sam dao, pak, nalog da se sačini radna grupa koja će temeljno da sagleda sve i reši problem dugoročno", kazao je prošle nedelje za Rešetku Arsić.On navodi da ovo JKP ne može da se finansira iz budžeta opštine, ali da oni čine sve da ovim ljudima obezbede posao. Dodao je da je samo u prethodnih šest godina lokalna samouprava u preduzeće uložila 45 miliona u vidu raznih subvencija. Sindikalisti su 26. maja ove godine uputio pismo predsedniku opštine, Opštinskom veću, predsednicima vladajućih odbora SNS-a i SPS-a, kao i ostalim institucijama opštine, tražeći rešenje problema.

Srbija

Povučeni sa tržišta Bausch+Lomb rastvori za kontaktna sočiva

Bausch + Lomb, proizvođač sredstava za negu očiju povukao je sa tržišta Srbije određene serije rastvora za kontaktna sočiva: Boston Conditioner 120 ml, Boston Simplus 120 ml i Biotrue MPS 60 ml.Do dobrovoljnog povlačenja dolazi usled obaveštenja koje je kompanija Bausch + Lomb primila o problemu povezanom sa usklađenošću u procesu sterilizacije od jednog od svojih eksternih dobavljača iz Milana u Italiji, koji vrši sterilizaciju nekih komponenti (boca, čepova i poklopaca) ovih proizvoda pre proizvodnje, navodi se u saopštenju kompanije.“Mada postoji mali rizik od nastanka infekcije usled upotrebe navedenih proizvoda, odlučili smo da sprovedemo dobrovoljno povlačenje, jer ne možemo da potvrdimo da je dobavljač ispunio uslove za usklađenost procesa sa zakonskim zahtevima za neke komponente određenih serija ovih proizvoda. Do danas nije prijavljen nijedan ozbiljan neželjeni događaj u vezi sa navedenom situacijom”, piše u saopštenju.Za više informacija o povlačenju ili kako bi prijavili neželjeni događaj ili reklamaciju, potrošači treba da kontaktiraju Sedgwick, firmu koja sprovodi povlačenje ovog proizvoda u ime kompanije Bausch + Lomb.Detaljnije o serijama koje su povučene u Srbiji možete videti na linku.

Srbija

JKP „Beogradski metro i voz“ raspisao konkurs za organizaciju konkursa

JKP "Beogradski metro i voz" raspisao je tender za uslugu stručne pomoći u organizaciji urbanističko-arhitektonskog konkursa za dizajn metro stanica prve linije Beogradskog metroa.Kako se navodi u tenderskoj dokumentaciji, ta stručna pomoć između ostalog obuhvata izradu programa i propozicija konkursa, objavu konkursa, prijem radova, organizaciju rada žirija, sortiranje radova sa dodeljivanjem radnih šifara, odvajanje autorskih koverti i cd-ova/usb-ova za dokumentaciju Naručioca, slanje svih konkursnih radova članovima žirija, te objavu rezultata konkursa. Dalje se navodi da poslovi stručne pomoći obuhvataju i obezbeđenje sale za nesmetan rad izvestilaca i žirija, pomoć u organizaciji izložbe svih konkursnih radova, tehničku podršku za rad izvestilaca i žirija što između ostalog obuhvata kopiranje izveštaja i slanje mejlova. Predmetnu nabavku sprovodi JКP "Beogradski metro i voz" u otvorenom postupku javne nabavke u ime i za račun Grada Beograda, Gradske uprave grada Beograda, Sekretarijata za javni prevoz.Rok za podnošenje ponuda je 22. jun 2021. godine, a rok za izradu programa i propozicija konkursa je 45 dana od dana stupanja Ugovora na snagu. Konkurs je planiran da se sprovode u dva lota, a oba obuhvataju stanicu Savski trg i Trg Republike. Lot A obuhvatiće stanice Železnik, Žarkovo, Trgovačka, Park Banovo brdo, Sajam,  Savski trg,  Trg Republike, Skadarlija i  Pančevački most. Lot B će obuhvatiti stanice Makiš, Bele vode, Požeška,  Ada Ciganlija,  Mostar, Savski trg, Trg Republike,  Dunav i  Кaraburma.Konkurs če , kako se navodi, biti otvoren, jednostepeni i anketni.Glavni gradski urbanista Marko Stojčić izjavio je sredinom marta da će arhitektonski konkurs za izgled prve stanice metro sistema biti raspisan u roku od 60 dana, dok je izložba radova bila planirana početkom jeseni, krajem leta. Zamenik gradonačelnika Goran Vesić ranije je rekao da će Grad Beograd raspisati arhitektonski konkurs za idejno rešenje svake stanice pojedinačno i da će pozvati mlade domaće arhitekte da u tome učestvuju. Svaka stanica metroa govoriće o tom delu Beograda, istoriji grada, ali i o istoriji Srbije što učiniti da beogradski metro bude jedinstven, rekao je Vesić.Kako se podseća u dokumentaciji, prva linija Beogradskog metroa povezaće severni i južni deo grada, dugačka je 21 kilometar i imaće 21 stanicu. Planirano je da se na ovoj liniji preveze oko 300.000 putnika na dan.

Srbija

Torlak nabavlja opremu za proizvodnju vakcine sa dodatnih četiri miliona evra

Institut za virusologiju, vakcine i serume “Torlak” nabavlja opremu za potrebe proizvodnje vakcine protiv zarazne bolesti COVID-19. Vrednost opreme koja se nabavlja procenjuje se na 424,4 miliona dinara (oko 3,6 miliona evra) bez PDV-a, što je 509 miliona dinara (oko 4,3 miliona evra) sa PDV-om.“Torlak” u okviru aktuelne javne nabavke kupuje Chiller (rashladnu mašinu), platformu za transport materijala i poluproizvoda, integrisanu liniju za pakovanje, generator internog gasa (azota), mašine za vizeulenu inspekciju, proveru integriteta ampula i za serijalizaciju. Torlak ispituje izgradnju novih kapaciteta za proizvodnju vakcina U cenu nabavke svih proizvoda uključena je i njihova instalacija, a javna nabavka je otvorena za sve ponude.U tenderskoj dokumentaciji nije navedeno za proizvodnju koje vakcine se nabavlja operma, ali je “Torlak” od sredine maja u nekoliko navrata već nabavljao opremu za proizvodnju vakcine protiv korone gde se eksplicitno navodilo da se radi o Sputnik V vakcini.Do sada je u nabavku opreme za proizvodnju ruske vakcine uloženo 116 miliona dinara (oko 988 hiljada evra) koji su potrošeni na nabavku i ugradnju alata za punjenje u bočicu, mašine za etiketiranje ampula, ambalaže, filtere i štampani materijal.Sve dosadašnje nabavke opreme za proizvodnju vakcine protiv korone bile su sprovedene u okviru pregovaračkog postupka bez objavljivanja javnog poziva, a posao su dobile firme Hemtek Lab, Biotest, Euromedicina i Yu-label.Za pojedine stavke u okviru sprovedenih javnih nabavki nije bilo ponuđača ili su sve ponude bile neprihvatljive, pa se može očekivati da će u narednom periodu biti ponovo raspisane nabavku kutija, gumenih zapušača, aluminijuskih kapica i štampanja uputstva za vakcinu.Revakcina "Sputnjika" može da se primi i nakon tri meseca Pre početka nabavke opreme, “Torlak” je konsultantskoj kući KPMG platio 7,7 miliona dinara za  sprovođenje studije opravdanosti za izgradnju kapaciteta za proizvodnju vakcina.U obrazloženju sprovedenih pregovaračkih postupaka navodi se da je radna grupa za vođenje “pregovora sa potencijalnim partnerima u razvoju i primeni imunoloških lekova za zaraznu bolest COVID-19" razmatrala mogućnost da "Institut počne sa proizvodnjom vakcine protiv zarazne bolesti COVID-19, te je predložila Vladi da uloži finansijska sredstva u jačanje kapaciteta Instituta (proizvodnog programa i infrastrukture)”.Vlada je zatim donela Zaključak kojim je dala saglasnoti da Institut nabavi neophodne usluge i opremu neophodnu za proces proizvodnje vakcine u saradnji sa Ministarstvom zdravlja, a za šta su obezbeđena sredstva u budžetu, dodaje se u obrazloženju.Institut “Torlak” je nakon toga sa ruskim partnerima „Human Vaccine Limited Liability Company“ i „GENERIUM Joint-Stock Company“ zaključio Ugovor o transferu tehnologije za potrebe proizvodnje predmetne vakcine.Katarina Baletić

Srbija

Vlada Srbije se sprema za emitovanje zelenih obveznica

Vlada Srbije donela je odluku o formiranju međuresorne radne grupe za  izradu i sprovođenje okvirnog dokumenta za izdavanje zelenih obveznica Republike Srbije na međunarodnom finansijskom tržištu, objavljeno je u najnovijem Službenom glasniku.Ovakve obveznice služe za finansiranje investicija u oblasti zaštite životne sredine. Nizak BDP zbog korupcije i malih ulaganja u infrastrukturuSrbiji potrebno više sudija za kažnjavanje ekoloških prestupa

Srbija

Alarm u Ministarstvu prosvete nakon zabrinjavajućih rezultata o deci sa smetnjama u razvoju

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja je, u saradnji sa UNICEF-om, pokrenulo je inicijativu za povećanje kvaliteta obrazovanja dece i učenika sa smetnjama u razvoju učenjem na daljinu.Polazište ove inicijative su rezultati istraživanja sprovedenog tokom krize Kovid19 koji ukazuju da značajan procenat učenika sa smetnjama u razvoju nije bio obuhvaćen nastavom na daljinu preko onlajn platformi, kažu za portal Nova ekonomija u Ministarstvu prosvete.Nakon sastanka sa direktorima škola za učenike sa smetnjama u razvoju predložen je projekat koji treba da omogući unapređenje učenja na daljinu za učenike sa smetnjama u razvoju kroz različite modele horizontalnih učenja i kolaborativne nastave – navode u Ministarstvu.Predviđeno je da nosilac projekta bude Osnovna škola „Dr Dragan Hercog“ u Beogradu, koja se bavi obrazovanjem učenika na bolničkom lečenju i koja deceniju unazad primenjuje informaciono-komunikacione tehnologije u nastavi i razvija učenje na daljinu u digitalnom okruženju. Različite aktivnosti, kao što su zajedničko planiranje i realizacija onlajn časova sa učenicima sa smetnjama u razvoju, uz korišćenje digitalnih alata i planiranje različitih oblika dodatne onlajn podrške đacima, unaprediće kvalitet učenja na daljinu kroz osnaživanje digitalnih i pedagoških veština i razvoj novih pristupa u onlajn i hibridnoj nastavi, pojašnjavaju u UNICEF-u za naš portal šta je predviđeno ovim projektom. Planirano je da se ove aktivnosti uključi najmanje 10 škola za učenike sa smetnjama u razvoju, najmanje 50 nastavnika i najmanje 200 učenika iz ovih škola. Do sada je 14 škola za učenika sa smetnjama u razvoju iskazalo zainteresovanost da bude deo projekta, koji bi trebalo da bude završen do kraja godine. Iz Ministarstva podsećaju na rezultate istraživanja koje su u aprilu prošle godine realizovali sa UNICEF-om i Institutom za psihologiju, o obrazovanju učenika iz osetljivih društvenih grupa u vreme vanrednog stanja, među kojima su i deca sa smetnjama u razvoju i invaliditetom koja nastavu pohađaju u redovnim i specijalnim školama.Istraživanje je pokazalo da je najvećem broj učenika u redovnim školama prepreka za nastavu na daljinu bila to što nemaju pristup internetu, a u školama za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom - odsustvo podrške porodice za učenje na daljinu. Veliki broj škola je istakao da je bilo teško nastaviti obrazovanje ovih učenika u odsustvu komunikacije uživo, odnosno da je često teško prevazići nepostojanje svih aspekata komunikacije i oslanjati se samo na verbalni. Škole su takođe ukazale da nije lako održati motivaciju i pažnja učenika da bi pratili nastavu na daljinu. U tome nastavnici često nisu mogli da se oslone na pomoć roditelja, kako zbog njihovog nedovoljnog vrednovanja obrazovanja, tako i zbog nedovoljne digitalne pismenosti i prepreka u uspostavljanju komunikacije, navode u Ministarstvu. Nadležni nabrajaju niz poteza koje su preduzeli da bi pružili podršku školovanju ove dece u uslovima pandemije: specijalnim školama je ostavljena mogućnost da u dogovoru sa roditeljima procene koji je najadekvatniji vid nastave u skladu sa epidemiološkim uslovima; u saradnji sa UNICEF-om je razvijena lista digitalnih resursa za podršku učenju na daljinu deci sa smetnjama u razvoju; urađena je lista digitalnih alata pogodnih za rad sa ovim učenicima; urađene su smernice za prilagođavanje video lekcija za učenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, a nastavnicima je na raspolaganju i stručna konsultativna podrška kolega preko posebnog onlajn servisa. S druge strane, 77 odsto roditelja i nastavnika koji su učestvovali u anketi portala Nova ekonomija o školovanju dece sa smetnjama u razvoju tokom pandemije je reklo da nisu imali kome da se obrate za dodatu podršku tokom onlajn nastave. V. S. 

Srbija

Advokati i dalje traže potpuno povlačenje zakona o parničnom postupku

Nekoliko stotina advokata i građana održalo je treći protest protiv aktuelnog Nacrta zakona o parničnom postupku. Predstavnici advokata su naveli da nisu zadovoljni povlačenjem dve najspornije odredbe, po kojima bi se tužba smatrala povučenom ako ne platite taksu i po kojoj bi se zakon primenjivao retroaktivno.Predstavnik Čedomir Kokanović ocenio je da je situacija nepromenjena ili gora nego pre dva protesta, a da sporazum kojim se te dve odredbe brišu vide kao korak unazad.Dodao je i da advokati koji protestuju i dalje nisu povodom zahteva ostvarili direktnu komunikaciju ni sa Advokatskom komorom Srbiji, ni sa resornim ministarstvom, "osim indirektno, kroz saopštenja"."Zato pozivamo Ministarstvo pravde na direktne pregovore. Rukovodstva pojedinih advokatskih komora koja su prethodno pregovarala sa Ministarstvom (pravde) sada bi želeli da ponovo pregovaraju o tom sporazumu i da ponovo oni imenuju ljude u radne grupe. Jednostavno nemamo dobra očekivanja, taj sporazum samo doliva ulje na vatru, protest ćemo nastaviti i pojačavat dok se naši uslovi ne ispune", izjavio je Kokanović.On je ponovio da advokati traže potpuno povlačenje predloga zakona "bez diskusije", a da se pjedinačnim komorama koje se zvanično bune protiv izmena propisa u subotu pridružila i Advokatska komora Beograda, kao najveća u Srbiji."Ako se odutane od taksi i od retroaktivnosti, čemu onda taj zakon. Ovaj zakon onda nema smisla u toj formi. Mi u (ukidanje tih odredbi) ne možemo da verujemo, pogotovo nakon izjava svih zvaičnika. To služi samo da se kupi vreme, da uđemo u odmore, da se natrod opusti, a nakon toga će se zakon naći po hitnoj proceduri u Skupštini", kazao je Kokanović.Na pitanje da li  advokati imaju informacije da li će se još neka od oko 130 najavljenih izbaciti iz budućeg predloga, Kokanović je kazao da nisu dobili takvu informaciju."Prvo treba da se uradi regulatorna analiza, da li je uopšte potrebna izmena zakona, da vidimo šta, zašto i kako... A ne da se doda 130 odredbi šta je kome palo na pamet, a naročito raznim lobističkim grupama, prevashodno bankarskim, i da se zakon donosi bez smislenog učešća advokata", rekao je Kokanović.Protestu su se pridružili i predstavnici Beogradskog udruzenja nezavisnih taksi kpreduzetnika (BUNT), čiji predstavnici su rekli da imaju probleme slične advokatima. Predstavnik BUNT-a Slobodan Banović kazao je da taksisti pružaju podršku protestu i zbog izmena i dopuna zakona koje su u pripremi, koje će direktno uticati na njihovu profesiju, a o kojima se razgovori vode "iza zatvorenih vrata"."Mi kao taksi preduzetnici imamo sličnih problema kao advokati, što je očigledno slučaj i sa mnogim drugim profesijama. Problemi predstavnika, manipulacija, obmanjivanja, obećanja nikad ispunjenih... Zakoni se donose a da nas niko ništa ne pita. Predstavnici taksi-udruženja su u stvari u zaštiti vlasti i pokušavaju da linijom manjeg otpora dođu do nekih rešenja, kojih za proteklih pet godina nema", kazao je Banović.On je kazao i da se ni ono što postoji na papiru u praksi ne sprovodi, a da su taksisti u slučaju izmene propisa obično "potpuno neobavešteni"."Dobijete samo gotov proizvod, dovedu vas pred svršen čin, gde nemate ni mogućnost da izrazite svoje mišljenje, osim ovako, na ulici", rekao je Banović. 

Srbija

Italija: Booking.com pod istragom zbog navodne utaje PDV-a

Finansijska policija u Italji saopštila je da je pokrenula je istragu protiv digitalne platforme za rezervaciju smeštaja Booking.com. Cilj je da se utvrdi da li je ta platforma izbegavala da plati svoje poreske obaveze, jer se sumnja da je država oštećena za više od 150 miliona evra poreza, prenosi agencija Rojters.Digitalna kompanija sa sedištem u Holandiji osumnjičena je da je u periodu od 2013. do 2019. godine izbegla da plati više od 150 miliona evra poreza na dodatnu vrednost (PDV).Booking.com je potvrdio da je primio izveštaj finansijske policije i poručio da će sarađivati sa istražiteljima. Policija navodi da je počela da proverava rezervacije smeštaja preko Bookinga u okolini Đenove, još 2018. godine.Ispostavilo se da je Booking.com zbog prenosa poreske obveze izdavao račune bez PDV-a, što je dovelo do toga da uopšte nisu plaćali poreze u Italiji.Kompanija tvrdi da su vlasnici hotela i noćenja sa doručkom koji koriste njenu platformu sami odgovorni za naplatu i plaćanje PDV-a koji duguju u Italiji i u drugim zemljama Evropske unije.Potez italijanske finansijske policije dolazi nekoliko dana nakon sporazuma G7 bogatih zemalja o stvaranju globalne minimalne stope poreza na dobit od 15%.Cilj te odluke je da se "iscedi" što više novca iz multinacionalnih veb kompanija, kao i da se smanji preusmeravanje njihovog profita u ofšor uzone gde su porezi manji.Er Srbija: Partnerstvo sa platformama Booking.com i Rentalcars.com

Srbija

Fabrika vakcina u Zemun polju, grade se i pristupne saobraćajnice

Fabrika vakcina gradiće se u Zemun polju, a kao priprema za pokretanje proizvodnje biće izgrađene i pristupne saobraćajnice na Bežaniji, u Surčinu i Zemun polju.Institut za puteve iz Beograda izradiće tehničku dokumentaciju za opremanje lokacije, rešiti imovinsko-pravnih odnosa i izgraditi pristupne saobraćajnice na parcelama u Surčinu, Zemun polju i Bežaniji, piše u odluci o dodeli ugovora.Iako se u samoj odluci nigde eksplicitno ne navodi da je reč o fabrici “Sinofarm” vakcina, na sajtu grada Beograda, kao i u nekolicini medija, navodi se da će se upravo kineska vakcina proizovoditii u novootvorenoj fabrici.“Fabrika u kojoj će se prvo pakovati „sinofarm” vakcina, a kasnije i proizvoditi, biće zajedničko ulaganje Srbije, Kine i Ujedinjenih arapskih emirata. Predviđen je i pogon za proizvodnju PCR testova. Planirana mesečna proizvodnja je dva miliona doza vakcine mesečno. Za fabriku koja će se graditi po sistemu „ključ u ruke” srpska strana će obezbediti zemljište i infrastrukturu”, piše na sajtu grada.Dodaje se da će ova “kompletno grin fild” investicija obezbediti dovoljne količine kineske “sinofarm” vakcine za Srbiju i region.Parcela na kojoj će se gradtii fabrika vakcina vodi se kao gradsko građevinsko zemljište, ali se koristi kao voćnjak prve klase, na čije korišćenje pravo ima Institut za stočarstvo “Zemun”.Saobraćajnice koje će se graditi za potrebe fabrike vakcina deo su Plana detaljne regulacije privredne zone “Autoput”.Javna nabavka za izradu tehničke dokumentacije sprovedena je po hitnom pregovaračkom postupku, a kao obrazloženje navedena je epidemiloška situacija, što je kao razlog navedeno u brojnim javnim nabavkama u poslednje vreme.Iako je nabavka morala da bude hitna, predsednik Aleksandar Vučić je još 16. maja na svom instagram profilu objavio video u kome je prikazano kako će fabrika vakcina izgledati.Katarina Baletić

Srbija

Uoči berbe višanja u Topličkom kraju: Manji rod, neizvesna cena

Nešto više od dve nedelje ostalo je do početka berbe višanja u Toličkom kraju, rod je ove godine manji za 20 do 30%, a neizvesna je i otkupna cena tog voća, pišu Južne vesti. Prošlogodišnja cena višnje se kretala od 45 dinara za prvu klasu, do 30 i ispod 30 dinara za koliko se otkupljivala druga klasa.Koordinator sektora poljoprivrede Privredne komore Srbije za Nišavski, Pitotski i Toplički okrug Dragan Punović ističe da će na zasadima gde su voćari prošle godine pogrešno primenjivali agrotehniku rod biti manji i do 50%, kao i da za sada nema velikog interesovanja za otkup ovog voća.Velike zalihe višnje već se nalaze u hladnjačama, tako da se ne očekuje neko veliko i posebno interesovanje za to voće. Praktično to je jedina voćka koja nije izašla iz hladnjača, a jedan od razloga je i loš prošlogodišnji kvalitet."Ove godine, bar prema prvim analizama se očekuje bolji kvalitet pre svega u pogledu suvih materija, što je za prerađivače jako važno", kaže Paunović.Dodaje da će berba početi između 20. i 25. juna, da će cena biti tržišna i da će na to uticati mnogi faktori, od ponude i potražnje do kvaliteta višnje.Sa cenom od prošle godine, prema rečima proizvođača, ne mogu da se pokriju ni osnovni troškovi proizvodnje i branja, a o zaradi tvrde da niko i ne razmišlja."Kada se sve sabere i oduzme, stavi na papir, nama ostaje taman da isplatimo berače. Gotovo redovno zbog niske cene mnogi voćnjaci ostaju neubrani, a sve češće proizvođači krče svoje višnjare i orjentišu se na proizvodnju drugih, isplativijih ratarskih ili povrtarskih kultura", kaže neimenovani poljoprivrednik iz prokupačkog sela Babin Potok.Vremenski uslovi nepovoljni, ali malinari ove sezone očekuju veću zaradu Dodaje da su berači prošle godine naplaćivali od 15 do 20 dinara za kilogram, pa se očekuje da i ove godine bude ista ili čak i nešto veća cena branja.Zbog višegodišnje niske otkupne cene višanje u Toplici, ali i problemima sa plasmanom ovog voća, gradska vlast u Prokuplju je pre 2 godine najavila pokretanje inicijative za izgradnju velike hladnjače, pre dve godine.Kako je tada rečeno, Grad Prokuplje je spreman da za hladnjaču izdvoji oko 120 miliona dinara, obezbedi lokaciju i infrastrukturu, ali uz učešće privatnog kapitala od 50 %. Međutim do danas se ništa se nije uradilo na realizaciji te ideje.Samo sa teritorije Prokuplja, godišnje se otkupljivalo 2.000 do 2.500 vagona, ali je iz godine u godinu sve manje zasada, što zbog bolesti žilogriz koja je prepolovila voćnjake, što zbog hronično niske otkupne cene.Višnja je uz šljivu najzastupljenija ratarska kultura na teritoriji Topličkog okruga i nalazi se na površini od oko 4.000 hektara, a veliki broj domaćinstava, skoro 70%, svoju egzistenciju zasniva na proizvodnji ovog voća.

Srbija

Radnici Zastava kamiona bez zarada i nakon prodaje imovine firme

Bivši radnici fabrike Zastava kamioni iz Kragujevca ni prodajom nepokretne imovine tog preduzeća, koje je u stečaju, ne mogu da naplate svoja zaostala potraživanja. Zastava kamioni prodati su za 227 miliona dinara, a kupci su firme iz Beograda.Predstavnik bivših radnika Zastava kamiona Milić Mićić je rekao agenciji Beta da su nepokretnosti u prvoj prodaji u postupku stečaja prodate za više od 200 miliona dinara, a da je ukupna imovina procenjena na 2,5 milijarde dinara, dok su obaveze osam milijardi dinara.On je rekao da 499 bivših radnika potražuje ukupno 187 miliona dinara za neisplaćene zarade što je dug nastao u periodu od 2014. do 2018. godine."Ukupna potraživanja svih koji su u trećem isplatnom redu su pet milijardi dinara", rekao je Mićić i dodao da bivši radnici nisu ni očekivali da će naplatiti svoja potraživanja prodajom imovine fabrike.Kako je objasnio, prema ponudjenom rešenju prethodnog Ministarstva privrede "u igri" je bila opcija da grad Kragujevac radnicima ustupi objekte fabrike sa hipotekom za poreske obaveze, kako bi namirili svoja potraživanja, što je za novu Vladu bilo neprihvatljivo.Zbog toga je delegacija bivših radnika Zastava kamiona zatražila rešenje za problem isplate zaostalih zarada i u Predsedništvu Srbije gde su 1. juna od šefa kabineta predsednika dobili uveravanje da će o svemu informisati predsednika države i Vladu i da uskoro mogu da očekuju njihov odgovor.Stav najviših zvaničnika države radnici nisu još dobili.Bivši radnici Zastava kamiona, koji su fabriku napustili kao tehnološki višak uz socijalni program, smatraju da imaju pravo na isplatu duga za zarade i pozivaju se na obaveze po protokolu za Zastavine fabrike iz 2008. godine, uoči dolaska Fijata u Kragujevac.Vlada Srbije je protokol potpisala sa reprezentativnim sindikatima Grupe Zastava, a 2015. verifikovala i aneks tog dokumenta kojim je država garantovala da će Zastavinim radnicima biti isplaćene sve zarade, uplaćeni doprinosi i povezan radni staž.Nepokretna imovina Zastava kamiona u stečaju, podeljena u četiri celine, prodata je za ukupno 227 miliona dinara beogradskim firmama, objavila je juče Agencija za licenciranje stečajnih upravnika.Sve imovinske celine prodate su po početnim cenama, a najvredniju za 207,6 miliona dinara kupio je CPS. Za taj iznos CPS postaje vlasnik sedam zgrada metalopreradjivačke industrije čija je ukupna površina preko 26.000 kvadratnih metara.Firma SMA Servis dve imovinske celine u kojima su zgrada industrije i trpezarija kupila je za ukupno 11,2 miliona dinara. Solaris Alfa SNM nekretnine iz četvrte celine u kojoj su tri zgrade metalopreradjivačke industrije platila je 8,2 miliona dinara.To je bila prva prodaja imovine Zastava kamiona u stečaju, a kupaca nije bilo za pokretnu imovinu.Fabrika Zastava kamioni poslovala je u okviru Grupe Zastava vozila i dugo je u ovom delu Evrope bila poznata po teretnim vozilima koje je proizvodila sa licencom Fijata. U junu 2018. godine pokrenut je stečajni postupak pred Privrednim sudom u Kragujevcu, zbog dužine trajanja blokade računa, a septembra 2018. godine proglašen je i stečaj.

Izdanja

Broj 113, Septembar 2024.

Broj 113

Septembar 2024.
Broj 112, Jul 2024.

Broj 112

Jul 2024.
Broj 111, Jun 2024.

Broj 111

Jun 2024.
Broj 110, Maj 2024.

Broj 110

Maj 2024.
Broj 109, April 2024.

Broj 109

April 2024.
Broj 108, Mart 2024.

Broj 108

Mart 2024.
Broj 107, Januar 2024.

Broj 107

Januar 2024.
Broj 106, Decembar 2023.

Broj 106

Decembar 2023.
Broj 105, Novembar 2023.

Broj 105

Novembar 2023.