Broj 114, Oktobar 2024.
Broj 114, Oktobar 2024. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
Pretplata 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

Osobe sa invaliditetom dobile platformu za zapošljavanje

Udruženje Forum mladih sa invaliditetom (FMI) je razvilo veb platformu za zapošljavanje osoba sa invaliditetom u cilju podrške u procesu traženja posla. Cilj platforme je da predstavlja kanal komunikacije i povezivanja između osoba sa invaliditetom koje traže posao i poslodavca, navodi se u saopštenju te organizacije.Kandidati/tkinje za posao će moći da kreiraju svoje profesionalne profile, da vide oglase za posao, kao i da se prijave za otvorene radne pozicije. Sa druge strane, poslodavci će moći da oglašavaju slobodna radna mesta i da odaberu kandidate koji odgovaraju zahtevima konkretnog posla.Platforma je uspostavljena u saradnji sa nekoliko kompanija koje posluju na teritoriji Srbije, sa idejom da se tokom ove godine njoj priključi veliki broj društveno odgovornih kompanija, prenose mediji.Kako je rečeno, platforma je zamišljena kao neformalna mreža poslodavaca kroz koju će im se pružiti podrška u sprovođenju aktivnog zapošljavanja osoba sa invaliditetom.Takođe, kroz platformu se poslodavcima pružaju saveti, informacije, obaveštenja, konsultacije i treninzi. U saopštenju ističu da je glavna usluga koja se pruža članicama Platforme pristup veb portalu za zapošljavanje osoba sa invaliditetom.Navedeno je da kompanije koje su članice Platforme imaju mogućnost da koriste usluge koje pruža Forum mladih sa invaliditetom, a koje se odnose na pretragu Portala, odnosno, baze kandidata za zapošljavanje, podršku u razumnom prilagođavanju radnog mesta, obukama za zaposlene i konsultativne usluge.Platforma je osnovana sa ciljem da na jednom mestu okupi mala, srednja i velika preduzeća koja su zapošljavanje osoba sa invaliditetom integrisala u svoju poslovnu politiku.Na taj način, kako je navedeno, ove kompanije predstavljaju lidere nove poslovne kulture, jer svojim opredeljenjem utiču na unapređenje položaja osoba sa invaliditetom, ali i na uspostavljanje novih društvenih vrednosti u Srbiji.Uspostavljanje Platforme odvija se u saradnji sa domaćim i inostranim kompanijama koje posluju na teritoriji Srbije, a sprovodi se u okviru projekta "Znanjem do posla", uz podršku Švajcarske agencije za razvoj i saradnju (SDC) i implementatora NIRAS-IP i SIPRU.Forum mladih sa invaliditetom je krovna organizacija civilnog društva koja se u Srbiji bavi pitanjima od značaja za osobe sa invaliditetom.

Srbija

Prirodnjački muzej: U godini jubileja prestajemo da postojimo

Uprava Prirodnjačkog muzeja u Beogradu saopštila je da bi ta ustanova uskoro mogla da izgubi svoj status značajne samostalne nacionalne ustanove kulture, nauke i prosvete, koji je imala tokom 125 godina. Tvrde da bi to moglo da se desi ako država taj muzej proglasi radnom jedinicom Zavoda za zaštitu prirode Srbije.Uprava muzeja podseća da je Zavod za zaštitu prirode Srbije osnovan 1948. godine, upravo na inicijativu Prirodnjačkog muzeja u Beogradu."Čini se da je ovakva zamisao doneta naprečac, bez dobre namere i dobrog promišljanja, a očigledno i bez zakonske pripreme", stoji u saopštenju rukovodstva Prirodnjačkom muzeja u Beogradu.Objašanjavju da je on samostalan muzej,  kao i da kao takav "figurira" u Zakonu o kulturi, kao i u Zakonu o kulturnim dobrima, kao i u dosadašnjim, ali i važećim strategijama za razvoj kulture, Zakonu o muzejskoj delatnosti, kao i u Zakonu o zaštiti prirode.Kažu i da pokušaji Prirodnjačkog muzeja da uspostavi dijalog nisu nailazili na odziv nadležnih u Ministarstvu kulture, sa koji  su poslednji put zvanično razgovarali krajem januara.Rukovodstvo podseća da je Prirodnjački muzej jedna od najstarijih institucija kulture i jedini muzej prirodnjačkog tipa u Srbiji, koji je osnovan pod nazivom Jestastvenički muzej srpske zemlje 19. decembra 1895. godine aktom Ministra prosvete i crkvenih dela Кraljevine Srbije. Podsećaju i da sa predstavnicima Ministarstva kulture nisu komunicirali od kraja januara, kada su im predočili svoje neslaganje sa namerom da se Prirodnjački muzej pripoji resoru za zaštitu životne sredine.Prve zbirke ovog muzeja, kako se naglašava, potiču iz prve polovine XIX veka, prikupljane su i čuvane najpre u Liceju, a zatim u Jestastveničkom kabinetu Velike škole pod rukovodstvom Josifa Pančića, prvog srpskog botaničara i upravnika Liceja. Prva stalna izložba Muzeja svečano je otvorena 7. septembra 1904. godine, na dan stogodišnjice Prvog srpskog ustanka. Tokom Prvog i Drugog svetskog rata mnoge zbirke Prirodnjačkog muzeja su oštećene ili uništene, a nakon rata muzej se oporavlja i nastavlja svoju delatnost. U Prirodnjačkom muzeju danas se čuva 125 zbirki sa preko 1,6 miliona primeraka stena, minerala, fosila, biljaka, gljiva, životinja, lovačkih trofeja i lovačkog oružja. Zbirke predstavljaju ogromnu kulturnu i naučnu bazu i sadrže nekoliko stotina holotipova i unikatnih primeraka minerala, stena, botaničkih i zooloških predmeta, po čemu je muzej posebno značajan. U zbirkama se čuvaju i primerci vrsta biljaka i životinja koje se više ne mogu naći na terenima Srbije, pa čak ni u Svetu.Delatnost muzeja je kultura, nauka i obrazovanje, specijalizovan je za prikupljanje, čuvanje, proučavanja i izlaganje pokretnih kulturnih dobara prirode.Prirodnjačkom muzeju je 1972. godine pripojen Muzej šumarstva i lova, sa svojim zbirkama lovačkih trofeja i lovačkog oružja.Dvadeset godina kasnije zgrada na Malom Кalemegdanu postaje Galerija u kojoj se pored izložbi održavaju naučna i stručna predavanja, promocije, tribine i seminari.

Srbija

NALED: Pandemija usporila reformu poslovnog okruženja

Od 100 preporuka za bolje uslove poslovanja koje su predložene tokom prošle godine samo dve su sprovedene u potpunosti, a 11 delimično, piše u publikaciji Siva knjiga, koju objavljuje Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED), prenosi agencija Beta.Kako je navedeno, to usporavanje u poboljšanju poslovne klime je u značajnoj meri uslovljeno vanrednom situacijom koju je izazvala pandemija korona virusa.Napominje se da su glavni razlozi odlaganja, spore i delimične primene preporuka, nedovoljna spremnost institucija i ograničeni stručni i tehnički kapaciteti za razradu i sprovođenje tih preporuka.Ocenjuje se da je pandemija pokazala da veliki broj administrativnih procedura može i mora da se preseli u digitalni svet.Od 29 preporuka NALED-a, Ministarstvo finansija nije rešilo 24, dok ministarstva poljoprivrede i privrede nisu rešila nijednu. Ipak, najviše rešenih ili delimično rešenih preporuka, njih pet, bilo je i ovaj put u nadležnosti Ministarstva finanasija.Tokom 2020. godine uspostavljen je funkcionalan portal elektronskih javnih nabavki, usvojen dugo čekani Zakon o fiskalizaciji kojim se najavljuje i komunikacija Poreske uprave sa fiskalnim kasama u realnom vremenu.Naglašava se da je najavljeno i uvođenje jedinstvenog sistema eFaktura.ELEKTRONSKO FAKTURISANJE ZNAČI BRŽE PLAĆANJE I BOLJU NAPLATU PDV-A Dodaje se da građani više ne moraju da dokazuju uplate sudskih taksi jer je u primeni centralni sistem njihove naplate, ali se naglašava i da za većinu ostalih građani i dalje treba da dostavljaju svoje uplatnice na šalterima.U Sivoj knjizi se ističe da je nastavljeno sa smanjenjem opterećeja zarada, iako je ono neznatno, a napominje se da su uvedene i nove elektronske usluge na portali ePorezi.Jedna od sprovedenih preporuka je i uvođenje elektronske dostave rešenja iz katastra u eSandučiće građana na portalu eUprave, a očekuje se da će to biti birokratsko rasterećenje za oko 500.000 građana koji na godišnjem nivou učestvuju u prometu nepokretnosti.Navodi se i da je Ministarstvo zdravlja radilo na izradi plana optimizacije mreže zdravstvenih ustanova i rešavanjem problema dugovanja državnih apoteka.Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija i Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave radili su na daljem razvoju eUprave u Srbiji, od uspostavljanja Centralnog registra stanovništva do eDostave.Među potpuno rešenim preporukama je uvođenje elektronskog postupka javnih nabavki i portala.Formirana je i radna grupa za širu primenu pojednostavljene procedure prijave sezonskih radnika u sektorima kao što su građevinarastvo, turizam i pomoć u kući.Od 10 mera koje je predložio NALED prošle godine, usvojene su one koje omogućavaju odloženo plaćanje poreza i doprinosa bez kamate, pristup jeftinim ili beskamatnim kreditima za likvidnost i refinansiranje obaveza, kao i isplata direktne finansijske podrške privredi, uvođenje moratorijuma na otplatu kredita i svih dažbina državi.Usvojena je preporuka NALED-a i drugih organizacija koje su predložile ukidanje PDV-a na donacije tokom trajanja vanrednog stanja.KOJI SU NOVI PREDLOZI NALED-A?U novom izdanju "Sive knjige" dato je 13 novih predloga za otklanjanje administrativnih prepreka poslovanju i ponovljeno je 87 nerealizovanih predloga iz prethodne godine koji su dorađeni.U novoj Sivoj knjizi ukazuje se na administrativne prepreke koje su usmerene na digitalizaciju i unapređenje efikasnosti zdravstvenog sistema, digitalizaciju procedura i dalji razvoj eUprave, uređenje fleksibilnih oblika rada, smanjenje poreskog i parafiskalnog opterećenja privrede.Među deset prioritetnih preporuka NALEDA spadaju: modernizacija rada državne uprave, povećanje transparentnosti, unapređenje sistema fiskalizacije i smanjenje troškova poreskih obveznika.Predloženo je i smanjenje opterećenja rada kao i unapređenje sistema za prečišćavanja otpadnih voda, ukidanje obaveze dokazivanja troškova prevoza zaposlenih i smanjenje PDV-a za repromaterijal za proizvodnju lekova.NALED je predložio i da se bolje urede: poslovanje van radnih prostorija poslodavaca, ozakonjenje objekata, uvođenje funkcionalnog "Zelenog fonda", uvođenje obaveze izdavanja lične karte sa čipom i ugradnja kvalifikovanog elektronskog potpisa, ukidanje PDV-a na donaciju hrane, kao i da se izjednače cene komunalnih usluga za različite kategorije korisnika.Ukazuje se i na potrebu ukidanja naknade za konverziju zemljišta, kao i da se omogući izdavanje objedinjenog uverenja o plaćenim porezima i ukine suvišna birokratija u deviznom poslovanju.U proteklih 12 izdanja Sive knjige NALED je dao 268 preporuka za unapređenje poslovnog okruženja, a od tog broja je u potpunosti rešeno 72 (27%), a delimično 59 preporuka (22%).

Srbija

Vlada Srbije subvencioniše prirodna dobra sa 264,8 miliona

Vlada Srbije usvojila je uredbu kojom je definisala raspored i korišćenje subvencija namenjenih za upravljače zaštićenih prirodnih dobara od nacionalnog interesa. Sredstva su obezbeđena iz državnog budžeta, a poslovi koji se subvencionišu ovom uredbom, kako se napominje, definisani su Zakonom o zaštiti prirode.Kako je definisano u tekstu vladine uredbe, subvencije se odnose na finansiranje radova, kao i drugih troškova, uključujući i zarade zaposlenih.Navedeni ukupni iznos subvencija od 264,8 miliona dinara važi za period od 1. januara do 31. decembra 2021. godine i može da se koristi za sledeću vrstu poslova:- čuvanje, održavanje i prezentacija zaštićenih područja; - upravljanje posetiocima  izgradnja, opremanje, održavanje objekata, kao i drugi slični poslovi;- regulisanje imovinsko-pravnih odnosa (otkup, zakup ili zamena zemljišta i drugih nepokretnosti);- praćenje i unapređenje stanja zaštićenih područja; - uređenje prostora i održivo korišćenje prirodnih resursa; - za zarade zaposlenih u Javnom preduzeću Nacionalni park Šar planina (navodi se da im se pomoć dodeljuje zbog poremećaja u poslovanju).ZASAVICA POD ZAŠTITOM DRŽAVE KAO PRIRODNO DOBRO OD IZUZETNOG ZNAČAJA Foto: Nova ekonomijaVlada Srbije napominje da pravo na korišćenje subvencija imaju upravljači nacionalnih parkova i zaštićenih područja koji su proglašeni nekim njenim aktom.Subvencije se dodeljuju upravljačima na osnovu programa upravljanja zaštićenog područja za 2021. godinu.Učešće subvencija u predračunu sredstava potrebnih za realizaciju nekog programa može da iznosi do 80%, ali i 100% vrednosti nekog posla.Upravljači zaštićenim područjima koja su proglašena tokom 2021. godine mogu da podnesu zahtev za dodelu subvencija do 31. oktobra 2021. godine.Кriterijumi za dodelu sredstava subvencija su: veličina, vrsta zaštićenog područja,  izloženost zaštićenog područja uticaju ljudi kroz stanovanje, posetu i obavljanje privrednih aktivnosti.Kao kriterijumi za dodelu subvencija navode se i sepen rizika od oštećenja ili uništavanja zaštićenog područja, kao i da li upravaljač ima mogućnosti da sredstva za radove ili određene aktivnosti može da obezbedi iz nekih drugih izvora.Vrednovanje kriterijuma i ispunjenost uslova za dodelu i predlog iznosa subvencija, kako je naglašeno, utvrđuje komisija za dodelu subvencija u zaštićenim područjima, a nju formira ministar nadležan za poslove zaštite životne sredine.Srbija ima pet nacionalnih parkova: Fruška Gora, Đerdap, Tara, Kopaonik i Šar-planina, kao i veliki broj zaštićenih područja koja spadaju u ostale kategorije.

Srbija

Inflacija u januaru u odnosu na 2020. godinu veća za 1,1 odsto

Potrošačke cene u januaru 2021. godine, u poređenju sa istim mesecom prethodne godine, povećane su za 1,1 odsto, pokazuju novi podaci Republičkog zavoda za statistiku.Cene proizvoda i usluga lične potrošnje u januaru 2021. godine, u odnosu na decembar 2020. godine, u proseku su povećane za 0,4 odsto. U 2020. godini u poređenju sa 2019. godinom, potrošačke cene su u proseku povećane za 1,6 odsto.Posmatrano po glavnim grupama proizvoda i usluga klasifikovanih prema nameni potrošnje, u januaru 2021. godine, u odnosu na prethodni mesec, rast cena je zabeležen u grupama Stan, voda, električna energija, gas i druga goriva (2,2%), Transport (1,3%), Rekreacija i kultura (0,9%), Restorani i hoteli (0,2%) i u grupama Hrana i bezalkoholna pića i Zdravstvo (za po 0,1%). Pad cena je zabeležen u grupama Odeća i obuća (-1,7%) i Komunikacije (-0,7%). Cene ostalih proizvoda i usluga nisu se bitnije menjale.

Srbija

Komisija istražuje još trgovaca elektronikom zbog navodnog narušavanja tržišta

Postupke ispitivanja povrede konkurencije pokrenute protiv firmi Comtrade Distribution, Roaming Electronics i Tehnomanija Komisija za zaštitu konkurencije proširila je pokretanjem postupaka i protiv Gigatron eksport-importa, Tehnomedije centar, Emmezeta Srbija, XLS i Tehnomanija, navodi se u saopštenju Komisije.Postupci se vodi radi ispitivanja postojanja restriktivnih sporazuma iz Zakona o zaštiti konkurencije kojima se ograničava konkurencija na tržištima maloprodaje potrošačke elektronike u Srbiji.Komisija je tokom prošle godine analizirala uslove konkurencije na tržištu trgovine na veliko i malo potrošačkom elektronikom i preko uvida u javne podatke o cenama, utvrdila da se u maloprodajnim objektima, kao i na internet stranama maloprodavaca nudi potrošačka elektronika pod identičnim, ili gotovo identičnim cenama.Do proširenja ispitivanja na nove firme dolazi na osnovu informacija i podataka kojima Komisija trenutno raspolaže."Osnovano je pretpostavljeno da navedeni tržišni učesnici kao maloprodavci potrošačke elektronike nisu samostalno formirali maloprodajne cene proizvoda, već u saradnji sa uvoznicima i distributerima Comtrade Distribution, Roaming Electronics i Tehnomanija", saopštila je Komisija.Određivanje cene u daljoj prodaji kao posebna vrsta povrede konkurencije, navodi Komisija, može biti učinjena kako samo od strane dobavljača, tako i od strane dobavljača i maloprodavca, a tada je maloprodavac zajedno s dobavljačem odgovoran.Komisija za zaštitu konkurencije pozvala je sva lica koja raspolažu podacima, ispravama ili drugim relevantnim informacijama koje mogu doprineti utvrđivanju činjeničnog stanja da im ih dostave.

Srbija

Elektronsko fakturisanje znači brže plaćanje i bolju naplatu PDV-a

Do 25. februara traje javna rasprava o Nacrtu takona o elektronskom fakturisanju. Elektronske fakture će delimično zameniti papirne fakture, jer će ih upotrebljavati samo obveznici koji su u sistemu Poreza na dodatu vrednost (PDV). Jedna od pogodnosti elektronskog fakturisanja je i brže plaćanje."E-faktura je potpuno digitalna faktura koja se prenosi s jedne aplikacije (izdavaoca) na drugu (primalac) bez fizičkog oblika (ispis)", objašnjava za Novu ekonomiju Sandra Rodić iz Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) . U okviru projekta USAID-a Saradnja za ekonomski razvoj, Sandra je zajedno sa kolegama pomagala radnoj grupi Ministartsva finansija u implementaciji sistema elektronskih faktura i pisanju preporuka za izradu pravnog okvira.Ona objašnjava da e-faktura ima sva polja podataka koja je definišu: izdavaoca, primaoca, brojeve fakture, datume, stavke računa i vrednosti PDV-a. Budući da se javna rasprava o Nacrtu zakona o elektronskom fakturisanju uskoro završava, Sandra Rodić napominje da usvajanjem novog zakona i niza podzakonskih akata tek treba da se objasni i definiše primena elektronskih faktura.Prema njenim rečima, iz ugla same privrede, korišćenjm elektronskih faktura, ostvaruje se veća efikasnost, transparentnost, smanjuje se mogućnost grešaka u razmeni i obradi podataka, a postiže se i brže plaćanje."Sva pravna lica i preduzetnici koji su u sistemu PDV-a, biće u obavezi da primaju i šalju sve fakture kroz sistem elektronskih faktura", napominje sagovornica našeg portala. Prema njenim rečima tu spada i naknadano evidentiranje onih faktura koje su poslate ili dobijene van sistema (u slučaju kada je u pitanju transakcija sa licem koje nije obveznik PDV-a).Ona naglašava da faktura neće moći da bude proknjižena, realizovana ili naplaćena ukoliko nije dobijena na način koji je regulisan zakonom.Napominje i da je zakonom regulisano nepoštovanje zakonskih obaveza.Smatra i da će se ovakvim uređenjem oblasti fakturisanja smanjiti mogućnost za zloupotrebe.Sa druge strane, država će beležiti rast prihoda, pa će se otvoriti i mogućnosti za ulaganje u održiv razvoj.Prema rečima Sandre Rodić rastom globalne ekonomije pokreću se nove usluge na tržištu, pa se procenjuje da je globalni iznos faktura 550 milijardi godišnje.Od toga, kako dodaje, digitalne fakture čine 10%.Stručnjaci međutim procenjuju da se u narednih 15 godina očekuje skoro četiri puta veći rast, za ceo nivo fakturisanja. "Grubo možemo reći da se polovina svih faktura šalje privatnim potrošačima, a druga polovina preduzećima i vladama", kaže Rodić.Naglašava i da se otprilike polovina svih faktura šalje za usluge, dok se druga polovina šalje za robu."Monetarna vrednost tržišta usluga e-fakturisanja u 2019. godini bila je 4,3 milijarde EUR i očekuje se rast od četiri puta u narednih pet godina", napominje sagovornica Nove ekonomije. Broj i potencijal rasta pokazuju važnost ispravnih rešenja za fakturisanje, kao i stvarne potrebe za e-fakturom zbog koristi koje pruža.U drugoj dekadi 2000-ih - počevši od nordijskih zemalja i širenja do centralne Evrope, kao i Latinske Amerike vlade sve više i više pokreću razvoj usluga, standardizaciju i jačanje pravne podrške za elektronsko izdavanje faktura. Gledajući bliže razloge i pokretače iz perspektive vlade, glavni razlog je jaz između PDV-a, borba protiv neprijavljenog PDV-a i nenaplaćenih poreza. Vlade su videle da je najbolji način suzbijanja sive ekonomije trenutno prijavljivanje PDV-a u kombinaciji sa elektronskim fakturisanjem.Planirano je da pristup centralnom sistemu elektornskih faktura bude jednostavan i da ne zahteva značajna ulaganja od strane privrede. Sistem/platforma propisuje standard u kom obliku mora da se dostavi faktura, i biće otvorena odnosno "daće" API-je/mehanizme načina slanja faktura. "Usluga slanja odnosno primanja faktura preko ovog sistema će biti besplatna. Prema mojim saznanjima postojaće Uputsvo za korisnike platforme", kaže Sandra Rodić.Napominje i da će firme koje imaju mali broj faktura biti u mogućnosti da ih direktno unesu u sistem elektronskih faktura.Prema njenim rečima, ukoliko neka firma ima veći broj faktura, imaće mogućnost da nadogradi svoj informacioni sistema i na taj načn će automatizovati komunikaciju sa sistemom elektronskih faktura.Jedna od mogućnosti je i da firma taj deo posla poveri informacionom posredniku.BIĆE TROŠKOVA, ALI ĆE SE ŠTEDETI VREME I NOVACSvaki privrednik će na osnovu cost/benefit analize da donese odluku koji mu je model isplativiji. U slučaju nadogradnje sistema, istina je da će postojati neki inicijani trošak ali sa druge strane, uštede u vremenu i novcu na osnovu prelaska na elekronsko fakturisanje su trajne.Naime, Zakon predviđa uvođenje informacionih posrednika, koji će imati saglasnost od Ministartsva finansija za pružanje usluge izdavanja, evidentiranja, obrade, primanja, dostavljanja i čuvanja elektronskih faktura. Ostaje da se sačeka da se vidi koji će kriterijumi biti propisani za subjekte koji zele da obavljaju ove delatnosti.KORIŠĆENJE NEKIH USLUGA NEĆE BITI OBAVEZNOIpak, uvođenje elektronske fakture neće podrazumevati potpuno već delimično ukidanje dosadašnje papirne fakture."Pošto uvođenje sistema elektornskih faktura ima za cilj smanjenje PDV jaza, onda je sistem obavezan samo za obveznike PDV-a", napominje Sandra Rodić. Ona objašnjava da se za sva privredna društva i preduzetnike koji su obveznici PDV-a uvodi obaveza elektonskih faktura, osim u slučaju kad komuniciraju sa licem koji nije obveznik PDV-a. "Kada je jedan subjekat u sistemu PDV-a a drugi (to) nije, onda će postojati obaveza onoga koji (to) jeste, da fakturu, ukoliko je izdata/primljena u papirnom obliku, naknadno evidentira u centralni sistem elektronskih faktura", napominje sagovornica Nove ekonomije.Naglašava da jedino kod poslovnih transakcija između dva pravna lica od kojih ni jedno nije u sistemu PDV-a.Tako na primer, kod dva preduzetnika paušalca, ne postoji obaveza primanja i slanja faktura preko sistema elektronskih faktura. "Ukratko, ova lica mogu da biraju da li će da koriste papirne fakture ili će odlučiti da koriste prednosti elektronskih faktura", napominje Rodić.Prema rečima Milice Petrović iz agencije za računovodstvo Knjiški moljac, trenutni zakon ne sprečava slanje elektronske fakture, od kada je ukinuta obaveza pečata 2012. godine."Od tada nema problema sa tim, čak ni zakon o PDV-u to nije sprečavao", kaže Milica.Objašnjava da se shodno tome elektronska faktura priznaje kao uredan dokument."Mi smo apsolutno prešli na elektronske fakture kao i naši klijenti i to već funkcioniše", kaže sagovornica Nove ekonomije.Prema njenim rečima, zakon će samo uvesti nove stvari, kao što su protokoli, dodatna bezbednost i formati za elektronsko fakturisanje.Objašnjava da se još ne zna da li će biti dodatnih troškova u vezi sa uvođenjem elektronskih faktura, kao i koliki bi mogao da bude njihov iznos.Prema njenim rečima, postojaće centralni informacioni posrednik, kroz koji prolaze sve centralne fakture.Tu je i centralna evidencija, kao i informacioni posrednik.Informacioni posrednik trebalo bi da bude neka firma koja dobija saglasnost ministarstva i ona bi trebalo da vrši usluge izdavanja evidentiranja, obrade. slanja, primanja i čuvanja elektronskih faktura.

Srbija

Takmičenje za pronalazače: Raspisan konkurs Svetske organizacije za intelektualnu svojinu

Povodom obeležavanja 100. godišnjice Zavoda za intelektualnu svojinu Republike Srbije, ova institucija otvorila je konkurs za takmičenje za dodelu nagrada Svetske organizacije za intelektualnu svojinu (WIPO) za 2020. godinu u četiri kategorije takmičenja, navodi se u saopštenju.Ovo takmičenje, koje se organizuje sa ciljem promovisanja kreativnosti i značaja zaštite intelektualne svojine za razvoj savremene ekonomije i društva, održava se pod pokroviteljstvom WIPO-a u kategorijama pronalazača ili grupe pronalazača za patent (WIPO Medal for Inventors), pravnih lica za registrovan industrijski dizajn (WIPO IP Enterprise Trophy), autora za monografsko delo ili studijsku izložbu u oblasti društveno humanističkih nauka (WIPO Medal for Creativity), i učenika ili grupe učenika srednje škole za pronalazak (WIPO Schoolchildren’s Trophy).Prijave za konkurs moguće je slati najkasnije do 29. marta 2021. godine, a detaljan opis kriterijuma, formulari i pravila slanja nalaze se na sajtu Zavoda za intelektualnu svojinu.Nagrade će biti dodeljene 26. aprila 2021. godine, na dan koji je WIPO ustanovila kao Svetski dan intelektualne svojine.Zaštita intelektualne svojine ima dugu tradiciju u Srbiji.Njeni počeci potiču još od 20. marta 1883. godine, kada je Kraljevina Srbija bila jedna od svega 11 zemalja potpisnica Pariske konvencije za zaštitu industrijske svojine, koja predstavlja jedan od prvih međunarodnih sporazuma u oblasti intelektualne svojine.Danas ova konvencija, kojom administrira WIPO, okuplja 177 država.Potpisivanjem Pariske konvencije Srbija je bila u obavezi da ustanovi posebnu instituciju nadležnu za zaštitu industrijske svojine. To se desilo 15. novembra 1920. godine, kada je doneta Uredba o zaštiti industrijske svojine kojom je osnovana Uprava za zaštitu industrijske svojine, koja je vremenom prerasla u Zavod za intelektualnu svojinu.

Srbija

Novi Sad planira subvencije za kupovinu bicikala

U Novom Sadu, za dodelu subvencija pri kupovini bicikala biće nadležna Gradska uprava za zaštitu životne sredine, prenosi portal 021. Nezvanično, prijave za te subvencije odvijaće se po principu "ko se prvi prijavi" putem elektronske pošte, a na raspolaganju će biti osam miliona dinara.Gradska uprava Novog Sada pripremila je radnu verziju pravilnika za dodelu subvencija, a kako se navodi, na njoj će biti izvesnih izmena i dopuna jer je glavni grad AP Vojvodine prvi u Srbiji koji će dodeljivati tu vrstu subvencija građanima, pa pre svega treba rešiti brojne nedoumice. Navodi se da su u pitanju sredstva iz budžetskog fonda za zaštitu životne sredine, pa zbog toga resorna uprava ne može samostalno i direktno da podeli novac građanima. Zbog toga, kako se precizira, mora da se raspiše konkurs i novac prenese izabranom udruženju, koje će potom biti zaduženo za ceo postupak i za to će dobiti odgovarajuću naknadu.Ono što nije definisano radnom verzijom pravilnika je pitanje sukoba interesa, odnosno kako da se obezbedi da posao ne dobije neko ko se bavi prodajom bicikala i može da, na primer, popustima obezbedi sebi veći promet.Udruženje koje će dobiti zadatak za podelu subvenicja mora da bude registrovano i da se bavi zaštitom životne sredine i/ili biciklizmom, a moći će da konkuriše i više udruženja koja će zajedno obaviti taj zadatak. BEOGRAĐANI BI VIŠE VOZILI BICIKLE, ALI NEMAJU GDE Raspisivanje javnog poziva građanima uslediće kada komisija koju bude imenovao gradonačelnik odabere jedno ili više udruženja za sprovođenje dodele subvencija. U radnoj verziji pravilnika nije definisan kriterijum dodele novca, što je jedno od većih pitanja koje tek treba da bude regulisano. Gradska uprava smatra da bi iznos subvencije trebalo da bude fiksni i isti za sve građane i trebalo bi da omogući sufinansiranje kupovine bicikla koji bi bio barem prosečnog kvaliteta. Građani bi svoju kupovinu morali da pravdaju računima, što je takođe pitanje koje dodatno mora da se razradi i definiše.Novac bi građani dobijali na tekući račun koji dostave.Svi ovi podaci, kako je naglašeno, navedeni su u radnoj verziji pravilnika koji je sačinila Gradska uprava za zaštitu životne sredine.Udruženje koje bude sprovodilo dodelu subvencija biće dužno da dostavi izveštaj upravi, a među predlozima pominju se mogućnosti da bi roditelji mogli da konkurišu za kupovinu dečjeg bicikla.Ipak, još nije poznato kada će se tačno krenuti u realizaciju ovog programa. 

Srbija

NVO: Brojne manjkavosti Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći

Godinu dana nakon što je stupio na snagu Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći, uočeni su brojni nedostaci u njegovoj primeni. To su saopštili Udruženje A 11 - Inicijativa za ekonomska i socijalna prava i udruženje Praxis, koji su analizirali efekte primene tog zakona u praksi i među ljudima kojima je ta vrsta pomoći najpotrebnija.Ova udruženja naglašavaju da je cilj tog zakona da se omogući jednak pristup pravdi svim ljudima koji su socijalno i ekonomski najugroženiji u društvu, ali da se u praksi dešava suprotno i da im ta vrsta pomoći zapravo nije dovoljno dostupna.Izveštaj Inicijative A 11 kako se navodi bavio se primenom Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći iz ugla interno raseljenih lica.Izveštaj Praxisa bavio se pitanjem primene tog zakona iz ugla ljudi koji se nalaze u riziku od apatridije (u riziku da dođu u situaciju da im nijedna država ne prizna pravo na državljanstvo i sva prava koja idu uz to).Istraživanje koje je sproveo Praxis pokazalo je da je samo 32% opština i gradova formiralo službu za besplatnu pravnu pomoć, kao i da u 18% lokalnih samouprava nije podnet nijedan zahtev za besplatnu pravnu pomoć.Podaci pokazuju i da u 32% lokalnih samouprava nije podneto više od 10 zahteva za besplatnu pravnu pomoć za godinu dana. Navodi se i da je problematična činjenica da u dve trećine jedinica lokalne samouprave osobe koje odlučuju o zahtevima istovremeno i pružaju besplatnu pravnu pomoć. Kako ističe Milan Radojev, pravni koordinator u Praxisu, izuzetno mali broj ljudi koji se nalaze u riziku od apatridije uspeo je da dobije besplatnu pravnu pomoć na način koji je predviđen zakonom. ADVOKATI: TARIFE ZA BESPLATNU PRAVNU POMOĆ DOVODE U PITANJE DELOTVORNOST POMOĆI On je posebno naglasio da ti građani skoro nikada nisu uspeli da samostalno ostvare pravo na besplatnu pravnu pomoć, već im je ona odobrena tek nakon što su im u tome pomagali pravnici Praxisa."Lica u riziku od apatridije, spadaju među najranjivije grupe u društvu. Nedostatak dokumenata im onemogućava pristup drugim osnovnim pravima, a ovde govorimo o licima koja ionako žive u dubokom siromaštvu", izjavila je Marijana Luković, izvršna direktorka Praxisa. Ona podseća da su to ljudi niskog nivoa obrazovanja, pravno su neuki, a često ni sami ne znaju koja vrsta pomoći im je potrebna, kao i da se ti ljudi nalaze u beunadežnom položaju, ako ne mogu da dobiju besplatnu pravnu pomoć za izdavanje ličnih dokumenata.Istraživanje Inicijative A 11 ukazuje na nepristupačnost sistema besplatne pravne pomoći najugroženijim interno raseljenim licima. Ljudi koji spadaju u posebno ugrožene grupe i koji su učestvovali u istraživanju, navode da nisu adekvatno informisani o načinu na koji koji mogu da pristupe besplatnoj pravnoj pomoći, jer procedure za njeno dobijanje nisu pristupačne i transparentne.Navode i da njihovi zahtevi često budu odbijeni usmenim putem, ističu da je obrazac zahteva za odobravanje besplatne pravne pomoći nedovoljno jasan, kao i da nije usklađen sa potrebama i stepenom obrazovanja nekih od najugroženijih građana. Studije slučaja koje su predstavljene ukazuju na nezakonitost u radu službi za besplatnu pravnu pomoć, kao i na nedovoljno jasne procedure i ukupnu nepristupačnost besplatne pravne pomoći najugroženijim ljudima. Udruženja koja su analizirala Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći pitaju državu Srbiju da li zbog svih nabrojanih problema treba pristupiti njegovim izmenama i naglašavaju da su udruženja građana koja su specijalizovana za pružanje besplatne pravne pomoći praktično isključena iz mogućnosti da je pruže onim ljudima kojima je ona neophodna.Obuka zaposlenih koji se bave pružanjem besplatne pravne pomoći, informativne kampanje o pravima koja građani imaju u sistemu navode se kao neophodni koraci koje treba preduzeti kako bi se besplatna pravna pomoć obezbedila za najugroženije ljude.

Srbija

Kako lako promeniti banku

Svi smo nekad bili u vezi za koju smo bili sigurni da nije najsjajnija, i odlagali raskid jer smo se plašili promene, ostajali prijatelji samo iz navike, odlazili u isti restoran samo zato što je blizu, iako više nismo zadovoljni uslugom. Svi smo odlagali taj prekid, rastanak, iako smo bili svesni da će nam biti bolje kad se oslobodimo starih veza i navika, i otvorimo ka nečem novom. Odlagali, jer znamo koliko je teško, posebno jer smo se navikli. Međutim, postoje veze koje možemo prekinuti vrlo lako i brzo, pogotovu sada kad znamo kako je jednostavno naći novu. Ne pričamo o emotivnim, već o onim koje stvaramo zarad finansijske stabilnosti, sigurne budućnosti i boljitka. Pričamo o odnosu sa bankom.U narednih nekoliko minuta ćemo vam pomoći da sagledate i preispitate sebe i uvidite koliko ste zadovoljni svojom bankom. Ako shvatite da „ljubav“ i dalje traje i da je obostrana, odlično. Ali, ako zaključite da ste zapravo nezadovoljni i očekujete više, i to je odlično, jer imamo rešenje. Postavimo stvari ovako. Već godinama imate račun u jednoj banci. Otvorili ste ga jer se ta banka tad činila kao najbolje rešenje – održavanje računa nije bilo skupo, banka vam je bila blizu, njen bankomat na svakom uglu, odgovarala vam je kamatna stopa za štednju i mogli ste da uđete u dozvoljeni minus. Sasvim dovoljno da se odlučite za nju. Godine su prolazile, a banka je malo po malo menjala svoj cenovnik, počela da naplaćuje usluge koje pre nije, a vi niste pridavali značaj tome. Ili ste bili lenji i na to gledali kao na nužnost.Međutim, vremenom ste primetili da vas vaša banka sve više košta, da svakodnevno na provizije potrošite više nego pre. Ako ste se preselili i nemate vaš bankomat u blizini, košta vas i podizanje novca sa bankomata neke druge banke. Jednostavno, nakupili su se neki troškovi koje pre niste imali i sad vam više nije svejedno.Logičan potez je da želite da promenite banku. I to je odličan potez, jer ako uporedite ponudu, shvatićete zapravo da nisu sve banke iste, ali i da neke ne menjaju svoje cenovnike godinama.A kako bi olakšali i podržali vaše odlične odluke, neke banke su vam omogućile da veoma lako i brzo otvorite račun kod njih – i to bez odlaska u banku. Jedna od njih je ProCredit banka. Račun otvarate putem video poziva, Video identifikacijom. Poziv traje ukupno dvadesetak minuta, odakle god i kad god vama odgovara. Osim brzog otvaranja računa, postoje još neki razlozi zbog kojih ProCredit spada u vaše odlične poteze i odluke. Gore smo spomenuli provizije koje se uzimaju za transakcije i određene bankarske usluge. To odlazi u prošlost, jer sad otvarate Total račun, račun u čiju su cenu uračunate provizije na plaćanje mesečnih računa i druge provizije, koje su jasno i transparentno prikazane u cenovniku. On obuhvata tačno deset usluga koje svakodnevno koristite.Pričali smo i o podizanju gotovine sa bankomata drugih banaka. I to nije problem kad imate karticu ProCredit banke, pošto mesečno imate pet besplatnih podizanja sa bilo kog bankomata. A što se tiče blizine banke, nije bitna, jer imate internet i mobilno bankarstvo. Banka je u vašem džepu, na vašem dlanu, radi kad vama odgovara. Sigurno ćete i više štedeti. Kako? Tako što možete da štedite online, stavljate i uzimate novac onda kad je to potrebno, bez prekida oročenja i bez ikakvih troškova. A što se tiče dozvoljenog minusa, svakako je isplativiji od brzog keš kredita, s obzirom na kamatnu stopu od samo 9 odsto. Kad ovako lepo i precizno postavite svoje želje i zahteve na jednu stranu, i ono šta vam druga strana nudi, potpuno sigurno možete da ocenite koliko je taj odnos povoljan za vas i da li se treba upuštati u njega. Dakle, po ovom principu izvagajte i svoju trenutnu ljubavnu vezu, prijateljstva i taj restoran koji nikako da promenite. Možda vam u život uplovi neko jako šarmantan, neko ko vas zasmejava i pronađete mesto gde prave jela baš onakva kakva je vaša baka kuvala.

Srbija

Umetnici iz Portlanda ostatku SAD predstavljaju srpske znamenitosti

Dvadesetak autora iz Sjedinjenih Američkih Država i Srbije završilo je publikaciju koja će srpsku kulturu prezentovati Americi, a kreatori trenutno tragaju za sredstvima koja bi omogućila njenu dalju distribuciju. "Briding the Balkans: Portland meets Serbia" je kolaž razlicitih umetničkih izraza - kratkih priča, eseja, doživljaja, ilustracija i pesama, koje prezentuju zanimljivosti i znamenitosti iz Srbije."Milevi Marić je posvećena pesma. Ispričana je priča o razvoju i značaju srpske košarke. Tesla je ilustrovan u boks meču sa Edisonom. Jedan Njujorčanin je podelio svoj doživaj beogradskog leta. I jos mnogo različitih, emotivnih, često intimnih priča", navode organizatori projekta.Projekat je plod saradjne pisca iz Portlanda (SAD), kojoj se Srbija dopala toliko da joj se na svom jednogodišnjem proputovanju Evropom vraćala nekoliko puta, i aktiviste iz Srbije.Mia Kerker je započela projekat sa idejom da grupa pisaca i pesnika iz Oregona, njenih prijatelja, sazna o više o Srbiji.Filipu Milenkoviću se ideja o promociji Srbije u SAD, istraživanju o znamenitim ljudima sa ovih prostora koji su doprineli razvoju Amerike, tema prve verzije projekta, izuzetno dopala.Par ljudi je izrazilo želju za učestovanjem istog dana, i zamisao o kreativnom povezivanju Srbije i Amerike je počela da živi.U naporima za prikupljanje sredstava za završetak projekta i njegovo promociju, Mia i Filip su pokrenuli crowdfunding kampanju na platformi Kickstarter, kako bi prikupili sredstva za štampu i distribuciju širom sveta. 

Srbija

Računovodstvena komora: Do kraja marta produžiti rok za dostavljanje Statističkog izveštaja

Računovodstvena komora Srbije zatražila je od ministra finansija da se rok za dostavu Statističkog izveštaja za 2020. godinu produži do 31. marta. Kao razlog za tu molbu navode se teškoće u koje su nastale u softverskoj i hardverskoj podršci koju je trebalo da im obezbedi Agencija za privredne registre (APR) u tom postupku.Trenutni rok za dostavljanje Statističkog izveštaja za 2020. godinu, kako se navodi je 28. februar 2021.Računovodstvena komora Srbije podseća da je upravo ona inicirala da se pređe i na zakonom dozvoljeno dostavljanje Godišnjih Finansijskih izveštaja do 31. marta.Podsećaju i da je taj predlog uvažen kao i da je usvojena odredba u Zakonu o računovodstvu sa odloženom primenom, gde će dostavljanje finansijskih izveštaja za 2021. godinu važiti do 31. marta 2022. godine.RAČUNVOĐAMA ĆE SAMO UPIS U REGISTAR GARANTOVATI POSAO Računovodstvena komora Srbije za odlaganje dostavljanja Statističkog izveštaja za prethodnu godinu do kraja marta 2021. navodi sledeće razloge:- Već dugi niz godina, kako navode, pristup aplikaciji za dostavljanje finansijskih izveštaja u APR-u je tek od 20. janura, a trebao bi da bude od 1. januara.- Od 2019. godine povećan je broj preduzetnika za više od 70.000 i to je opteretilo softver, a očigledno je da kako navode ni APR nema adekvatnu hardversku podršku, pa kod unosa podataka veoma često dolazi do prekida u radu.- Kod unosa podataka, zbog nabrojanih problema, u aplikaciji se brišu već uneti podaci, značajno se otežava i produžava rad kod unosa Statističkog izveštaja za jedno pravno lice, unosi se pravna nesigurnost u radu i dodatno opterećuje već preopterećena računovodstvena profesija.- U "Pravilniku o tehničko-tehnološkim postupcima za formiranje kavlifikovanog elektronskog potpisa i kriterijuma koje treba da ispune sredstav za formiranje kvalifikovanog elektronskog potpisa" iz 2008. godine neophodno je propisati i definisati jedinstvene parametre za izradu klijentskih softvera za korišćenje digitalnih sertifikata za kvalifikovani elektronski potpis.Računovodstvena komore Srbije podseća i da su ministra finansija ranije molili da se zauzme da im se obezbedi neometan unos podataka u računarskim programima iz njegove nadležnosti, među kojima su i oni koje koristi APR."Računovođe svake godine imaju iste, strašne, probleme u komuniciji sa APR-om gde nemaju adekvatnu podršku od APR-a ali imaju i problem kada istovremeno na računaru koriste više različitih digitalnih sertifikata koji koriste različite klijentske softvere, koje im je omogućio pomenuti Pravilnik Ministarstva za trgovinu", stoji u pismu Računovodstvene komore Srbije.

Srbija

FEST i ove godine od 2. do 11. aprila u Beogradu

Predstojeći, 49. Međunarodni filmski festival – FEST, održaće se od 2. do 11. aprila 2021, u organizaciji Centra beogradskih festivala (CEBEF), pod pokroviteljstvom Grada Beograda i uz podršku Ministarstva kulture i informisanja, navodi se u saopštenju.Festival se ove godine održava pod sloganom „Povratak u budućnost“ sa namerom da kao najveća i nadaleko poznata filmska manifestacija u zemlji i regionu, doprinese ponovnom oživljavanju bioskopskih platna i povratku filmske publike u bioskope.Na svečanom zatvaranju FEST-a, 11. aprila u udarnom terminu u Sava Centru, premijerno u Srbiji biće prikazana nova, premontirana verzija filma „Kum 3” legendarnog reditelja Frensisa Forda Kopole, nastala povodom tridesetogodišnjice od prvog prikazivanja ovog ostvarenja.Poslednje poglavlje sage o porodici Korleone dobilo je i nov naziv: „Kum, Epilog: Smrt Majkla Korleonea“ (The Godfather, Coda: The Death of Michael Corleone), kojim Kopola odaje počast piscu i scenaristi Mariju Puzu, a uključuje naslov koji su prvobitno namenili za treći deo „Kuma”. Za potrebe nove verzije, Kopola je napravio nov početak i kraj filma, i prepakovao određene scene, kadrove i muziku.Međunarodni filmski festival – FEST će ove godine biti održan uz poštovanje svih mera Vlade Republike Srbije i Kriznog štaba za suzbijanje zarazne bolesti Covid-19. Organizacionom timu festivala je prioritet zdravlje i bezbednost kako publike, tako i gostiju i festivalskog tima.Informacije o prodaji karata za 49. Međunarodni filmski festival – FEST biće naknadno objavljene.

Srbija

Danas: Državi nije poznato koliko je smanjena siva ekonomija

U Ministarstvu finansija ocenjuju da je potpuno ili delimično sprovedeno 71,2% mera iz nacionalnog programa za suzbijanje sive ekonomije tokom 2019. i 2020. godine, piše list Danas. Postignut je napredak u nadzoru onlajn trgovine, ali u usavršavanju sudija za borbu protiv sive ekonomije, kako se navodi, nije urađeno ništa.Sa druge strane, mnogi podaci i činjenice dovode u sumnju mogućnost da je dosta toga urađeno na suzbijanju sive ekonomije i da se sada u državni budžet zbog toga sliva više novca.Minstar finansija Siniša Mali tvrdi da je zadovoljan ispunjenošću plana za borbu protiv sive ekonomije, pa je najavio i sprovođenje novog programa u toj oblasti.U prethdnom planu za borbu protiv sive ekonomije najviše se uradilo kod podsticanja fer konkurencije, legalnog preduzetništva i zapošljavanja, gde je u potpunosti ili delimično realizovano 78,9% planiranih aktivnosti, skoro isto toliko aktivnosti 78,8% sprovedeno je kod podizanja svesti građana o štetnosti sive ekonomije.S druge strane, najmanje od planiranog je urađeno kod reforme Poreske uprave, tek 61,1%.Prethodne brojke, kako se napominje, govore o realizaciji planiranih mera, ali ne i o prisutnosti korupcije u ekonomiji.Prvi program za suzbijanje sive ekonomije napravljen je 2015. godine i tada su korišeći podaci iz 2013. godine o učešću sive ekonomije od 30% u srpskom bruto domaćem proizvodu (BDP).Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj, koja je član Koordinacionog tela 2017. godine je sprovela istraživanje po kome je utvrđen prilično veliki pad sive ekonomije.Oni su utvrdili da je obim sive ekonomije kod registrovanih preduzeća, kod prometa i isplate zarada, smanjen sa 21,2% BDP-a u 2012. na 15,4 % BDP-a tokom 2017. godine, a procenjeno je da siva ekonomija čini 14,9% BDP-a.ALTIPARMAKOV: MANJI POREZ NE ZNAČI MANJE SIVE EKONOMIJE GLAVNI CILJEVI U SUZBIJANJU SIVE EKONOMIJECiljevi programa za suzbijanje sive ekonomije bili su da se smanji učešće sive ekonomije u registrovanim preduzećima sa 14,9 na 14,5% BDP-a.Drugi cilj je bio smanjenje učešća neregistrovanih firmi na tržištu 17,2 na 15%.Treći cilj je smanjenje PDV jaza za dva procentna poena i na kraju smanjenje učešća neformalne zaposlenosti u ukupnoj zaposlenosti sa 19,5% u 2018. na 17,5% u 2020. godini.Kako se navodi u analizi efekata programa koji je uradio NALED, istraživanja za prva dva cilja nisu mogla da budu sprovedena, odnosno ne zna se koliko je učešće sive ekonomije u BDP-u.Ne zna se ni da li je ispunjen i treći cilj, smanjenje PDV jaza, odnosno razlike između naplaćenog i potencijalno mogućeg PDV-a za naplatu.Navodi se i da podaci za period januar-oktobar pokazuju da su ukupni javni prihodi niži za 2,6 odsto u odnosu na isti period prošle godine, dok je naplata prihoda od PDV-a zabeležila rast od 0,4%.Napominje se da je to uz prisutnu situaciju sa koronavirusom, pozitivno.Jedini konkretan pokazatelj koji postoji je udeo neformalno zaposlenih u ukupnoj zaposlenosti koji je iznosio 17,3% prema podacima iz Ankete o radnoj snazi za treće tromesečje prošle godine.U tom periodu zabeležena veoma niska nezaposlenost od devet odsto, ali i visok nivo neaktivnosti stanovništva.Napominje se da se najviše uradilo kod efikasnijeg nadzora nad sivom ekonomijom, poboljšao se rad inspekcija, suzbijano je oglašavanje i prodaja robe preko interneta od strane neregistrovanih subjekata.Jedna od najvažnijih mera koja je tu sprovedena je da pošiljalac paketa mora da pokaže ličnu kartu, a uspostavljen je i informacioni sistem gde građani onlajn putem mogu da podnesu predstavke nadležnim inspektorima.S druge strane, što tiče specijalizacije sudija za predmete vezane za sivu ekonomiju kao i mera za suzbijanje nelegalne gradnje nije urađeno ništa.Kod reforme Poreske uprave, godinu dana se kasnilo sa zakonom o fiskalizaciji koji je donet u decembru 2020. pa se dalje nije daleko stiglo u realizaciji planiranih aktivnosti.Kod parafiskalnih nameta, nije formirana jedinstvena baza službenih mišljenja koja je bila planirana. Takođe nije uspostavljen ni javni registar neporeskih nameta, mada su analize završene.Ministar finansija najavio je donošenje novog Nacionalnog programa za suzbijanje sive ekonomije u junu, dok bi nacrt trebalo da bude predstavljen u aprilu ove godine.ŠTA POKAZUJU ANKETE NALEDA O SIVOJ EKONOMIJI?Najveći broj ispitanika u anketi koju je sproveo NALED (16,7% od ukupno 42 preduzeća) smatra da je u njihovoj delatnosti barem 20% preduzeća neregistrovano, dok oko dva odsto ispitanika smatra da je  procenat nelegalnih  privrednih  subjekata čak oko 70%.Petina ispitanih preduzeća misli da je se 10 do 30% prometa obavi bez plaćanja poreza, a 28,6% njih ocenjuje da se porez i doprinosi na zarade ne uplaćuju svim radnicima u njihovoj delatnosti.Zanimljivo je da svaki drugi građanin (51%) veruje da se obim sive ekonomije smanjio u prethodnih godinu dana.Ovo takođe znači i da polovina građana misli da se siva ekonomija nije smanjila, a od toga 28% njih misli da se obim sive ekonomije povećao.

Srbija

Patrik Schober otvara forum IZAZOV 2021

Sedmi po redu regionalni forum komunikacionih lidera IZAZOV 2021 biće održan 6. i 7. aprila u Beogradu, pod sloganom "MAKE IT BIGGER", saopštili su organizatori. Reč je o interaktivnom poslovnom događ...

Srbija

U obnovu zgrade BIGZ-a novi vlasnici ulažu 40 miliona evra

Novi vlasnici zgrade nekadašnje državne štamparije Beogradskog izdavačkog zavoda (BIGZ) u Beogradu, uložiće u taj objakat 40 miliona evra, prenela je agencija Beta. Novi vlasnici nameravaju da ga pretvore u kancelarijski prostor, kao i u druge "prilagodljive" vrste poslovnog prostora koje će zakupci moći sami da dizajniraju.Jedna polovina zgrade bivšeg BIGZ-a je u vlasništvu kompanije Marera Real Estate Partners, a druga je u vlasništvu Aleksandar gradnje i oni su investitori u njenu rekostrukciju. "U prvom partnerskom projektu Marera je kupila zgradu BIGZ-a koju će obnoviti prema oprobanom konceptu kojim se njena kompanija, Marera Properties, pozicionirala kao lider u rekonstrukciji znamenitih objekata u Beogradu", stoji u saopštenju te kompanije.Rekonstrukcija zgrade, koja je nekada bila najveća štamparia na Balkanu trajaće 18 meseci, uz saradnju sa Zavodom za zaštitu spomenika kulture grada Beograda.Cilj je kako se navodi da se očuva autentični izgled projekta Dragiše Brašovana."Ovo monumentalno zdanje ima preko 40 hiljada kvadratnih metara, od čega je nešto preko polovine upotrebnog prostora usled impresivno projektovanih hodnika i stepenišnih zona", izjavila je direktorka kompanije Milana Srećkov.Dodala je da je na domaćem tržištu nekretnina kancelarijski prostor daleko od zasićenog, pa tu prema njenim rečima postoji prostor za nove investicije.NOVI VLASNIK BEOGRAĐANKE KUPUJE I NEKRETNINE BIGZA? Kao budući moderni poslovni centar, BIGZ će, kako se navodi, kompanijama zainteresovanim za zakup ponuditi kombinaciju klasičnih kancelarija i "open space koncepta" i mogućnost da organizacija prostora i dizajn enterijera budu u potpunosti prilagođeni njihovim potrebama.Marera Properties se bavi investiranjem u nekretnine koje nakon akvizicije razvija i iznajmljuje, a raspolaže sa 190 hiljada kvadrata.Zgrada BIGZ-a je jedno od najpoznatijih arhitektonskih ostvarenja jugoslovenske moderne. Građena je kao zgrada Državne štamparije između 1934. i 1941. godine po projektu arhitekte Dragiše Brašovana s tlocrtom u obliku ćiriličnog slova "P" i po obliku nalik na štamparsku mašinu iz tog doba.Tada je četvrta štamparija po veličini u Evropi, a najveći objekat u Jugoslaviji, jedan je od najvećih na Balkanu, sa visinom od 64 metra i 3,5 hektara korisne površine. Prvi put je pri njenoj izgradnji primenjena tehnika postavljanja temelja na ploču od armiranog betona.Zgrada je napuštena 1990-ih i prepuštena nemaru, ali ju je poslednjih godina ipak koristilo nekoliko firmi i nešto umetnika, dizajnera, arhitekata, muzičara.

Srbija

Gorivo u Srbiji poskupelo za oko dinar po litru

Udruženje naftnih kompanija Srbije (UNKS), saopštilo je da tokom poslednjih šesnaest nedelja cena sirove nafte raste. Iako su cene naftnih derivata od početka pandemije beležile trend pada, benzin i autogas su od novembra do februara, na primer, skuplji za šest dinara po litru.Dizel je u Srbiji od novembra poskupeo osam dinara po litru, što predstavlja povećanje od pet do osam odsto.Prema podacima UNKS, barel nafte BRENT koji se 30. oktobra prodavao za 37,46 dolara sada prodaje po ceni od gotovo 65 dolara i to predstavlja povećanje od 72 odsto.Takođe, od 15. februara primenjuju se novi iznosi akciza, usklađeni sa rastom potrošačkih cena u prethodnoj godini. Budući da akcize ulaze u osnovicu za obracun PDV-a, ukupno povećanje dažbina na benzin iznosi 0,89 dinara po litru, na dizel 0,91 i na tečni naftni gas (TNG) 0,7 dinara po kilogramu.Iz UNKS navode da cene goriva rastu i u svim zemljama u okruženju i dodaju da brzinu promene odreduju tržišni uslovi, ali se u svim zemljama beleži trend rasta cena goriva.SAUDIJSKA ARABIJA POVEĆAVA PROIZVODNJU NAFTE ZBOG OPRAVKA CENA

Izdanja

Broj 113, Septembar 2024.

Broj 113

Septembar 2024.
Broj 112, Jul 2024.

Broj 112

Jul 2024.
Broj 111, Jun 2024.

Broj 111

Jun 2024.
Broj 110, Maj 2024.

Broj 110

Maj 2024.
Broj 109, April 2024.

Broj 109

April 2024.
Broj 108, Mart 2024.

Broj 108

Mart 2024.
Broj 107, Januar 2024.

Broj 107

Januar 2024.
Broj 106, Decembar 2023.

Broj 106

Decembar 2023.
Broj 105, Novembar 2023.

Broj 105

Novembar 2023.