Broj 114, Oktobar 2024.
Broj 114, Oktobar 2024. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
Pretplata 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

Ugostitelji: Produžite radno vreme restorana, time sprečiti privatne zabave

Poslovno udruženje hotelsko-ugostiteljske privrede HORES saopštilo je da je od Kriznog štaba Vlade Srbije zatražilo da se radno vreme u hotelskim restoranima produži do 22 časa i 30 minuta. U tom udruženju smatraju da bi se na taj način izbeglo okupljanje gostiju u privatnom prostoru i smanjio rizik od širenja zaraze korona virusom."HORES razume epidemiološku situaciju u kojoj se nalazi naše zemlja, ali smatramo da svi hoteli u gradskim, planinskih i banjskim turističkim destinacijama, poštuju zdravstvene mere od fizičke distance, do primene svih zdravestveno-sanitarnih mera", navodi se u njihovom saopštenju.Naglašavaju i da je najveći problem nepoštovanje mera u privatnom smeštaju.U Horesu podsećju restorani rade do 20 časova, dok se za hotelske goste oni se zatvaraju do 21 čas i naglašavaju da se zbog toga organizju okupljanja na noćnim žurkama u privatnom smeštaju.Hotelska i restoraterska industrija čine, kako se navodi, velike napore da održe higijenu i pridržavaju se zdravstveno-sanitarnih mera.HORES: PRODUŽITI RAD HOTELSKIH RESTORANA ZA NOVU GODINU Hores tvrdi i da se zalaže za najveću moguću kontrolu svih objekata u ugostiteljstvu, posebno za kontrolu privatnog smeštaja, i doslednu primenu Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti.To udruženje je pozvalo inspekcijske službe, posebno turističku, sanitarnu i komunalnu inspekciju da, u punom kapacitetu, vrše nadzor.Apeluje se i na Vladu Srbije da pooštri kaznenu politiku za sve prekšioce koji ne poštuju taj zakon, kao i da poveća broj službenika i inspektora inspekcijskih službi.Zbog pandemije korona virusa, hotelijeri i restorateri našli su se u velikom problemu, jer je većina tokom prošle godine imala manji broj gostiju, nego ranije.Zbog toga je država odlučivala i o dodeli pomoći preduzetnicima koji posluju u tim oblastima.NOVA DRŽAVNA POMOĆ: TRI POLOVINE MINIMALCA ZA PREDUZEĆA, PRVA ISPLATA U APRILUKOMISIJA ODOBRILA NOVE MERE, NAJUGROŽENIJIMA OKO 2% UKUPNE POMOĆI

Srbija

Zakon o poreklu imovine izmenjen i pre početka primene

Očekuju se izmene Zakona o poreklu imovine i pre nego što je počeo da se primenjuje, a Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbije za Insajder kaže da ni izmenama neće biti otklonjene neke od ključnih nedoumica.Izmenama Zakona bi, kako je najavljeno, trebalo da se preciziraju pojedini termini poput onog šta su „izdaci za privatne potrebe fizičkog lica” i šta je to „imovina na koju se utvrđuje poseban porez”.Iz Ministarstva pravde poručuju da će se zakon odnositi jednako na sve građane, da će se na udaru naći oni za koje se posumnja ili utvrdi da za najviše tri uzastopne kalendarske godine imaju razliku iznad 150.000 evra između uvećanja imovine i prijavljenih prihoda. Nezakonito stečena imovina će biti oporezovana stopom od 75 posto.Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbije detaljno analizira ovaj zakon još od faze prvog nacrta. Za Insajder kaže da jeste čudno to što se zakon menja pre nego što je i počeo da se primenjuje, ali da je to u ovom slučaju dobro.“U stvari, problem je što zakonska intervencija nije bila značajno veća. Naime, Zakon o ispitivanju porekla imovine i posebnom porezu ima toliko spornih tačaka, ne samo sa stanovišta celishodnosti, već i elementarne ustavnosti, da je morao biti podvrgnut ozbiljnoj proveri pre nego što počne da se primenjuje. Koliko znam, Ustavni sud to nije učinio ni po sopstvenoj inicijativi, ni na predlog nekog državnog organa”, kaže Nenadić.Osim pitanja usklađenosti sa Ustavom, za Transparentnost nema ni uverljivih obrazloženja zbog čega Vlada smatra da su zakonska rešenja dobra i da će doneti rezultate u borbi protiv korupcije.Izmene koje su pred poslanicima pokazuju da samim Zakonom nisu u startu jasno definisani osnovni pojmovi.Jasno definisanje šta su „izdaci za privatne potrebe fizičkog lica” važno je kako bi se utvrdilo šta je uopšte osnovica za oporezivanje o ovom Zakonu jer je važno ne samo šta neko poseduje već i šta je i koliko potrošio u posmatranom periodu.“Očigledno, poreznicima je ovo bilo potrebno kako ne bi došli u situaciju da poreski obveznik tvrdi kako je sve svoje prihode iskoristio za uvećanje imovine, drugim rečima, proširuje se moguća poreska osnovica, ali se uvodi još jedan mogući osnov za osporavanje zakonitosti jer je nejasno šta će se desiti ako, na primer, obveznik tvrdi da je imao znatno manje troškove nego što to tvrdi Poreska uprava”, objašnjava Nenadić.Izmene donose i definiciju „imovine na koju se utvrđuje poseban porez”, što je u prethodnoj verziji nazvano „nezakonito stečena imovina“, čime se prema oceni Transparentnosti, u startu kršila pretpostavka nevinosti.Osim toga, ako je imovina nezakonito stečena onda bi morao da se primenjuje Zakon o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, koji je usvojen još 2009. „Kada bi zaista bilo reč zaista o „nezakonito stečenoj imovini“, ne bi bilo nikakve logike da se ta imovina samo oporezuje, čak ni po „kaznenoj“ poreskoj stopi od 75 odsto, a ne i da se u celosti oduzme. Izmenjena definicija će otkloniti ovaj rizik za primenu Zakona“, objašnjava Nenadić.Nenadić kao pažnje vrednu ističe i izmenu koja se tiče pokretanja “prethodnog postupka”, odnosno postupka koji prethodi samom postupku kontrole.Prvom verzijom Zakona kriterijumi po kojima će Poreska uprava odlučivati koga će kontrolisati proglašeni su tajnim.Prethodni postupak se prema novom rešenju pokreće na osnovu analize rizika, a izbegavanje nepotrebnog administriranja od strane Poreske uprave je obrazloženje za ovu izmenu, ukazuje Nenadić.Da li je zaista tako nemoguće je proceniti pošto ni analiza rizika ni Godišnji plan nisu javno dostupni, kaže Nenadić. Izmene bi možda mogle da donesu veću transparentnost, ali je ne garantuju.Ako su nepoznati kriterijumi po kojima se bira ko će biti kontrolisan onda nema nikakvih zakonskih garancija da će svi oni koji podležu kontroli biti zaista i provereni.Novi zakon ne precizira na koji će se period primenjivati, dok Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji koji je u primeni od 2002. takvo ograničenje predviđa.  Prema tom zakonu, nakon pet godina zastareva pravo Poreske uprave da utvrđuje poreske obaveze na, primera radi, prihode.Osim toga, i Transparentnost Srbije i drugi stručnjaci ukazuju da će mogući problem biti kapacitet Poreske uprave da primenjuje zakon, ali i na to što ni do sada postojeća zakonska rešenja, a pre svih unakrsna provera imovine i prihoda, nisu primenjivana u praksi.Ceo tekst pročitajte OVDE.

Srbija

Prirodnjački muzej u Beogradu ipak neće menjati svoj status

Nakon sastanka sa ministarkom kulture Majom Gojković, rukovodstvo Prirodnjačkog muzeja u Beogradu saopštilo je da Vlada Srbije neće menjati njegov status republičke ustanove kulture, niti će ga pripojiti Zavodu za zaštitu prirode Srbije. Prirodnjački muzej u Beogradu ove godine obeležava jubilej - 125 godina od osnivanja.Sastank je održan nakon saopštenja uprave Prirodnjačkog muzeja kome se izrazila zabrinutost zbog navodne namere države da želi da ih pripoji Zavodu za zaštitu prirode, čiji je osnivač upravo Prirodnjački muzej.U saopšenju se navodi se i da je na sastanku zaključeno da je Prirodnjački muzej "akter svih relevantnih zakonskih propisa iz oblasti kulture, uključujući i budući Zakon o muzejskoj delatnosti, čiji je nacrt nedavno razmatran".Rukovodstvo Prirodnjačkog muzeja tvrdi da je situacija koja je uzburkala javnost i dovela do raspisivanja petcijie za očuvanje te ustanove, posledica nedostatka komunikacije, kao i nesporazuma na osnovu nezvaničnih informacija i glasina.Direktor Prirodnjačkog muzeja Milan Paunović zahvalio se na podršci građana i uputio je izvinjenje građanima Srbije, akademskoj javnosti, institucijama i pojedincima, kao i Ministarstvu kulture zbog "turbulentnih zbivanja".PRIRODNJAČKI MUZEJ: U GODINI JUBILEJA PRESTAJEMO DA POSTOJIMO U saopštenju se dodaje da su sa ministarkom kulture vodili konstruktivan razgovor o aktuelnim i hroničnim probmemima smeštaja Prirodnjačkog muzeja u Beogradu, kao i daljim planovima za rad i razvoj te stare srpske institucije kulture.Saopštenjem u kom se tražila podrška jer je država navodno želela da promeni status Prirodnjačkog muzeja, njegova uprava obratila se javnosti u ponedeljak.Navodi iz saopšenja su postali je glavna vest dana u Srbiji, a ubrzo je pokrenuta i peticija za očuvanje Prirodnjačkog muzeja, koju je potpisalo više od 16 hiljada građana.U javnosti se često govori o problemima muzejskih ustanova u celoj Srbiji, kao i o činjenici da država izdvaja veoma malo novca za kulturu, manje od jedan odsto godišnjeg budžeta.Država je inače nedavno razmatrala i odluku da muzej Nikole Tesle, koji se nalazi u Krunskoj ulici u Beogradu premesti na Dorćol.Prethodno se govorilo o izmeštanju tog muzeja u bivšu Glavnu železničku stanicu u Beogradu, ali se od te ideje odustalo.U Prirodnjačkom muzeju danas se čuva 125 zbirki sa preko 1,6 miliona primeraka stena, minerala, fosila, biljaka, gljiva, životinja, lovačkih trofeja i lovačkog oružja. U zbirkama se čuvaju i primerci biljaka i životinja koje više ne mogu da se nađu na terenima u Srbiji, pa čak ni u svetu.Prirodnjačkom muzeju je 1972. godine pripojen Muzej šumarstva i lova, sa svojim zbirkama lovačkih trofeja i lovačkog oružja.

Srbija

Otvoren foto-konkurs o životu u „Studenjaku“

Dom kulture Studentski grad objavio je poziv za bivše i sadašnje stanare „Studentskog grada“ svih generacija da doprinesu kreiranju kolekcije fotografija pod nazivom „Oni žive“ o životu studenata u „Studenjaku“, navodi se u saopštenju.Fotografije i audio intervjui o životu u „Studentskom gradu“ biće arhivirani u okviru onlajn kolekcije pod nazivom „Oni žive“ (They: Live) na međunarodnoj kolaborativnoj digitalnoj platformi Topoteka i zvaničnom sajtu projekta paralelno sa kolekcijama o životu studenata u studentskim domovima u Madridu, Podgorici, Rijeci i Zagrebu.Poziv je otvoren za sve one koji u svojim albumima imaju fotografije „Studentskog grada“ i života u njemu, bez obzira na deceniju u kojoj su nastale. Fotografije se neće zadržavati već će, odmah nakon skeniranja, biti vraćene vlasnicima. U obzir dolaze i već skenirane fotografije, kao i fotografije u digitalnom formatu koje se mogu poslati putem mejla.Više informacija o načinu slanja, korišćenja materijala i jasnom regulativnom arhiviranju fotografija mogu se dobiti putem mejla belgrade@theylive.eu ili na broju telefona 011 2691 442 i 064 466 76 08.Fotografije će biti prikupljane u narednih sedam meseci, a krajnji rok za slanje i predaju fotografija je 1. septembar 2021. godine.Projekat „Oni žive“ se realizuje od septembra 2020. do kraja februara 2023. godine, u okviru programa za kulturu i medije Evropske Unije „Kreativna Evropa“. Pored Doma kulture Studentski grad iz Beograda koji je lider projekta, kao partneri na projektu učestvuju i Međunarodni centar za arhivska istraživanja „Ikarus Hrvatska” iz Zagreba, Institut za savremenu umjetnost iz Cetinja, Akademija primjenjenih umetnosti iz Rijeke, Fakultet za audiovizuelne komunikacije na Univerzitetu kralj Huan Karlos iz Madrida.Pridruženi partneri na projektu su Institut za umetnost u kontekstu na Univerzitetu umetnosti iz Berlina i Centar za primenjenu istoriju iz Beograda.

Srbija

Peticijom traže da se zabrani biometrijski video-nadzor u Evropi

Organizacije civilnog društva iz zemalja Evropske unije, kojima se sa svojom inicijativom Hiljade kamera pridružila i Share fondacija iz Srbije, pokrenule su onlajn peticiju za zabranu masovnog biometrijskog video nadzora na teritoriji EU i pozvale su Evropsku komisiju da tu oblast uredi odgovarajućim pravnim aktom.Inicijatori peticije su, pored Share fondacije i organizacije Lure iz Češke, Državljan D iz Slovenije, LQDN iz Francuske, Hermes Center iz Italije, Gesichtserkennung stoppen iz Nemačke.Share fondacija je u Srbiji inače pokrenula peticiju "Ne snimaj mi lice" kojoj može da se pristupi putem sledećeg LINKA.Masovni biometrijski video nadzor, kako napominju te organizacije, podrazumeva korišćenje sofisticiranih kamera za snimanje ulica, koje imaju ugrađen softver za prepoznavanje lica.Share fondacija u Srbiji, inače često govori o ovom problemu, a njena inicijativa hilajde.kamera.rs kojom se ukazuje na sve opasnosti masovnog video nadzora, pokrenuta je prošle godine.Navodi da se da je njihov cilj da se izbegne nedozvoljeno mešanje u osnovna ljudska prava upotrebom masovnog biometrijskog video-nadzora.NEKO NAS POSMATRA, NE ZNAMO ZAŠTO "Konkretno, tražimo od Komisije da zakonom i u praksi zabrani neselektivnu i proizvoljnu upotrebu biometrije koja može da dovdede do nezakonitog masovnog video-nadzora", navodi se u zajedničkom saopštenju na portalu Reclaimyourface.eu. Napominje se da ti sistemi ne smeju da koriste, razvijaju i primenjuju, čak ni u vidu probe, ni javni i privatni subjekti ukoliko se ugrožavaju osnovna prava ljudi na privatnost.Objašnjava se da bi u tom slučaju došlo do kršenja EU zakona o zaštiti podataka, neopravdano bi se ograničila ljudska prava na privatnost, slobodu govora,  protest, kao i na pravo na zaštitu od diskriminacije."Široka upotreba biometrijskog nadzora, profilisanja i predviđanja predstavlja pretnju vladavini zakona i našim najosnovnijim slobodama", dodaje se u saopšenju.Naglašava se da su biometrijski podaci jedinstveni za naše telo i ponašanje, kao i da otkrivaju osetljive informacije o našem identitetu. "Crte našeg lica i boja naših očiju mogu da se koriste za prepoznavanje, kao i boja našeg glasa, način našeg hodanja ili kucanja po tastaturi i još mnogo toga", napominju se u zajedničkom saopštenju inicijatora peticije.To u prevodu znači da uz pomoć sigurnosnih kamera (CCTV kamera) i softvera za prepoznavanje lica mogu da se priklupljaju biometrijski podaci građana.Na taj način građani se trajno identifikuju i može da se prati njhovo kretanje sa jednog mesta na drugo, počev od ulica, železničkih stanica, prodavnica sportskih objekata.Drugim rečima, građani se na taj način, kako je objašnjeno tretiraju kao svojevrsna vrsta "šetajućih barkodova".

Srbija

DFC ipak ne zatvara kancelariju u Beogradu?

Američka razvojna banka (DFC) izjavila je da ostaje posvećena podržavanju privatnih investicija na Balkanu usred razgovora o zatvaranju kancelarije u Beogradu, piše Radio Slobodna Evropa (RSE).Dejvid Marčik, glavni operativni direktor DFC-a, rekao je za u izjavi za RSE da da je banka posvećena ulaganju u region.„Nestrpljivo iščkekujemo da gradimo na temelju nedavno obnovljenih inicijativa o ulaganju sa Srbijom i Kosovom – kojima ostajemo posvećeni“, rekao je Marčik.Nastavljamo pojačanu usredsređenost započetu prošle godine uspostavljanjem regionalnog prisustva DFC sa sedištem u ambasadi Sjedinjenih Američkih Država u Beogradu, precizirano je u njegovom odgovoru.Sugestije da je novo rukovodstvo DFC-a razmišljalo o zatvaranju beogradske kancelarije kao deo nove strategije da se više resursa usmeri na zemlje sa nižim prihodima izazvale su zabrinutost među balkanskim zagovornicima u SAD-u.Bivši zvaničnici DFC-a rekli su RSE pod zahtevom da ostanu anonimni, da je u razvojnoj banci postojala napetost između onih koji žele da usmere ulaganja na države sa nižim prihodima, poput onih u jugoistočnoj Aziji i Africi, i onih koji veruju da bi trebalo da se ulaže u projekte u zemljama sa srednjim i višim prihodima koji promovišu američke spoljnopolitičke ciljeve, navodi RSE.Bivši američki predsednik Donald Tramp je 2018. odobrio stvaranje DFC-a zasnovanog na Prekomorskoj korporaciji za privatna ulaganja (OPIC) i drugim američkim agencijama u cilju boljeg nadmetanja sa Kinom za uticaj u zemljama u razvoju.Kina je trošila desetine milijardi dolara na infrastrukturne i energetske projekte u zemljama u razvoju, uključujući Balkan, kroz svoju Inicijativu za pojas i put u pokušaju da proširi svoj geopolitički uticaj i izazove američku globalnu dominaciju, piše RSE.Tramp je povećao moć i finansijske instrumente banke u poređenju sa OPIC-om, ovlastivši je da američkim kompanijama spremnim da posluju u državama sa većim profilom rizika obezbedi do 60 milijardi dolara kredita, garancija za kredite, kapitala i osiguranja.Kako RSE piše, Sjedinjene Američke Države takođe nastoje da smanje energetsku zavisnost Balkana od Rusije.Tramp se u septembru složio da otvori kancelariju DFC-a u Beogradu u okviru većeg sporazuma koji je posredovala njegova administracija radi normalizacije ekonomskih odnosa između Srbije i Kosova.Trampova administracija je verovala da jačanje ekonomskih veza između Kosova i Srbije može da pomogne u rešavanju tog višedecenijskog sukoba. Mandat beogradske kancelarije, međutim, prevazišao je dve zemlje i uključio čitav region Balkana.Glasine o zatvaranju kancelarije u Beogradu dolaze nekoliko nedelja nakon što je Džo Bajden postao novi predsednik SAD-a i zamenio direktora DFC-a kojeg je postavio Tramp.Kancelarija u Beogradu predstavlja prvo sedište DFC-a u Evropi i njen cilj je da se suprotstavi rastućem ruskom i kineskom uticaju na Balkanu dovođenjem američkih investicija u region.Kancelarija je prva DFC-ova u Evropi i dizajnirana je da se suprotstavi rastućem ruskom i kineskom uticaju na Balkanu pomažući u dovođenju američkih investicija u region.

Srbija

Kuhinja kao učionica i deda koji šapuće

 Nedostatak opreme, nastavnih sredstava i učila za pravu onlajn nastavu, jedan je od najvećih problema koje je roditeljima, đacima i nastavnicima donelo obrazovanje na daljinu. Primedbe na dužinu trajanja radnog dana, organizaciju i kvalitet nastave, preopterećenost obavezama iznose podjednako i prosvetni radnici i roditelji, koji su saglasni da je rad od kuće u uslovima pandemije virusa korona izazvao i brojne zdravstvene probleme. Anketa portala Nova ekonomija u kojoj je učestvovalo oko hiljadu roditelja i nastavnika potvrđuje da školovanje u kućnim uslovima nikome nije prijalo. Najteže je, čini se, bilo onima koji su se u „kovid školi“ našli u dvostrukoj ulozi – i kao nastavnici i kao roditelji.Roditelji su, kako kažu, bili prinuđeni da „žongliraju“ između privatnih u poslovnih obaveza, ali i da asistiraju deci u nastavi. Najviše kritika imaju na kvalitet i organizaciju nastave. Morali su da istovremenu budu i roditelji i nastavnici, ili da po ceo dan rade sa svojom decom ili da im plaćaju privatne časove. „Dete samo ovo ne može. Ko kaže da može, laže 100 odsto“, uverena je jedna majka.Veliki broj primedbi u anketi se odnosio na to što su deci stizala nedovoljno jasna i precizna uputstva, što se svi nastavnici nisu uključivali u nastavu već su samo isporučivali zadatke, nije bilo interakcije i razmene mišljenja, a neki su učenike zatrpavali obavezama. „Kompletna jednosmernost TV nastave, jer termin onlajn nastava ne opisuje način nastave koji se sada sprovodi. Onlajn nastava bi bila kada bi deca direktno bila u vezi sa svojim nastavnicima i polovina razreda (ukoliko su kod kuće) putem Zuma ili Tims-a pratili nastavu, uz aktivno učešće u njoj. Ovako, roditelji postaju nastavni i pedagoški personal, za šta nisu kvalifikovani“, naveo je jedan roditelj. „Smeta mi odnos nastavnika i profesora koji su bili više nego zahtevni u zadacima i projektima koje su tražili od dece. Istovremeno, zanemarljiv deo njih se potrudio da deci ispredaje lekcije ili na drugi način bude dostupan za pitanja. Od dece se zahtevalo sve, na nemoguće načine i u neverovatnim terminima. Na roditeljima je bilo da deci ispredaju lekcije, provere da li su ona to usvojila, da tehnički pomognu u predaji zadataka na raznim platformama i mrežama“, glasi jedan od komentara u anketi na pitanje šta vam smeta u „kovid školi“.Ogromnu količinu mejlova koji su stizali od nastavnika neki su slikovito opisivali kao „haos“ i „opštu ludnicu“."Pisanje i prepisivanje dece od jutra do mraka. Naše angažovanje po ceo dan da bi se ispunili domaći zadaci. Jedni stizali na Fesjbuk, drugi na viber, treći na imejl, četvrti na Google učionicu, plus je trebalo da se isprati nastava na televiziji. I šlag na tortu - lektira od 200 strana u petom razredu. Ubeđivanje da  treba da se poslušaju roditelji oko organizacije i za sve će imati vremena. Izigravanje policajca oko vremena provedenog na mobilnom telefonu i računaru“, dočarava otac školovanje na daljinu.Roditelji su istakli i da je zatvaranja škola tokom drugog polugodišta prošle školske godine uticalo na to da se deca nisu družila sa vršnjacima i da su retko izlazila napolje. Primetan je i nedostatak pažnje, sve lošije radne navike, gubitak osećaja za obaveze zbog kasnijeg ustajanja nego u vreme kad se ide u školu, a nekim đacima su časovi na daljinu - dosadni. Žalbi je bilo i na nedostatak prostora da se organizuju „kućne“ učionice: „Nemam dovoljno soba da suprug i ja držimo onlajn nastavu i da dete prati svoje časove“; „Problem je bio prostor u kući, pošto mi je i muž prosvetni radnik. Jedno je moralo da bude u kuhinji“, „Kada držim čas u Google meet-u ukućani moraju da izađu iz prostorije“, neki su od komentara u anketi. Roditelji ukazuju da je onlajn nastava deci donela brojne zdravstvene probleme, od nezdravog držanja tela, nedostatka fizičke aktivnosti, „buljenja“ u ekran po ceo dan. I nastavnici se žale da su bolovi u glavi i kičmi, neredovna ishrana i svakodnevni stres ostavili trag na njihovo fizičko i psihičko zdravlje. „Vreme provedeno u zatvorenom prostoru uticalo je na pad imuniteta pa sam se razbolela treći dan po polasku u školu", napisala je u komentaru jedna učiteljica, dok njena kolegnica kaže da joj je stradao vid. „Najteže mi je palo čitanje zadataka koje su učenici slali, mnoge nisam mogla da pročitam, promenila mi se dioptrija zbog toga, a i stres svakoga dana kako ću i kada raditi“, navodi učiteljica.Iz ugla nastavnika, držanje nastave u kućnim uslovima značilo je, pre svega, trošenje ličnih resursa: „Tražilo se da časovi budu uživo, a niko ne pita koliko košta internet. Sve sam sama finansirala“.Prosvetari ukazuju da nisu svi đaci imali uslove da prate onlajn nastavu, pa su za njih morali da pripremaju štampane materijale, a to im je oduzimalo mnogo vremena. Kao lošu stranu onlajn nastave vide to što nisu imali lični kontakt sa učenicima, da je đake teško motivisati i u redovnim okolnostima, a kamoli u vanrednim, te da nisu imali povratnu informaciju da li su i u kojoj meri učenici razumeli prezentovano gradivo.„Teško mi je bilo što moji učenici sa teškoćama u razvoju nisu napredovali tokom onlajn nastave. U školi je teško raditi sa decom sa kognitivnim teškoćama, ali je onlajn rad sa njima gotovo nemoguć", ističe nastavnica.Ubedljivo najviše primedbi prosvetni radnici su imali na nepoštovanje njihovog radnog vremena. Radni dan im je trajao od ranih jutarnjih do kasnih večernjih sati, pa su porodica i privatni život bili u drugom planu. Nastavnici negoduju što „roditelji i učenici smatraju da smo im 24 sata dnevno na raspolaganju“, što su“pitanja stizala u pola noći“, što „stalno neko nešto pita“. Pojedini „nisu imali vremena ni da dišu“, a nekima se činilo „kao da je nastava trajala po 24 časa“. Mnogim đacima školovanje na daljinu je bila prilika za prepisivanje, a školske obaveze neretko su na sebe preuzimali članovi porodice: „Teško mi je padalo to što su roditelji radili zadatke i pisali sastave. Teško mi je padalo da vidim kako učenici olako prisvajaju tuđe radove. Ne zaziru od plagiranja“; „Domaće zadatke su radili roditelji, na jednoj usmenoj proveri uhvatila sam dedu koji šapuće“. Prosvetari iznose kritike i na račun nadležnih zbog „glupog i nepotrebnog administriranje svega i svačega“, „neplanskog i stihijskog guranja famoznog nastavnog plana, umesto dečjeg znanja i razumevanja“ i „nespremnost sistema da bude ujednačen i za sve isti u celoj državi pa smo iz tog razloga radili isti posao sto puta na različitim platformama i aplikacijama kako bismo svima izašli u susret“.Ogroman broj nastavnika i roditelja koji su učestvovali u našoj anketi ministru prosvete poručuju da država treba da obezbedi tablete ili laptopove i internet u svakom gradu i selu u Srbiji, kao i besplatne udžbenike. Ukazuju da snimljeni TV časovi nisu onlajn nastava, ali da onlajn škola nije ni gledanje časa 45 minuta u realnom vremenu. To takođe nije gledanje predavanja već „omogućavanje da učitelj na nekoj platformi predaje deci i ima kakvu- takvu interakciju“ jer „glupo je od roditelja očekivati da zamene učitelje, pošto niti svi imaju vremena, niti znanja i strpljenja da se bave time“. „Nikako ne treba pokušavati da se onlajn nastava pretvori u klasičnu. Treba insistirati na njenoj posebnosti sa svim vrlinama i manama. U protivnom, ako je pretvorimo u video časove po satnici normalnih časova, ponovo učenike činimo pasivnim posmatračima. Sve je tu, održano, ispunjeno, a deca dremaju i prave se da su na času“, glasi jedna od poruka ministru.Nastavnici i roditelji su uvereni da ministar nije svestan kako se odvija nastava u manjim sredinama, savetuju mu da shvati da Beograd nije Srbija, da popriča sa kolegama o problemima, sistematičnije prati rad u školi, zaposli mlade koji imaju znanja iz informacionih tehnologija, da se sažme gradivo.Aludirajući na ogroman broj dopisa koje je prošle školske godine Ministarstvo prosvete slalo školama, prosvetari ističu da je „umesto svakodnevnog bombardovanja sa dopisima "HITNO", neophodno je da se HITNO obezbede bolji uslovi za rad“. „Bez dopisa "HITNO, HITNO, HITNO", čiji sadržaj je nejasan čak i onima koji su ih sastavljali. Ako je ikako moguće. Poštovani ministre, nastavnici nisu ćate, ni birokrate, za taj se posao nismo školovali. Pustite nas da radimo posao, da obrazujemo i vaspitavamo“, glasi jedna od poruka prvom čoveku srpske prosvete.Pojedini roditelji su apelovali na ministra da „vrati „decu u školu“ ili da „plati majke što uče svoju decu“. V. S. 

Srbija

REM: Televizije Al Jazeera, N1 i Nova S staviti pod redovan nadzor

Regulatorno telo za elektronske medije (REM) donelo je odluku na jučerašnjoj sednici da se u redovan nadzor stave televizije N1, Nova S i Al Jazeera kao televizije koje imaju značajnu gledanost, navodi se u saopštenju.Pored toga, razmatran je izveštaj Službe za nadzor i analizu programa u vezi sa emisijom „Mentalno razgibavanje“ koja je emitovana 2. novembra u programu TV Nova S.„Imajući u vidu da je služba uočila veliki broj nepravilnosti u predmetnoj emisiji, a za koje je Savet utvrdio da predstavljaju kršenje odredbi Zakona o elektronskim medijima i podzakonskih akata, odlučeno je i da se o tome obaveste luksemburško nezavisno audiovizuelno telo (ALIA), EPRA, ERGA i OSCE. Ovakva odluka je doneta jer je dozvola za pružanje medijske usluge TV Novoj S izdata od strane luksemburškog nezavisnog audiovizuelnog tela (ALIA)”, zaključuje se u saopštenju.

Srbija

NBS unapredila uslugu plaćanja putem QR koda

Narodna banka Srbije (NBS) saopštila je da je u okviru servisa Generator/Validator omogućila novu uslugu, generisanje i preuzimanje naloga za uplatu pomoću NBS IPS QR koda. To između ostalog znači da će primaoci plaćanja svojim korisnicima nalog za uplatu moći da dostave putem elektronske pošte, umesto u papirnj formi.Platilac će, kako je objašnjeno, jednostavnim skeniranjem koda u aplikaciji mobilnog bankarstva (bez prekucavanja podataka, bez štampanja naloga za uplatu i bez grešaka) jednostavno izvršiti plaćanje.NBS podseća da je svim privrednim subjektima prethodno omogućila da na jednostavan način kreiraju, odnosno generišu NBS IPS QR kod popunjavanjem definisanih elemenata prikazanih u formi polja za popunjavanje.Napominje se da je potrebno i da tehnički provere ispravnost (validaciju) već pripremljenih IPS QR kodova za račune i fakture putem servisa NBS Generator/Validator.Foto: Screenshot/ NBS IPS QR kodNBS OMOGUĆILA NOVE OLAKŠICE ZA KORISNIKE KREDITA "Unapređenjem navedenog servisa sada je svim korisnicima omogućeno i preuzimanje naloga za uplatu s pripremljenim NBS IPS QR kodom, te korisnici mogu preuzeti tehnički ispravan kod na nalogu za uplatu", navodi se u saopštenju NBS.Prema rečima predstavnika NBS, primaoci plaćanja upotrebom tog servisa svojim klijentima, dužnicima (platiocima) mogu da omoguće jednostavno plaćanje računa, sa svega nekoliko klikova, skeniranjem NBS IPS QR koda sa uplatnice u aplikaciji za mobilno bankarstvo.Takođe, svi primaoci plaćanja koji samostalno pripremaju NBS IPS QR ili za njih navedene kodove pripremaju njihovi pružaoci tehničkih usluga tehničku ispravnost takvog NBS IPS QR koda mogu da provere besplatno, korišćenjem servisa Generator/Validator NBS.

Evri, lupa i digitron

Srbija

Poreska uprava će kontrolisati i uplate preko Payoneer-a?

Frilenseri koji su uplate od firmi prethodnih pet godina primali putem servisa za plaćanje Payoneer, mogu da očekuju poziv od Poreske uprave Srbije radi učešća u postupku poreske kontrole prihoda, kaže Udruženje radnika na internetu (URI).„Mnogi radnici na internetu dobijali su uverenja od stranih i domaćih firmi za koje su radili, a koje su novac isplaćivale putem servisa Payoneer, da su bezbedni kada je reč o poreskoj kontroli ostvarenih prihoda budući da je u pitanju servis za plaćanje i da država ne može imati uvid u njihove transakcije. Naša analiza je ipak pokazala drugačije“, piše URI na svom veb-sajtu.Kao jedan od primera, Udruženje navodi nastavnika engleskog jezika koji je primio poziv od Poreske uprave, a radio je za školu engleskog jezika Bibo Global Opportunity.Iako, objašnjava URI, nastavnik nije primao novac preko Payoneer-a radeći za Bibo Global Opportuniy, već kasnije radeći za drugu školu, morao je Poreskoj upravi priložiti podatke i o Payoneer-u.„Svi oni koji su u jednom trenutku primali novac od Bibo Global Opportunity verovatno će dobiti poziv od Poreske uprave radi učešća u postupku poreske kontrole prihoda ostvarenih u poslednjih pet godina i tekućoj godini. Poreskoj upravi tada moramo između ostalog da priložimo podatke o svim dinarskim i deviznim računima otvorenim u poslovnim bankama, podatke o svim platformama preko kojih se ostvaruje ili se ostvarivao priliv, kao i podatke o tome da li ostvarujemo i neke druge prihode. Takođe, moramo se izjasniti da li imamo račun kod Payoneer-a“, navodi ovo udruženje.Udruženje je frilensere upozorilo da svesno laganje Poreske uprave da neko nije korisnik usluge Payoneer servisa, ili da to nije bio ranije, "povlači daleko ozbiljnije posledice od poreskog duga i duga za doprinose".Udruženje ističe da je Poreska uprava, a samim tim i Ministarstvo finansija, vrlo zainteresovani za Payoneer, o čemu svedoči njihova inicijalna najava oporezivanja radnika na internetu u kojoj su se pominjali škola jezika Bibo, platforme Skrill, Payoneer i druge.„Od skoro, među radnicima na internetu postoji neproverena informacija iz izvora u Poreskoj upravi da su prikupljeni jedinstveni matični brojevi građana (JMBG) korisnika platforme Payoneer. Dakle, Poreska uprava nema uvid u transakcije, već samo u jedinstveni matični broj građana koji imaju otvoren račun. Ukoliko je to istina, svi sa nalozima na platformi Payoneer biće pozvani da daju izjavu o svojim prilivima, prilikom čega će morati da potvrde ili negiraju prilive putem Payoneer-a“, ukazuje URI.Kako se navodi, u razgovoru sa beogradskom advokatskom kancelarijom na pitanje da li Ministarstvo finansija može doći do podataka o korisnicima Payoneer-a, udruženju je rečeno da država može dobiti u uvid u podatke o primanjima preko bilo koje platfome ukoliko to želi i ukoliko proceni da im je to isplativo.Od januara 2021. godine Payoneer je ažurirao svoju politiku čuvanja podataka i prema njoj Payoneer čuva lične podatke korisnika onoliko koliko je u obavezi poštujući zakone i regulative kojima podleže i u skladu sa svojim internim pravilima o sprečavanju prevara, rizicima i privatnosti.„Na pitanje da li dostavljaju podatke našoj Poreskoj upravi iz Payoneer-a su odgovorili da oni aktivno ne dostavljaju informacije o svojim korisnicima, osim ako nisu obavezni po zakonu ili je u pitanju neka vanredna situacija ili pravni postupak. Prema njihovim rečima, Payoneer ne dostavlja podatke Poreskoj upravi osim ako nije u obavezi“, ističe Udruženje.Kako objašnjavaju u ovom udruženju, međunarodna saradnja u borbi protiv pranja novca i utaje poreza, kao i terorizma  sve je snažnija tako da je dovoljno da Srbija uputi zvanični dopis Payoneer-u i tako dobije podatke o korisnicima, a onda na osnovu njih zahteva od samih korisnika da učestvuju u poreskoj kontroli, odnosno daju izjave i dokaze o prilivima putem Payoneer-a.

Srbija

Vlada smanjuje subvencije po hektaru sa 5.200 na 4.000 dinara

Vlada Srbije smanjila je iznos takozvanih osnovnih podsticaja za boljnu proizvodnju po hektaru sa 5.200 dinara na 4.000, čime su subvencije smanjene sa 9,7 milijardi na 7,5 milijardi dinara, prenosi Agroklub.Do sada je osnovni podsticaj u biljnoj proizvodnji iznosio 4.000 dinara, a 1.200 regres za dizel gorivo (60 litara dizel goriva po hektaru se regresira sa po 20 dinara po litru), za najviše 20 hektara zemljišta, što znači da su poljoprivrednici po hektaru mogli da ostvare ukupno 5.200 dinara po hektaru.Za direktna plaćanja u 2021. godini na raspolaganju biće 22,5 milijarde dinara, umesto dosadašnjih 24,7 milijardi.Izmenom Uredbe o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju u 2021. godini za mere ruralnog razvoja će biti isplaćeno oko 300 miliona manje nego lane, ukupno 1,4 milijarde dinara.S druge strane, za zahteve po osnovu direktnih plaćanja iz prethodnih godina, planiranih za isplatu u tekućoj godini umesto 2,4 milijarde dinara, izmenama koje je prihvatila Vlada, biće opredeljeno 4,7 milijarde.Postupak za ostvarivanje prava na ove podsticaje počinje podnošenjem zahteva Ministarstvu finansija i privrede, odnosno Upravi za trezor svake godine u periodu od 1. marta do 30. aprila.Portal Agroklub navodi da se na osnovu izveštaja Poljoprivredne inspekcije, zbog konstatovanih nepravilnosti kod korisnika podsticajnih sredstava, očekuje da Uprava za agrarna plaćanja na osnovu zapisnika inspektora obustavi isplatu od oko 383,5 miliona dinara.

Srbija

Aplikacija Dr Book olakšava zakazivanje lekarskih pregleda

Prošle godine domaći tim programera osmislio je i napravio je aplikaciju Dr Book za zakazivanje lekarskih pregleda u privatnim zdravstvenim ustanovama, prenosi portal Sveonovcu.rs.  Aplikacija je kako se navodi dostupna na bilo kom uređaju i na internet sajtu www.drbook.rs.Zakazivanje pregleda je moguće sa nekoliko "klikova" putem aplikacije, a ideja za nju nastala je u vreme kada je Marina Erhartič, jedan od njenih tvoraca, čekala treće dete.Marina je tada pokušala da zakaže pregled kod doktora, ali je dobijanje termina bilo jako komplikovano. Uz to, smetala joj je neljubaznost sekretarica, kao i to što sama nije mogla da vidi i izabere raspoložive termine u koje bi se uklopila sa svojim obavezama. Razmišljala je na koji način bi ceo taj proces mogao da se unapredi i bude prijatniji po pacijenta."Oslanjanje na usmenu reč ili rezultat pretraživanja na Google-u ne može biti jedini odgovor na pronalaženje pravog doktora i termina", kaže Marina. Objašnjava da se potom posavetovala sa svojim prijateljem lekarom i tako je "započelo putovanje", čiji je cilj, kako objašnjava, bio da se pronađe rešenje koje će na kraju pomoći drugim ljudima koji se nalaze u sličnim situacijama.Tako se došlo do ideje o platformi koja bi okupila sve pacijente i lekare na jednom mestu."Naša vizija je da rezervaciju zakazivanja termina zdravstvenog pregleda kod lekara u privatnoj praksi na teritoriji Srbije i regionu učinimo jednostavnom i brzom kao što je rezervacija hotela ili restorana putem interneta", objašnjava Marina Erhartič.OD DANAS OMOGUĆEN ELETRONSKI UPIS ĐAKA PRVAKA Aplikaciju je kreirao domaći tim programera i bilo je potrebno godinu dana rada da ona zaživi, ali se i dalje radi na razvoju Dr Book platforme.Marina Erhartič kaže da je ta aplikacija isto ono što je Booking aplikacija za turizam. Napominje da su na platformi prisutne samo privatne klinike.Dosadašnje interosovanje za aplikaciju je, prema njenim rečima, odlično.Aplikacija je počela sa radom u junu prošle godine i za sada posluje na području Novog Sada, a uskoro će biti dostupna i u Beogradu."Svakodnevno  nam se pridružuju nove ordinacije i sve više novih korisnika. Za ovu godinu smo napravili i novu strategiju te će biti i novina", kaže Marina Erhartič.

Srbija

Online konferencija o internetu tokom pandemije

Registar nacionalnog internet domena Srbije organizuje u sredu 17. marta od 10 časova, prvu online konferenciju na temu interneta za vreme pandemije. Da li nam je internet tokom zaključavanja bio gospodar ili sluga, koliko smo zavisni od njega i da li je i kako doprineo poslovanju tokom pandemije, neke su od teme najavljenih panela.O novim digitalnim trendovima koje nam je donela korona, govoriće Kei Šimada iz kompanije IBM Japan. O tome kako je srpska privreda reagovala na krizu, razgovaraće Branka Petronijević, marketing menadžer hotela Crown Plaza Beograd, Branimir Đurović, generalni direktor Glovo Srbija i Momir Đekić, konsultant za digitalnu transformaciju.O prednostima trgovine na internetu, Milica Čalija, vlasnica brenda Anđeli kolači, razgovaraće sa Anom Nešić (Mali proizvođači) i Marijom Slović (Domaccini). Govoriće o poziciji malih proizvođača na internetu u panelu koji su nazvale „Izgovor za razgovor tri iskusne preduzetnice“.Konferencija će biti organizovana u potpunosti online, na godišnjicu od proglašenja pandemije korona virusom, 17. marta, a najavljeno je i nekoliko panela tokom dana u kojima učestvuju predstavnici i domaćih i stranih kompanija i udruženja. Praćenje panela je besplatno. Više informacija i način prijave možete pronaći ovde.

Srbija

Novi Sad: Preko 11 miliona za čišćenje trotoara od žvakaćih guma

Gradska uprava za komunalne poslove u Novom Sadu raspisala je tender na kome traži preduzeće koja bi trebalo da ukloni žvakaće gume i drugu nečistoću sa javnih trotoara. Kako piše u planu javnih nabavki te gradske uprave reč je o ulicama u centru grada, a procenjena vrednost posla je 11,3 miliona dinara.Javnom nabavkom obuhvaćeno je čišćenje i pranje oko 82.125 kvadrata popločanih behatonom (presovanim pločama), kao i 12.000 kvadrata asfaltnih površina, ali i onih obloženih mermerom i granitom.Kako se precizira u tenderskoj dokumentaciji, uklanjanje nečistoća sa behatona planirano je u Dunavskoj ulici, Zmaj Jovinoj, Katoličkoj porti, Mite Ružića, na Keju, te pešačkih delova ulica Laze Telečkog, Miletićeve Njegoševe, kao i ulice Modene, Bulevara Mihajla Pupina (ispred bioskopa Arena), Trga Republike i drugih.Čišćenje mermenih i granitnih pločnika i asfaltnih površina predviđeno je na Pozorišnom trgu, Trgu slobode, delu ulica Modene, Kralja Aleksandra i drugim. NOVI SAD DOMAĆIN PRVE KONFERENCIJE O PLATFORMSKOJ EKONOMIJI Nakon dobijanja radnog naloga, ekipe odabranog preduzeća izlaziće na teren, ali će pre čišćenja morati da dokumentuju, fotografišu, zatečeno stanje, kao i da prikažu kako to sve izgleda nakon završenog posla.Preduzeća kojima Uprava poveri posao za pranje i čišćenje, ne mogu da koriste abrazivne metode poput peskarenja, suvog leda i slično, niti hemikalije. Osim toga, moraju da vode računa i da prilikom sređivanja javnih prostora ne oštete popločane površine.Ponude za tender Gradske uprave za komunalne poslove podnose se do 3. marta.

Srbija

Pomoć za mlade preduzetnike je skoncentrisana u Beogradu

Ivan Petrović, osnivač aplikacije Beeqos, digitalnog pčelarskog dnevnika, kaže u razgovoru za Novu ekonomiju da je po njegovom iskustvu za mlade preduzetnike i privrednike najvažnije biti u Beogradu.Prema rečima dvadesetjednogodišnjaka iz Leskovca, za mlade preduzetnike koji žele da pokrenu svoje projekte, nađu investitore i podršku koja je potrebna, neophodno je živeti u Beogradu. „Sve je koncentrisano u Beogradu, ako niste u glavnom gradu sve je znatno otežano. Iz tog razloga sam na početku projekta živeo šest meseci u Beogradu kako bih pronašao investitore i saradnike“, kaže Petrović, najmlađi član Udruženja mladih privrednika Srbije (UMPS). „Investitore nije mnogo teško naći, ali je od velikog značaja biti u Beogradu“, naglašava Petrović.Kako on kaže, pored UMPS-a, za sada ne postoji ni jedna institucija koja pomaže mladim privrednicima i preduzetnicima u Srbiji.Na pitanje kako je pandemija uticala na planove i poslovanje, Petrović kaže da virus nije imao posebnog uticaja.„S obzirom da je sve na relativnom početku i još uvek u razvoju, pandemija nije previše smetala“, kaže Petrović.Aplikacija Beeqos, digitalni pčelarski dnevnik, koji će pčelarima pomagati u održavanju zdravih košnica, planira da izađe na tržište u martu ove godine.Sektor preduzetništva Privredne komore Srbije (PKS) osnovaće, u prvom kvartalu 2021. godine sekciju za mlade preduzetnike sa ciljem pomoći početnicima u biznisu i startapovima da prevaziđu izazove u poslovanju.Sekcija će se osnovati i radi boljeg razumevanja položaja mladih i stvaranja kvalitetnih uslova za njihovo zapošljavanje.Ideja je da Sekcija okupi mlade ljude do 35 godina starosti, kao i startapove, a aktivnosti će biti usmerene na promociju preduzetništva i preduzetničkog duha, edukaciju, unapređenje znanja i veština, navedeno je u saopštenju PKS-a.U saopštenju PKS-a se navodi da prema istraživanju Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS) „Mladi i preduzetništvo“ procenat nezaposlenih mladih iznosi oko 20 odsto od ukupnog nezaposlenog stanovništva.

Srbija

Mladi ne znaju kako da se obrate službi za zapošljavanje

Mladima u Srbiji veoma teško da se suoče sa činjenicom da posle najmanje četiri godine školovanja, oni nisu osposobljeni za rad na tržištu i da zapravo tek treba da počnu da uče i razvijaju praktična znanja i veštine. Potrebna je dodatna motivacija i osnaživanje mladih da promene percepciju, ocenjuju u intervjuu za Novu ekonomiju Tamara Banjac, menadžerka za obrazovanje i Dajna Marinković, koordinatorka za omladinski rad u Centru za omladinski rad.  Prema statistici, broj nezaposlenih mladih u Srbiji se smanjuje. Kako vi objašnjavate taj fenomen i da li vaše iskustvo to potvrđuje?Iako zvanična statistika pokazuje da se stopa nezaposlenosti mladih smanjuje iz godinu u godinu, ovaj podatak se ne može izolovano posmatrati. Negativna demografska kretanja i migracije mladih u inostranstvo doprinose da se ovaj pokazatelj smanjuje, ali to ne znači i da je sve manji broj mladih koji su ostali u zemlji bez posla.Osim toga, veliki broj mladih koji ostaju, naročito onih koji se i dalje nalaze na školovanju, obavljaju privremeno-povremene poslove ili su deo sive ekonomije, a visoka je stopa i mladih koji se nalaze u NEET situaciji (Not in Education, Training or Employment) iz najrazličitijih razloga (neposedovanje ličnih dokumenata, hendikep i slično). Ovo nam ukazuje da, čak i ako neke grupe ovih mladih ulaze u zvaničnu statistiku, ne možemo da govorimo o kvalitetnom zaposlenju po završetku školovanja niti održivom boravku na tržištu rada.Nove generacije su definitivno fleksibilnije u pogledu nevezivanja za fenomen ’posao za ceo život’Mladi, kao i žene, često rade na crno i upravo su ti poslovi najviše stradali u pandemiji. Da li su mere Vlade i države dobro odmerene u pomoći ovim ljudima?Nažalost nisu, jer nijedna mera podrške privredi i stanovništvu koja je usvojena u Republici Srbiji za vreme vanrednog stanja nije bila specifično usmerena ka radnicima/a u neformalnoj ekonomiji, niti ima nagoveštaja da će neformalni radnici/e biti prepoznati u propisima ili strateškim dokumentima kao kategorija kojoj je neophodno pružiti sistemsku podršku i pomoć.Mladi često ne rade ono za šta su se školovali. Pošto često razgovarate sa njima, kako prevazići to, i kako oni na to gledaju, odnosno da li je to nužno loše. Tako je, a da bi se to prevazišlo neophodna je sistemska promena formalnog obrazovanja, obrazovni programi koji su usklađeni sa trendovima na tržištu, koji se veoma brzo menjaju, pa se postavlja i pitanje da li formalno obrazovanje, čak i u razvijenim zemljama, može da odgovori na ove promene. Verujemo da je odgovor u međusektorskom pristupu i saradnji sve tri sektora (javni, biznis i civilni) na lokalnom i globalnom nivou.Što se tiče mladih, njima je veoma teško da se suoče sa činjenicom da posle najmanje četiri godine školovanja, oni nisu osposobljeni za rad na tržištu i da zapravo tek treba da počnu da uče i razvijaju praktična znanja i veštine.Potrebna je dodatna motivacija i osnaživanje mladih da promene percepciju, „otpuste“ očekivanja koja su imali prema školi, državi, na kraju krajeva prema odraslima (sa pravom jer smo ih tako učili) i preuzmu odgovornost za svoju budućnost.Nove generacije su definitivno fleksibilnije u pogledu nevezivanja za fenomen ’posao za ceo život’, ali nesigurnost, egzistencijalne potrebe i pritisak od strane roditelja i članova društva često vode ka tome da su mladi retko spremni na promenu zanimanja ili radnog mesta, čak iako su nezadovoljni uslovima ili svojom trenutnom pozicijom.S druge strane, i kod mladih ali i kod poslodavaca, roditelja i drugih članova društva je potrebno promeniti način razmišljanja po kome je formalno obrazovanje jedini adekvatan način za sticanje kvalitetnog zaposlenja i raditi na prepoznavanju neformalnog obrazovanja kao podjednako relevantnog načina kojim mladi mogu doći do znanja i veština koje su im neophodne za obavljanje određenog posla ili zanimanja. Na ovaj problem, Centar za omladinski rad, pokušava da odgovori kroz kreiranje i sprovođenje različitih programa za povećanje zapošljivosti mladih. Jedan od njih je „My career from zero to hero“ koji se zasniva na one-stop-shop metodologiji i na jednom mestu omogućava mladima da razviju veštine neophodne za poslove budućnosti u okviru 4.0 digitalne revolucije. Kao deo vaših aktivnosti, informišete mlade o uslugama Nacionalne službe za zapošljavanje. Koliko je ta institucija prilagođena potrebama nezaposlenih, šta bi trebalo promeniti, koje su dobre prakse?Nacionalna služba za zapošljavanje, kao i sve naše javne službe, treba da prođe kroz proces reorganizacije, da izgradi kapacitete i uskladi procedure poslovanja sa EU politikama zapošljavanja, kako bi mogla da pruži kvalitetne usluge svojim građanima/kama. Na praktičnom nivou, ovo se ogleda u tome da veliki broj mladih nije siguran ni u kojima situacijama, kao ni na koji način da se obrati NSZ-u i šta ova institucija uopšte može da učini za njih. Ovo se naročito odnosi na teže zapošljive kategorije među kojima su i mladi, posebno oni koji nisu zaposleni, niti su u obrazovanju ili treningu (NEET), za koje je potrebno kreirati posebne mere zapošljavanja, specifično usmerene ka ovoj ali drugim teže zapošljivim kategorijama.Ono što je dobro jeste da je ovo prepoznato od strane Ministarstva za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja i Nacionalne službe za zapošljavanje, sa kojima Centar za omladinski rad zajedno razvija mehanizma za dosezanje NEET mladih koji treba da se pilotira u okviru faze priprema Republike Srbije za uvođenje programa Garancija za mlade.

Srbija

Celokupno obrazovanje u Srbiji košta desetine hiljada evra

Obrazovanje u Srbiji od predškolskog obrazovanja, preko osnovne i četvorogodišnje srednje škole, do kraja petogodišnjih akademskih studija, koje su završene 2018. godine, košta oko 34 hiljade evra. To se između ostalog navodi u analizi "Troškovi visokog obrazovanja" koju je objavio Institut za razvoj i inovacije."Posmatrano po pojedinačnim fakultetima, raspon ukupnih troškova obrazovanja kreće se od 30.821 evra na Ekonomskom fakultetu do čak 58.095 evra na Medicinskom", rekao je direktor Instituta za razvoj i inovacije Nenad Jevtović.On je dodao da je od Medicinskog skuplje školovanje na Stomatološkom fakultetu i to za čitavih 12 hiljada evra, pa iznosi oko 70.694 evra.Dodaje se da je ukupna cena školovanja na Biološkom fakultetu 38.692 evra, na Eketrotehničkom je 35.778 evra, Tehnološko-metalurškom 40.570 evra i na Mašinskom 33.866 evra.Ovi troškovi odnose se na celokpuno školovanje, zaključno sa završenim fakultetom i bili su aktuelno do 2018. godine.Troškovi srednjoškolskog obrazovanja koje je traje četiri godine i koje je okončano 2018. godine, kako se navodi, iznosili su blizu 21 hiljadu evra.(NE)SREĆAN DAN NAUKE: ZA TROŠKOVE NAUČNIKA NI 200 DINARA DNEVNO Troškovi osmogodišnjeg osnovnog obrazovanja u Srbiji su oko 13,5 hiljada evra. Procenu troškova školovanja lica sa stečenom diplomom doktora nauka značajno je otežavalaU studiji je navodi da se došlo do grubih podataka o ceni školovanja jednog doktora nauka u Srbiji, pa se došlo do "grube" od oko 55 hiljada evra prosečnog troška ukupnog školovanja za jednog doktora nauka.Npominje se da je iznos prosečne neto plate u Srbiji oko pet hiljada evra godišnje.Troškovi školovanja po jednoj godini n fakultetima idu i do 7.646 na Stomatološkom, 5.846 na Medicniskom fakultetu.Na svim ostalim fakultetima koji su analizirani za portrebe ove studije, iznos godišnjih troškova je za razliku od Medicinskog i Stomatološkog, manji od prosečne neto godišnje plate u Srbiji i kreću se od 2.215 evra na Ekonomskom do 4.164 evra na Tehnološko-metalurškom.S obzirom na činjenicu da se radi o troškovima koji se odnose na populaciju mladih ljudi, na samoj državi ostaje da utiče na njihovo smanjenje, kako bi se oni zadržažali i ostali da žive u našoj zemlji.ALEK KAVČIĆ: PRVOG DANA PREUZETO VIŠE OD 8.000 BESPLATNIH UDŽEBENIKA U javnosti se često navodi primer srpskog naučnika koji živi u Americi, Aleka Kavčića.On je došao na ideju da novac dobijen u sudskim sporovima za prava na patente uloži u fondaciju koja će osnovcima u Srbiji omogućiti besplatno korišćenje školskih udžbenika.Udžbenici su važna stavka u ceni školovanja svakog đaka i studenta, pa jedna takva svakako može da smanji i ukupnu cenu školovanja, od početka osnovnog obrazovanja do kraja akademskih studija.

Srbija

Onlajn nastava najmanje dostupna učenicima iz osetljivih grupa

Zatvaranje škola, a potom i drugačija organizacija nastave zbog pandemije korona virusa u većoj meri je „pogodilo“ decu iz osetljivih grupa nego njihove vršnjake iz opšte populacije. To je zaključak opstežnog istraživanja koji su za potrebe Ministarstva prosvete sproveli Unicef i Institut za psihologiju. Ovo istraživanje prevashodno je bilo usmereno ka tome da se procene uslovi u kojima uče deca iz osetljivih društvenih grupa, a anketa koji su popunjavale škole dala je i sliku celog sistema. Podaci pokazuju da je u drugom polugodištu prethodne školske godine 99 odsto učenika osnovnih i srednjih škola bilo uključeno u realizaciju nastave na daljinu, bilo praćenjem TV časova, preko onlajn platformi za učenje ili korišćenjem alternativnih oblika nastave na daljinu (kao što je dostavljanje štampanih materijala). Međutim, u školama za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom taj obuhvat iznosi 93 odsto. „Među tipovima škola zapažaju se velike razlike kako u pogledu uključenosti u nastavu na daljinu tako i u pogledu dominantnih kanala komunikacije. Nastavu preko televizije najviše prate učenici osnovnih škola (95 odsto), skoro dve trećine učenika srednjih škola (63,9 odsto) i nešto više od četvrtine učenika iz škola za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom (26,7 odsto). Sa druge strane, u nastavu preko onlajn platformi su uključeni gotovo svi učenici srednjih škola, 85 odsto učenika osnovnih škola, i tek nešto više od polovine učenika iz škola za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom“, piše u izveštaju.Ipak, druga istraživanja i školska praksa svedoče da brojni đaci zbog nedostatka tehničkih uslova nisu mogli da prate onlajn nastavu. Na tom tragu je i podatak iz ankete portala Nova ekonomija o troškovima školovanja u uslovima pandemije – čak 70 odsto onih koji su popunili upitnik kažu da lično poznaje decu koja nisu imala kompjuter, telefon ili internet zbog čega nisu bila uključena u onlajn nastavu. Prosvetni radnici koji su učestvovali u ovoj anketi takođe prenose svoja zapažanja da mnogi đaci nisu imala ili računar ili jaku internet vezu tako da su često bili off line. „Najteže mi je pala činjenica da je nemoguće obuhvatiti nastavom na daljinu sve učenike“, prokomentarisala je jedna nastavnica, a i pojedini prosvetari su među probleme s kojim su se lično suočavali tokom „kovid škole“ navodili upravo loš internet.U istraživanju Saveza učitelja Srbije (u kome su učestvovali profesori razredne i predmetne nastave u osnovnim školama) 42 odsto ispitanika je reklo da njihovi učenici nisu imali sve tehničke uslove za onlajn nastavu. Najveći broj anketiranih kaže da je to bio problem za četvrtinu odeljenja, a u nekim školama procenat đaka kojima je ovaj način obrazovanja nedostupan još je i veći.I istraživanje Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, u kome je učestvovalo 15.000 prosvetnih radnika pokazuje slično: navodeći probleme u realizaciji nastave 52 odsto ispitanika je reklo da učenici nisu imali dostupne resurse i tehnologiju, a s tom teškoćom se susrelo i 37 odsto nastavnika.Dragana Soćanin, predsednica Upravnog odbora Udruženja „Roditelj“ iznosi za Novu ekonomiju podatak iz onlajn ankete koju su sproveli - petina roditelja je izjavila da njihova deca nisu imala potrebne tehničke mogućnosti za praćenje onlajn nastave. Država je pokušala da uz pomoć donatora pomogne upravo deci iz socijalno ugroženih porodica i marginalizovanih grupa, ali je izostalo sistemsko rešenje. Odgovornost je i u ovom domenu prebacila na škole, koje su obavezne da za svakog učenika koji nema mogućnost elektronske komunikacije, obezbede štampani materijal, pa čak i da roditelje obaveštavaju o rasporedu TV časova. I za učenike koji rade po individualnom obrazovnom planu (IOP) nastavnici su dužni da „pripreme posebne materijale za učenje i da ih učine dostupnim učenicima na način koji dogovore sa njihovim roditeljima“. U praksi je to izgledalo da roditelji ili učenici dolaze u školu po materijale za nastavu i da ih potom vraćaju kako bi im nastavnici pregledali zadatke. U nekim slučajevima deci su štampane materijale dostavljali nastavnici. Nastavnik Nikola Serafinov koji radi u jednoj seoskoj osmoletki nadomak Zaječara za Novu ekonomiju kaže da skoro polovina đaka nema kompjuter ili internet, ali da je svima bilo omogućeno da prate nastavu.- Za tu decu su nastavnici obezbedili štampane materijale koje su uglavnom roditelji preuzimali u školi. Što se tiče domaćih, to je uglavnom bio po jedan list da se popuni, pa su se deca snalazila na različite načine da taj domaći slikaju kod nekoga ko ima telefon i pošalju nastavnicima. U jednoj školi su obezbeđeni tableti sa karticama sa internetom. U periodu kada škole nisu radile i nije moglo da se ulazi  otvoren je internet pa su deca mogla da se konektuju u dvorištu škole i preuzmu materijal. Snalazili smo se na različite načine, ali je svakom učeniku bilo omogućeno da prati nastavu i svi nastavnici su bili angažovani da im to omoguće – objašnjava naš sagovornik.V. S. AntrfileIz Ministarstva prosvete nismo dobili odgovor koliko učenika i nastavnika nije imalo tehničke uslove za onlajn nastavu, ali su u jednom od dopisa školama nadležni konstatovali da „u školama postoje kapaciteti za uspešnu realizaciju nastave na daljinu“,  te da „prema izveštaju Republičkog  zavoda za statistiku (Godišnje istraživanje upotrebi IKT, 2020.) i u okviru samih domaćinstava postoje kapaciteti da se nastava na daljinu uspešno realizuje“. To istraživanje (urađeno u februaru 2020.) pokazuje da oko 93 odsto domaćinstava ima televizor, a računar tek 74 odsto. Zastupljenost računara varira u zavisnosti od teritorije – u Beogradu iznosi 91,5 odsto, u Vojvodni 67 odsto, Šumadiji i Zapadnoj Srbji 69, a u Južnoj i Istočnoj 71 odsto. Razlike se mogu uočiti i kada se uporedi zastupljenost računara u gradskim i ostalim delovima Srbije – 82 naspram 62 odsto, a jaz je vidljiv i kod strukture domaćinstva prema mesečnom prihodnu. Računar većinom poseduju domaćinstva kojima mesečni prihod premašuje 600 evra, dok učešće domaćinstava s prihodnom do 300 evra iznosi svega 48 odsto. Isto istraživanje je pokazalo da skoro petina domaćinstava u Srbiji nema internet priključak. I ovde su evidentne rezlike između tipa nasilja i prihoda - čak 40 odsto domaćinstava sa mesečnim prihodom do 300 evra nema internet priključak u kući. 

Srbija

Osobe sa invaliditetom dobile platformu za zapošljavanje

Udruženje Forum mladih sa invaliditetom (FMI) je razvilo veb platformu za zapošljavanje osoba sa invaliditetom u cilju podrške u procesu traženja posla. Cilj platforme je da predstavlja kanal komunikacije i povezivanja između osoba sa invaliditetom koje traže posao i poslodavca, navodi se u saopštenju te organizacije.Kandidati/tkinje za posao će moći da kreiraju svoje profesionalne profile, da vide oglase za posao, kao i da se prijave za otvorene radne pozicije. Sa druge strane, poslodavci će moći da oglašavaju slobodna radna mesta i da odaberu kandidate koji odgovaraju zahtevima konkretnog posla.Platforma je uspostavljena u saradnji sa nekoliko kompanija koje posluju na teritoriji Srbije, sa idejom da se tokom ove godine njoj priključi veliki broj društveno odgovornih kompanija, prenose mediji.Kako je rečeno, platforma je zamišljena kao neformalna mreža poslodavaca kroz koju će im se pružiti podrška u sprovođenju aktivnog zapošljavanja osoba sa invaliditetom.Takođe, kroz platformu se poslodavcima pružaju saveti, informacije, obaveštenja, konsultacije i treninzi. U saopštenju ističu da je glavna usluga koja se pruža članicama Platforme pristup veb portalu za zapošljavanje osoba sa invaliditetom.Navedeno je da kompanije koje su članice Platforme imaju mogućnost da koriste usluge koje pruža Forum mladih sa invaliditetom, a koje se odnose na pretragu Portala, odnosno, baze kandidata za zapošljavanje, podršku u razumnom prilagođavanju radnog mesta, obukama za zaposlene i konsultativne usluge.Platforma je osnovana sa ciljem da na jednom mestu okupi mala, srednja i velika preduzeća koja su zapošljavanje osoba sa invaliditetom integrisala u svoju poslovnu politiku.Na taj način, kako je navedeno, ove kompanije predstavljaju lidere nove poslovne kulture, jer svojim opredeljenjem utiču na unapređenje položaja osoba sa invaliditetom, ali i na uspostavljanje novih društvenih vrednosti u Srbiji.Uspostavljanje Platforme odvija se u saradnji sa domaćim i inostranim kompanijama koje posluju na teritoriji Srbije, a sprovodi se u okviru projekta "Znanjem do posla", uz podršku Švajcarske agencije za razvoj i saradnju (SDC) i implementatora NIRAS-IP i SIPRU.Forum mladih sa invaliditetom je krovna organizacija civilnog društva koja se u Srbiji bavi pitanjima od značaja za osobe sa invaliditetom.

Srbija

Prirodnjački muzej: U godini jubileja prestajemo da postojimo

Uprava Prirodnjačkog muzeja u Beogradu saopštila je da bi ta ustanova uskoro mogla da izgubi svoj status značajne samostalne nacionalne ustanove kulture, nauke i prosvete, koji je imala tokom 125 godina. Tvrde da bi to moglo da se desi ako država taj muzej proglasi radnom jedinicom Zavoda za zaštitu prirode Srbije.Uprava muzeja podseća da je Zavod za zaštitu prirode Srbije osnovan 1948. godine, upravo na inicijativu Prirodnjačkog muzeja u Beogradu."Čini se da je ovakva zamisao doneta naprečac, bez dobre namere i dobrog promišljanja, a očigledno i bez zakonske pripreme", stoji u saopštenju rukovodstva Prirodnjačkom muzeja u Beogradu.Objašanjavju da je on samostalan muzej,  kao i da kao takav "figurira" u Zakonu o kulturi, kao i u Zakonu o kulturnim dobrima, kao i u dosadašnjim, ali i važećim strategijama za razvoj kulture, Zakonu o muzejskoj delatnosti, kao i u Zakonu o zaštiti prirode.Kažu i da pokušaji Prirodnjačkog muzeja da uspostavi dijalog nisu nailazili na odziv nadležnih u Ministarstvu kulture, sa koji  su poslednji put zvanično razgovarali krajem januara.Rukovodstvo podseća da je Prirodnjački muzej jedna od najstarijih institucija kulture i jedini muzej prirodnjačkog tipa u Srbiji, koji je osnovan pod nazivom Jestastvenički muzej srpske zemlje 19. decembra 1895. godine aktom Ministra prosvete i crkvenih dela Кraljevine Srbije. Podsećaju i da sa predstavnicima Ministarstva kulture nisu komunicirali od kraja januara, kada su im predočili svoje neslaganje sa namerom da se Prirodnjački muzej pripoji resoru za zaštitu životne sredine.Prve zbirke ovog muzeja, kako se naglašava, potiču iz prve polovine XIX veka, prikupljane su i čuvane najpre u Liceju, a zatim u Jestastveničkom kabinetu Velike škole pod rukovodstvom Josifa Pančića, prvog srpskog botaničara i upravnika Liceja. Prva stalna izložba Muzeja svečano je otvorena 7. septembra 1904. godine, na dan stogodišnjice Prvog srpskog ustanka. Tokom Prvog i Drugog svetskog rata mnoge zbirke Prirodnjačkog muzeja su oštećene ili uništene, a nakon rata muzej se oporavlja i nastavlja svoju delatnost. U Prirodnjačkom muzeju danas se čuva 125 zbirki sa preko 1,6 miliona primeraka stena, minerala, fosila, biljaka, gljiva, životinja, lovačkih trofeja i lovačkog oružja. Zbirke predstavljaju ogromnu kulturnu i naučnu bazu i sadrže nekoliko stotina holotipova i unikatnih primeraka minerala, stena, botaničkih i zooloških predmeta, po čemu je muzej posebno značajan. U zbirkama se čuvaju i primerci vrsta biljaka i životinja koje se više ne mogu naći na terenima Srbije, pa čak ni u Svetu.Delatnost muzeja je kultura, nauka i obrazovanje, specijalizovan je za prikupljanje, čuvanje, proučavanja i izlaganje pokretnih kulturnih dobara prirode.Prirodnjačkom muzeju je 1972. godine pripojen Muzej šumarstva i lova, sa svojim zbirkama lovačkih trofeja i lovačkog oružja.Dvadeset godina kasnije zgrada na Malom Кalemegdanu postaje Galerija u kojoj se pored izložbi održavaju naučna i stručna predavanja, promocije, tribine i seminari.

Izdanja

Broj 113, Septembar 2024.

Broj 113

Septembar 2024.
Broj 112, Jul 2024.

Broj 112

Jul 2024.
Broj 111, Jun 2024.

Broj 111

Jun 2024.
Broj 110, Maj 2024.

Broj 110

Maj 2024.
Broj 109, April 2024.

Broj 109

April 2024.
Broj 108, Mart 2024.

Broj 108

Mart 2024.
Broj 107, Januar 2024.

Broj 107

Januar 2024.
Broj 106, Decembar 2023.

Broj 106

Decembar 2023.
Broj 105, Novembar 2023.

Broj 105

Novembar 2023.