Grupa zemalja za borbu protiv korupcije (GRECO), koju je osnovao Savet Evrope, ponovo je ove godine označila izveštaj Srbije kao "globalno nezadovoljavajući", saopštila je Transparentnost Srbij...
Udruženje radnika na internetu podnelo je danas svoje zahteve Ministarstvu finansija i Vladi Srbije, koji se tiču obustave postupaka poreske kontrole, donošenja i izvršavanja poreskih rešenja nad frilenserima. Udruženje takođe traži početak dijaloga o pravnom statusu radnika na internetu, definisanju strukture i finansijskih stopa za obračunavanje njihovog poreza i doprinosa.Podsećamo, Poreska uprava je sredinom oktobra objavila da će oporezivati fizička lica sa primanjima iz inostranstva za period od proteklih pet godina.Predsednik Udruženja radnika na internetu Miran Pogačar izjavio je da frilenseri žele da plaćaju porez, ali da je pitanje "kako i koliko", kao i da retroaktivna naplata petogodišnjeg poreza podrazumeva "enormne cifre". Obzirom da poreznici na trenutnu visinu poreske stope nameravaju da računaju i kamatu, to bi značilo da bi morali da daju do 80 odsto svih prihoda koje su ostvarili u tom periodu, kaže Pogačar.Dodaje i da su poreznici, prema informacijama koje imaju, obaveze obračunavala "protivzakonito i protiv načela same Poreske uprave" i da su sva ta rešenja "ništava". "Osnovni zahtevi tiču se obustava naplate i postupcima poreske uprave do početka pregovora (sa Vladom Srbije). Mi smo došli pre svega da razgovaramo i da se dogovorimo. (Slobodno mogu da kažem) za sve iz Udruženja i van njega da žele da uđu u legalne tokove, ali se nikako to ne može raditi na ovaj načnin", kaže Pogačar.On smatra da je mnogo ljudi trenutno pod udarom "i zdravstvene krize i Poreske", što može da se manifestuje "i na ekonomske i na socijalne načine", kao i da Vlada Srbije ove mere ne može da sprovede. Pogačar navodi i podatak da je preko 100.000 obuhvaćeno ovim merama, da je broj verovatno i veći, a da su do sada imali uvid u šest ili sedam problematičnih poreskih rešenja."U okviru prihoda su računati i neki troškovi koje su dobijali za putovanja... Računali su bukvalno sve što ste dobijali na devizni račun, i to su smatrali za prihode. Nikakve pravne argumentacije nisu uvažavali niti obrazlagali i to tako nameravaju da sprovode", rekao je Pogačar.Katarina Pavlović iz stručnog tima Udruženja radnika na internetu navodi da Poreska uprava u postupcima kontrole kršila osnovna poreska i upravna načela, a da verovatno rade po nekom modelu, što se vidi iz nelogičnosti u rešenjima."Nisu se obazirali na činjenice koje bi išle u korist poreskih obveznika, pogrešno su obračunavali kamate, nekad od datuma kada se primi novac umesto od datuma kada dug dospeva (30 dana), vrlo često se dešavalo da lica primaju novac u dolarima, a da u zaključcima stoje evri"... nabraja Pavlović.Ona navodi da su žalbe na rešenja tek nedavno podnete i da još uvek nemaju informacije kako će drugostepeni organi po njima odlučivati, kao i da države u Evropi različito rešavaju ovo pitanje."Vladi Srbije ćemo prezentovati sve modele koje postoje u drugim zemljama i obrazloženja zašto, na primer, (paušalni sistem oporezivanja) nije primenjiv za ovu kategoriju radnika", kaže Pavlović.Na pitanje da li mogu da dokažu navode pojedinih članova udruženja, da su pokušavali da plate porez, ali da ni sama Poreska uprava njihovom mestu stanovanja nije znala kako se on obračunava, Pavlović dodaje da država mora da se zapita zašto 97,7 odsto frilensera nije plaćalo namete."Ne mogu da tvrdim odgovorno da sva lica nisu znala, ali je većina pokušavala od Poreske da dobije informacije. Čak i kada su ih dobijali, one često nisu bile tačne. Ne može se reći da je 99 odsto građana svesno želelo da da čini prekršaj - to je onda i problem edukacije stanovništva i rada Poreske uprave. Znamo da (Poreska uprava) ima mogućnost, u skladu sa zakonom, da šalje opomene obveznicima, što vrlo često čini kada je u pitanju porez na imovinu, ali ih nikada do sad, po našim saznanjima, nije poslala fizičkim licima koje ostvaruju prihod iz inostranstva", kaže Pavlović.Ona je ocenila i da problem za frilensere ne predstavlja samo porez, već i doprinosi koje država pokušava da naplati za petogodišnji period, tokom kog oni nisu imali nikakvu socijalnu zaštitu."Frilenseri sve do decembra prošle godine nisu imali mogućnost ni da im se prizna staž, a ni to sada nije rešeno na adekvatan način. Znamo za slučaj jednog poreskog obveznika, koji je redovno uplaćivao (porez), koji nam se javio, ne zato što je imao problem, već zato što je tri godine pokušavao da izvuče zdravstvenu knjižicu i da mu se prizna staž. Ako država misli da je sistemski rešila pitanje tako što svaki radnik na internetu treba da izgubi tri godine i da ide od institucije do institucije moli, šalje dopise, sastanči... to znači da sistem ne postoji", zaključila je Pavović.
U Srbiji veoma mali broj objekata u kojima se priprema i služi hrana koristi usluge operatera za prikupljanje otpada od hrane, pa tako NALED sa državnim institucijama radi na regulisanju sistema pravilnog odvajanja i odlaganja ove vrste otpada koji, navodi se u saopštenju. Početkom novembra je pokrenuta jednogodišnja akcija prikupljanja 1.000 tona otpada od hrane, sa ciljem smanjenja emisije 750 tona ugljen-dioksida.Objekti iz sektora ugostiteljstva i maloprodaje, ali i domaćinstva, su najveći generatori otpada od hrane u Srbiji.„Iz ugostiteljskog sektora čak 99 odsto otpada od hrane završi na deponiji, gde proizvodi ogromnu količinu opasnih gasova koji zagađuju okolinu“, objašnjava Jelena Kiš, predsednica Saveza za zaštitu životne sredine NALED-a.Istraživanja pokazuju da samo 13 odsto ugostiteljskih objekata koristi usluge operatera za sakupljanje i pravilan tretman otpada od hrane. Zato NALED kroz projekat „Ka boljem upravljanju otpadom od hrane u Republici Srbiji“ predlaže rešenja među kojima je prvi korak unapređenje zakonskog okvira u oblasti upravljanja otpadom od hrane, koji će obavezati kompanije koje proizvode i služe hranu na pravilno odvajanje ovog otpada, uz postavljanje potrebne infrastrukture, kao što su kante za odvajanje otpada životinjskog i biljnog porekla, kao i zbrinjavanje otpada u saradnji sa operaterom. A pored ovih rešenja, potrebno je poboljšati i sistem inspekcijskog nadzora.NALED je pozvao sve organizacije i kompanije koje pripremaju ili služe hranu na teritoriji Beograda i Novog Sada da daju svoj doprinos ovom cilju, tako što će sav otpad od hrane koji proizvedu predati na zbrinjavanje ovlašćenom operateru sistema upravljanja otpadom, kompaniji EsoTron, koja će po promotivnim uslovima zbrinuti otpad na neškodljiv način.Projekat se sprovodi u saradnji sa kompanijom EsoTron i Nemačkom organizacijom za međunarodnu saradnju (GIZ), u okviru programa razvojne saradnje sa privatnim sektorom - develoPPP.de koji finansira Nemačko Savezno Ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj.
Patent profesora Kavčića, čitač magnetskih memorija, nezakonito je koristila globalna kompanija "Marvel“ i nakon višegodišnjeg suđenja dobio je spor i odštetu od 750 miliona dolara. Od dela novca želi da obezbedi besplatne udžbenike za osnovce u Srbiji, piše RTS.Fondacija "Alek Kavčić" već godinama donira računare Matematičkoj gimnaziji u Beogradu, a sada planiraju besplatne udžbenike za sve školarce širom Srbije."Udžbenici moraju biti besplatni, to je tako u svim zemljama, čak i u zemljama zapada. Čak ni u Americi – bastionu liberalnog kapitalizma, ne postoji slobodno tržište udžbenika. Mi smo od tržišta udžbenika, od jedne obaveze, napravili slobodno tržište gde se sada nadmeću razni izdavači, ko će više udžbenika da proda za osnovce“, ističe Aleksandar Kavčić, inženjer i naučnik.„Pošto su svi ti udžbenici isti, generalno isti, odobreni od Ministarstva, jedini način da dođe do diferencijacije nekog udžbenika u odnosu na drugi je korupcija", dodao je Kavčić.Na tržištu udžbenika, tvrdi, obrće se veliki novac i to oko sto miliona evra godišnje. Nnapraviti udžbenike za celu osnovnu školu košta najviše milion evra od naknade autorima udžbenika, do odobrenja ministarstva.Ako sve bude po planu, kompleti knjiga za osnovnu školu, koji se već pišu, biće dostupni na internetu sledeće školske godine.Profesor Kavčić smatra da će uz podršku roditelja, nastavnika i sindikata ovaj cilj ostvariti.
Inicijativa „Digitalna Srbija“ i Univerzitet u Kragujevcu najavljuju konkurs za upis na Master 4.0 program pod nazivom Razvoj kompjuterskih igara, navodi se u saopštenju.Ovo su prve master studije iz oblasti gejminga u Srbiji nastale kroz saradnju državnih univerziteta i nekih od najpoznatijih domaćih gejming studija. Prijavljivanje zainteresovanih kandidata trajaće od 12. do 19. novembra.„Gejming, kao atraktivna i konstantno rastuća grana privrede, izazov je za mnoge mlade ljude i zahteva sve veći priliv stručnjaka koji digitalne umetnosti vide kao svoju karijeru“, rekao je rektor kragujevačkog univerziteta prof. dr Nenad Filipović.Tokom trosemestralnog programa, budući studenti će biti u prilici da slušaju predmete kao što su digitalna animacija, 3D modelovanje, principi zvuka i muzike u kompjuterskim igrama i sistemi virtualne realnosti.Akcenat će biti stavljen i na poslovne veštine potrebne za uspeh na globalnom gejming tržištu, a posebno na preduzetništvo, čiju važnost naglašava Nebojša Đurđević, direktor Inicijative „Digitalna Srbija“, organizacije koja je pokrenula projekat Master 4.0.„Srpski gejming sektor je već prepoznat kao izuzetno perspektivan i za dalje jačanje ovog sektora važno je osigurati ne samo da postojeće kompanije mogu da zaposle kadrove sa relevantnim znanjima, već i da izgradimo ljude koji će biti spremni da pokrenu nove kompanije, probiju se na globalnom tržištu i nastave da stvaraju nove poslove“, rekao je Đurđević.Program je okupio predavače sa Fakulteta inženjerskih nauka, Filološko-umetničkog fakulteta, Instituta za informacione tehnologije i Prirodno-matematičkog fakulteta, ali i predavače iz inostranstva i predstavnike softverskih kompanija među kojima su 3Lateral, Playrix RS i Ubisoft, kao i Steinbeis institut, Comtrade Digital Services i Propter.Program podrazumeva obaveznu stručnu praksu od najmanje osam nedelja u nekoj od uključenih kompanija.Pravo na upis imaju svi studenti koji su stekli visoko obrazovanje na osnovnim akademskim studijama u obimu od 240 ESPB na srodnim umetničkim ili studijskim programima iz polja tehničko-tehnoloških nauka. Kandidati neće polagati prijemni ispit, već će se rang lista utvrđivati na osnovu rezultata prethodno završenog školovanja.Planirano je da se na program upiše najviše 35 studenata – 15 školarina obezbediće Ministarstvo prosvete, pet Inicijativa „Digitalna Srbija“ (bez obaveze prakse ili zaposlenja u kompanijama koje okuplja ova organizacija), pet Univerzitet u Kragujevcu, dok će najviše deset studenata samostalno finansirati školovanje.Pored Univerziteta u Kragujevcu, na osnovu uslova Javnog poziva Ministarstva prosvete koje su ranije ove godine definisali predstavnici Inicijative „Digitalna Srbija“, Asocijacije industrije video-igara Srbije, Kabineta predsednice Vlade Srbije i nacionalne platforme „Srbija stvara“, sredstva za realizaciju dobio je i beogradski Univerzitet umetnosti u saradnji sa Matematičkim fakultetom. Upis studenata na ovaj program planiran je za početak naredne školske godine.
Većina ribnjaka koji su u Srbiji radili u velikim sistemima polako se gasi, prethodnih godina iz pogona je izbačeno i do 3.500 hektara ribnjaka, pa se u otežanim usloima poslovanja koje nameće pandemija smanjuje i njena proizvodnja, piše Dnevnik.rs."Svetski trendovi su da se riba iz akvakulture sve više konzumira i subvencioniše proizvodnja, da bi se podmladio riblji fond u velikim svetskim vodama", kaže direktor ribnjaka Kapetanski rit kod Кanjiže Krum Anastasov.Prema njegovim rečima, Imamo veliki potencijal za razvoj ribarstva, ali moramo učiniti sve da bar postojeće sačuvamo i bude u funkciji. Kako dodaje, u podsticajima za ribarstvo naša država treba samo da prati zemlje u okruženju, gde je konkurencija. "Uglavnom svi su oslobođeni vodoprivrednih obaveza, postoje njihovi nacionalni fondovi koji su pomešani interesi poljoprivrede i zaštite životne sredine, kao i subvencije za izvoz ribe, što nama stvara ogromne poteškoće", objašnjava Anastasov.Na ribnjaku Kapetanski rit u toku je izlov, a on se prostire na površini od 685 hektara. Od toga je 580 hektara pod vodom i u funkciji proizvodnje. Prošle godine to preduzeće je kupilo ribnjak u Srpskom Miletiću. Proizvodnja je prošle godine samo na ribnjaku kod Kanjiže iznosila 1.150 tona, a ove godine očekuje se oko 600 tona više."Mislim da cela ova priča u vezi sa pandemijom mora nekako da se razreši za ribarstvo. Na godišnjem nivou u Srbiju se uvozi oko 80% ribe. Zaista, pored svih potencijala koje imamo izuzetno će biti velika šteta", ukazuje Krum Anastasov.Prema njegovim rečima proizvodnja ribe u Srbiji već godinama opada, a uzrok su pre svega virusi koji se pojavljuju u ribarstvu i oni kako upozorava mogu da destkuju proizvodnju.Srbija kako se dodaje ima mogućnost da ribarstvo razvija na preko 150.000 hektara, ali prošle godine je ugašen ribnjak Svilojevo, pre toga u Novom Kneževcu, ne radi se ni u Barandi. Pre šest godina se proizvodilo i do 12.000 tona, prošle godine upola manje."Nameću se novi problemi zbog toga što je epidemija korone zaustavila prodaju, jer nema slava, svadbi i drugih skupova na kojima se konzumira riba, ljudi su uplašeni, zatvoreni u porodični krug i potrošnja ribe je veoma mala", kaže glavni tehnolog u Kapetanskom ritu, Željko Đanić.On podseća da je ova sezona jedna od težih godina koje prate ribarstvo jer je bilo hladno proleće, pa je to rezultiralo bolestima ribe početkom leta. Ribu je zakačio jedan od tri virusa, koji se javljaju poslednjih godina i napravio znatne."Jednostavno neće biti prostora za novi proizvodni ciklus, jer ga je zauzela riba koju smo već proizveli, a nismo prodali. Znači, mi idemo u jedan negativan ciklus, tako da gledajući kompletnu proizvodnju u Srbiji, rapidno će padati svake godine, ako ne nađemo neki izlaz da ribu plasiramo", upozorava Đanić.U Mađarskoj su, kako dodaje Đanić uradili dobar potez, otkupili oko 200 tona ribe od ribnjaka i jednostavno je pustili u Dunav kojem je preko potrebno obnavljanje ribljeg fonda.KOLIKE SU CENE?Tokom novembra i decembra, kada je najviše porodičnih slava, prodaja ribe bi mogla biti manja i 50%, što će prema procenama Anastasova, u ribnjacima izazvati višak od 2.500 do 3.000 tona ribe.Kilogram šarana u maloprodaji je oko 400 dinara, dok iz "Кapetanskog rita" kilogram isporučuju za 300 dinara. Riba koja dolazi iz okolnih zemalja iz Mađarske, Hrvatske, Bugarske i Rumunije, gde proizvođači dobijaju određenu pomoć države kroz evropske i nacionalne fondove, znatno je jeftinija, pa domaći proizvođači pored svih ostalih nevolja imaju i veliku konkurenciju.
Petar Matijević kupio je imovinu na Savskom nasipu veličine oko 13.000 kvadrata za 426 miliona dinara, a u pitanju su objekti nekadašnjeg preduzeća Rad International na Novom Beogradu, piše por...
Dugugodišnji vršilac dužnosti direktora preduzeća Putevi Srbije Zoran Drobnjak rekao je da će od Vlade Srbije tražiti da se poveća cenu putarina za pet ili šest odsto."Putevi Srbije bi mogli više da pomognu u održavanju saobraćajnica koje su u nadležnosti lokalnih samouprava", izjavio je Drobnjak gostujući na TV Prva. Prema njegovim rečima, to poskupljenje putarina za vozače ne bi bilo veliko, a Putevi Srbije bi imali na raspolaganju više novca za održavanje i obnovu putne mreže. Кomentarišući izveštaj Državne revizorske institucije, u kojme je navedeno da on ne može da bude šest godina u statusu v.d. direktora, Drobnjak je rekao da je na Vladi da pokrene proceduru za izbor novog direktora. On je dodao da je već 13 godina na čelu Puteva Srbije, kao i da je imao odličnu saradnju sa svim dosadašnjim ministrima u tom resoru. Istakao je da je tokom tih 13 godina obnovljeno ili izgrađeno oko 10.000 kilometara puteva, ne računajući izgradnju novih auto-puteva. I PRIPEJD I POSTPEJD ELEKTRONSKA NAPLATA PUTARINE
-270x152.jpg)
Kompanija Mozzart po prvi put je dobitnik sertifikata Poslodavac Partner, prestižnog sertifikata kojeg konsultantska kuća SELECTIO od 2005. godine dodeljuje organizacijama koje u svom poslovanju dostižu visoke standarde kvaliteta u upravljanja zaposlenima.Tokom 15 godina postojanja Sertifikata, postupak sertifikacije prošlo je više od 100 kompanija na 10 evropskih tržišta. Kako bi stekle status Poslodavca Partnera, kompanije prolaze kroz nezavisno ocenjivanje razvijenosti praksa upravljanja zaposlenima u pet glavnih područja – Strategija, Regrutacija i selekcija, Upravljanje učinkom, Usavršavanje i razvoj kao i Odnos prema zaposlenima, pri čemu samo organizacije koje ostvare barem 75% od ukupno mogućih bodova, ali i najmanje 70% bodova u svakom od ocenjenih područja postaju nosioci sertifikata Poslodavac Partner.Mozzart se u postupku sertifikacije istaknuo mnogobrojnim prilikama za usavršavanje koje nudi svojim zaposlenima, kao i brigom za njihovo zdravlje te aktivnostima društveno odgovornog poslovanja. Zaposleni Mozzarta imaju priliku usavršavati se putem različitih stručnih seminara te internih i eksternih edukacija, a u sklopu sektora ljudskih resursa postoji i centar za obuku s pet zaposlenih internih trenera za stručna znanja i soft veštine. Zaposleni imaju priliku koristiti teretanu u okviru poslovne zgrade, ali i dve eksterne teretane. Kompanija je angažiovana i oko društveno odgovornih aktivnosti, pa su u 2019. godini zaposleni učestvovali u ozelenjavanju glavnog grada, igrali su košarku na UNICEF Fair Play turniru s ciljem izgradnje inkluzivnih igrališta i trčali su Mozzart Happy Run za fondaciju „Srce“.Tokom procesa sertifikacije, kompanija Mozzart posebne je pohvale dobila i za transparentno i kvalitetno vođene procesa regrutacije i selekcije. Također, sarađuju s različitim institucijama i učestvuju na manifestacijama kako bi svoje benefite i organizacionu kulturu približili kvalitetnim kandidatima na tržištu. Tako su u 2019. godini kao Platinum partner podržali evropsku konferenciju umetne inteligencije Wonderland AI Summit, a uspostavili su i saradnju s fakultetima i studentskim organizacijama kroz sponzorstvo na projektu „Case study Show“ te različite studentske prakse u dogovoru s Računarskim fakultetom Univerziteta Union u Beogradu i Filozofskim fakultetom u Beogradu.„HR sektor u kompaniji Mozzart je strateški partner biznisu. U realizaciji naše vizije i organizacionih ciljeva, zaposleni igraju ključnu ulogu i upravo nam oni obezbeđuju lidersku poziciju. Usmereni smo ka zadržavanju najboljih zaposlenih i privlačenju novih talenata u čemu nam dodatnu vrednost svakako daje sertifikat Poslodavac Partner. Okolnosti na tržištu se sve ubrzanije menjaju, ovo je bila odlična prilika da preispitamo našu praksu. Nastavićemo sa prilagođavanjem i daljim razvojem HR procesa, kako bismo našim zaposlenima pružili ono što im je potrebno i motivisali ih da daju najbolje od sebe“, istakla je Marija Božović, Direktor sektora ljudskih resursa „Sertifikat Poslodavac Partner je samo još jedna u nizu potvrda da je Mozzart na dobrom putu jačanja reputacije poželjnog poslodavca. Svesni izazova koji na tržištu rada u današnje vreme stoje pred onima kojima žele da privuku i zadrže kvalitetan kadar, kontinuirano se trudimo da svojim zaposlenima omogućimo najbolje uslove rada i okruženje. Osim mogućnosti napredovanja i brojnih beneficija, zaposlenje u našoj kompaniji podrazumeva i rad na izazovnim projektima koji na planu njihovog profesionalnog usavršavanja predstavljaju dodatnu vrednost, a za mlade talente i naše buduće kolege ovaj sertifikat će biti dragocena smernica o tome kakvo radno okruženje nudimo“, istakla je Nataša Šaponjić Jakšić, Menadžer organizacionog razvoja „Dobijanje sertifikata govori da je naš proces regrutacije i selekcije uređen, jasan i trasparentan. Svi imaju jednake mogućnosti zapošljavanja, vrednujemo stručnosti i iskustvo, a ulaskom u proces selekcije svi kandidatu dobijaju povratne informacije. Posebnu pažnju posvećiujemo zaštiti podataka dobijenih u procesu regrutacije i selekcije, kojim upravljamo sa visokim stepenom odgovornosti i profesionalnosti“, istakla je Milica Plavšić, Menadžer za regrutaciju i selekciju Trenutno je 59 nosioca Sertifikata u Hrvatskoj, Austriji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Makedoniji, Rusiji, Sloveniji i Srbiji. Projekt podržavaju generalni pokrovitelj portal MojPosao i poslovni nedeljnik Lider kao medijski pokrovitelj, te Poslovi Infostud kao partner projekta. Više o projektu Sertifikat Poslodavac Partner možete doznati na stranici projekta www.poslodavacpartner.org.
Prijavljivanje kandidata u okviru Projekta "Moja prva plata" završeno je tokom vikenda, a 17.081 kandidat uspešno se prijavio za neku od 12.559 pozicija koju je ponudilo 7.524 poslodavca, saopštila je Nacionalna služba za zapošljavanje (NSZ).Poslodavci iz privatnog sektora sada imaju rok za selekciju i povezivanje sa kandidatima do 15. novembra, do ponoći.NSZ je pozvala sve poslodavce koji još uvek nisu završili proces selekcije i poslali ponude kandidatima da to učine što pre, kako bi se povezivanje uspešno završilo u predviđenom roku.Poslodavci iz javnog sektora će dobiti obaveštenje o daljim aktivnostima nakon 16. novembra.Jelena Žarković, profesorka Ekonoskog fakulteta, za serijal Nove ekonomije #KomeJeTeže kaže da velika odgovornost sada leži na Nacionalnoj službi za zapošljavanje."(NSZ je odgovona) da ti mladi ljudi, koji su tek izašli iz sistema obrazovanja, dođu kod pravih poslodavaca. Dakle, da to ne budu samo, da kažem, potrošene pare, džeparac, za ljude koji će ići na bilo kakav posao i prosto, eto, neće sedeti kod kuće", ocenila je Žarković.Ona je dodala i da, pored NSZ, veliku ulogu i odgovornost ima i Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.Više snimaka iz serijala #KomeJeTeže možete pogledati na našem YouTube kanalu.
Pandemija koronavirusa je mnoge poslodavce naterala da se odreknu kancelarijskog rada, naravno u slučaju da je to bilo moguće. Tokom najžešćeg perioda korona-krize, mnoge proizvodne i uslužne delatn...
Zdravstvena kriza pogodila je bužet Srbije znatno više nego što se očekivalo, pa će zbog toga biti izazov da se javne finansije ponovo stave pod kontrolu, navodi u svojoj analizi Fiskalni savet Srbije. Fiskalni savet tvrdi da je rebalansom previđen rekordno visok deficit republičkog budžeta u iznosu od 483 milijardi dinara (8,8% bruto domaćeg proizvoda). Sa druge strane, kako se navodi na nivou opšte države planiran je deficit od 492 milijardi dinara, odnosno 8,9% BDP-a.“Ovo je ubedljivo najveći fiskalni deficit Srbije od kad se o tome objavljuju podaci i veći je za oko 40% u odnosu do sada najveće ostvarene deficite iz 2012. i 2014. godine”, piše između ostalog u analizi.Prema njoj dobar deo deficita nastao je jer je zdravstvena kriza ogolila probleme gurane pod tepih, pa je tokom krize Srbija za taj sektor morala da izdvoji znatno više novca od zemalja koje sa njom mogu da se porede.“Ni problemi državnih i javnih preduzeća (Er Srbija, EPS) nisu od juče. Кriza je zapravo bila samo okidač za državnu intervenciju kojom je u 2020. pokriven deo troškova njihovog neuspešnog poslovanja što bi se verovatno desilo u nekom trenutku i da nije bilo krize”, navode članovi Fiskalnog saveta.Drugi problem prema njihovim rečima je i taj što će se godina završiti sa neodrživo velikim izdacima za plate u javnom sektoru, a BDP će najverovatnije pasti za oko 1,5%, što se kako objašnjavaju razlikuje od prognoze od 1% koju nje napravilo Ministarstvo finansija. “Ova razlika nije preterano velika, a u vremenu povećanih neizvesnosti određena odstupanja u prognozama su. Slično tome i ukupni prihodi i rashodi budžeta Republike rebalansom su kredibilno planirani,” ocenjuje Fiskalni savet.Dodaje se i da je dobro što u krizi nisu smanjene investicije u infrastrukturu, koje su rebalansom veće u odnosu na april i to za oko 27 milijardi dinara (230 miliona evra), za nabavku medicinskih aparata i opremanje kovid-bolnica (procenjeno na oko 200 miliona evra). Sa druge strane Fiskalni savet smatra i da je predloženi rebalans budžeta napravio veliki korak unazad u pogledu detaljnog i jasnog prikazivanja rashoda. Kao primer se navodi povećanje deficita Republike u odnosu na april za 850 miliona evra. Namena tih rashoda, kako kažu nije dovoljno jasna.“Nije objašnjeno na šta tačno odlazi oko 150 miliona evra povećanja neto budžetskih pozajmica (pretpostavljamo da najveći deo tih sredstava ide za Er Srbiju). Nije objašnjeno ni zašto su investicije Ministarstva odbrane povećane za oko 100 miliona evra,” kaže Fiskalni savet. Podseća se i da je Кancelarija za javna ulaganja dobila novih 100 miliona evra bez bilo kakvog objašnjenja namene tih sredstava, što je neočekivano jer se sa druge strane transparentno pokazuju investicioni projekti Ministarstva građevinarstva.SRBIJA INVESTIRA I PREKO DRINEU rebalansu se prema tumačenju Fiskalnog saveta pojavljuju nove budžetske stavke od 40 miliona evra za subvencije u elektro-energetskom sektoru, koje kako se ocenjuje najverovatnije odlaze u EPS.Subvencije za aviosaobraćaj od 35 miliona evra najverovatnije odlaze na izgradnju aerodroma u Trebinju (Republika Srpska) i druge aktivnosti, smatraju ekonomisti te instituicije i naglašavaju da bi poreski obveznici morali da imaju mnogo detaljniji uvid u trošenje njihovih sredstava.Ipak njihov stav je i da će Srbija u 2020. imati osetno veći budžetski deficit u odnosu na prosek zemalja CIE (zemalja Centralne i Istočne Evrope, 8,9% BDP-a u odnosu na 7,5% BDP-a). To je kažu neočekivano jer je naša privreda znatno manje pogođena pandemijom, ali je sa druge strane pojašnjava skupa mera isplate 100 evra svim punoletnim građanima. “Javni dug će u 2020. imati snažan rast – sa 53% BDP-a na oko 60% BDP-a što je neodrživo visok dug za Srbiju…u 2021. potrebno je planirati fiskalni deficit u narednoj godini od oko 2% BDP-a,” predložio je u svojoj analizi Fiskalni savet.
Osnovano je Udruženje uvoznika i distributera vina koje će biti posvećeno borbi protiv monopola i obezbeđivanju pravednih uslova za tržišnu borbu, javlja portal eKapija.Pored toga, Udruženje će se baviti i zaštitom interesa domaćih vinara, organizacijom marketinških i promotivnih aktivnosti, kao i predlaganjem zakonske regulative u oblasti uvoza i distribucije vina. Jedan od ciljeva je i uvođenje evropskih i globalnih standarda trgovine vinom u Srbiji.Udruženje uvoznika i distributera vina u ovom trenutku broji 26 članova, što je više od 90 odsto svih učesnika na tržištu. Sonja Stojić (105paopet i Volver), jedan od utemeljivača ovog udruženja, kaže za Vino & Fino da za njegovo osnivanje postoji sasvim konkretan razlog.„Iako se sporadično tokom godina pominjala ideja udruženja, ove godine nas je "stisnula" zajednička muka da se konačno stvarno i udružimo. Naime, jedan učesnik na tržištu je gotovo samostalno zauzeo propisanu kvotu i tako praktično eliminisao konkurenciju. Na taj način ostalim učesnicima na tržištu je onemogućio da nastave uvoz vina, čineći njihove proizvode nekonkurentnima", objašnjava Stojić."Tako se tržište vina svelo na jednog konkurenta, što mu faktički dođe monopol, koji će imati ceo asortiman proizvoda, tokom cele godine, koji je uvezen bez 30 odsto carine“, dodaje Sonja Stojić.Obezbeđivanje jednakih uslova za sve aktere na tržištu vina biće prvi prioritet Udruženja.„To je naš prvi korak: institucionalno sređivanje pitanja kvota, poštovanje SSP-a i njegova puna primena, fer tržišna utakmica za sve učesnike trzišta, odnosno zaštita konkurencije“, zaključuje Stojić.
Televizija N1, osudila je govor mržnje i uvrede upućene novinarki Žaklini Tatalović u emisiji „Hit Tvit“ na televiziji Pink. Reagovali su i Udruženje novinara Srbije (UNS), kao i Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS).U emisiji koja se u nedelju u večernjem terminu emitovala na televiziji Pink, pevač Aleksandar Vuksanović, poznatiji kao Aca Lukas, nekoliko puta je u toku emisije govorio o novinarki N1 i vređao je. Sa N1 navode da je „Neshvatljivo da jedan nacionalni kanal dopusti gotovo jednočasovno prostačko i prmitivno vređanje u svom programu i da ne prekine emisiju koja se u potpunosti pretvorila u obračun sa jednom novinarkom.“ U saopštenju televizije N1 kažu da je utisak da je cela emisija smišljeno realizovana sa ciljem da se obračuna sa novinarkom N1 Žaklinom Tatalović, a u napad na N1 se spremno uključio i drugi gost Zoran Ćirijaković, dok je lider SPAS-a Aleksandar Šapić upadljivo ćutao. Dodaju da je pevač Aca Lukas pogodio ton svakodnevnih napada na televiziju N1 i njene novinare, koji dolaze od strane vlasti i provladinih tabloida. N1 zahteva od Regulatornog tela za elektronske medije (REM) da osudi ovakvu zloupotrebu nacionalne frekvencije i poziva Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost da raspravlja o ovom slučaju. O ovom događaju biće obaveštene sve međunarodne organizacije, koje se bave medijima, uključujući Međunarodne federacije novinara, OEBS, kao i nadležna tela Evropske unije, navodi se u saopštenju televizije N1. Napad na novinarku N1 su osudili i Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), kao i Udruženje novinara Srbije (UNS). NUNS navodi da je, bez obzira što se radi o tabloidnom televizijskom formatu, urednica i voditeljka emisije Verica Bradić morala već nakon prve rečenice Ace Lukasa da ga prekine i udalji iz studija."Žalosna je činjenica da ostali gosti nisu reagovali i ogradili se od bestijalnih izjava njihovog sagovornika", ocenjuju u NUNS-u. Iz UNS-a su naveli da se ovakvo vređanje ne može opravdati slobodom govora, kao i da televizija Pink snosi deo odgovornosti za ono što se desilo u emisiji.
Rušenje Starog savskog mosta u Beogradu predstavlja i rušenje veze čoveka sa čovekom i spada u red najvećih civilizacijskih tragedija, ocenjuje Udruženje “Kreni promeni”, koje je na internetu oglasilo peticiju "Sačuvajmo stari savski most".Kako se navodi u tekstu peticije, Stari savski most je jedini most koji nije srušen tokom Drugog svetskom ratu i bio je miniran prilikom povlačenja nacista u Drugom svetskom ratu. Podseća se i da je za njegovo spašavanje zaslužan jedan hrabar Beograđanin, učitelj Miladin Zarić, koji je rizikujući sopstveni život demontirao eksploziv koji je trebalo da most digne u vazduh. Podseća se da on tada nije bio vojnik, niti neko ko je otišao u šumu da se bori protiv nacista, da je običan čovek u ozbiljnim godinama, koji je tokom okupacije bio u Beogradu sa porodicom i da se najveći heroji kriju upravo takvim ljudima.SPREČITI SAOBRAĆAJNI HAOSUdruženje smatra i da se uklanjanje mosta opravdava zbog toga što stanovnicima Beograda na vodi smeta buka, kao i da je kampanja uveliko u toku. “Ne postoji međutim nijedan racionalan razlog zašto bi se most uklonio. Radi se o mostu koji je i dalje ispravan i funkcionalan”, navodi se u tekstu peticije. Prema stavu udruženja suludo je sklanjati most, pre postavljanja novog mosta, jer bi to dovelo do saobraćajnog kolapsa, a u slučaju izgradnje novog mosta, stari može da ostane na istom mestu i da služi za prelaz pešaka i biciklista. “Idealno bi bilo proglasiti ga za kulturno-istorijsko dobro”, dodaje se u tekstu peticije.Kao autori peticije potpisani su Bojana Novaković, Luka Tripković, Savo Manojlović i Tim “Kreni-Promeni”, a takođe se naglašava da su građani već nekoliko uspešno delovali kroz inicijativu Sačuvajmo naš parkić odbranimo Parkić na Banovom brdu.Kako su preneli mediji, nnakon samo dva dana peticiju „Sačuvajmo stari savski most“ je potpisalo preko 3.800 građana.
Roditelji čija deca pohađaju predškolsku ustanovu „Dečija radost” u Pančevu dobili su besplatne tablet računare za potrebe učestvovanja u programu „Podrška, ne perfekcija”, koji sprovodi Fondacija Novak Đoković. Osiguravajuća kompanija Generali Srbija i globalna inicijativa The Human Safety Net obezbedili su 50 tableta, a vrednost donacije iznosi 20.000 evra. Nakon Pančeva, u planu je da računari budu raspodeljeni i roditeljima čija deca pohađaju predškolske ustanove u Novom Pazaru, Vladimircima, Smederevu, Kovačici, Pećincima i Nišu. Najbolji teniser sveta Novak Đoković izjavio je da mu je drago što program nailazi na podršku i što se uspešno razvija iz godine u godinu. "Verujem da je svakom roditelju, ma koliko bio iskusan, posvećen i pažljiv, nekada potreban savet u vezi sa tim kako da se odnosi prema svom detetu u određenim situacijama. Govorim to iz ličnog primera. Volim, zato, da čujem iskustva od drugih očeva i majki, da čujem njihova mišljenja, znanja, i da deo toga iskoristim da budem i sam bolji roditelj. Ovaj program mi upravo to omogućava i hvala svima koji učestvuju i daju važan doprinos", dodao je Novak.Program „Podrška ne perfekcija“ je potpuno besplatan. Do sada je kroz šest ciklusa radionica prošlo 1500 roditelja i staratelja iz 24 gradova i opština u Srbiji.„Veoma smo ponosni što sa našim partnerom Generali Osiguranje Srbija delimo zajedničke vrednosti i pomažemo roditeljima i starateljima širom zemlje da svojoj deci pruže najbolje moguće uslove za rast i razvoj. Sigurni smo da će tablet računari biti od značajne pomoći tokom odvijanja programa "Podrška, ne perfekcija" i da će roditeljima omogućiti da brže i lakše steknu veštine potrebne za obavljanje tako važnog zadatka kao što je vaspitanje najmlađih”, rekla je Maja Kremić, nacionalna direktorka Fondacije Novak Đoković.Zahvaljujući podršci zaposlenih u Generali Osiguranju Srbija i the Human Safety Net-u ovaj vrtić u Pančevu, ali i drugi vrtići koji su deo programa "Podrška, ne perfekcija" dobili su i knjige za decu uzrasta do šest godina.,,Generali Osiguranje Srbija se pre tri godine priključilo globalnoj inicijativi Generali grupe „The Human Safety Net”. Zajedno sa Fondacijom Novak Đoković do sada smo realizovali brojne aktivnosti sa ciljem pružanja podrške roditeljima, starateljima i hraniteljima dece u ranom razvoju. Tokom proteklih meseci, zaposleni u Generali Osiguranju Srbija organizovali su aktivnosti poput digitalnog volontiranja i sakupljanja knjiga za decu. Ovoga puta doniramo tablete za sedam vrtića u Srbiji u želji da omogućimo roditeljima slabijeg materijalnog stanja da učestvuju u onlajn programima, ostanu u kontaktu sa Fondacijom i vrtićima i budu u mogućnosti da od njih zatraže i dobiju podršku u slučaju nedoumica u vezi s vaspitanjem dece tokom ovog perioda punog izazova. Naš plan je da u partnerstvu sa Fondacijom Novak Đoković nastavimo da deci širom Srbije pružamo jednake šanse za budućnost. “ istakao je Dragan Filipović, predsednik Izvršnog odbora Generali Osiguranja Srbija. Smiljana Grujić, jedna od autora i koordinatorka programa "Podrška, ne perfekcija" naglasila je da ova donacija dolazi u pravom trenutku, kao podrška u nesigurnim vremenima izazvanim zdravstvenom situacijom i dodala: „Roditelji su sada suočeni sa novim izazovima koje je postavila pandemija i važno im je da usvoje nova znanja koja mogu pomoći njihovim porodicama i da izgrade mrežu podrške gde mogu da razmenjuju iskustva”."Podrška, ne perfekcija" je program koji roditelje osnažuje znanjima i veštinama na koje mogu da se oslone prilikom unapređivanja razvoja potencijala dece u najosetljivijim godinama. Zbog trenutne zdravstvene situacije, novi ciklus programa sprovodiće se online i obuhvatiće 380 roditelja iz Kragujevca, Smedereva, Kovačice, Pančeva, Petrovca na Mlavi, Niša, Jagodine, Vladimiraca, Šapca i Beograda. Donacija je uručena u vrtiću koji će u toku 2021. godine biti rekonstruisan i adaptiran od strane Fondacije Novak Đoković, nakon čega će dobiti nove prostorije koje će moći da prime 75 mališana. Grad Pančevo, sa okolnim prigradskim i ruralnim naseljima trenutno ima preko 350 dece na listi čekanja za upis u PU, a više od 2.800 mališana ne pohađa nijedan vid predškolskog programa. Iz tog razloga, Fondacija je prepoznala potrebu ulaganja u infrastrukturu ranog obrazovanja u ovoj oblasti.
U saradnji sa Ministarstvom za zaštitu životne sredine Grad Užice organizuje akciju pošumljavanja pod nazivom „Udahnimo život prirodi“, vrednost tih radova je oko tri miliona dinara, a ove godine biće zasađeno 23 hiljade sadnica na oko devet hektara zemljišta. "Pošumljavanje se vrši na pet parcela. Najveća je u naselju Кrčagovo na lokaciji oko nove crkve, zatim jedna parcela u Ljubanjama, dve parcele se nalaze između Gradske plaže i magistralnog puta, na lokalitetu Malo Zabučje i jedna u blizini deponije Duboko," izjavio je Ivan Stanisavljević, iz Gradskog veća Grada Užica.Prema njegovim rečima, jedan projekat se odnosi na sanaciju degradiranih površina i goleti, a drugi na formiranje vetrozaštitnih pojaseva. Stanisavljević navodi i da su za za pošumljavanje izabrani crni bor i beli jasen, kao i da je pošumljavanje samo jedna od mera za dugotrajno pogoljšanje kvaliteta vazduha u gradu.PAD POŠUMLJAVANJA OD 22 ODSTO U 2018. GODINI Stanisavljević je istakao da je Užice prethodne godine realizovalo projekat pošumljavanja oko pet hektara na teritoriji šireg centra grada, kao i da će realizacijom ovogodišnjeg projekta ukupna pošumljena površina biti oko 14,5 ha."Grad će nastojati da pronađe još javnih površina pogodnih za pošumljavanje kako bi i narednih godina nastavili sa realizacijom ovog projekta u saradnji sa resornim ministarstvom," naveo je predstavnik Gradskog veća u Užicu.U tom gradu srovodi se i akcija podele sadnica pod nazivom "16000 stabala za 16000 ložišta", čiji je cilj takođe kako se dodaje smanjenje aerozagađenja.
Organska poljoprivredna proizvodnja se tokom 2019. godine u Srbiji odvijala na oko 25.600 hektara, što je za trećinu više nego godinu pre toga. Lane je izvoz tih namirnica vredeo oko 30 miliona...
Kompanija MOL Serbia otvara jubilarnu sedamdesetu servisnu stanicu, odnosno petu stanicu koja je otvorena u 2020. godini. Kompanija je ispunila svoj plan proširenja maloprodajne mreže uprkos izazovnim okolnostima što oslikava dobru poslovnu strategiju i timski rad. Nova stanica nalazi se u Staroj Pazovi, Banovački put bb, a u ponudi će se naći EVO i EVO Plus goriva koja dolaze iz rafinerija MOL Grupe, kao i TNG. „Ovo je izuzetan uspeh MOL Serbia kompanije jer, kao što svi znamo, cela godina je bila neizvesna što je otežavajuća okolnost u poslovanju. Ipak, timski rad, organizacija i MOL duh zaposlenih omogućio je neometano sprovođenje plana proširenja maloprodajne mreže koji smo najavili u januaru 2020. godine otvaranjem stanice u Zemunskoj ulici. Od početka godine otvorili smo čak pet novih stanica širom Srbije, jer nam je cilj da budemo što bliži našim kupcima, da odgovorimo na sve njihove zahteve i uvek ponudimo najkvalitetniju uslugu i proizvode“, izjavila je Ana Dešić, v.d. direktor maloprodaje MOL Serbia Na novoj stanici se, pored EVO goriva i TNG-a, može nabaviti sve što je potrebno za kvalitetno i udobno putovanje: autohemija, grickalice, osvežavajuća pića. Takođe, kupci će moći da uživaju u ponudi iz Fresh Cornera: omiljenoj kafi i hotdogu, svežem pecivu. Fresh Corner koncept je predstavljen 2015. godine i pruža multikulturalno iskustvo sa lokalnim pristupom. Sa 10 miliona potrošača, milion transakcija dnevno i 10 kupovina u sekundi koje se dešavaju širom mreže MOL servisnih stanica u centralnoj i istočnoj Evropi, Fresh Corner kontinuirano razvija najbolju uslugu kako bi održao svoju prepoznatljivost. Kao i na svim ostalim MOL stanicama kupci će i na novootvorenoj moći da koriste MOL PLUS KLUB kartice lojalnosti. Program lojalnosti MOL Serbia podrazumeva nagrađivanje kupaca poenima pri svakoj kupovini na MOL servisnim stanicama. Poeni se mogu skupljati, a nakon registracije MOL PLUS KLUB kartice i menjati za goriva, proizvode ili usluge.Na servisnoj stanici Stara Pazova posebna pažnja poklanja se i preventivnim merama u cilju zaštite zaposlenih i kupaca od korona virusa. Kao i na ostalim stanicama u mreži, postavljene su fleksi barijere, dezinfekcija svih površina i pištolja za gorivo je pojačana. Ulazak u objekat dozvoljen je samo uz obaveznu masku i održavanje rastojanja od 2 metra.
Kada dolazi do situacije da firme i pojedinci koji su na različite načine interesno povezani sa Ministarstvom unutrašnjih poslova doniraju to ministarstvo, pored nezakonitosti ta praksa je problematična i po više osnova, piše list Danas.Kako se dodaje, sumnju u koruptivnu delatnost bude rupe u Zakonu o donacijama i humanitarnoj pomoći i to u sadejstvu sa netransparentnim poslovanjem državnih organa.Podseća se i da je priču o donacijama državnim institucijama MUP-u koja stiže od firmi koje on treba da kontroliše pokrenula Balkanska istraživačka mreža BIRN. Novinari BIRN-a su naime došli do podataka da je jedna od firmi koja je uplaćivala donacije MUP-u Partizan Tech, čiji je vlasnik trgovac oružjem, Slobodan Tešić, koji se trenutno nalazi na crnoj lisnti Sjedinjenih Država, koji je ranije bio i pod sankcijama Ujedinjenih nacija.Tešiću inače, kako se podseća MUP izdaje dozvolu za trgovinu oružjem, a ništa manje nije sporna ni donacija koju je ministarstvu uplatila firma Auto Čačak, od koje je za potrebe policije pre tri godine kupljeno više od 700 vozila pod uslovima koji su kasnije proglašeni tajnom.Među dobrotvorima se kako je BIRN objavio i pet građevinskih firmi koje se trenutno nalaze pod istragom da su od Srbijagasa bez tendera dobili poslove izgradnje gasovoda i prema pisanju Insajdera bili su vredni oko 200 miliona evra. U tužilaštvu za organizovani kriminal na pitanje BIRN-a rekli su da policija ne postupa prema njihovim urgencijama.“Ključan odgovor na pitanje da li je u pitanju kupovina usluga preko donacija može da ponudi jedino analiza postupanja ministarstva u konkretnim slučajevima, kaže ekonomista i bivši član Saveta za borbu protiv korupcije Danilo Šuković.Prema njegovim rečima treba proveriti javne nabavke koje su dobijale firme koje su uplaćivale donacije i postupanje policije u tim i drugim slučajevima.“Problem sa korupcijom je što se ona teško dokazuje u uređenim društvima, dok je u Srbiji u kojoj su veći poslovi države obavijeni velom tajne, to gotovo nemoguće,” kaže Šuković.Kako dodaje, upravo ta netransparentnost ponajviše budi sumnju da se u tom slučaju radi o korupciji. “U svim bitnijim državnim organima i kompanijama koje sa njima posluju se nalazi isti, zatvoreni krug ljudi. I to je tako već 75 godina. Svi oni su povezani između sebe,” kaže član Saveta za borbu protiv korupcije Dušan Slijepčević.Kako ocenjuje, ako neko dobronameran želi da diskutuje o načinu na koji se obavljaju poslovi, biće ili ignorisan ili proglašena za državnog neprijatelja.“Stvoren je jedan začaran krug i bojim se da će to tek da ostavi posledice na ovo društvo,” navodi Slijepčević.Prema njegovim rečima Vlada Srbije verovatno neće odgovoriti na inicijativu Agencije za izmenu zakona koja je predviđala i formiranje javnog registra sa ciljem da se donacije učine transparentnim, što je predloženo još pre četiri godine.Zakonom o doancijama i humanitarnoj pomoći iz 2001. godine najviše pažnje je posvećeno poreskom tretmanu doniranog novca i robe, ali se ne predviđaju nikakve restrikcije u tom pogledu, jer se nijednim članom ne spominje mogućnost sukoba interesa.Agencija za borbu protiv korupcije je pre četiri godine predložila Vladi Srbije da se pozabavi i tim problemom.
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
