Broj 114, Oktobar 2024.
Broj 114, Oktobar 2024. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
Pretplata 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

Zašto se Telekom predomislio u vezi sa isplatom dividende

Telekom Srbija, najveći telekomunikacioni operater u Srbiji, objavio je da će do kraja meseca novembra isplatiti dividende akcionarima iz dobiti iz 2019. godine u visini od nešto više od dve milijarde dinara ili oko 17,5 miliona evra. Zanimljivo je da je na skupštini akcionara održanoj u julu odlučeno da se dobit od oko 3,5 milijardi dinara iz finansijskog izveštaja za 2019. prebaci u neraspoređenu dobit, odnosno da se dobit zadrži. To je bilo u skladu sa ranijim najavama da se dividende neće isplaćivati, kao što se nisu isplatile prošle godine, dok se ne smanji dug kompanije.Šta je navelo Nadzorni odbor da tri meseca kasnije donese odluku o isplati dividende ostaje nejasno, tim pre što se radi o relativno malom iznosu sredstava, 2,58 dinara bruto po akciji, koji neće mnogo značiti ni pojedincima vlasnicima akcija, ni državi kao većinskom vlasniku. Nenad Gujaničić iz brokerske kuće Momentum sekjuritiz ističe da bi sa takvim kontradiktornim odlukama kredibilitet kompanije na nekoj svetskoj berzi bio uzdrman.„Ako su pre nekoliko meseci zaključili da zbog visokog duga ne treba da dele dividendu, šta se sada promenilo? Na svetskim berzama takve kompanije ne bi imale poverenje investitora. Posebno ako se prisetimo kako je kompanija na početku fiskalne konsolidacije donela odluku da u januaru uplati dividendu u budžet pa se zadužila zbog toga“, podseća Gujaničić. Procvetao biznis multimedijeOsim ako vlasnik kompanije, država, nije htela da zapuši usta kritičarima koji su ukazivali da Telekom neće isplaćivati dividendu zbog velikih investicija u kupovinu kablovskih operatera prethodne dve godine. Upravo te kupovine poprilično su uzburkale javnost, a pre svega kupovina kablovskog operatera Kopernikus tehnolodžis za čak 195 miliona evra krajem 2018. godine. Nakon toga usledile su akvizicije i velikog broja drugih operatera, a pre svega Radijus vektora za 108 miliona evra, kao i ostalih sitnih lokalnih operatera. Sam izbor investicija u distribuciju medijskih sadržaja, kao i njihovu proizvodnju je očigledno dobar izbor, a za taj zaključak je dovoljno pogledati prihode Telekoma u prošloj godini. Poslovni prihodi grupe su porasli za 8,2 milijarde dinara, od čega multimedija beleži rast od 5,6 milijardi dinara ili čak 70 odsto rasta prihoda je došlo baš iz ove oblasti, što je naravno i posledica ovih akvizicija. S druge strane, kor biznis Telekoma, fiksna i mobilna telefonija u najboljem slučaju stagniraju, mada i dalje čine gro prihoda. Prihodi od mobilne telefonije porasli su za 1,6 odsto, dok su kod fiksne smanjeni, što je već višegodišnji trend.Međutim, ono što bi mogao biti problem je cena ovih akvizicija, odnosno koliko su doprinele prihodima i profitu Telekoma. Taj doprinos se za sada ne vidi jer je neto dobit nacionalnog operatera u prošloj godini iznosila svega 2,5 milijardi dinara, prema godišnjem izveštaju kompanije i smanjena je za čak 77 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Smanjena je i poslovna dobit (EBIT) sa 12 na 6,86 milijardi dinara ili za 43,2 odsto. S druge strane, EBITDA (zarada pre kamata, poreza, deprecijacije i amortizacije) je povećana 25 odsto, sa 38,8 na 48,3 milijarde dinara. Ipak, iza rasta ovog pokazatelja dobrim delom stoji i promena u računovodstvenim pravilima. Naime, troškovi zakupa su prebačeni iz poslovnih rashoda u troškove amortizacije koji ne ulaze u EBITDA-u, a oni su povećani u 2019. za čak 15 milijardi dinara. Ova računovodstvena promena pogurala je EBITDA-u kompanije, pokazatelj koji se često koristi kod procene vrednosti preduzeća, za oko 50 miliona evra. Umesto 410 miliona, da je ostala ista metodologija, EBITDA Telekoma bi iznosila oko 360 miliona evra.Akvizicije povećale dugDakle, akvizicije još ne doprinose profitu, ali su debelo povećale dug. Kreditne obaveze grupe su skočile u 2019. godini na 143 milijarde dinara. Pre samo dve godine (2017), pre investicionog ciklusa iznosile su 57 milijardi. Neto dug (kada se od obaveza oduzme gotovina na računima) iznosila je na kraju prošle godine 135,5 milijardi dinara.Pre mesec dana Telekom se zadužio za 200 miliona evra emisijom korporativnih obveznica koje su otkupile poslovne banke, ali je odmah zatim dobar deo tog duga otkupila od njih Narodna banka Srbije. Teško je reći da li je ovo povećalo dug kompanije, jer je moguće da se ova sredstva koriste za  vraćanje nekih drugih dugova.Prema rečima Gorana Radosavljevića, profesora na FEFA, osnovno pitanje kod analize Telekoma nije izbor investicija, već cena akvizicija. „Ulaganja su dobro izabrana s obzirom na to da jedino taj deo Telekomovog biznisa ozbiljno raste, ali kompanije koje su kupljene su tri do pet puta preplaćene. Mislim da je moglo više da se uradi sa manje para. Tu je zatim i kupovina B92 i Prve za 200 miliona evra od strane vlasnika Kopernikusa, što je takođe preplaćeno. Recimo, ta Antena (prethodni vlasnik B92 i TV Prva) je 2008. godine za Kopernikus nudila 15 miliona evra. Nema šanse da je za 10 godina udesetostručena vrednost te kompanije“, ocenjuje Radosavljević.Drugi problem koji proističe iz ovog je visok nivo duga. Radosavljević upozorava na visinu, ali i na dinamiku, jer se za dve godine skočilo sa 400 na 1,2 milijarde evra duga.Sa pozitivne strane, Telekom se zadužio u vreme rekordno niskih kamata, a pogoduje mu i stabilan devizni kurs. Nenad Gujaničić iz brokerske kuće Momentum sekjuritiz  ističe da je telekomunikacioni biznis likvidan i u bliskoj budućnosti neće biti problema sa otplatom duga.„Ali ako si platio 300-400 miliona evra za akvizicije, trebalo bi da se vidi efekat u rezultatima. Telekom odranije ima istoriju preskupih preuzimanja. Još 2006. godine preuzeli su Telekom Republike Srpske i ta investicija se još nije otplatila. Tu je i preuzimanje Dunav banke, da ne pričamo sada o Kopernikusu“, podseća Gujaničić upozoravajući da je prošlo vreme kada su telekomi bili zlatne koke sa ogromnim rastom prihoda.S druge strane, iz Telekoma ukazuju da je promena strategija bila neophodna što je očigledno iz strukture prihoda, ali su i optimistični u vezi sa budućnošću. Vladimir Lučić, koordinator za internet i multimediju Telekom Srbija grupe, u jednom intervjuu rekao je da očekuje da će 2023. godine EBITDA preći 700 miliona evra, a da će vrednost kompanije skočiti na četiri milijarde evra.Ovo znači udvostručavanje i zarade i vrednosti kompanije za samo tri godine. Prema nekim procenama vrednosti zasnovanim na EBITDA-i, telekomunikacione kompanije u rastućim ekonomijama kojima i Srbija pripada vrednuju se 6,2 godišnje EBITDA-e, dok se kablovski operateri vrednuju sa 8,4 godišnjih EBITDA. Sa EBITDA-om od 410 miliona evra vrednost Telekoma bi bila oko tri milijarde evra, ali sa dugom od 1,2 milijarde evra. To faktički znači da se sadašnja vrednost Telekoma nalazi tamo gde je bila 2015, pa i 2011. godine kada je nuđeno oko milijardu evra za 51 odsto akcija ove kompanije.U biznisu, a posebno telekomunikacionom, sve je moguće, pa ostaje da se nadamo da će vrednost Telekoma zaista biti udvostručena tako brzo.Stvaranje duopolaTelekom je, prema izveštaju RATEL-a za drugo tromesečje 2020. Godine, i dalje lider na tržištu mobilne telefonije sa 44,1 odsto učešća, ispred Telenora sa 31 i VIP-a sa 24,3 odsto. Međutim, ovo tržište karakteriše smanjenje broja aktivnih korisnika. Recimo, u trećem tromesečju 2019. bilo ih je 8,59 miliona, a u drugom tromesečju 2020.  godine 8,1 milion. Doduše, telefonski saobraćaj je povećan sa 4,4 na čak 5,4 milijarde minuta.Oblast mobilnog interneta beleži značajan rast od čak 20 odsto od početka godine do kraja juna, a u periodu od aprila do juna preneto je 109,5 miliona gigabajta. Kada se radi o širokopojasnom fiksnom internetu broj pretplatnika je blago porastao. I tu je Telekom lider sa 40,3 odsto tržišta, ispred SBB-a sa 32,7 odsto. Međutim, ovo nije prava slika jer su treći i četvrti Koperikus i Radijus vektor sa preko osam odsto tržišta, koji se sada nalaze u sastavu Telekoma.Kod distribucije medijskih sadržaja se praktično formirao duopol. SBB ima udeo od 47,5 odsto. S druge strane Telekom ima 28,4 odsto, zatim Kopernikus 6,9 odsto, Radijus vektor četiri odsto, a tu se nalazi još nekoliko malih lokalnih kablovskih operatera koje je Telekom u prethodne dve godine pripojio. Ovo otvara i pitanje stanja konkurencije u ovom sektoru i šta znači za korisnike to što mogu da biraju faktički samo između dva provajdera. Miloš Obradović

Srbija

Sudija Majić: Omalovažavanje mene i drugih kolega ne zaslužuje komentar

U razgovoru za KRIK sudija Apelacionog suda u Beogradu Miodrag Majić nije izrazio želju da komentariše intervju koji je dao predsednik Višeg suda u Beogradu Aleksandar Stepanović, a u kome je govorio o pritiscima na pravosuđe, kritikovao rad tužilaštava i napredovanje pojedinih sudija, između ostalog i Miodraga Majića.Stepanović je u intervjuu za KRIK kritikovao rad tužilaštva rekavši da trenutno ne postoji nijedan slučaj visoke korupcije.„Ne smatram da Stepanovićevo iznenadno buđenje, koje iz nepoznatog razloga uključuje i omalovažavanje mene i drugih kolega, zaslužuje moj komentar“, rekao je za KRIK Majić.Upitan da objasni svoje odluke o postavljanju određenih sudija na rukovodeća mesta, Stepanović je odgovorio kontra-pitanjem pominjući druge sudije, između ostalog i Majića.„Vrlo ste me tendenciozno pitali, pa ja onda vama odgovaram – šta je to preporučilo sudiju Miodraga Majića koji je izabran u junu 2000. godine za opštinskog sudiju, a 2005. za predsednika najvišeg srpskog suda sa 35 i po godina. Ja vas pitam, pošto nikad u životu nije presudio jedan predmet okružnog ili višeg suda, već je otišao direktno u apelacioni i to u posebno odeljenje za ratne zločine“, kazao je Stepanović.Majić je dodao da je pravo pitanje zbog čega je Stepanović odlučio da baš sada javno govori, kao i da će nam odgovor na njega nagovestiti buduće promene u pravosuđu.KRIK piše da je Stepanovićeva karijera delom isprepletena sa "uticajnim i misterioznim" bivšim šefom obaveštajne agencije BIA Aleksandrom Djordjevićem, poznanikom sa fakulteta predsednika Srbije Aleksandra Vučića.Taj medij dodaje da je, dok je bio advokat, Djordjević svoju kancelariju vodio iz kuće koja je u vlasništvu Stepanovićeve supruge, a predsednik Višeg suda kaže da se u tom periodu "vidjao" sa Djordjevićem, ali i da on nije uticao na njegov uspon, kao i da je držao profesionalnu distancu.Predsednik Višeg suda: Nemamo suđenja za visoku korupciju

Srbija

Kazna od 5.000 dinara za nenošenje maske, kućni karantin za kontakte i moguće prinudno vakcinisanje

Ukoliko ne budete nosili masku i ne budete se pridržavali drugih zaštitnih mera, sledi vam prekršajna kazna od 5.000 dinara koju vam može napisati i komunalna policija, dok su za preduzetnike i pravna lica kazne daleko veće, predviđeno je predlogom zakona i izmenama i dopunama  zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti o kojem se upravo raspravlja u Skupštini Srbije. Kao posebne mere za zaštitu stanovništva od zaraznih bolesti, zakon predviđa kućnu izolaciju, karantin u kućnim uslovima i ličnu zaštita od infekcije.Može se odrediti obavezno vakcinisanjeZakon kaže da se može odrediti i preporučena ili obavezna vanredna imunizacija protiv  zarazne bolesti za sva lica, odnosno za određene kategorije lica, ako se utvrdi opasnost od prenošenja te zarazne bolesti, kao i u slučaju unošenja u zemlju određene zarazne bolesti.Kućna izolacija za zaražene bez simptomaKućna izolacija je protivepidemijska mera izdvajanja, u kućnim uslovima, inficiranih osoba bez simptoma ili sa manifestnom bolešću koja ne zahteva lečenje u bolnici, tokom perioda zaraznost. Meru kućne izolacije nalaže doktor medicine specijalista za infektivne bolesti ili drugi doktor medicine u skladu sa naredbom ministra.Karantin u kućnim uslovimaKarantin u kućnim uslovima je mera ograničavanja aktivnosti i slobode kretanja radi praćenja zdravstvenog stanja kontakata, tj. zdravih osoba koje su bile izložene slučaju zarazne bolesti tokom perioda njegove zaraznosti.Lica koja tokom epidemiološkog ispitivanja doktor medicine specijalista epidemiologije označi kao kontakte, dužna su da se pridržavaju propisanih mera i uputstava koje odredi nadležni doktor medicine specijalista epidemiologije.Doktor medicine specijalista epidemiologije pismeno obaveštava sanitarnog inspektora o licima kojima je potrebno odrediti meru karantina u kućnim uslovima, radi donošenja odgovarajućeg rešenja.Licu kojem se određuje mera karantina u kućnim uslovima doktor medicine specijalista epidemiologije daje obaveštenje o trajanju karantina , načinu ponašanja i drugim činjenicama od značaja za sprovođenje te mere.Dužina trajanja karantina u kućnim uslovima određuje se u vremenu trajanja maksimalne inkubacije određene zarazne bolesti, počev od momenta poslednje izloženosti izvoru infekcije.Mera karantina u kućnim uslovima može se primeniti i prema putnicima u međunarodnom saobraćaju koji ulaze u Republiku Srbiju iz država sa nepovoljnom epidemiološkom situacijom.Tokom karantina nadoknada zarade u skladu sa zakonom Zaposlenim licima kojima je određena mera karantina u kućnim uslovima, za vreme provedeno u karantinu u kućnim uslovima pripada odgovarajuća naknada zarade, odnosno plate, u skladu sa zakonom, a rešenje sanitarnog inspektora o određivanju mere karantina istovremeno predstavlja i potvrdu o sprečenosti za rad dok ta mera traje.Ako se mera karantina u kućnim uslovima određuje detetu koje nije navršilo 14. godinu života ili licu koje nije u stanju da se samo stara o sebi i o zaštiti svojih prava i interesa, rešenje se izdaje roditelju, odnosno staratelju.Ako je dete bilo u kontaktu, bolovanje za roditelje samo uz rešenje Roditelju, odnosno staratelju deteta predškolskog uzrasta ili lica koje ne sme da bude ostavljeno bez nadzora po zakonu, rešenje sanitarnog inspektora istovremeno predstavlja i potvrdu o sprečenosti za rad dok traje mera karantina u kućnim uslovima određena tim rešenjem.Zakon kaže da preventivnu meru ograničavanja slobode kretanja licima u kolektivnom smeštaju u cilju sprečavanja unošenja infekcije u kolektiv naređuje ministar u slučaju epidemije zaraznih bolesti od većeg epidemiološkog značaja, ukoliko postoje indikacije.Preventivna mera ograničivanja kretanja licima u kolektivnom smeštaju s ciljem sprečavanja unošenja infekcije u kolektiv se može narediti za sve vrste i sve objekte kolektivnog smeštaja ili posebno za kolektive u kojima su smeštena lica u povećanom riziku od teških formi bolesti i smrtnog ishoda usled infekcije.

Srbija

Access MBA povezuje profesionalce u Srbiji sa poslovnim školama iz celog sveta

Access MBA, vodeći brend u industriji događaja za visoko obrazovanje će 28. novembra organizovati interaktivni onlajn MBA događaj, na kom će učesnici moći da se upoznaju sa vrhunskim međunarodnim poslovnim školama i porazgovaraju o svojim poslovnim ciljevima sa MBA predstavnicima u formatu One-to-One. Profesionalci iz oblasti biznisa mogu istražiti različite formate učenja i izabrati nivo fleksibilnosti koji odgovara njihovim profesionalnim stremljenjima, navode u Advent grupi, koja organizuje događaj.U saradnji sa univerzitetima i poslovnim školama iz Evrope, Severne i Južne Azije, Amerike, Azije i Afrike Access MBA nudi učesnicima događaja jedinstvenu mogućnost da se upoznaju sa predstavnicima MBA programa u 28 zemalja. "U trenutku kada profesionalci traže najpogodniji put obrazovanja koji će im omogućiti rast karijere, naš primarni cilj je da ih lično provedemo kroz te mogućnosti. Sa više od 16 godina iskustva u biznisu, znamo kako da obezbedimo da i kandidati i poslovne škole imaju korist. Ali takođe želimo da znamo da uvek idemo napred i isprobamo nove, bolje pristupe", navodi Kristof Kutat, osnivač i CEO Advent grupe.Događaju se može pristupiti putem matične platformie Access MBA, a organizatori garantuju da će svako ko prisustvuje događaju imati "interesantno i korisno iskustvo, zahvaljujući timu za podršku koji će ih upućivati tokom celog dana".Dodatne pogodnosti i nagrade, poput GMAT radionica, koučing sesija i saveta za razvoj karijere, predstavljaju priliku za osvajanje besplatne posete školskom kampusu, stipendije od 1.000 evra, i na raspolaganju su svima koji budu prisustvovali događaju putem OVOG LINKA. Kada se registruju za događaj, učesnici se pažljivo povezuju sa poslovnim školama koje odgovaraju njihovim profesionalnim profilima i pojedinačnim interesovanjima. Na taj način se kandidati upoznaju sa MBA programima koji su ima najviše prilagođeni. Događaj je besplatan za sve učesnike, ali postoje tri uslova za učešće koji obezbeđuju dragoceno iskustvo. Profesionalci bi trebalo da tečno govore engleski, imaju diplomu osnovnih studija ili ekvivalentnu kvalifikaciju i najmanje dve godine relevantnog radnog iskustva posle diplomiranja. Registracija za događaj dostupna je OVDE.  Da bi pomoću Access MBA programa prepoznali opcije poslovne škole koje im najviše odgovaraju, učesnici događaja treba da se registruju na adresi www.accessmba.com najmanje deset dana pre početka događaja.Registracija, informator i prijava učešća na događaju su besplatni, ali je broj mesta ograničen.Advent grupa, osnovana 2004. godine, predstavlja nezavisnu agenciju za medije i organizovanje personalizovanih događaja, specijalizovanu za poslovni sektor.Access MBA i Access Masters turneje svake godine upoznaju 70.000 potencijalno prijavljenih studenata sa više od 325 najboljih biznis škola na gotovo 200 događaja. 

Srbija

NBS: Referentna kamatna stopa ostaje 1,25 odsto

Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) odlučio je na današnjoj sednici da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 1,25 odsto, navodi se u saopštenju.Zbog manjeg pada aktivnosti u drugom tromesečju od očekivanog, kao i zbog boljih rezultata tokom trećeg tromesečja, NBS je korigovala naviše projekciju rasta bruto domaćeg proizvoda za ovu godinu, sa –1,5 odsto na –1 odsto, što će biti jedan od najboljih rezultata u Evropi.Izvršni odbor očekuje da će preduzete ekonomske mere nastaviti povoljno da deluju na uslove finansiranja privrede i građana i rast njihovog raspoloživog dohotka.Povoljnim kretanjima i u uslovima pandemije doprinosi oporavak investicija, koji je bio brži od očekivanog. Tome je u velikoj meri doprinelo očuvanje proizvodnih kapaciteta i radnih mesta, ubrzanje realizacije infrastrukturnih projekata, kao i obezbeđeni povoljniji uslovi finansiranja.Oporavak od krize, vođen rastom domaće i eksterne tražnje naredne godine bi trebalo da bude više nego potpun, uz stopu rasta bruto domaćeg proizvoda od oko 6 odsto.Izvršni odbor naglašava da je inflacija u Srbiji ostala na niskom i stabilnom nivou i tokom pandemije, kao što je to bila i u proteklih sedam godina.Ukupna inflacija u septembru je iznosila 1,8 odsto na međugodišnjem nivou, a na sličnom nivou je i bazna inflacija (1,7 odsto). Prema projekciji NBS, inflacija će se i u narednom periodu kretati u donjoj polovini ciljanog raspona, bliže donjoj granici cilja, a sa očekivanim daljim oporavkom tražnje, tokom 2022. godine počeće postepeno da se približava centralnoj vrednosti cilja od 3 odsto. Ovakva kretanja ukazuju da u narednom periodu postoji prostor za dodatne mere monetarne relaksacije.Iako je oporavak globalne ekonomske aktivnosti od maja brži nego što se očekivalo, zabrinjava ubrzano širenje virusa od oktobra, pre svega u Evropi. Oporavak našeg najvažnijeg trgovinskog i finansijskog partnera - evrozone, biće podržan dodatnim stimulativnim merama Evropske centralne banke koje su najavljene za decembar, kao i fiskalnim podsticajima velikog broja zemalja. Kretanja na međunarodnom robnom i finansijskom tržištu i dalje nalažu oprezno vođenje monetarne politike, na šta se, pored neizvesnosti oko toka pandemije, odražavaju i geopolitičke tenzije u svetu. Međutim, Izvršni odbor ističe povećanu otpornost naše ekonomije na šokove iz međunarodnog okruženja, kao rezultat odgovornog vođenja ekonomske politike u prethodnim godinama i adekvatnog odgovora na aktuelnu globalnu krizu.Narodna banka Srbije je donela odluku da u ambijentu ponovo pooštrene zdravstvene situacije, deluje ekonomski proaktivno i preventivno obezbeđujući mogućnost korišćenja dodatne jeftine dinarske likvidnosti.U bankarskom sektoru su i dalje prisutni značajni viškovi dinarske likvidnosti, a obezbeđenje dodatnih sredstava treba da učini uslove finansiranja još povoljnijim kroz održavanje kamatnih stopa na niskim nivoima i da podstakne rast kreditne aktivnosti banaka. Organizovanjem svop i repo aukcija na redovnoj nedeljnoj osnovi (ponedeljkom – svopovi i četvrtkom – repo aukcije), bankama se pruža mogućnost da pribave potrebnu dinarsku likvidnost na rok od tri meseca po povoljnim uslovima, koristeći devize ili dinarske hartije od vrednosti kao kolateral. Prve aukcije biće organizovane 16. novembra (svopovi) i 19. novembra (repo aukcije).

Srbija

USAID: Male firme u Srbiji pokazale najveću borbenost tokom korona-krize

devet godina sprovodi USAID1.018 kompanija odgovorilo na upitnikDragana Stanojevićprojeakt saradnje sa privredomu avgustu i septembru privreda pokazuje određenu žilavost, koja je posledica i boljeg razumevanja digitalnog sveta i poslovanja, potrebe da se koriste eksterni itzvori finansiranja, kao i truda i spremnosti domaće privrede da se prilagođava i krize pretvara u šanse.Preko pola firmi samo jednog menadžera 12 odsto više od 20 radnikaudeo žena u rukovodećim umanjuje se sa rastom kompanijeidentični kao i prethodnih godina što se tiče uvoza i opsega poslovanja digitalna preduzeća više izvoznika, što je razlog i za optimizamuprkos padu prihoda, većina je zadržala isti broj zaposlenih kao i pre krize polovine privrede procenjuje da se moiže oporaviti do godinu dana, mala i mikro preduzeća imaju više pesimizma i pad prihoda 40 MMS smatra da su im prihodi pali za izmedju 30 i 70 odsto, duplo teži što nam na istu temu kažu druge firmenajpozitivnije ocenjeni faktori su inspekcijski nadzor, procesi za zapošljavanje kao i povraćaj PDV-avisina poreza i doprinosa na zarade najnegativnije ocenjeniČak i u ovoj netipičnoj godini došlo poboljšanje stavova, osim poreza i doprinosa na zarade strahuju od pada likvidnosti i dalje nesigurnostipo prvi put se smanjio broj onih koje smatraju da se transparentnost javne uprave smanjio, ili rad državne uprave efikasnost.polovina od onih koji bi želli da investiraju ili nemaju pristup ili se plaše neizvesnosti kou nosi korona-kriza od 100 79 dinara privrednik izvuče iz svog džepa kada želi da investira u svoje poslovanjeRezultati upućuju da bi pojava institucija mikrokredita i platforme i druga digitalna rešenja na manje pozajmice i kredite značajno pomoglo srpskoj privredirizik naplate se povećaoTrećina preduzela ili planira da preduzme mere wza otpotrnost za krizu, pre svega digitalna rešenja koja mogu da pomognu da opstanuznačaj e trgovine prepoznaju najbolje firme koji su najgore pogođene, nekretnine turističke, mali proizvođači hrane male firme pokazale najveću borbenost tokom krize objavljivaće dodatne rezultate i analize vezane za 1.000 preduzeća////////////////////////////Entoni Godfriponosan na blisku saradnju USADI sa partenrima u Srbijipomaže u kovid krizi"Naša tehnička podrška je usmerena na rast poslovanja i izgradnju transparentnijeg kako privatni sektor ocenjuje biznis okolinu ohtrabrujuće da 1/3 planira ili transformiše digitalno svoje poslovanje., nada se da će videti još više SME da kreće ovim putemnova kancelarija može da pomogne i da se napreduje ka uspostavljanju programu za garantovanje pozajmica //////////////////////Tatjana Matić strategija kojom će se uvećati digitalnih veština građana ulaganja u širokopojasnu infrasatrukturu Ukoliko ne budu imali dovoljan stepen nećemo postići cilj ekonomskog razvoja celokupnog društva, jaza ruralnig i urbanog razvoja Četiri stuba_ dig veština u obrazovanju, konstantni dijalog tržišta rada i države kako bi odgovorilo na potrebe ///////////////////////////Marko Čadež prooblem krize nije klasična kriza potražnje, koja bi novcem iz finansijskog tržišta moglo da se rešinasuprot i demand i supply kriza i najsličnija kriza 80ih pet godina katapultirani u budućnost spremnost da proizvodne procese pratimo digitalnojeste izvoz jedan od najvećih generatora rasta, uspeli smo da ga zaštitimo i održimošta je to što Brisel i mi treba da uradimo kako bi usklađene sa EU standardimna ne budemo deo jedinstvenog tržištaodmah, ne za 10 godina kad postanemo članica/////////////////ambasador finanasijska tržišta i dalje ne daju dovoljno podršme SME, koje bi omogućiklo veću konkurentnost privrededve platforme koje će omogućiti alternativno finansiranje i novi kapital strani investitori ne mogu da investiraju kroz njih najbolje sredstvo je digitalizacija ekonomije i celog društva//////////////////////////////PavićAmalija zamenik izvršnog direktora Američke privredne komore u Srbijinieje bilo otpiuštanja pad prihoda u proseku 20 odstoposlovna klima, kao i prethodnih godina umereno zaadovoljavajuće i članice ne očekujuključni izazov kovid pandemiji i nepotrebnoj administraciji , koja dovodi do neproduktivnog korišćenja njihovih resursa2/3 članstva očekuje da će naredne godine ostvariti svoje investicijetrećina da će dalje zapošljavati /////////////////Dragana StanojevićOvo je deveto po redu istraživanje koje sprovodi USAID na reprezentativnom uzorku srpske privrede. Anketa pokazuje stavove privrede o tome kakvo je aktuelno poslovno okruženje i koje su mogućnosti kada je reč o pristupu adekvatnom finansiranju. Biće predstavljen i uticaj koronavirusa na srpsku ekonomiju. Učesnici koji će na virtuelnom događaju razgovarati o ključnim nalazima ankete su:Entoni Godfri, ambasador SAD u Srbiji.Tatjana Matić,ministarka trgovine, turizma i telekomunikacija u Vladi Republike Srbije.Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije.Dragana Stanojević, direktor USAID-ov Projekat saradnje za ekonomski razvoj.

Srbija

Radnici dečjih odmarališta se premeštaju u druga javna preduzeća

Prema preporuci Ministarstva prosvete obustavljene su rekreativne nastave, zimovanja, letovanja, sportski kampovi, pa je Dečije odmaralište Zlatibor, koje nije na budžetu Grada Užica, došlo u kako se navodi "veoma nazavidnu situaciju", pa su radnici odlukom gradske vlasti privremeno premešteni u druge institucije."Uz saglasnost svih zaposlenih, sindikata, doneli smo odluku da 23 radnika iz Dečijeg odmarališta Zlatibor preraspodelimo u druga javna preduzeća i ustanove čiji je osnivač Grad", izjavila je gradonačelnica Užica Jelena Raković Radivojević.Prema njenim rečima to je urađeno sa ciljem da radnici ne ostanu bez posla i da zauzmu radno mesto u drugom javnom preduzeću ili ustanovi."Nalazimo se u jako teškoj situaciju, nazapamćenoj, koja je poremetila naše poslovanje, ali se nadamo da ćemo već iduće godine biti u mogućnosti da ponovo počnemo da radimo", direktor Dečijeg odmarališta Zlatibor Vladan Cuparić.Prema njegovim rečima, jedan deo menadžmenta Dečjeg odmarališta, odnosno direktor i šef rečunovodstva nisu raspoređeni, jer neko mora da ostane u Ustanovi, pošto treba da se uradi završni račun i Plan i program poslovanja za narednu godinu."Zahvalni smo svima koji su izašli u susret i našli mogućnost da prime 23 kolega, samo je par ljudi ostalo neraspoređeno, ali s obzirom na broj koje je zaposlen to je dobro", reako je predsednik sindikata u Dečjem odmaralištu Zlatibor, Zoran Stanojčić. On je dodao da zaposlenima nije bila namera da sede i čekaju platu, već da budu korisni društvu i da svoju platu zarade.

Srbija

Nove investicije u domaći IT sektor stižu iz Švajcarske

Digitalne agencije sa sedištem u Švajcarskoj Isobar Švajcarska i Namics, saopštile su da su se udružile i da od januara posluju pod imenom Merkle, a prema najavama koje stižu iz njihovog beogradskog predstavništva ta integracija će osigurati i investicije u srpsku softversku industriju."Do kraja ove godine ostvarićemo rast zapošljavanja veći od 40 odsto, a sličan ritam očekuje nas i u 2021. godini. Planom integracije obuhvaćena su nova radna mesta za srpske softverske stručnjake i mogućnost da se usavršavaju u različitim IT oblastima", rekao je Filip Gort, direktor beogradske kancelarije Namics-a koja u Srbiji posluje od 2014. godine.Merkle je kako je dodao svetski poznat po rešenjima za poslovanje koje je zasnovano na podacima, pa će baze podataka i korisničko iskustvo biti neki od segmenata iz kojih će omogućiti dodatnu ekspertizu. Namics kancelarija u Beogradu bilo je prvo i do sada jedino predstavništvo te kompanije izvan Švajcarske i Nemačke i od tada su softverski inženjeri iz Srbije učestvovali na brojnim internacionalnim projektima. Za jedan od njih kako podsećaju dobili su priznanje "Relaunch Sunrise. Mobile First" za najbolje primenjenu digitalnu transformaciju.HRVATSKA IT INDUSTRIJA POSUSTAJE ZBG KORONA VIRUSA

Srbija

Đenerali Osiguranje Srbija dobitnik prestižnih priznanja za izvanredan odnos sa klijentima i saradnicima

Generali Osiguranje Srbija dobitnik je prestižnih medalja „Mi cenimo svoje klijente“ i „Vrhunska izvrsnost“, koje dodeljuje međunarodna organizacija ICERTIAS u sklopu programa „Prijatelji klijenata“.ICERITAS nagrađuje kompanije za izvanredan odnos sa klijentima i saradnicima. Da bi se kvalifikovale, nominovane organizacije podvrgavaju se strogoj proveri ICERTIAS-a i ocenjivanju klijenata. Analizira se ugled kompanije među klijentima, zaposlenima, poslovnim partnerima i u javnosti uopšte, komunikacija korisničko iskustvo i poverenje.Dragan Filipović, predsednik Izvršnog odbora Generali Osiguranja Srbija, tim povodom je rekao: „Ponosan sam na svoj tim jer je posvećen građenju odnosa sa klijentima i poboljšanju naših usluga. Ova važna priznanja su dokaz da smo na dobrom putu da ostvarimo cilj kompanije: doživotno partnerstvo s klijentima. Trudimo se da oni budu u centru svega što radimo i zahvalni smo im što to primećuju i umeju da cene“.„Hvala kompaniji ICERTIAS što je prepoznala naše napore da klijentima obezbedimo kvalitetnu uslugu. Osećaj zadovoljstva je još veći kada klijenti potvrde da smo uspeli u tome. Ova priznanja su još jedna potvrda da su nam očekivanja klijenata, njihovo zadovoljstvo i doživotno poverenje na prvom mestu“, izjavila je Milica Jelenić, direktor Direkcije za odnose sa klijentima.ICERTIAS (International Certification Association GmbH) je privatna, politički nezavisna, internacionalna organizacija, osnovana 2011. godine u Švajcarskoj. Bavi se istraživanjem tržišta, s fokusom na otkrivanju i nagrađivanju kompanija koje pružaju najbolje proizvode i usluge svojim klijentima.

Srbija

Policijski pritvor nije razlog za otkaz

Pored odmora, bolovanja i brojnih drugih razloga zbog kojih neko odsustvuje sa posla, zaštitu od otkaza zakon garantuje i u slučaju određivanja pritvora, piše portal Unija.Kako se objašnjava pritvor treba razlikovati od izdržavanja zatvorske kazne jer je to mera koja se okrivljenom određuje rešenjem nadležnog suda sa ciljem da se obezbedi njegovo prisustvo i nesmetano vođenje krivičnog postupka dok se ne donese pravnosnažna presuda. Zaposlenom kojem je određen pritvor ne prestaje radni odnos i u skladu sa odredbom člana 166. Zakona o radu zaposleni se udaljava sa posla i to od prvog dana pritvora, sve dok on traje. Poslodavac u tom slučaju, kako se dodaje donosi i rešenje o udaljenju zaposlenog sa rada koje počinje od prvog dana određivanja pritvora. Kako se podseća, u skladu sa mišljenjem Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, određivanje pritvora zaposlenom prema važećem zakonu ne može da bude razlog za otkaz ugovora o radu, niti razlog za odjavljivanje sa obaveznog socijalnog osiguranja. Napominje se i da zaposlenom po sili zakona prestaje radni odnos samo ako je pravnosnažnom presudom osuđen na kaznu zatvora dužu od šest meseci.ZARADA TOKOM PRITVORAZa vreme pritvora zaposleni ima pravo na naknadu zarade i ona mora da bude u visini jedne četvrtine osnovne zarade. U slučaju da zaposleni izdržava porodicu, on ima pravo na jednu trećinu osnovne zarade. Napominje se da se isto kao kod obračuna zarade plaćaju porez i doprinosi.Osnovica za obračun poreza na zarade umanjuje se za neoporezivi iznos poreza i u ovom slučaju ne postoji ograničenje da ona ne može biti niža od minimalne zarade određene za taj mesec.Napominje se da naknada zarade tokom pritvora pada na teret organa koji ga je odredio, ali je prvo plaća poslodavac, pa se posle refundira.U slučaju da je protiv zaposlenog pravosnažno obustavljen krivični postupak, ili je oslobođen optužbe, ili je ona odbijena (osim u slučaju da je odbijena zbog nenadležnosti), pripada mu razlika između iznosa naknade zarade (koju je primio za vreme privremenog udaljenja) i punog iznosa osnovne zarade.U SLUČAJU KAZNE ZATVORA DO ŠEST MESECIUkoliko zaposleni odsustvuje sa rada zbog izdržavanja kazne zatvora, odnosno izrečene mere bezbednosti, vaspitne ili zaštitne mere, u trajanju do šest meseci, miruju mu prava i obaveze, osim u slučaju da je to drukčije određeno.U tom slučaju, poslodavac donosi rešenje o mirovanju radnog odnosa i odjavljuje zaposlenog sa obaveznog socijalnog osiguranja i zaposleni nema pravo na naknadu zarade.Nakon izdržane kazne zaposleni ima pravo da se u roku od 15 dana vrati na posao, dok mu u suprotnom poslodavac mu otkazuje ugovor o radu.U SLUČAJU KAZNE ZATVORA PREKO ŠEST MESECIU ovom slučaju kako se napominje radni odnos zaposlenom prestaje onog dana kada počinje sa izdržavanjem kazne zatvora. To pravilo važi u slučaju da je on pravosnažno osuđen na kaznu zatvora duže od šest meseci i to se dešava po sili zakona, nezavisno od njegove volje ili volje poslodavca, bez mogućnosti da mu miruju prava i obaveze.

Srbija

Pokrenuta peticija protiv biometrijskog nadzora „Ne snimaj mi lice!“

SHARE Fondacija je zajedno sa Evropskom mrežom za digitalna prava "EDRi" i više evropskih i svetskih organizacija pokrenula kampanju za zabranu masovnog biometrijskog nadzora u javnim prostorima evropskih gradova, i pozvala građane da je potpišu na sajtu hiljade.kamera.rs.U saopštenju te organizacije se ocenjuje da sve više država eksperimentiše sa tehnologijama za neselektivni, masovni nadzor građana u javnom prostoru, "iako je njihova primena u suprotnosti sa nacionalnim zakonima i međunarodnim konvencijama"."Biometrijski sistemi kao što su pametne kamere za prepoznavanje lica teško ugrožavaju temeljne vrednosti savremenog društva - pravo na privatnost, slobodu udruživanja i izražavanja. Evropska komisija trenutno razmatra mogućnosti za zaštitu ljudi od štetne upotrebe biometrijske tehnologije za nadzor, uključujući zabranu. Beograd je prvi grad na Balkanu koji planira da sve svoje stanovnike tretira kao potencijalne osumnjičene: kamere za pametni nadzor postavljaju se ubrzano po beogradskim ulicama, suprotno Ustavu i zakonima Srbije", navodi se u saopštenju.SHARE Fondacija dodaje da se postupak nabavke i cena čitavog sistema krije od javnosti, kao i lokacije pokrivene ovim kamerama.Od maja 2020, građanska inicijativa #hiljadekamera do sada je identifikovala 1.001 kameru sa biometrijskim karakteristikama na 469 lokacija u Beogradu, a istovremeno na sajtu hiljade.kamera.rs i preko društvenih mreža sprovode stalnu kampanja informisanja građana o biometrijskim tehnologijama i njihovim rizicima po demokratsko društvo.Poziv na mobilizaciju građana u odbranu prava i sloboda, ujedno je i zahtev nadležnim vlastima u evropskim državama unutar i izvan Unije, da odustanu od invazivnih tehnologija koje imaju nesagledive posledice na demokratsko društvo.Kampanja "Ne snimaj mi lice" istovremeno se obraća Evropskoj komisiji koja trenutno razmatra sve mogućnosti za zaštitu ljudi od štetne upotrebe tehnologije za biometrijski nadzor, uključujući zabranu, sa zahtevom da ovu nesrazmernu pretnju po prava i slobode ljudi stavi van zakona.Koalicija građanskih i ekspertskih organizacija Hermes Center (Italija), Homo Digitalis (Grčka), Bits of Freedom (Holandija), Iuridicum Remedium (Češka), SHARE Fondacija (Srbija) i evropska mreža za digitalna prava EDRi, danas pokreću panevropsku javnu kampanju "Ne snimaj mi lice: za zabranu biometrijskog nadzora".U kampanji između ostalih učestvuju i organizacije Access Now, Privacy International, ARTICLE 19, Chaos Computer Club (Nemačka), Panoptykon Foundation (Poljska) i La Quadrature du Net (Francuska). 

Srbija

Vlada predložila uzimanje novih zajmova vrednih 580 miliona evra

Novi sastav Vlade Srbije saopštila je da je predložila zakone za ukupno pet zajmova kod nemačke KfW banke iz Frankfurta na Majni, Banke za razvoj Saveta Evrope i Međunarodne banke za obnovu i razvoj. Zajmovima se predviđa sprovođenje projekata zaštite životne sredine, kao i onih koji se odnose na otklanjanje posledica aktuelne pandemije.Zajam u iznosu od 20 miliona evra Vlada Srbije trebalo bi da dobije od nemačke KfW banke, za projekat pod nazivom "Energetska efikasnost u objektima javne namene, faza II".Uslovi tog zajma su kako se dodaje usklađeni sa zahtevima Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), a svrha kako se naglašava da se on u celosti prenese jedincama lokalne samouprave u cilju podsticanja energetske efikasnosti u objektima javne namene.Kamata na zajam plaćaće se po stopi od 0,9% godišnje („Fiksna kamatna stopa”) dok ne bude primljena poslednja rata otplate u skladu sa planom. КfW kako se dodaje subvencioniše kamatnu stopu iz budžetskih sredstava Savezne Republike Nemačke za projekte koji ispunjavaju kriterijum politike razvoja. Za projekat pod nazivom "Rehabilitacija sistema daljinskog grejanja u Srbiji, faza V" dogovoreno je da iznos zajma kod iste banke bude 30 miliona evra kao i da period njegove raspoloživosti bude do kraja 2024. godine. Period otplate je 15 godina, prva rata dospeva 15. novembra 2024. godine a poslednja 15. novembra 2034. godine.  Ugovorena fiksna kamata je po stopi od 0,9% godišnje, a naknada za organiovanje posla plaća se jednokratno u iznosu od 0,50% iznosa zajma. Provizija na nepovučena sredstva obračunavaće se po stopi od 0,25% godišnje na neiskorišćeni iznos zajma.BANKE POOŠTRILE USLOVE ZA IZDAVANJE KREDITA ZAJAM ZA ENERGETSKU EFIKASNOST U ZGRADAMA CENTRALNE VLASTIDonošenje Zakona o potvrđivanju Okvirnog sporazuma o zajmu između Banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije, kako se navodi predviđa se sprovođenje programa "Energetske efikasnosti u zgradama centralne vlasti", u iznosu zajma od 40 miliona evra.Sredstva su odobrena 21. novembra 2019. godine, a Srbija može da bira između godišnje, polugodišnje i tromesečne otplate kredita, kao i period otplate do 20 godina za svaku tranšu sa periodom počeka do pet godina.Krajnji datum raspoloživosti sredstava je, kako se navodi je 30. jun 2025. godine, a zajam se realizuje u najmanje 2 tranše. Predviđeno da se program realizuje do 31. decembra 2024. godine.Fiksna kamatna stopa označava godišnju kamatnu stopu i biće određena prilikom povlačenja svake nove tranše, dok je varijabilna kamatna stopa jednaka tromesečnom ili šestomesečnom EURIBOR-u kao referentnoj stopi, uvećanoj za određeni procentni raspon koji Banka određuje pri povlaćenju tranše.GARANTOVANI KREDITI DRŽAVE POGURALI KREDITNU AKTIVNOST BANAKA ZAJAM ZA VODOSNABDEVANJE I POSTROJENJA ZA PRERADU OTPADNIH VODAU okviru programskog zajma predviđeno je dobijanje zajma za vodosnabdevanje i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, takođe kod Banke za razvoj Saveta Evrope i to u iznosu od 200 miliona evra. Zajmom bi se finansirale prioritetne mere za unapređenje vodovodne mreže u oko 60 opština u Srbiji, kao i izgradnja novih postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Srbiji. Fiksna kamatna stopa označava godišnju kamatnu stopu, određenu od strane Banke u skladu sa kriterijumima koje periodično definišu upravna tela banke.Maksimalni period otplate zajma je do 20 godina, uključujući i period počeka do 5 godina, koji se precizira prilikom povlačenja svake kreditne tranše.  Кrajnji datum raspoloživosti kreditnih sredstava je 31. decembar 2026. godine, jer je predviđeno da se program realizuje u periodu od 01. septembra 2020. godine do 30. juna 2026. godine.NBS USVOJILA PROPISE ZA DUŽU OTPLATU KREDITA ODOBRENIH PRE VANREDNOG STANJA ZAJMOVI ZA OTKLANJANJE POSLEDICA PANDEMIJEOd strane Vlade predložen je i sporazum o zajmu u okviru projekta "Hitan odgovor Republike Srbije na COVID-19" kod Međunarodne banke za obnovu i razvoj.   Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2020. godinu predviđeno je zaduživanje kod te banke u iznosu do 100 miliona američkih dolara,odnosno 92 miliona evra. Cilj je dopunjavanje aktivnosti i investicija, kupovina opreme, izgradnja kapaciteta za nadzor i tehničku podršku, obuka i komunikacijsku podršku za nefarmaceutske intervencije i podrška implementaciji. Rok dospeća je 12 godina, uključujući period počeka od 3 godine, uz otplatu glavnice u jednakim ratama. Prva rata dospeva 15. juna 2023. godine, a poslednja 15. decembra 2031. Pristupna naknada je 0,25% na ukupnu glavnicu od 230.000 evra, dok naknada na nepovučena sredstva iznosi 0,25% na godišnjem nivou. Kamata se plaća kako se dodaje polugodišnje po Referentnoj stopi za valutu zajma uvećanoj za fiksnu maržu od 0,50%, uz mogućnost različitih vrsta konverzije, ako se proceni da je povoljnije sa stanovišta upravljanja javnim dugom.Na osnovu Zaključka Vlade od 16. aprila 2020. godine, Banci za razvoj Saveta Evrope upućen je i zahtev za odobrenje delimičnog finansiranja zdravstvene infrastrukture i bolničke opreme u odabranim zdravstvenim institucijama širom Srbije, u iznosu od 200 miliona evra.Sredstva tog zajma su odobrena sa rokom dospeća do 15 godina, uključujući 5 godina perioda počeka, dok će se kamatna stopa određivati posebno za svaku tranšu. Кvalifikovani troškovi za ovu vrstu zajma kako se naglašava pokriće sve usluge vezane za reagovanje na COVID situacije, hitne slučajeve i rani oporavak.  Кrajnji datum raspoloživosti kreditnih sredstava je 31. decembar 2021. godine.

Srbija

„Matorci“ stigli na Instagram, mladi otišli na TikTok

Ocena medijske i digitalne pismenosti građana Srbije je relativno dobra, pokazuje najnovije istraživanje CeSID-a. Najveći broj mladih vreme provodi na društevnim mrežama, dok stariji građani prednost daju televiziji. Bolna tačka medijske pismenosti je neproveravanje izvora medijskog sadržajaIstraživač i izvršni direktor Centra za istraživanje i demokratiju (CeSID) Bojan Klačar rekao je da rezultati istraživanja nisu doneli velika iznenađenja:“Ono što mi volimo da istaknemo jesu promene koje se dešavaju između generacija. Imamo mlade ljude koji dnevno provode u proseku oko 2 sata na društvenim mrežama i starije od 50 godina koji su isto toliko vremena uz televiziju. U ciljnoj grupi građana do 60 godina starosti, 60% njih je tokom dana barem jednom na Fejsbuku i Jutjubu, a 54% na Instagramu. Među decom između 12 i 18 godina imamo 44% korisnika Tik Toka. Ta društvna mreže je tinejdžerima sada mnogo atraktvnija od Instagrama.”Prema njegovim rečima, Fejsbuk je u jednom momentu imao mlađe ljude kao dominantnu grupu korisnika, a sada se smatra "televizijom među društvenim mrežama”. Mlađa populacija se sa Fejsbuka preselila na Instagram koji je vrlo atraktivan:“Međutim kada je Instagram prošrio ciljnu grupu, mladi su počeli da se okreću Tik Toku. To je kao kada smo mi ranije izlazili u neke klubove i kada tu počnu da dolaze, kako se tada govorilo, matorci, onda se mi mlađi povlačimo na druga mesta. Dakle ovo o čemu govorimo je naše okruženje i mi treba da ga razumemo kako bismo dali odgovore na pitanje kako unaprediti digitalnu pismenost.”Na skali od 0 do 1, ispitanici starosti od 12 do 60 godina ocenili su svoju medijsku pismenost sa 0,68."Ocena medijske i digitalne pismenosti je relativno dobra. To je onaj utisak koji građani imaju sami o sebi. Međutim kada se uđe u finese, vidi se i bolne tačke. Jedna od njih je neproveravanje izvora medijskog sadržaja. Svaka druga osoba to čini retko ili nikada. Zatim, ljudi često ne upoređuju da li ono što piše u naslovu odgovara sadržaju teksta. Oni ne stižu to da urade ili ne prepoznaju kao važno”, rekao je naš sagovornik.Klačar navodi i da je za istraživače bilo iznenađenje to što se ljudi relativno loše snalaze u elektronskom bankarstvu – svega 38% odsto ispitanika koristi e-banking. Digitalna pismenost je, po definiciji, snalaženja u digitalnom svetu, mogućnost reprodukcije i mogućnost kreacije, a kod nas je najlošija u onom delu koji se odnosi na kreaciju:“Lošije nam je, na primer, znanje potrebno za podizanje klipova na Jutjub ili znanje o pripremi bloga. Visoka je percepcija u delu koji zovemo orijentisanje u digitalnom prostoru i relativno visoka u reprodukciji, ali kada se dođe do kreacije, vidi se nedostatak tog finijeg znanja. Ono što nas definiše kao digitalno pismene jeste sposobnost da se snalazimo u sve tri navedene sfere. Jako je važno da razumemo šta se dešava sa našimo podacima kada ih negde ostavimo, kako funkcioniše algoritam društvenih mreža koji nas dovodi do određenih sadržaja i kakav trag ostavljamo u digitalnom prostoru”, dodaje Bojan Klačar.Ističe da to istraživanje treba da ohrabri obrazovne instucije u kreiranju odgovarajućih programa, ali i roditelje da sebe opismene kako bi znanje o medijskoj i digitalnoj pismenosti mogli da prenesu na svoju decu.

Srbija

Ženska platforma za razvoj Srbije obeležava 20 godina rada

Od 20. do 22. novembra Ženska platforma za razvoj Srbije obeležava dvadesetogodišnjicu postojanja i delovanja, uz podršku i u saradnji sa Fondacijom Friedrich Ebert i Agencijom Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena u Srbiji (UN Women), te podršku Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji, Norveške i Britanske ambasade, navodi se u saopštenju te organizacije.Jubilarno okupljanje biće decentralizovano održano u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Novom Pazaru i u Mionici. U skladu sa propisanim merama zaštite od virusa Covid-19, konferencija će biti istovremeno uživo i onlajn. Očekuje se da u rad konferencije na ovaj način bude uključeno blizu 200 učesnica i učesnika.Naziv konferencije „FEMINIZAM.POBUNA.PROMENA.“ inspirisan je tekstovima nedavno preminule naučnice i sociološkinje Marine Blagojević-Hjuson „Poluperiferija i rod: pobuna konteksta“. Biranjem ovog citata, njene saborkinje i saborci u borbi za rodnu ravnopravnost i razvoj joj još jednom odaju počast i šalju poruku da njene ideje nastavljaju da žive.Ovogodišnja konferencija nove strateške ciljeve postaviće u četiri ključna stuba: - Temelji, - Zelena ekonomija i odgovornost za razvoj, - Socijalna sigurnost i blagostanje i - StvaranjeNeka od pitanja kojima će se baviti biće vladavina prava, antidiskriminacija, decentralizacija i organizacija države i društva, izgradnjom saradničkih i solidarnih sistema u društvu, kao i ljudskom bezbednošću.Konferencija će biti završena usvajanjem dokumenta koji će biti osnova za budući rad aktivistkinja i aktivista Ženske platforme za razvoj Srbije, a koji će ih voditi do 2025. godine. 

Srbija

Sremci žale za stočnom proizvodnjom zbog viška kukuruza

Poljoprivrednici u Sremu ove godine mogu dobro da zarade od prodaje kukuruza, ali žale za vremenima kada su tu žitaricu uzgajali za prehranu životinja i bavili se stočarstvom koga u tom regionu više gotovo i nema, piše poral Agroklub."Nekada je bilo nezamislivo da nemamo krave u štali. Prodavali smo mleko, sir. Sada mleko kupujemo u prodavnici kao da ne živimo na selu. Ali zlatno vreme stočarstva je odavno prošlo, pa tako sada kukuruz lagerujemo, čuvamo, prodajemo kad treba", kaže Jovica Petrović, poljoprivrednik iz Buđanovaca.Sremci su zadovoljni ovogodišnjim prinosom. Kažu da je rodilo više od šest tona kukuruza po jutru, a i trenutna cena je dobra. Od prodaje kukuruza mnogi su već nabavili repromaterijal za sledeću proizvodnu godinu, a značajne količine su i lagerovane. Sada kada ga ima dosta šteta je, kažu paori, što u Sremu više nije razvijeno stočarstvo i što je uzgoj svinja skoro ugašen.Bez svinja nekada nije bilo skoro nijedno domaćinstvo u Sremu. Tada se na njivama najviše gajio kukuruz, kao i sada, s tim što su se najveće količine koristile kao stočna hrana. Od prodaje stoke se mnogo više zarađivalo nego od prodaje kukuruza.Mnoga sela u Sremu, a i širom nekadašnje Jugoslavije, bila su poznata po kvalitetnim tovljenicima, a bilo je i više prerađivačkih kapaciteta, pa se nije previše brinulo za prodaju. Pored uzgoja svinja, razvijeno je bilo i govedarstvo.VLADA RASPOREDILA 36,7 MILIJARDI ZA POMOĆ POLJOPRIVREDI Bilo je to, kažu paori u Sremu, srećno vreme, kada su nakupci su iz svih krajeva tadašnje Jugoslavije dolazili na kućnu adresu i otkupljivali stoku."Sada imamo kukuruza, ali nemamo stoke, a sa ovolikim rodom se nešto mora uraditi. Ja sam obrao deo u klipu i prodaću ga na proleće, ako 'usfali' novca za prolećnu setvu, ostalo je ovršeno", kaže Jovica Petrović.Kako se dodaje, stočni fond u Srbiji se godinama smanjivao, ali se situacija poboljšava u zadnje vreme poboljšava. Prošle godine u decembru, u odnosu na decembar 2018, bio je veći ukupan broj goveda za 2 odsto i svinja za 4 odsto.Ukupan broj ovaca, kako se objašnjava manji je za 4 odsto, koza za 2 odsto i živine za skoro 3 odsto. U odnosu na desetogodišnji prosek 2009. - 2018, ukupan broj goveda manji je za 2,5 odsto, svinja za 9 odsto, koza za 12 odsto i živine za 13 odsto.

Srbija

Vrednost građevinskih radova u Srbiji opala skoro za petinu

U trećem kvartalu 2020. godine, vrednost izvedenih radova u Srbiji opala je za 18,9 odsto u tekućim cenama, dok u stalnim cenama taj pad iznosi 17,2 odsto u odnosu na isti kvartal prethodne godine, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.Posmatrano prema regionima u Srbiji, u trećem kvartalu vrednost izvedenih radova povećana je u Beogradskom regionu i to 2,8 odsto, dok je vrednost opala za 6,3 odsto u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji, u Vojvodini je opala za 22,1 odsto, a u Južnoj i Istočnoj Srbiji za 47,1 odsto u poređenju sa istim kvartalom prošle godine.Od ukupne vrednosti građevinskih radova, na teritoriji Republike Srbije izvedeno je 95,8 odsto, dok je preostalih 4,2 odsto izvedeno na gradilištima u inostranstvu.Ukupna vrednost radova izvođača iz Srbije, za radove koji su izvođeni na teritoriji Srbije i inostranstva, opala je za 17,6 odsto u tekućim cenama, dok u stalnim cenama taj pad iznosi 15,8 odsto u poređenju sa istim kvartalom prethodne godine.

Srbija

Milione sudskih izvršnih predmeta preuzimaju javni izvršitelji

U naredne dve godine skoro milion starih izvršnih predmeta biće prebačeno javnim izvršiteljima, a neki od tih predmeta su stariji od 15 pa i 20 godina, prenele su Večernje novosti. Kako se dodaje, većina tih predmeta odnosi se na komunalne usluge, čija se kamata tokom godina nagomilala, pa se postavlja i pitanje da li građani treba da je plate zbog toga što su sudovi radili sporo."Javnim izvršiteljima do sada su prosleđena 4.573 predmeta po osnovu izvršne isprave i 22.266 predmeta po osnovu verodostojne isprave (komunalna potraživanja)", izavila je Bojana Stanković, portparol Prvog osnovnog suda u Beogradu.Poverioci su najčešće kako se dodaje "Infostan", "Parking servis", "Vodovod", "Beogradske elektrane", Javni servis RTS (za TV pretplatu), kao i jedna banka u stečaju.Taj sud inače, kako se dodaje važi za najopterećeniji sud u izvršnoj materiji. U 2020. godini, od ukupno 7.523 predmeta po osnovu izvršne isprave, u radu su ostala 2.022, a po osnovu verodostojne isprave još njih 174.487.Kako je Novostima izjavilo nekoliko izvršitelja, oni imaju najavu da će u naredne dve godine dobijati po sto predmeta mesečno po čoveku, samo iz Prvog osnovnog suda u Beogradu. Da je problem zamršen smatraju u Udruženju za zaštitu portrošača "Efektva".RAZVEZIVANJE "GODRIJEVOG ČVORA"Prema mišljenju pravnika Udruženja za zaštitu potrošača "Efektiva" Jovana Ristića u ovom slučaju je veliki problem što se javnost obaveštava o prebacivanju starih predmeta na izvršitelje, što je kako smatra trebalo da se desi još od stupanja na snagu Zakona o izvršenju i obezbeđenju."To prebacivanje starih predmeta sa sudija na izvršitelje nije laka operacija, lakše je reći nego učiniti i zato to verovatno mora da se radi po nekim fazama i ima svoja određena pravila. Mora da se izvrši trijaža tih predmeta", kaže za sagovornik Nove ekonomije.  On podseća da prema zakonu uslove za prebacivanje na izvršitelje ispunjavaju samo oni predmeti u pogledu kojih je doneto rešenje o izvršenju. Podseća i da kod donošenja tog rešenja postoji i uslov da iznos potraživanja mora da bude veći od dve hiljade dinara, da bi uopšte mogao da pređe kod izvršitelja. U slučaju da su potraživanja manja, onda ne mogu kod izvršitelja i ne sprovode se. Prema Ristićevom mišljenju tu fali i jedna jako važna "priča" koja se u javnosti nije vodila, a to je "kršenje prava na suđenje u razumnom roku". Ono je kako podseća počelo da se razvija pod uticajem prakse Međunarodnog suda za ljudska prava u Strazburu i potom ušlo u zakonodavstvo evropskih država. PANČEVCI PROTIV TOPLANE I SUDOVA: GREJANJE ODJAVILI, ALI MORAJU DA PLATE "U ovom slučaju kada sud toliko dugo ne postupa po predmetima a dužan je da postupa, a izvršni postupak je po zakonu sitan postupak, onda se zaista postavlja pitanje kršenja prava na suđenje u razumnom roku", napominje sagovornik Nove ekonomije. Ristić kaže da to pitanje mogu da postave i poverilac i dužnik, jer poverilac, na primer 15 godina nije došao do svojih sredstava, a dužniku su se nagomilavale kamate koje su postale astronomski velike, pa nastaje svojevrsni "Gordijev čvor" koji je teško razmrsiti. "Ima i jedna stvar koja se dešavala u poslednjih godinu dana. Mogli ste da je vidite kada su komunalna preduzeća počela da nude reprograme dugova. Vrlo je zanimljivo što je obavezni deo reprograma bio otpis kamate", podseća pravnik "Efektive". Prema njegovim rečima, niko nije pričao zašto se u tom slučaju kamata otpisuje, nego su potrošačima samo ponuđeni ti reprogrami. To je kako kaže bio jedan elegantan način da se izađe iz problema, ali nikada nije rečeno zašto. "Ponuđen je reprogram ali je zapravo problem ležao u tome što, kada se prenesu ti predmeti od pre 15 ili 20 godina, kamate padaju na leđa potrošača", dodaje Ristić.OTPISIVANJE KAMATADug kako objašnjava treba da se plati, ali su kamate koje su nastale krivicom sudova treba da se otpišu, jer se u suprotnom sudovi kako napominje "izlažu nekim neprijatnim opasnostima da ljudi zatraže svoje pravo po pitanju kršenja prava na suđenje u razumnom roku"."Ne može da se dešava da neko ne radi 10 ili 15  godina, pa da onda samo slegne ramenima i nekom drugom prebaci vruć krompir. Meni je to zapravo crvena lampica koja onako već duže vreme bljesne", kaže pravnik "Efektive". Prema njegovim rečima, o "milionima" nerešenih sudskih predmeta koji su se nagomilali iz raznih razloga govori se i uvek kada se dolazi do izmena Zakon o izvršenju i obezbeđenju.Kako su prenele Večernje novosti i neki izvršitelji smatraju da bi otpis kamata građanima mogao da bude doboro rešenje za rešavanje zaostalih predmeta čiji broj, kako se napominje ide i do jednog miliona.Čedomir Savković

Izdanja

Broj 113, Septembar 2024.

Broj 113

Septembar 2024.
Broj 112, Jul 2024.

Broj 112

Jul 2024.
Broj 111, Jun 2024.

Broj 111

Jun 2024.
Broj 110, Maj 2024.

Broj 110

Maj 2024.
Broj 109, April 2024.

Broj 109

April 2024.
Broj 108, Mart 2024.

Broj 108

Mart 2024.
Broj 107, Januar 2024.

Broj 107

Januar 2024.
Broj 106, Decembar 2023.

Broj 106

Decembar 2023.
Broj 105, Novembar 2023.

Broj 105

Novembar 2023.