Broj 114, Oktobar 2024.
Broj 114, Oktobar 2024. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
Pretplata 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

Vlada predložila zajam za navodnjavanje od 15 miliona evra

Vlada Srbije predložila je Narodnoj skupštini zakon o zajmu vrednom 15 miliona evra koji namerava da uzme kod Evropske banke za obnovu i razvoj. Cilj uzimanja zajma koji bi se otplaćivao do 2034. godine je izgradnja infrastruture za navodnjavanje u opštinama Svilajnac i Negotin.Zajam će kako se naglašava ubrzati i prelaz ka otvorenim, tržišno orijentisanim privredama i da se promoviše privatna i preduzetnička inicijativa.Projekat će sprovoditi Javno vodoprivredno preduzeće Srbijavode, uz finansijsku podršku države, opština i u uz učešće Ministarstva poljoprivrede.Dodaje se da Evropska banka za obnovu i razvoj priprema i tehničku pomoć u vidu bespovratnih sredstava, u iznosu od 1.200.000 evra sa ciljem da Srbiji pomogne i u pripremi Strategije za navodnjavanje. SRBIJA NAVODNJAVA MANJE OD DVA ODSTO POLJOPRIVREDNOG ZEMLJIŠTA FINANSIJSKI USLOVI ZAJMAMinimalni iznos za povlačenje zajma je 50.000 evra, minimalni iznos prevremenog plaćanja milion evra i isto toliko je minimalni iznos koji se u okviru povlačenja zajma može otkazati. Dodaje se da su datumi za plaćanje kamate 25. april i 25. oktobar svake godine, kao i da je Srbija dužna da zakon otplati u 24 jednake rate. Prvi datum otplate je 25. april 2023. godine, a poslednji 25. oktobar 2034. godine.Napominje se da je krajnji datum raspoloživosti zajma 22. decembar 2022. godine ili kasniji datum koji banka može po svom nahođenju da odredi i saopšti zajmoprimcu. Stopa provizije na nepovučeni deo zajma iznosi 0,5% na godišnjem nivou.Zajam kako se napominje podleže varijabilnoj kamatnoj stopi, a zajmoprimac može odabrati i plaćanje po Fiksnoj kamatnoj stopi. Mišljenje o projektima koji će se finansirati iz ovog zajma u ime svake opštine u kojoj će se graditi struktura za navodnjavanje izdaje oravna služba određene lokalne samouprave, dok mišljenje u ime korisnika zajma, Republike Srbije daje Ministarstvo pravde.Svrha projekta je kako se precizira pomoć u izgradnji i rekonstrukciji osnovne infrastrukture za navodnjavanje u Svilajncu i Negotinu i pružanje podrške u sprovođenju projekta i nadzoru građevinskih radova.Projekat se sastoji iz građevinskih radova, angažovanja konsultanata za njegovo sprovođenje i očekuje se da bude završen poslednjg dana 2022. godine.

Srbija

Tri četvrtine potrošnje najsiromašnijih u Srbiji odlazi na osnovne potrebe

Najsiromašnija domaćinstva u Srbiji nešto više od polovine svojih prihoda, odnosno 51,4 odsto troše na hranu i bezalkoholna pića, dok 15,9 odsto odlazi na stanovanje i komunalije, a 3,6 odsto na transport, pokazuje anketa Republičkog zavoda za statistiku o potrošnji stanovništva za 2019. godinu.To znači da za podmirivanje najosnovnijih potreba ova siromašnija domaćinstva odvajaju gotovo tri četvrtine svih raspoloživih prihoda.Pored toga, podaci pokazuju da se 4,1 odsto troši na duvan i alkoholna pića, dok svega 0,4 odsto odlazi na obrazovanje, a 4,4 odsto na zdravstvo.Na odeću i obuću siromašnija domaćinstva troše svega 2,4 odsto svojih prihoda.Kada se govori o svim domaćinstvima u Srbiji, ponovo se najviše troši na hranu i bezalkoholna pića, 34,2 odsto, na stanovanje 16,7 odsto, zatim na prevoz 9,3 odsto. Najviše njih živi u dvosobnim stanovima i to 40,3 odsto, trosobnim 26,6 odsto, četvorosobnim 18,6 procenata i u jednosobnim 12,7 odsto.Stanove u najvećem broju slučajeva, tačnije 55,96 odsto, greju na čvrsto gorivo, dok centralno grejanje ima svega petina domaćinstava, tačnije 20,6 odsto.Anekta pokazuje da je telefon imalo 90,8 odsto domaćinstava, personalni računar ili laptop 56,9 odsto, kola 51,9 odsto, klima uređaj 37,9 odsto, a mašinu za pranje sudova 19,2 odsto.U anketi su učestvovala 6354 domaćinstava a njome se, osim o potrošnji, prikupljaju i podaci o životnom standardu, odnosno uslovima stanovanja i snabdevenosti trajnim dobrima.

Srbija

Mladi iz Srbije odlaze zbog ekonomske situacije, vraćaju se zbog nostalgije

Starosna grupa koja se najčešće odlučuje za mogućnost privremenog boravka u inostranstvu su mladi između 20 i 30 godina i to najviše zbog očekivanog kvaliteta života u inostranstvu, socijalne sigurnosti, uslova rada i mogućnost karijernog napredovanja, pokazuje istraživanje Srpske asocijacije menadžera.Kad je reč o povratku, oko 30 odsto ispitanih kao najčešće motive za povratak iz inostranstva navodi porodičnu situaciju i nostalgiju, dok se kao dodatni razlozi izdvajaju stečena finansijska sigurnost, ponuđeni posao u Srbiji i želja da se doprinesu razvoju zemlje i društva.„Jedino zajednički – kompanije, fakulteti, država - možemo da kreiramo ambijent koji stimuliše mlade da ostanu u Srbiji ili da se nakon studiranja i rada u inostranstvu vrate. Trajni odlazak mladih iz zemlje ne predstavlja samo nedostatak za privredu, već pre svega za društvo u celini", izjavila je Jelena Bulatović, izvršna direktorka Srpske asocijacije menadžera.Bulatović je dodala da su mogućnost za profesionalni razvoj i napredovanje u karijeri posebno važni za mlade ljude, a čak 65 odsto ispitanika već ima programe za mlade talente i nude različite mogućnosti ne samo za razvoj karijere, već i rad u multinacionalnim timovima, mogućnost privremenog rada u inostranstvu u okviru kompanjie, kao i rada na aktraktivnim projektima.Najviše kadrova nedostaje u zanimanjima u domenu IT-ja, posebno data analitičara i sličnih zanimanja,  ali nedostaje i prodavaca, komercijalista, vozača, magacionera, vozača viljuškara, kao i kadrova za različita zanimanja u poljoprivredi i građevinarstvu.Podaci Evropskog statističkog zavoda pokazuju da Srbiju mesečno napusti više od 4.000 ljudi, a godišnje 51.000, uglavnom mladih ljudi.Od kada je Vlada krajem februara usvojila Strategiju o ekonomskim migracijama za period od 2021. do 2027. o toj temi se nije mnogo razgovaralo, a akcioni plan koji je bio sledeći na spisku aktivnosti još nije napravljen, pisao je Danas.Osnovna ideja je bila napraviti strategiju kojom bi se, pre svih mladi i obrazovani zadržali u Srbiji. Da nikakvih dešavanja od usvajanja Strategije nije bilo potvrđuju i u UGS Nezavisnost.„Nikakvih novih aktivnosti nije bilo, ne znamo šta će biti sa dolaskom nove ministarke, videćemo“, kaže Tomislav Živanović, iz UGS Nezavisnost za Danas.Poslodavci najčešće do novih kadrova dolaze putem preporuka svojih zaposlenih i preko portala za zapošljavanje. Dosta su efikasni i oglasi na društvenim mrežama, dok najređe kompanije do kadrova dolaze kroz Nacionalnu službu za zapošljavanje.U cilju prevazilaženja nedostatka adekvatne radne snage na tržištu, kompanije prilagođavaju svoje poslovanje tako što intenziviraju saradnju sa fakultetima (40 odsta ispitanika), zatim kroz automatizaciju procesa, uvođenjem novih tehnologija, dislociranjem proizvodnih lokacija. Samo 10 odsto ispitanika se za sada odlučuje na „uvoz“ radne snageMenadžeri su istakli da bi određeni potezi države mogli da utiču na veće zapošljavanje u kompanijama -  od izjednačavanja direktnih davanja i subvencija domaćim i stranim kompanijama, besplatnih obuka, smanjenja poreza i doprinosa, kao i stipendiranja studenata, odnosno posebnog načina oporezivanja za studente na praksi.Takođe se ističe i da bi subvencije za zajedničke inicijative sa fakultetima i programi karijernog razvoja za mlade, kao i vremenski ograničeno ukidanje poreza i doprinosa za zaposlene koji dobijaju prvi posao moglo da doprinese porastu zapošljavanja kvalitetnog kadra.

Srbija

Er Srbija smanjuje broj zaposlenih i njihove plate

Er Srbija nudi program dobrovoljnog odlaska uz otpremnine u pokušaju da smanji nekih 300 radnih mesta zbog posledica pandemije, piše portal exyuaviation.Zaposleni su takođe obavešteni da će im se zarade smanjivati počev od decembra 2020. do marta 2021. Iznos smanjenja zavisiće od platnog razreda zaposlenih.Kompanija je prošle nedelje obavestila svoje osoblje da je smanjila troškove tokom poslednjih osam meseci kako bi ublažila efekte pandemije, ali da više nije u stanju da se nosi sa tako visokim troškovima, što je rezultiralo dobrovoljnim otkazima i smanjenjem plata.Er Srbija je još u martu obustavila sva nova zapošljavanja.Tokom proteklih nekoliko meseci, Er Srbija je smanjila broj letova i pregovarala o uslovima zakupa svojih aviona, gde se troškovi zakupa računaju na osnovu broja sati korišćenja aviona, a ne na osnovu fiksne stope.Kompanija je smanjila aerodromske takse na odabranom broju odredišta i uspela je da odloži plaćanja poreza za vazdušnu plovidbu do 2021. godine.Još u martu pokrenula je program pod nazivom „Deliver“ (Dostaviti), čiji je cilj smanjenje kapitalnih investicija i usluga koje nisu od vitalnog značaja za kompaniju. Dalje, koristila je suspenziju slot pravila u Evropi i Sjedinjenim Američkim Državama, kao i na njihovim primarnim tržištima, da bi obezbedila iste slotove za 2021. godinu.Srpski prevoznik je obezbedio kreditne linije kod komercijalnih banaka do 31. decembra i odložio zahteve depozita sa nekoliko aerodroma.Er Srbija će rebalansom budžeta dobiti pomoć države i mada iznos nije precizno prikazan u proračunu, procena Fiskalnog saveta je da će to biti oko 150 miliona evra koliko je otprilike potrebno da se pokriju krediti koji kompaniji dospevaju ove i naredne godine kao i gubitak koji se očekuje da će kompanija napraviti u uslovima pandemije i nezapamćene krize za avio-saobraćaj, pisao je list Danas.Situacija na tržištu i dalje je nestabilna, jer mnoga ograničenja putovanja nastavljaju da smanjuju potražnju. Kao rezultat toga, Er Srbija je prepolovila broj dostupnih ruta.

Srbija

Država će ubuduće poreska dugovanja namirivati i imovinom

Izmene Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, koji se trenutno nalazi u skupštinskoj proceduri, dužnici će svoje obaveze, ukoliko one premašuju 50 miliona dinara, moći će da namire i davanjem imovine. Kako i pod kojim uslovima, Vlada Srbije će tek definisati, pišu Večernje novosti.Građani će svoje poreze moći da namire samo u slučajevima u kojima država proceni da za to ima interesa."Namera je, verovatno, da se olakša naplata poredeskih obaveza od velikih dužnika, tako da se izmirenje može vršiti preuzimanjem njegove imovine. Ovako bi se skratio postupak namirenja obaveza, izbegli dugotrajni procesi prinudne naplate i prodaje imovine", kazao je član UO Udruženja poreskih savetnika Aleksandar Vasić.Večernje novosti ocenjuju i da prema "ustaljenoj, lošoj praksi", veoma važne odredbe ostaju nejasne u zakonu, a ovlašćenja se prenose na Vladu Srbije, iako u postupku javne rasprave o predlozima za izmenu zakona "nije dat bar okvir u kom će ta pitanja biti uređena podzakonskim aktima".U predlogu se navodi da se za dan namirenja poreske obaveze putem davanja umesto plaćanja smatra dan overe sporazuma kojim je realizovan akt Vlade o prenosu imovine u svojinu Republike.

Srbija

Stranih investicija u Srbiji tokom prvih osam meseci manje za petinu

Za prvih osam meseci priliv stranih direktnih investicija u Srbiji iznosio je 1,6 milijardi dolara što je dvadesetak odsto manje nego u istom periodu prošle godine, koja je inače bila rekordna sa 4,3 milijarde dolara, piše list Danas.Prema predviđanjima predsednika Srbije Aleksandra Vučića, ukupni prilivi iznosiće do dve milijarde evra do kraja godine.Prema podacima UNCTAD-a pandemija je u velikoj meri pogodila tokove investicija na globalnom nivou, pa je prema podacima za prvu polovinu godine njihov iznos smanjen za čak 49 odsto u odnosu na prethodnu godinu.Izvoz je u prvih osam meseci manji za šest odsto u odnosu na prošlu godinu.Nedavnim rebalansom budžeta za ovu godinu povećana su izdvajanja za subvencije investitorima za 50 miliona dinara na ukupno 9,8 milijardi dinara, odnosno oko 83 miliona evra.Iako trenutna situacija deluje nepovoljno za investiranje profesor na Ekonomskog fakultetu Ljubodrag Savić ističe da je sve pitanje procene i isplativosti.„Ako nekom date dovoljno podsticaja koji će mu omogućiti zaradu on će doći. Nije problem nedostatak sredstava ili investitora, problem je rizik. Međutim, kada imate dogovor sa vladom neke zemlje onda je i rizik manji, jer možete očekivati pomoć ako stvari krenu loše“, rekao je Savić za Danas.Savić je dodao da se Srbija pokazala kao kredibilna u ispunjavanju obaveza prema investitorima.Ivan Nikolić, direktor istraživanja na Ekonomskom institutu smatra da, iako će zbog izazovnih uslova za investiranje, posebno u Evropi, moći da se održi visok nivo priliva stranih direktnih investicija od pet do sedam odsto BDP-a.„Gledano sa platnobilansnog aspekta, ukoliko se projektuje manji izvoz, onda je najbolje rešenje da se manji prihodi nadomeste stranim direktnim investicijama. Iako je smanjen nivo investicija ove godine one i dalje pokrivaju deficit tekućeg računa“, kazao je Nikolić.Nikolić je dodao da svaka podrška, a pogotovo kvalitetnijim investicijama sa višim nivoom vrednosti je opravdana i da investicije treba privlačiti.U prvih šest meseci ove godine, prema podacima Razvojne agencije Srbije zaključeno je 19 ugovora sa stranim investitorima vrednih 1,1 milijardi evra.

Srbija

CINS: Let koji je ugrozio beloglave supove možda nije bio prijavljen

Ni nakon inspekcijskog nadzora Direktorat civilnog vazduhoplovstva nije utvrdio ko je 24. jula helikopterom leteo iznad Specijalnog rezervata prirode Uvac i ugrozio mladunce beloglavog supa, piše CINS. Sa druge strane, kako se dodaje u Direktoratu i Kontroli letenja nisu isključili mogućnost da taj let možda nije bio ni prijavljen.Helikopter je krajem jula je preletao iznad Specijalnog rezervata prirode Uvac (SRP Uvac) i uznemirio mladunce beloglavog supa, pa je njih sedam ispalo iz svojih gnezda. Dva meseca nakon tog događaja nije bilo poznato ko je tada leteo iznad Uvca, a pitanje je i da li će nadležne sužbe uopšte moći da utvrde ko je upravljao letelicom.„Uzimajući u obzir i mogućnost da se niski let iznad SRP Uvac mogao odvijati i od strane pilota koji nije podneo plan letenja ili nije pilot civilnog vazduhoplova (hipotetički može biti i pilot vojnog vazduhoplova, prim.nov), nije bilo moguće izvršiti identifikaciju vazduhoplova i utvrditi identitet pilota koji su prekršili pravila letenja i time ugrozili staništa zaštićenih životinjskih vrsta“, piše u odgovoru Direktorata civilnog vazduhoplovstva.HRONIKA DOGAĐAJANakon što im je SRP Uvac 4. avgusta prijavio slučaj, Direktorat civilnog vazduhoplovstva je započeo vanredni inspekcijski nadzor, navodi se u odgovoru te agencije.  Dostavljena im je izjava rukovodioca čuvarske službe rezervata u kojoj je stajalo da se let helikoptera dogodio 24. jula posle 18 časova. Inspektori Direktorata su od Kontrole letenja Srbije i Crne Gore (SMATSA) tražili sve neophodne podatke, a uzete su i izjave od kontrolora letenja i pilota helikoptera čije su rute letenja bile najbliže SRP Uvac.Ipak, kako navode iz Direktorata, na osnovu raspoloživih podataka nije bilo moguće utvrditi koji vazduhoplov je u navedeno vreme nisko leteo iznad SRP Uvac.CINS inače tvrdi da je pokušao da dobije više podataka o tom slučaju i od Kontrole letenja Srbije i Crne Gore SMATSA-e kao i da su oni odgovorili da je na dan spornog leta iz okoline Beograda u pravcu jugozapadne Srbije poletela dva helikoptera.„Uvidom u planove leta za ova dva helikoptera utvrđeno je da nijedna od njihovih ruta ne prolazi kroz Specijalni rezervat prirode Uvac“, navodi se u odgovoru SMATSA-e.SREĆAN EPILOG DRAME BELOGLAVIH SUPOVA: DVE OPORAVLJENJE ŽENKE USPEŠNO POLETELE, TREĆI SE JOŠ OPORAVLJA Oni takođe u odgovoru ističu da ne isključuju mogućnost da je neko bez obaveštavanja Kontrole letenja i bez podnetog plana leta leteo u rejonu rezervata Uvac, na visinama ispod kojih ne postoji prekrivanje radarima SMATSA-e.Prelet preko Uvca i ugrožavanje beloglavih supova izazvalo je veliku pažnju u javnosti pa je krajem oktobra doneta, a početkom novembra i stupila na snagu, Naredba o određivanju uslovno zabranjenih zona letenja iznad Uvca, Trešnjice i Mileševke, staništa beloglavih supova. KONTROLA LETENJA NIJE DALA PODATKECINS dodaje i da se Kontrola letenja SMATSA na početku odgovora na njihova pitanja ogradila da nije u obavezi da podatke o pruženim uslugama u vazdušnoj plovidbi čuva duže od 30 dana od dana kada je usluga pružena. Međutim, rekli su da je u periodu od 20. jula do 4. avgusta ove godine podneto više planova leta u rejonu rezervata Uvac. Ipak, SMATSA podatke o kome se radi nije dostavila zbog čega je CINS uložio žalbu Povereniku za informacije od javnog značaja.

Srbija

Ofinger.rs: Startap koji želi da produži rok trajanja garderobe

Ofinger.rs biće sajt za kupovinu, prodaju, razmenu i iznajmljivanje garderobe, obuće, nakita i drugih aksesoara na kojem će korisnici moći da naprave besplatan profil i virutelni garderober, a zatim kroz interakciju sa ostalim korisnicima sakupljaće bodove koje će moći da koriste za usluge produžavanja roka trajanja robe, kao što su krojači, obućari ili hemijsko čišćenje.U razgovoru za Novu ekonomiju, Marija Stojanović i Milena Petrović, inicijatorke startapa, objasnile su da je njihov cilj bio stvaranje kružne ekonomije koja će imati pozitivne ekološke uticaje.„Tekstilna industrija jedan je od najvećih zagađivača na planeti. Nama je cilj da skinemo tabu sa polovne garderobe, jer je masovna proizvodnja nešto što ne podstiče kvalitet, već konzumerizam“, započele su razgovor sagovornice Nove ekonomije.„Ofinger.rs biće specijalizovan sajt koji se bavi isključivo garderobom, obućom i aksesoarima i biće prilagođen korisnicima za što lakše korišćenje“, dodaju one.Ideja je, kako sagovornice objašnjavaju, da se stvori mesto gde će garderoba kružiti koliko god bude mogla, kako bi se smanjilo bacanje robe i zagađivanje okoline. „Greenwashing“ kampanje postaju sve veći problemMarija i Milena istakle su ekomanipulaciju, odnosno „greenwashing“ kampanje kao jedan od većih problema sa kojima se susreće ekologija.Termin „greenwashing“ ili eko-manipulacija koristi se za prakse kompanija ili organizacija koje više novčanih sredstava i vremena utroše na ubeđivanje javnosti da su ekološki nastrojene, kroz reklamne i marketinške kampanje, nego na sprovođenje aktivnosti za smanjenje negativnog uticaja po životnu sredinu u okviru svog poslovanja. „Kompanije se sve više farbaju u zelenu boju, koja često simboliše očuvanje prirode, iako u realnosti to nije slučaj“, kažu one.Oko 150 tona tekstilnog otpada svakog dana završi na deponijama u Srbiji, čemu najviše doprinose veliki proizvođači tekstila.Prema istraživanju o životnom ciklusu odevnih predmeta u Srbiji, koje je sproveo Centar za unapređenje životne sredine, javnost u Srbiji nije dovoljno upućena u sve ono što modna industrija nosi sa sobom, poput toga da je za proizvodnju jedne majice potrebno 2.700 litara vode, a za jedan par farmerki 10.000 litara.Gotovo polovina građana Srbije upoznata je sa nepovoljnim uslovima u kojima se proizvodi odeća, ali tek svaki treći ispitanik ima određeni uvid u energetsku rasipnost modne industrije.Svake godine u Srbiji se proda više od 80.000 tona odeće ili gotovo 12 kilograma po osobi, pokazalo je istraživanje.Startap je nedavno osvojio Social Impact Award i trenutno je u fazi razvoja i traži programere za rad na sajtu.Nikola Momčilović

Srbija

Nove mere, prodavnice i ugostiteljski objekti rade do 21 sat

Vlada Srbije donela je odluku da se od utorka ograniči radno vreme većine objekata do 21 čas. Većina objekata će raditi do 21 čas, a izuzetak su benzinske pumpe i apoteke. Prodavnice, tržni centri i ugostiteljski objekti neće raditi od 21 do 5 sati ujutru sledečeg dana, a u tom periodu će biće moguća samo dostava hrane. Škole za sada nastavljaju da rade normalno, navela je premijerka Ana Brnabić na konferencij za štampu danas i dodala da se razmišlja o obaveznom uvođenju nošenja maski na otvorenom. Ona je navela da oni koji rade treću smenu u privredi, takođe nastavljaju da rade normalno, kao i da je zabrana kretanja sledeća mera ukoliko se ne popravi situacija, ali da Vlada nije za takvu meru, koja će se doneti ukoliko bude neophodno. Nove mere počinju da se primenjuju od utorka 17. decembra, a trajaće narednih 15 dana, do 1. decembra.  

Srbija

Građani do 28. novembra mogu da predlažu stavke u budžetu Grada Beograda

Građani Beograda će moći od do 28. novembra da glasaju, daju svoje predloge i tako učestvuju u kreiranju budžeta grada za 2021. godinu, javlja portal Beoinfo.Glavni grad je time postao prva lokalna samouprava u Srbiji koja je nacrt budžeta, koji se nalazi na sajtu Skupštine grada, stavila na glasanje građanima.Na zvaničnom sajtu građani će putem formulara moći da upišu svoje predloge i navedu šta oni smatraju da je važno da se uradi za njih.Zatim će narednih sedam dana predlozi biti razmatrani, objaviće se koji su predlozi prihvaćeni, a nacrt budžeta početkom decembra naći će se pred gradskim odbornicima.Predlozi građana koji su prihvaćeni biće objavljeni i oni će tačno znati koliko su uticali na ovaj budžet. "Građani će na ovaj način moći da predlože nove parkove, vrtiće ili škole, domove zdravlja, dečja igrališta, kao i sve ono što misle da je važno da se uradi u njihovom kraju. Neki predlozi će se odmah uvrstiti u budžet, neki će biti stavljeni u plan za projektovanje kako bi se realizovali u budućnosti, a oni predlozi za koje Grad Beograd nije nadležan biće prosleđeni drugim institucijama", navodi se u saopštenju. 

Srbija

Antić novi direktor „Koridora Srbije“, Babić smenjen

Vlada Srbije je na lični zahtev razrešila vršioca dužnosti direktora "Koridora Srbije", navodi se u Službenom glasniku.Na tu v.d. funkciju na sednici Vlade Srbije izabran je Aleksandar Antić, funkcioner Socijalističke partije Srbije, koji je u prethodnoj sazivu bio ministar energetike.Rešenje o njegovom postavljenju na direktorsku poziciju takođe je objavljeno u Službenom glasniku.Babić je na funkciji v.d. direktora bio pune tri godine, iako Zakon o javnim preduzećima predviđa da u statusu vršioca dužnosti neko može da ostane najduže godinu dana, podseća Nova.rs.

Srbija

Na Kopaoniku niče valjkasta vikendica

Valjkasta vikendica je osmišljena sa ciljem da može da se sagradi od materijala koji su dostupni na lokalnom stovarištu, a u vreme kada je potražnja za vikendicama sve veća i cena je pristupačna, piše Gradnja.rs.U osmišljavanju porodičnih kuća i vikendica uglavnom preovladavaju motivi tradicionalne arhitekture i kuće sa dvovodnim krovom, a smelih iskoraka kako se dodaje uglavnom nema.„Jedini decidni zahtev klijenta na samom početku bio je da objekat bude projektovan u sistemu geodezijske kupole. Nakon analiza lokacije, uspeli smo da prepoznamo šta je to što je klijentu kod kupole bilo interesantno i da to pretočimo u cilindričnu formu objekta“, kaže Nikola Stevanović iz Studija Metar.Ovaj ekscentrični zahtev opredelio je arhitekturu vikendice na Kopaoniku u svakom smislu i pogledu – od gabarita, do detalja i materijalizacije fasade.Foto: Uz dozvolu Gradnja.rsPOSEBNI ZAHTEVISpecifičnost objekta se ogleda u originalnoj formi gornje smeštajne jedinice. S druge strane, vikendica je značajno manjeg volumena od maksimuma koji lokacijski uslovi to dozvoljavaju. Ta jedinica za odmor i rekreaciju ima 120 m2 površine, mada na pogled deluje kao značajno manji objekat. „Ono što čini okosnicu projektnog zadatka je da objekat mora u što većoj meri da koristi lokalne materijale da ispunjava programske zahteve i da je nenametljiv ako ga posmatramo sa prilazne saobraćajnice“, objašnjava Nikola. Upravo ta nenametljivost došla je iz potrebe da se okruženje uvaži, da se objektom u što manjoj meri remeti vizura planine.MONTAŽNA NADOGRADNJA„Kroz razvoj projektnog zadatka došli smo do toga da treba projektovati objekat koji sadrži dve nezavisne celine predviđene za privremeni boravak. To je i ispunjeno razdvajanjem po vertikali i uvođenjem stepeništa po obodu objekta”, dodaje arhitekta Stevanović. Prizemlje se sastoji od drvenog skeletnog sistema, dok je ispuna od kamene vune koja ima ulogu termičke i zvučne izolacije. U prizemnom delu predviđena je terasa, tri prostorije za boravak, ali i parking na otvorenom za dva automobila. S druge strane, suteren je prostraniji i sa značajno boljom organizacijom, bolje dimenzionisanim sobama i većim prozorskim otvorima. Korisnicima su na raspolaganju dve spavaće sobe, dnevni boravak sa kuhinjom, prostrano kupatilo, ostava i terasa sa usmerenim pogledom na predeo.Izgradnja jedne “valjkaste” vikendice košta oko 500 evra po jednom kvadratu.

Srbija

Bivša fabrika tekstila u Užicu postaje stambeno-poslovni kompleks

Od stare užičke tekstilne fabrike "Cveta Dabić" koja je nekada zapošljavala  tri hiljade radnika ostao je samo visoki dimnjak koji će biti srušen do kraja godine, a investitor preduzeće MPP "Jedinstvo" iz Sevojna radi na dokumentaciji za novu stambeno-poslovnu zgradu koja će se tu uskoro graditi.Prostor nekadašnje fabrike u centru Užica ima površinu od oko jednog hekatara i planom je predviđeno da se tu izgradi stambeno-poslovni objekat sa galerijom. Često se navodi i dobra lokacija koja je uz samu gradsku plažu, a grad Užice objavio je na svom sajtu javnu prezentaciju urbanističkog projekta te zgrade, koju je stručno obradio AG biro Užice.Novi objekat trebalo bi da ima površinu od 9.897 kvadrata i kako se navodi pet spratova i galeriju, kao i garažu sa 96 parking mesta. U prizemlju je planiran prostor za 12 lokala, a zgrada će imati 90 stambenih jedinica.Rok za planirani završetak radova je avgust 2021. godine, a javna prezentacija novog objekta je završena 5. novembra.Bivša fabrika je počela rad kao Tkačka radionica, simbolično u godini koja je označavala ulazak u dvadeseti vek, 1901. kada je u Užicu počela da radi i prva hidrocentrala na Teslinim principima.Posle Drugog svetskog rata fabrika dobija ime po narodnoj heroini i njenoj bivšoj radnici Cveti Dabić, koja je kao član KPJ streljana u logoru "Banjica" u Beogradu. Cveta Dabić je inače sa svojih 13 godina pronašla posao u staroj tkačnici.Foto: Aleksandar TošićŠTA KAŽU NEKADAŠNJI RADNICI?Sedamdesetih i osamdesetih godina u fabrici je bilo oko 3.000 zaposlenih, ali kako napominju bivši radnici tu treba brojati i ljude koji su radili u OUR-u iz Arilju gde se radilo savremenijom tehnologijom."U Arilju je bila pletionica za trikotažu i konfekciju, dok je Užicu je bila predionica i priprema za tkanje", objašnjava za Novu ekonomiju Olivera Beganović-Rogić, nekadašnji tekstilni inženjer "Cvete Dabić".Prema njenim rečima, u okviru cele fabrike neki objekti su dograđivani i oni su mogli da se sruše, ali najstariji deo fabrike gde su se nalazile stare mašine za tkanje koje su počele da rade na struju 1901. godine mogao je da se sačuva."Deo je mogao da ostane kao tip muzeja, tkačka radionica je bila raritet, sve ostalo je moglo da se sruši, onaj deo gde su razboji radili na struju. To je velika šteta", objašnjava sagovornica Nove ekonomije.Dodaje i da je odmah nakon diplome na Tehnološko-metalurškom fakultetu u Beogradu decembra 1979. počela da radi u toj desetak dana kasnije, odmah posle novogodišnjih praznika."Prethodno je “Cveta Dabić” meni i jednoj koleginici davala stipendiju, nakon druge godine Tehlnološko-metalurškog fakulteta, kada smo izabrale tekstilni smer i to je trajalo tri godine", kaže Olivera.Ipak podseća i da su u nekadašnjem tekstilnom gigantu “glavnu reč” vodili majstori i da se inženjeri nisu mnogo pitali za ključne stvari u poslovanju. Foto: Aleksandar TošićTRANZICIJSKA SUDBINAFabrika koja je proizvodila odlične peškire, bademantile, pokrivače poznate širom nekadašnje Jugoslavije zbog lošeg poslovanja i propadanja tokom devedesetih, 2006. godine je otišla u stečaj. "Froteks", kako joj je bio poslednji naziv je posle stečaja i neuspele reorganizacije, bankrotirao, a celokupna imovina preduzeća ponuđena je na prodaju sa ciljem da se namire poverioci, radnici njih 180 su otišli na biro, a dug je dostigao 290 miliona dinara.Po sprovedenom procesu privatitzacije, vlasnik nekadašnjih tkačkih pogona postaje firma MPP Jedinstvo iz Užica. Danas su od fabrike ostale i stare spomen ploče posvećene radnicima koji su izginuli u Drugom svetskom ratu, tabla posvećena jedinici 1300 kaplara i ona na kojoj piše da je fabrika 1950. godine predata radnicima na upravljanje. One se čuvaju u muzeju i biće ponovo vraćene na mesto koje im pripada, kada se za to ispune uslovi.Čedomir Savković

Srbija

Striming servisi: Spas ili propast za muzičku industriju?

Poboljšanjem interneta poslednjih godina, striming je postao dominantni oblik distribucije multimedijskog sadržaja, a u razgovoru za Biznis.rs Ognjen Uzelac, jedini registrovani sudski veštak specijalizovan za diskografiju i medijator za sporove u oblasti autorskog i srodnih prava u srpskoj muzičkoj industriji rekao je da smatra da će striming usluga vremenom doneti dobre promene.„Ne slažem se sa čestim viđenjem da besplatno postavljanje autorske muzike na internet nije opravdano iz tržišne perspektive. Naprotiv, to je sasvim legitiman marketinški potez“, rekao je Uzelac.Dodao je da pojedina istraživanja pokazuju da u muzičkoj industriji postoji približno 40 različitih izvora prihoda, pa muzičari često ostvaruju veće prihode po drugim osnovama.Najpopularnije globalne platforme za preuzimanje muzičkog sadržaja su Jutjub i Spotifaj (Youtube i Spotify), za koje je poznato da obračunavaju različite koeficijente za ostvaren broj pregleda u odnosu na veličinu tržišta sa koga su ti pregledi ostvareni.Uzelac smatra da su njihovi tržišni mehanizmi veoma logično i precizno ustanovljeni, jer direktno preslikavaju ponudu i potražnju za reklamnim prostorom.U periodu između 2015. i 2019. američke diskografske kuće beležile su rast zarada u proseku od 13 procenata godišnje. Prošle godine zarada od njihove prodaje nosača zvuka premašila je 11,1 milijardi dolara, ali rekordnih 80 odsto udela u tom iznosu ostvarili su prihodi od preuzimanja muzičkog sadržaja putem striming servisa.„Naravno da je višestruko vrednije tržište u SAD nego u Srbiji, ali to ne bi trebalo da sprečava domaće autore da plasiraju svoj sadržaj u razvijene zemlje“, objašnjava Uzelac.Prema njegovim rečima, problem domaće muzičke industrije nije tehnološke prirode, već upravo u nedostatku uređenih tržišnih mehanizama koji bi pravično nagradili kvalitet."Striming ponuda će vremenom doneti pozitivne promene, ali baš zato što kao tržište nastupamo mali i nerazvijeni, na kraju ćemo ostvarivati manje ukupne prihode“, zaključuje Ognjen Uzelac.

Srbija

Konkurs za Nacionalnu nagradu za društveno odgovorno poslovanje

Privredna komora Srbije dodeliće Nacionalnu nagradu za društveno odgovorno poslovanje "Đorđe Vajfert" za 2019. godinu, kompanijama koje najbolje primenjuju principe i prakse društvene odgovornosti u Srbiji.Na konkurs, koji će biti otvoren do 18. decembra ove godine, mogu da se prijave sva privredna društva koja su u svoje poslovanje ugradila principe društvene odgovornosti, brigu o zaposlenima i ljudskim pravima, zaštiti životne sredine, zajednici u kojoj posluju, tržištu i imovini.Za učešće je potrebno da, pored prijave, privredno društvo pripremi konkretan primer dobre prakse društveno odgovornog poslovanja, realizovan u prethodne dve godine.Prijave na konkurs vrše se putem OVOG LINKA.

Srbija

U Vodovodu Kruševac svaki deseti radnik ima manje škole nego što treba

U Javnom preduzeću za vodovod i kanalizacija Vodovod-Kruševac više od 10 odsto zaposlenih ima manje škole odnosno niži niži stepen stručne spreme od zahtevanog, sledi iz Izveštaja o reviziji koji je objavila Državna revizorska institucija.Od ukupno 317 zaposlenih, 36 zaposlenih na radnim mestima: vodoinstalater, vozač teretnog vozila, čitač vodomera, poslovni sekretar, referent dokumentacije i drufim, ne ispunjavaju uslove za rad na radnim mestima na koja su raspoređeni, u pogledu propisanog stepena stručne spreme, odnosno poseduju niži stepen stručne spreme od zahtevanog, što nije u skladu sa odredbama Zakona o radu Pravilnika o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji poslova, ocenio je revizor.Takođe, preduzeće je za pojedina radna mesta utvrdilo stepen stručne spreme, a nije uredilo potrebnu vrstu stručne spreme kao uslov za obavljanje određenih poslova. Pa se tako desilo da je na radnom mestu rukovodilac Službe za IT, obradu podataka i informisanje u Sektoru opštih, pravnih i ekonomskih poslova, zaposleni po zanimanju diplomirani inženjer arhitekture.Vozač, ložač, pa tek onda doktor

Izdanja

Broj 113, Septembar 2024.

Broj 113

Septembar 2024.
Broj 112, Jul 2024.

Broj 112

Jul 2024.
Broj 111, Jun 2024.

Broj 111

Jun 2024.
Broj 110, Maj 2024.

Broj 110

Maj 2024.
Broj 109, April 2024.

Broj 109

April 2024.
Broj 108, Mart 2024.

Broj 108

Mart 2024.
Broj 107, Januar 2024.

Broj 107

Januar 2024.
Broj 106, Decembar 2023.

Broj 106

Decembar 2023.
Broj 105, Novembar 2023.

Broj 105

Novembar 2023.