Srbija

Da li poslodavac mora da isplaćuje naknadu za prevoz ako radite od kuće?

Prema Zakonu o radu, poslodavci u Srbiji imaju obavezu da zaposlenima nadoknade troškove prevoza. Međutim, radnik nema pravo da dobija novac za prevoz tokom perioda rada od kuće, bez obzira da li je razlog koronavirus ili nešto drugo, prenosi portal eKapija.Kako navodi Ksenija Ivetić Marlović, advokat i stručnjak za radno pravo, Zakon o radu predviđa da zaposleni ima pravo naknadu troškova za dolazak i odlazak sa rada u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju, ako poslodavac nije obezbedio sopstveni prevoz.Poslodavac može zaposlenima da kupi i mesečnu pretplatnu kartu, obezbedi sopstveni prevoz, ili da mu nadoknađuje cenu benzina, ukoliko radnik dolazi na posao svojim automobilom, pod uslovom da je to rešeno kolektivnim ugovorom koji obično propisuje da zaposleni ima pravo na 30 odsto cene benzina po pređenom kilometru.Budući da rad na daljinu nije bio široko rasprostranjen u Srbiji pre pandemije koronavirusa, mnogi su tek nedavno upoznati sa ovakvim principom poslovanja.Ukoliko zaposleni radi od kuće, on neće imati pravo na naknadu troškova prevoza jer ne ide na rad u poslovne prostorije poslodavca, navodi Ivetić Marlović.To će biti slučaj i ako zaposleni ne dolazi na posao iz nekih drugih razloga, kao što su bolovanje ili godišnji odmor.Izmene Zakona o porezu na dohodak građana iz decembra 2019, predviđale su da naknada troškova za prevoz mora da bude dokumentovana, pa su radnici morali da imaju fiskalni račun sa kioska o uplaćenoj karti za javni prevoz ili račun za gorivo ako su dolazili na posao svojim automobilom.Međutim, Ministarstvo finansija je 3. juna ove godine donelo preporuku prema kojoj se trošak prevoza koji nije dokumentovan odgovarajućom verodostojnom računovodstvenom ispravom priznaje kao rashod u poreskom bilansu, shodno Zakonu o porezu na dobit pravnih lica.To znači da preduzeća više neće morati računima od karte u javnom saobraćaju ili goriva da pravdaju troškove prevoza radnika do posla, kako bi ostvarili pravo da ne plaćaju porez, bez obzira na to na koji način oni dolaze na posao.

Udruženje radnika na internetu pozvalo na digitalni protest

Javni poziv na solidarni digitalni protest upućen je preko fejsbuk stranice i grupe Udruženja radnika na internetu (URI), a cilj je kako se naglašava da se slanjem mejlova i telefonskim pozivima pokaže neslaganje sa, kako se navodi zastrašivanjem državnih institucija."Zajedničkom akcijom - masovnim slanjem mejlova i pozivanjem njihovih brojeva telefona pokazaćemo im koliko nas ima i da smo jednoglasni u nameri da ne pristanemo na njihovo zastrašivanje", navodi se u saopštenju.Kako se podseća Udruženje radnika na internetu prošle nedelje je predalo svoje zahteve premijerki Ani Brnabić, ministru finansija Siniši Malom i direktorki Poreske uprave Dragani Marković. Od njih se traži da zaustave trenutnu naplatu i pokretanje poreskih postupaka i započnu hitne pregovore. Udruženje podseća da su premijerka i ministar izjavljivali da su spremni za pregovore sa njima, ali da nisu odgovorili na njihove zahteve, pa je kako dodaju sada došao trenutak da čuju svakog od njih pojedinačno i da im se jasno stavi do znanja da do pregovora mora da dođe.URI: PORESKA I MINISTARSTVO NE NAMERAVAJU DA OBUSTAVE POSTUPKE PROTIV FRILENSERA Radnicima na internetu predložen je i tekst poruke koju bi mogli da pošalju:"Ja radnik na internetu, pošteno radim svoj posao i živim od toga. Ne pristajem na nerazumne namete, previsoke, nenaplative i iznenadne. Želim da živim u svojoj zemlji i uspeo sam da pronađem način da to ostvarim, radeći na internetu. Apelujem da država odmah prekine sa pretnjama i progonom desetina hiljada mojih kolega i mene. Pozivam državne organe da uvaže i prihvate moje zahteve", predlaže se u saopštenju.Među zahtevima koje će radnici na internetu uputiti državi su obustava postupaka poreske kontrole, donošenja i izvršavanja poreskih rešenja sve dok se, kako se navodi "ne uspostavi održiv, transparentan i precizan poresko-pravni okvir za radnike na internetu".Traži se i datum početka pregovora i dijaloga o pravnom statusu radnika na internetu, definisanje strukture i finansijskih stopa poreza i doprinosa.Među predloženim adresama i brojevima telefona nalaze se kontakti Kabineta predsednice Vlade Ane Brnabić, Ministarstva finansija i Poreske uprave."Pozivamo i sve organizacije, institucije, pokrete, udruženja i ostale javne aktere da podrže naš apel državi putem dopisa, mejla, istupanje u medijima ili internet objavom. Priključite se i pomognite našu borbu za pravo na dostojanstven rad i život", kažu u svom saopštenju predstavnici Udruženja radnika na internetu.

Uvoz mesa u Srbiju ponovo raste

Uvoz mesa u Srbiju ponovo raste i dobavlja se uglavnom za preradu, i to iz Evropske unije, gde su cene svinjskog mesa pale zbog afričke kuge i blokade nemačkog plasmana u Kinu, piše Politika.Prema podacima Privredne komore Srbije (PKS), ukupan izvoz mesa i mesnih prerađevina, u prvih devet meseci 2020. bio je u vrednosti 67,5 miliona evra, a uvoz 116 miliona evra. Zbog raznih okolnosti vezanih za pandemiju u istom periodu izvezli smo svega 570 tona svinjetine (ili za oko milion evra), a uvezli za 44,5 miliona evra (16.600 tona), i to najviše iz Španije, Nemačke, Holandije.Ostvaruju se prognoze analitičara da će 2020. biti godina pada svetske tražnje za mesom, a još sredinom godine procene su pokazivale da će u svetu zbog pandemije potrošnja mesa pasti za tri odsto po stanovniku.Evropska federacija proizvođača stočne hrane (FEFAC) objavila je nedavno da će smanjiti proizvodnju krmnih smeša u Evropskoj uniji za 2,2 odsto zbog širenja bolesti životinja, virusa korona i promena u potražnji za životinjskim proizvodima.To će se, kažu, dogoditi zbog pada tražnje za skupljim kategorijama mesa, pa čak i mlečnim proizvodima, jer su stočari smanjili upotrebu smeša kako bi redukovali proizvodnju mleka, ali i usporili rast i tov životinja.Zbog zatvaranja ugostiteljskih objekata pad tražnje na svetskom nivou najviše je ugrozio govedarstvo, što je slučaj i u Srbiji, i tu će smanjenje proizvodnje hrane biti 2,9 odsto. Svinjarstvo je nešto manje ugroženo jer se u ovom sektoru očekuje pad od 1,1 odsto, a uzrok smanjenja proizvodnje hrane jeste širenje afričke kuge svinja i odluke Kine da blokira uvoz svinjetine iz Nemačke.Uzgajivači predviđaju smanjenje kupovine svinjskog mesa, gomilanje zaliha i pad tražnje za životinjskom hranom. Proizvodnja hrane za živinu, posle mnogo godina rasta, smanjiće se u 2020. za 2,7 odsto, ne samo zbog kovida 19 već i usled širenje ptičjeg gripa, koji je već registrovan u 15 evropskih država.Kako je za „Politiku“ rekao Nenad Budimović, sekretar Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda u Privrednoj komori Srbije, potrošnja mesa u Srbiji se jeste smanjila, ali to još nije simptomatično. Delom je ovo i posledica smanjenog obima rada u ugostiteljstvu. Što se tiče samog stanovništva, smatra da te promene nisu toliko velike.Kako Budimović kaže, potrebno je da se maksimalno aktivira izvoz na daleka tržišta, „bez obzira koliko nam to izgleda apstraktno”.Dodaje i da treba formirati cenu polutke na liniji klanja po kvalitetu trupova, po procentu mesa jer naši privrednici često kažu da uvoze zato što nema dovoljnih količina dobre robe.

Ministarstvo trgovine traži smanjenje PDV-a za ugostitelje

Ministarka trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić saopštila je da je resorno ministarstvo pokrenulo inicijativu za smanjenje PDV-a u ugostiteljstvu, odnosno pružanju usluga ishrane, sa 20 odsto na 10 odsto."Ono što smo mi kao država uradili na samom početku pandemije jeste da smo doneli paket od četiri seta ekonomskih mera", ukazala je Matić na onlajn konferenciji “Zima 2020/2021: Kako se destinacije u regionu spremaju za sezonu”.„Uvođenje tzv. KOVID-19 PDV-a po ugledu na većinu evropskih zemalja, treba da značajno ublaži udarac koji je sektor turizma pretrpeo usled posledica pandemije, dok je jedan od predloga i da se sa Narodnom bankom Srbije razmotri mogućnost produženja moratorijuma na kredite privrednicima ovog sektora“, rekla je ministarka.Ona je istakla i da su sa ciljem ublažavanja posledica pandemije na sektor turizma na predlog resornog ministarstva usvojene izmene i dopune Pravilnika o rangiranju i obnavljanju licenci organizatora putovanja, kao i Pravilnika o garancijama putovanja i visini depozita, koji su stupili na snagu 14. novembra.„Ključne novine su uvođenje dve niže kategorije licence, sa nižim limitom pokrića garancija putovanja, a izašlo se u susret i zahtevima turističkih agencija za smanjenje depozita koji su agencije dužne da poseduje na računu poslednjeg dana u mesecu“, navela je Matić i ukazala da se novim pravilnicima daje mogućnost agencijama da promene licencu na nižu kategoriju, sa znatno nižim limitom pokrića i da tako zaključe ugovor o garanciji putovanja sa osiguravačima ili da obezbede bankarsku garanciju.Ministarka je podsetila da je usvajanjem Predloga Zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu RS, odobreno 150 miliona dinara za subvencije premija polisa osiguranja turističkim agencijama, budući da su većini turističkih agencija istekle obavezne polise osiguranja čime su dovedene u situaciju da izgube licence za rad.Direktorka Turističke organizacije Srbije Marija Labudović kazala je da je za sada napravljeno oko 30 odsto rezervacija za novogodišnje praznike, međutim iako su zimski centri spremni za turiste, pandemija će presuditi u kom pravcu će se sezona kretati.

„New Pen“ proizvodi olovke od ekoloških materijala u Smederevskoj Palanci

Neke ideje iz oblasti cirkularne ekonomije ljudima dođu na pamet spontano, a to je bio slučaj i sa idejom Dragana Markovića iz Smederevske Palanke koji proizvodi reciklirane olovke i bojice.Dragan Marković je osnivač mlade firme "New Pen" koja u proizvodnji olovaka koristi stari papir i lepak napravljen na bazi brašna. Ideja je kako objašnjava inspirisana i činjenicom da se u Srbiji niko ne bavi proizvodnjom te vrste olovaka. "Sve koje mogu da se nađu na tržištu uvezene, što iz Kine ili Nemačke. Dok smo tragali za mašinama i sirovinama na Ali expresu izašlo je rešenje o olovkama od papira", objašnjava Dragan Marković za Novu ekonomiju.Pripreme za realizaciju proizvodnje uključivale su i raspitivanje o mašinama i sirovinama koje se koriste u proizvodnji, o kojoj postoje samo neki manji klipovi ja Jutjubu. Sve to je kako kaže dugo trajalo, ali se na kraju isplatilo."Od jedne firme smo nabavili mašine posle nekoliko meseci, a u međuvremenu sam pozvao dvojicu prijatelja da mi se pridruže, jer dele isto mišljenje o ekologiji", objašnjava Dragan.Dodaje da je u početku bilo velikih problema, pa su uglavnom radili samo sa sirovinama koje skupe u samom gradu, što su brzo trošili u poizvodnji. Bilo je i problema u vezi sa sečenjem papira i pronalaženjem lepka."Nismo hteli da nam bude isti onaj koji se koristi za proizvodnju u Kini jer on nije zdrav. Znamo da deca grizu olovke kada ih koriste. Tražili smo da nam neko dostavi lepak na bazi brašna koji ispunjava sve zdravstvene sertifikate", kaže sagovornik Nove ekonomije.RECIKLAŽA TEKSTILA: (NE)DOSTIŽAN BIZNIS U SRBIJI Pronalazak pravih rešenja, dosta je olakšao posao. Nakon toga usavršavali su korišćenje lepka, jer olovke nisu smele da budu lepljive i morale su da budu dobro zalepljene. Sa druge strane, ne mogu ni sve vrste papira da se koriste u proizvodnji."Za nabavku papira našli smo nekoliko firmi koje nas snabdevaju, mi ga posle sečemo i pravimo naše olovke", dodaje Dragan Marković.On ocenjuje da je trenutna količina prozvodnja na nivou Srbije sasvim dovoljna, ali da žele i da izvoze jer je proizvod tražen u inostranstvu. Dragan objašnjava i da se jedan deo proizvodnje obavlja ručno, pa zbog toga ide sporije:"Grafit za olovke mora da se urola u novinu, mašine su poluautomatske, lepak mora da se skine ručno da se sredi olovka, sušenje traje dva dana, preostaje nam da imamo veći broj radnika i više mašina."Dnevna proizvodnja recikliranih olovaka i bojica ne ide preko osam hiljada i to ako se kada ima posla radi u dve smene dnevno. U firmi koja je osnovana 2018. godine trenutno radi troje zaposlenih. "Planirali smo da nam ova godina bude udarna za izlazak na tržište, međutim desilo se to što se desilo sa kovidom 19. Sezona školskog pribora izgleda se produžila, on se i dalje kupuje. U principu mi nismo nezadovoljni, ali može to i bolje svakako", kaže Dragan Marković.Objašnjava da firma u početku dok je osmišljavala poslovanje, nije tražila pomoć države, ali da će se potruditi da pronađu neke evropske fondove za cirkularnu ekonomiju. Napominje i da su kupce pronašli u Čaćku, Lučanima, Požegi, Užicu i Kragujevcu, ali da taj deo posla teže ide u Beogradu.Čedomir Savković

Nagrada 5.000 evra za fintech startape na finalnom takmičenju Elevator Lab Challenge-a

Raiffeisen banka i Startit pozivaju sve zainteresovane za inovativna rešenja fintech industrije da prisustvuju onlajn Elevator Lab Challenge takmičenjima, tokom kojih će najbolji fintech startapi iz regiona predstaviti svoja rešenja, navodi se u saopštenju. Lokalna finala Elevator Lab Challenge takmičenja će biti održana 20, 23. i 26. novembra. Pobednici lokalnih takmičenja će osvojiti novčanu nagradu od 5.000 € i dobiti priliku da svoje inovacije i rešenja u oblasti finansijske tehnologije predstave na velikom finalu, 7. decembra, u Zagrebu. Najbolji srpski fintech startapi će svoje proizvode pred stručnim žirijem predstaviti 23. novembra, u 16 časova, a pobednik će osim, novčane nagrade i plasmana u regionalno finale, dobiti i mogućnost za razvoj pilot projekta sa lokalnom bankom, predstavljanje na sastanku borda direktora Raiffeisen banke u Srbiji, priliku za integraciju inovacije u okviru bankarskih sistema regionalnih Raiffeisen banaka, kao i pristup mreži od 1,7 miliona klijenata.Svi zainteresovani ovo takmičenje mogu besplatno pratiti onlajn, a prijava se nalazi na linku: LINK Regionalno takmičenje Elevator Lab Challenge-a će biti održano na Gala događaju, 7. decembra u 16 časova, u sklopu Shift Money konferencije. Pobednici takmičenja iz sve tri zemlje će imati priliku da predstave svoje fintech proizvode pred publikom i da se nadmeću za nagradu od dodatnih 5.000 €. Najbolji startap u regionu će uz to dobiti i priliku da sledeće godine predstavi svoj proizvod na Međunarodnom Elevator Lab Demo Day-u, gde će biti predstavnici cele Raiffeisen Bank International Grupe.Elevator Lab Challenge sprovodi Raiffeisen banka uz podršku Startita, sa partnerima: HUB387 (Bosna i Hercegovina), HUB385 (Hrvatska) i Shift Money konferencijom. Detaljne informacije o takmičenju i nagradama možete pronaći na linku

Švajcarska kompanija podstiče žene u Srbiji da se bave programiranjem

U okviru "Nedelje obrazovanja iz računarskih nauka", 12. decembra održaće se takmičenje u programiranju pod sloganom "Online. Female. Code. Hackathon. 2020. Namics". Cilj je da se žene motivišu u bavljenji tim poslom, jer istraživanja govore da one trenutno čine svega petinu programera u celokupnom IT sektoru Srbije.Takmičenje organizuje švajcarska digitalna agencija "Namics - A Merkle Company", a namenjeno je svim ženama zainteresovanim za softversko inženjerstvo, bez obzira na prethodno programersko znanje i iskustvo. Zbog aktuelne pandemije, nadmetanje će se održati onlajn. Učesnice mogu da se prijave kao pojedinci ili timovi od tri člana, a u radu će im pomagati mentori."Takmičarke će imati 10 sati da razviju prototip rešenja i za to će moći da koriste internet i programski jezik po svojoj želji. Zadatak konkursa biće poznat dan ranije, a po završetku hakatona sva predložena rešenja ostaće u vlasništvu njihovih kreatorki", objašnjava Katarina Simić, učesnica prvog ženskog hakatona, a sada softverski inženjer u "Namicsu".Prema njenim rečima, važno je da krajnje rešenje bude upotrebljivo u stvarnom okruženju, autentično u odnosu na postojeće ideje i da sadrži makar neki deo softverskog koda. Kako se podseća, istraživanja organizacije "Girl Scouts" pokazuju da u uzrastu do 17 godina ne postoji polno zasnovana razlika u interesovanjima i sposobnostima, ali da se percepcija kasnije menja.ŽENE 45+ NISU STARE, SVI NA GUBITKU JER NE RADE "Dečaci i devojčice se u istoj meri interesuju za tehnologiju, a devojčice su čak inovativnije od dečaka. Ipak, isto istraživanje pokazuje da su dečaci samouvereniji, što se kasnije odražava na odabir zanimanja. Želimo da podstaknemo što više žena da se oprobaju u programiranju", poručuje Katarina Simić.Prema proceni Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, u srpskoj IT industriji radi između 15 i 20 odsto žena. Simićeva napominje da je slična situacija u celoj Evropi i velikim svetskim kompanijama, ali da nije stvar u statistici jer je kako dodaje dokazano "da mešoviti timovi imaju boju komunikaciju i da su inovativniji".Prijave traju do 6. decembra u ponoć, a formular i druge informacije o hakatonu dostupne su putem sledećeg linka.

Od sutra se privremeno obustavljaju 24 noćne linije gradskog prevoza

Sekretarijat za javni prevoz: Od sutra se privremeno obustavljaju 24 noćne linijeSekretarijat za javni prevoz doneo je Odluku o privremenoj obustavi rada linija u noćnom prevozu putnika od sutra uveče, odnosno od noći između 18. i 19. novembra. Odluka je doneta u skladu sa naredbom Gradskog štaba za vanredne situacije na teritoriji grada Beograda, a kojom je svim ugostiteljskim objektima, prodavnicama, trgovinskim centrima i drugim maloprodajnim objektima, pozorištima i bioskopima, priređivačima posebnih i klasičnih igara na sreću i drugim objektima zabranjen rad od 21 do 5 časova, navedeno je u saopštenju ovog sekretarijata.Privremena obustava rada će biti izvršena na 24 noćne linije koje su saobraćale od 00 do 4 sata, a to su sledeće linije:1. 47N (Trg republike – Resnik ŽS);2. 51N (Trg republike – Bele vode;3. 56N (Trg republike – Rušanj);4. 68N (Trg republike – Novi Beograd/Blok 45/);5. 202N (Trg republike – Veliko selo);6. 706N (Trg republike – Batajnica);7. 27N (Trg republike – Mirijevo 3);8. 33N (Studentski trg – Kumodraž);9. 75N (Trg republike – Bežanijska kosa);10. 15N (Trg republike – Zemun/Novi grad/);11. 26N (Dorćol – Braće Jerković);12. 101N (Trg republike – Padinska skela);13. 601N (Trg Slavija – Dobanovci);14. 29N (Studentski trg – Medaković 3);15. 301N (Trg republike – Begaljica);16. 31N (Studentski trg – Konjarnik);17. 37N (Trg republike – Kneževac);18. 308N (Slavija – Veliki Mokri Lug);19. 401N (Dorćol/Dunavska/ – Pinosava);20. 511N (Trg republike – Sremčica);21. 32N (Trg republike – Višnjica);22. 304N (Trg republike – Ritopek);23. 603N (Trg republike – Ugrinovci);24. 704N (Trg republike – Zemun polje).Po ukidanju donetih mera, prevoz na noćnim linijama će biti ponovo uspostavljen, a o čemu će Sekretarijat za javni prevoz blagovremeno informisati građane.

Izvoz na italijansko tržište pao za 25 odsto usled pandemije

Nove restriktivne mere protiv korona virusa ponovo pogađaju već nestabilne ekonomije širom Evrope, a neke od njih su značajni ekonomski partneri Srbije, piše Biznis.rs.„Uticaj zakljućavanja je već nesumnjivo negativan. Doći će do pada priliva porudžbina iz tih zemalja, a samim tim će i uposlenost proizvodnih kapaciteta biti niža, kao i obim izvoznih aktivnosti“, kaže za Biznis.rs, magistar Saša Đogović, autor publikacije „Makroekonomska kretanja u Srbiji“.Izuzetno loša epidemiološka situacija u Italiji tokom skoro tri meseca s kraja zime i negde do kraja maja ove godine imala je za posledicu oštar pad izvoza u tu zemlju.„Tako je iz Srbije na to tržište plasirano robe u vrednosti od milijardu evra u prva tri tromesečja ove godine ili za čitavih 25,7 odsto manje nego u istom vremenskom intervalu lane“, navodi Đogović.Takođe, beleži se i veoma naglašena stopa pada plasmana robe na crnogorsko tržište po stopi od 17,9 odsto. To je posledica kraha turističkog prometa u toj zemlji, koja je uglavnom bila zatvorena tokom proletnjih i većeg dela letnjih meseci, a posebno prema regionu, odakle su glavni emiteri tražnje ka crnogorskom turizmu. Ostaje nada da zatvorenost ekonomija u Evropi, a posebno nemačke, italijanske i austrijske, neće imati dugotrajnost kao s početka pandemije.„Lockdown“ za Srbiju veoma loša opcijaKako Đogović kaže epidemiološka situacija u Srbiji je jako loša, ali ponovni „lockdown“ bio bi poguban za domaću ekonomiju.Sada bi svako novo zaključavanje ekonomije, pa bilo ono i delimično, smanjivalo prihode u budžetu, a samim tim širilo budžetski deficit, koji je rebalansom predviđen na 8,8 odsto.Ekonomisti se slažu u tome da sa povećanjem zarada u javnom sektoru treba sačekati, i da bi efikasnija mera bila jednokratna nagrada za zaposlene, jer ne bi trpeo budžet.

Sindikati traže obustavu nastave, tvrde da je broj zaraženih učenika znatno veći od zvaničnog

Tri reprezentativna sindikata obrazovanja zatražili su od premijerke Ane Brnabić, ministra prosvete Branka Ružića i Kriznog štaba da obustave neposrednu nastavu zbog "alarmantne epidemiološke s...

Sve dm drogerije će raditi najkasnije do 21 čas

Kompanija dm drogerie markt prilagodila je radno vreme svojih prodajnih objekata u skladu sa odlukom Vlade Republike Srbije. Počev od utorka, 17. novembra, sve dm drogerije u Srbiji će biti otvorene najkasnije do 21 čas. Kompanija od proglašenja epidemije virusa Covid-19 u svojim drogerijama primenjuje sve preventivne mere kojima se obezbeđuje zaštita kupaca i zaposlenih. To uključuje kompletnu dezinfekciju prostora u prodajnim objektima i redovnu dezinfekciju svih površina, korpi i kolica na bazi hipohlorita, kao i nedeljnu ozonizaciju drogerija. Pored toga, na ulazu u drogerije nalazi se dezobarijera, sredstvo za dezinfekciju ruku, a kompanija je ukinula i korišćenje testera, obeležila sigurnu razdaljinu između kupaca, uvela zaštitne pregrade od pleksiglasa na kasama i postavila obaveštenja sa preporukama i merama prevencije. Zaposleni u drogerijama nose higijenske maske za lice, a kako bi se osigurale sve dodatne mere predostrožnosti, iz kompanije poručuju kupcima da je prilikom kupovine obavezno nošenje zaštitnih maski u svim objektima širom naše zemlje. Sve detalje o aktuelnom radnom vremenu možete da pronađete na zvaničnom sajtu kompanije dm.rs.Pored apoteka i supermarketa, dm drogerije su još od početka epidemije, zbog značaja proizvoda koje kompanija ima u svom asortimanu, svrstane u prioritetne prodajne objekte.

Skijališta Srbije se zadužuju za izgradnju gondole, država garantuje

Skijališta Srbije zadužiće se skoro 3,2 milijarde dinara kod UniCredit banke za izgradnju gondole Brzeće – Mali Karaman na Kopaoniku, a garant će biti država, predviđeno je predlogom zakona o davanju garanci...

Besplatan internet kurs o klimatskim promenana na srpskom jeziku

Svetska organizacija za prirodu (WWF) pripremila je internet kurs „Klimatske promene, rizici i izazovi“, koji je dostupan svima i omogućava bolje razumevanje uzroka i posledica klimatskih promena i upućuje na mere ublažavanja i prilagođavanja, saopštila je danas ta organizacija.Svetska organizacija za prirodu (WWF) u saradnji sa Nemačkim konzorcijumom za klimu i nemačkim naučnicima prilagodila je na srpski jezik. Masivni, otvoreni internet kurs (MOOC – Massive Online Internet Course) „Klimatske promene, rizici i izazovi“ namenjen je prvenstveno studentima i mladim profesionalcima, ali i svim zainteresovanim građanima.Vodeći nemački naučnici koji se bave pitanjima klime potrudili su se da objasne naučne osnove iz različitih oblasti koje su vezane za problem klimatskih promena, kao i da navedu moguća rešenja za ovaj problem. Kurs je interdisciplinaran, sledi naučna saznanja, modele istraživanja i predviđanja, ali otvara i društvena pitanja poput društveno-ekonomskih promena i politika koje tome vode. Dostupan je svim zainteresovanim, a internet veza je sve što je potrebno da se pristupi kursu.

Jutarnji list: Srbija bi mogla da ostane bez Exit festivala

Srbija bi mogla da ostane bez novosadskog Exit festivala, a neko njegovo budće izdanje moglo bi da se preseli u istarski grad Umag, ili u Crnu Goru, piše zagrebački Jutarnji list. Dodaje se da informacija nije službeno potvrđena, ali da postoje problemi u vezi sa finansiranjem poznatog festivala.Ako se informacija pokaže kao tačna, Istra bi kako piše zagrebački dnevnik iduće godine mogla da gosti Davida Getu, Solomuna, Ninu Kravic, Pola Kalkbrenera, Pola van Dajkai mnoge druge svetske zvezde, čiji su nastupi najavljeni za 2021. godinu.Podseća se i da Exit festival predstavlja jedan od najpoznatijih srpskih brendova i da je do sada Srbiji doneo 200 miliona evra. Pored Hrvatske, kao novi dom za poznati festival pominje se i Crna Gora i neke bogate arapske zemlje.EXIT I DALJE NE ODUSTAJE OD ODRŽAVANJA FESTIVALA U AVGUSTU NEDOSTATAK NOVCAJutarnji list napominje i da je do infrmacija o preseljenju došao iz "dobro upućenih izvora", a razlozi kako dodaje leže u činjenici da Srbija nije napravila plan o specijalnim paketima pomoći kojim bi podržala najugroženije grane privrede, među kojima su i muzička i festivalska industrija.One su zbog mera zaštite postale zabranjene delatnosti bez ikakvih prihoda, Srbija nije uputila dodatnu pomoć, ali je skresala uobičajena godišnja davanja projektima iz kulture i turizma, među kojima je i Exit festival.Prema raspoloživim podacima Exit-ov finansijski gubitak ove godine iznosi oko milion evra, pa bi do kraja 2020. moralo da se otpusti svih stotinu radnika koji su zaposleni tokom cele godine.Nezvanično, kako se tvrdi u tekstu Jutarnjeg, od pojedinaca iz državnog vrha Srbije, organizatori Exit festivala dobili su savet da finansijske probleme "reše otpuštanjem svih zaposlenika".Sa druge strane, pominje se i činjenica da je izostalo i sponzorstvo Telekoma Srbije, kompanije koja je u državnom vlasništvu i to sedam dana pre Life Stream izdadnja festivala, tokom kojeg su di-džej zvezde uživo nastupale na onlajn kanalima. U publici je tada bio ograničen broj ljudi, ali je broj pratilaca u svetu bio oko šest miliona.Organizacija Exit je najveći izvoznik kreativnih industrija u Srbiji i organizuje pet festivala u četiri države. Uz novosadski Exit, u Beogradu se održava No Sleep festival, u Temišvaru Revolution festival, Sea Dance u Budvi, a Sea Star u Umagu. Stabilna saradnja sa Umagom koja je počela pre tri godine, mogla bi kako se dodaje da bude razlog za prelazak Exita sa Pretovaradinske tvrđave na obale Jadranskog mora. Prednost Umaga u odnosu na Crnu Goru je i znatno bolja povezanost avionskim linijama sa celom Evropom. Kako se podseća magazin The Economist je doprinos Exit festivala turističkoj privredi Srbije svrstao u kategoriju "neprocenjivo".To po svemu sudeći za sada ipak nije dovoljan razlog da Exit svoj dvadeseti rođendan proslavi u Novom Sadu, gde je i nastao. Ipak, izvesnije je da će biti na ex-yu prostorima jer je on ipak regionalni događaj.

URI: Poreska i Ministarstvo ne nameravaju da obustave postupke protiv frilensera

Udruženje radnika na internetu saopštilo je da Poreska uprava i Ministarstvo finansija u ovom trenutku "očigledno ne nameravaju" da obustave postupke za naplatu poreza od frilensera koji su prihodovali u inostranstvu i da će zbog toga sledeće korake preduzeti "već sutra".Kako navode, juče ih je kontaktiralo šest osoba koje su dobile poziv da se jave Poreskoj upravi "radi učešća u postupku kontrole prihoda fizičkih lica u predmetu obračuna poreza i doprinosa po osnovu uplata iz inostranstva" kao i da radnici na internetu u budućnosti mogu očekivati još prijava."Ovo je ujedno i pokušaj zastrašivanja na osnovu pojedinih slučajeva. Treba naglasiti da se nekoliko osoba koje su se sada javile registrovalo 2020. godine ili kao D.O.O. ili kao preduzetnik paušalac. Uvođenje u zakonske tokove nije garancija da neko neće biti predmet kontrole Poreske uprave", dodaje se u saopštenju.Udruženje navodi da su pozivi Poreske uprave tek početak poreske kontrole, zbog čega nemaju sve informacije o visini prihoda osoba koje su im se javile, visini i načinu obračuna poreza i doprinosa, kao i visini kamata."Izvesno je da su ova lica prihodovala na različite načine – izradom video-igara, objavljivanjem reklama preko platformi Google AdMob i Google AdSense, obradom slika i video-zapisa itd. Iznosi koje su zarađivali na mesečnom nivou kreću se od ispod 1.000 do 3.000 evra. Osobe su iz različitih mesta u Srbiji i radi se i o različitim bankama", navodi se u saopštenju.Udruženje radnika na internetu navodi i da je, prema njihovim saznanjima, Poreska uprava sredinom oktobra, pozivajući se na član 45. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, zahtevala od banaka u Srbiji da joj do kraja oktobra dostave izveštaje o svim transakcijama na deviznim računima fizičkih lica."Izveštaj obuhvata period od januara 2016. do oktobra 2020. godine i odnosi se na transakcije u kojima je jedan od učesnika iz zemalja sa liste jurisdikcija sa preferencijalnim poreskim sistemom. Drugim rečima, ukoliko ste od 2016. do oktobra 2020. primali ili vršili uplate sa, odnosno na račun otvoren u banci koja posluje u nekoj od zemalja sa liste, detalji ovih transakcija se nalaze u izveštaju.Udruženje radnika na internetu je zamolila sve zainteresovane frilensere, ili one kojima je Poreska uprava poslala poziv, da ih kontaktiraju na mejl pomoc@uri.rs.

Beogradski aerodrom i u korona-krizi najprometniji u regionu

Među zemljama bivše Jugoslavije, slovenačko tržište avio-saobraćaja je najviše pogođeno smanjenjem broja putnika, u Prištini je zabeležen najmanji pad prometa tokom prva tri kvartala ove godine, dok su nabolje prošli Beograd i Skoplje, piše portal Exyuaviaton. Prema podacima Međunarodnog aerodromskog saveta (ACI), slovenačko tržište zabeležilo je pad broja putnika od 81,5%, zatim slede Crna Gora sa padom od 80,5%, Hrvatska sa 79,2% i Bosna i Hercegovina sa 78,3%. Nešto bolje su prošle Srbija gde je broj putnika bio manji za 68,7%, zatim Makedonija sa 68,5% i kosovsko tržište, koje beleži smanjenje za 60,6%.Beogradski aerodrom "Nikola Tesla" i dalje drži svoju poziciju najprometnijeg aerodroma u bivšoj Jugoslaviji, zatim slede Zagreb i Priština, dok je Podgorica prestigla Ljubljanu. Beograd je bio 91. najprometniji aerodrom u Evropi, iza Rige, Minska i Malte, ali ispred Larnake, Geteborga i Rejkjavika, dok je Zagreb je bio 120. na kontinentu, po broju svojih putnika i to iza Luksemburga, Vilnusa i Tirane, ali ispred Kluža (Rumunija), Talina (Estonija) i Bode u Norveškoj. Priština je zaostala, zauzevši 125. mesto po broju putnika u Evropi, ispred Kišinjeva, Jerevana i Splita, dok je Split zauzeo 130. mesto u Evropi, Skoplje je na 136. mestu u Evropi, Dubrovnik 164, Podgorica 165, Ljubljana 168, Sarajevo 171. i Tivat zauzima 174. mesto.AERODROMI SRBIJE OSNIVAJU FIRMU AERODROM TREBINJE PODACI NA NIVOU CELE EVROPEProsečan pad broja putnika na aerodromima širom Evrope od januara do septembra iznosila je 67%. Pariski "Šarl de Gol" je bio najprometniji aerodrom na Starom kontinentu, a pratili su ga londonski "Hitrou", Istanbul, Amsterdam, Frankfurt, moskovski "Šeremetjevo", Istanbul i Barselona. Zajedno sa Gruzijom, slovenačko avio-tržište je najviše pogođeno, dok su Rusija i Norveška, kako se naglašava najmanje pogođene, pre svega zbog velike domaće avio-mreže. Inače se prognozira da će se linije unutar pojednih zemalja najbrže oporaviti od posledica pandemije. Dodaje se da je Albanija takođe dobro prošla, jer je podstakla razvoj svoje turističke industrije, nije ograničavala ulazak u zemlju zbog pandemije, niti dolazak niskotarifnih avio-prevoznika.

NBS pripremila Validator i Generator NBS IPS QR kôda

Narodna banka Srbije saopštila je da je omogućila na svom sajtu generisanje i validaciju NBS IPS QR kôda.Posetiocima sajta omogućeno je da, putem jednostavnog servisa generišu sopstveni NBS IPS QR kôd na brz i jednostavan način, u skladu sa tehničkom specifikacijom i preporukama Narodne banke Srbije, kao i da izvrše proveru već pripremljenog IPS QR kôda u tehničkom smislu.Generator NBS IPS QR kôda obuhvata tehničku pripremu NBS IPS QR kôda koji korisniku (primaocu plaćanja) omogućava da kreira ovaj kôd jednostavnim popunjavanjem definisanih elemenata koji su prikazani u formi polja za popunjavanje ili tako što će elemente za kreiranje NBS IPS QR kôda upisati u formi tekstualnog zapisa (eng. string).Generisani NBS IPS QR kôd, koji je u skladu sa tehničkim zahtevima utvrđenim propisom, korisnik može preuzeti, a ako postoje greške – korisniku će biti prikazan ispis svake greške koja je ustanovljena. Potrošači mogu da plate račune na kojima je odštampan NBS IPS QR kod, jednostavno u dva-tri klika na mobilnom telefonu, bez prekucavanja podataka u nalog za plaćanje, navedeno je u saopštenju NBS.NBS IPS QR kôd generisan putem Generatora Narodne banke Srbije i prikazan na računima-fakturama omogućiće primaocima plaćanja da pruže uslugu svojim klijentima (platiocima) - da automatski, skeniranjem NBS IPS QR kôda, formiraju nalog za prenos sa podacima koji su prethodno definisani u kôdu.Platilac će, skeniranjem tog kôda u aplikaciji mobilnog bankarstva koju ima instaliranu na mobilnom uređaju, u dva-tri koraka, platiti željeni račun/fakturu.Validator obuhvata tehničku proveru već pripremljenog IPS QR koda putem učitavanja datoteke koja sadrži IPS QR kod u formatima koji su definisani i prikazani na stranici IPS QR kod.U saopštenju se dodaje i da je Narodna banka u prethodnom periodu u saradnji sa Vladom Srbije radila na tome kako bi javna preduzeća i ustanove koje je osnovala lokalna samouprava omogućili primenu NBS IPS QR kodova na svojim računima odnosno fakturama.NBS podseća da se na njenoj internet prezentaciji može pogledati video u kojem se objašnjava kako se jednostavno plaćaju računi skeniranjem NBS IPS QR koda, odabirom opcije IPS skeniraj u aplikaciji mobilnog bankarstva instaliranoj na mobilnom uređaju.

Domaća brodogradilišta tri decenije nisu porinula novo plovilo

U poslednje tri decenije u domaćim brodogradilištima nije napraveljn nijedan novi brod, a najmlađi je 1991. godište, pa se otvara pitanje u vezi sa tim u kakvom su stanju naši brodovi, piše Dnevnik. Pod srpskom zastavom trenutno plovi oko stotinu brodova, a Srbija ima tri aktivna brodogradilišta i 200 firmi koje se bave rečnom plovidbom, podsećaju u Udruženja profesionalnih lađara Srbije. Prema rečima predsednika tog udruženja Branislava Vajde, aktivna brodogradilišta nalaze se u Mačvanskoj Mitrovici, Zrenjaninu i Kladovu, a od firmi koje se bave rečnim brodarstvom, dve su u državnom vlasništvu:"To su "Jugoslovernsko rečno brodarstvo" i "Ivan Milutinović" u Beogradu. Međutim, ni u jednom brodogradilištu se ne prave brodovi za potrebe domaćeg brodarstva jer je to skupa investicija, iza koje mora da postoji ozbiljan kapital", napominje Vajda. U protekle čeitri godine na našim rekama potonlo je čak 10 brodova, a nedavno je u basenu Luke Beograd potonuo smohodni teretni brod Titel koji je bio natovaren glinom, pa smo po toj neslavnoj statistici prvi u Evropi.Kako se dodaje, slabo se vodi računa i o brodogranji i brodarstvu, a o brodovima se čuje samo u crnim hronikama, iako su naše luke na Dunavu druge po broju pretovara, odmah posle Rumunije.Branislav Vajda napominje da brod ne može da bude star, već samo ispravan i neispravan, jer postoje i neki napravljeni pre 100 godina, koji i dalje plove, ali im se svakih 10-15 godina radi revitalizacija, koja spada u skupe investicije.DUNAVSKI "PIRATI" OTELI TONU GORIVA KOD SMEDEREVA "Pošto ne pravimo nove brodove, uvozimo ih iz Holandije ili Nemačke, a uvoznici su raznorazne firme. Ali, nije bitno ko je vlasnik, odnosno uvoznik broda, već kako se pregleda njegova ispravnost i daje dozvola da je ispravan", kaže Vajda.On ocenjuje da do tragedija na rekama dolazi zato što se pregled brodova ne obavlja adekvatno, olako se izdaje dozvola za plovidbu, a manjka i odgovarajuća inspekcijska kontrola. Na brodovima nema ni mlađeg kadra, već rade ljudi zaposleni pre dve decenije."Nemamo ni dovoljno inspektora, svega šest za kontrolu rečnog saobraćaja i brodova i jednog za kanale", naglašava Branislav Vajda.Prema njegovim rečima, rečno brodarstvo treba obnoviti novim stručnim kadrom, povećati broj saobraćajnih inspektora za vodni saobraćaj, a nekadašnji Jugoregistar, a sada Uprava za utvrđivanje sposobnosti za plovidbu drugačije ristupi kontroli ispravnosti i izdavanju dozvola za plovidbu.“Potrebno je preispitati čitav sistem i u saradnji s Privrednom komorom Srbije, nadležnim ministarstvima i predstavnicima struke pronaći i ukloniti nedostatke”, zaključuje predsednik Udruženja profesionalnih lađara Srbije.

HR WEEK, najveći HR događaj u regionu, traje od 23. do 27. novembra

Organizacija HR World od 23. do 27. novembra po drugi put organizuje najveći HR događaj u regionu, pod nazivom HR WEEK, koji će okupiti profesionalce iz oblasti ljudskih resursa. Usled izmenjenih uslova poslovanja, ovogodišnji HR WEEK će biti realizovan kao virtuelni događaj na sajtu hrweek.rs.Tema ovogodišnjeg ekskluzivnog petodnevnog događaja "HR DNA: Identity Crisis", sa tematskim danima: Strategic HR | People-Centric HR | Innovative HR | HR Development | C-Level Day, u okviru kojih će učesnici imati priliku da čuju više od 150 HR eksperata iz 20 zemalja.Neki od njih su Joy Monsma (Kanada), Slavko Carić (Srbija), Enrique Rubio (SAD), Predrag Zlatković (Holandija), Stela Lupushor(SAD), Emina Hodžić (BIH), Angelina Djadjeva (Bugarska), Littal Shemer Haim (Izrael), Hacking HR (Chapters Sofia, Sarajevo, Ljubljana, Zagreb).Pored govornika i organizacija podrške (privredne komore, strukovna udruženja), događaj je podržao veliki broj partnera poput Vip Mobile, Coca-Cola HBC Srbija, Bosch, Delhaize Serbia, Siemens, Trizma, Telenor, PMI, Erste Bank, Bambi, Levi9, Hemofarm, SAGlobal, Zuhlke i drugi.Svakog konferencijskog dana učesnicima će biti dostupna i HR Expo Zona, u okviru koje će vodeće HR agencije predstaviti svoje proizvode i usluge sa specijalnim benefitima za učesnike.HR WEEK organizuje HR World, zajednica HR profesionalaca Adria regiona, koja predstavlja inovativni koncept za jačanje HR struke kroz deljenje znanja i povezivanje različitih zainteresovanih strana. "Cilj organizacije je transformacija HR funkcije iz nekadašnje kadrovske u savremenu, inovativniju i humaniju poslovnu funkciju sa strateškim uticajem", dodaju organizatori.

NIS isplaćuje dividendu od 27,14 dinara po akciji krajem meseca

Naftna industrija Srbije izvršiće isplatu dividende za prošlu godinu od 27,14 dinara po akciji 27. novembra, objavljeno je danas na Beogradskoj berzi.Akcionaru Republici Srbiji, kao i većinskom vlasniku JAD „Gasprom Njeftu“ iznosi će biti isplaćeni direktnom uplatom sa računa NIS-a.Svi ostali akcionari pripadajuće dividende dobiće preko Centralnog registra, depoa i kliringa hartija od vrednosti.Dan dividende, tačnije dan na koji se utvrđuje spisak akcionara koji imaju pravo na dividendu za 2019. godinu je 20.06.2020. godine.Gasprom njeft je u vlasništvu 56,1 odsto akcija, država Srbija dodatnih 29,8 odsto, a u vlasništvu fizičkih lica je ukupno 10,1 odsto akcija.

Izdanja

Broj 113, Septembar 2024.

Broj 113

Septembar 2024.

Broj 112, Jul 2024.

Broj 112

Jul 2024.

Broj 111, Jun 2024.

Broj 111

Jun 2024.

Broj 110, Maj 2024.

Broj 110

Maj 2024.

Broj 109, April 2024.

Broj 109

April 2024.

Broj 108, Mart 2024.

Broj 108

Mart 2024.

Broj 107, Januar 2024.

Broj 107

Januar 2024.

Broj 106, Decembar 2023.

Broj 106

Decembar 2023.

Broj 105, Novembar 2023.

Broj 105

Novembar 2023.