Broj 114, Oktobar 2024.
Broj 114, Oktobar 2024. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
Pretplata 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

Izmene zakona predviđaju desetak novih taksi, izmene postojećih

Izmene i dopune Zakona o republičkim administrativnim taksama, koji će se sutra naći na dnevnom redu Narodne skupštine, predviđaju uvođenje više novih taksi, kao što je ona za isprave koje stavljaju ili overavaju javni beležnici.Takse će se naplaćivati i na izvršne odluke koje notari donose, a tiču se postupka upisa u registar nepokretnosti i vodove, jer se ova javna ovlašćenja koja su ima zakonom poverena ne smatraju postupkom koji se vodi po službenoj dužnosti.Taksu će se plaćati za izdavanje licence za predavača/ispitivača prve pomoći, za pristup podacima katastra nepokretnosti putem inetrneta-uvid u bazu podataka do 20 puta mesečno, kao i za polaganje stručnog ispita za licencu za obavljanje poslova ovlašćenog lica iz oblasti sperčavanja pranja novca i finansiranja terorizma.Uvodi se taksa za davanje saglasnosti za obavljanje granične carinske kontrole van carinskog područja, izlaskom na teren ovlašćenog službenika za vazdušni i vodni saobraćaj, takse za istraživanje geotermalnih resursa i za inžinjerskogeološka-geotehnička istraživanja, kao i za probni rad rudarskih objekata.Pored toga uvodi se i taksa za zahtev za odobrenje eksploatacionog prostora i količinu rezervi podzemnih voda i geotermalnih resursa, taksa za zahtev za izdavanje dozvole za korišćenje nove zdravstvene tehnologije (koja se po prvi put uvodi za korišćenje na teritoriji Republike Srbije) i taksa za zahtev za upis u registar proizvodjača aktivnih supstanci.Povećan iznos naplaćivaće se na takse za davanje saglasnosti za naknade po osnovu autorskih i srodnih prava.Sa druge strane, smanjiće se iznos taksi za zahtev za brisanje iz registra javnih skladišta za poljoprivredne proizvode, za 30 odsto će biti niže propisane taksie  za obuku lica za vršenje poslova privatnog obezbedjenja prilikom obnove ovlašćenja, a za 15 odsto pojeftinjuju takse na zahteve za izdavanje žigova, upis prenosa prava i licence, kao i za patente.Pojeftinjuju i takse za davanje mišljenja o identifikaciji robe (utvrdjivanje da li je za konkretnu robu potrebna dozvola), i onih za utvrđivanje i overu geotermalnih resursa (iz razloga podsticanja korišćenja obnovljivih izvora energije).Dodatno, ujednačavaju se takse za prijavu/rešenje za upis u registar, evidenciju ili imenik svih nosilaca pravosudnih profesija (stalni veštaci ili tumači, javni izvršitelji i njihovi zamenici, posrednici, javni beležnici).Izmenjene su, usklađene i uvedene i nove takse za mnoge usluge iz domena poljoprivrede i šumarstva, a tiču se zdravstvenih pregleda matičnjaka, registracije sredstava za zaštitu bilja, za postupak kontrole hrane za životinje biljnog porekla pri uvozu, za obavljenje delatnosti veterinarskih apoteka i upis u registar obavljanja delasnosti, promene namene šumskih zemljišta, itd,Novim zakonom ukinule bi se takse za prijavu za vršenje obuke pripadnika dobrovoljnih vatrogasnih jedinica, kao i za prijave za obuku i polaganje stručnog ispita za rukovodioce akcija gašenja požara, ali i takse na zahtev za tehničko regulisanje saobraćaja na magistralnom i regionalnom putu.Predlogom zakona se uređuje i način plaćanja taksenih obaveza koje su nastale, a nisu plaćene do dana stupanja na snagu ovog zakona.Takođe, navodi se da danom stupanja na snagu ovog Predloga zakonaprestaju da važe odredbe podzakonskih akata na osnovu kojih je vršena naplata troškova postupanja organa.

Srbija

Covid-19 nesrazmerno jače utiče na žensko preduzetništvo

Covid-19 pandemija nesrazmerno je uticala na žene širom sveta - zapanjujućih 87% žena vlasnica firmi kaže da su pogođene negativnim uticajima. Velika zastupljenost u sektorima koji su najteže pogođeni ekonomskom krizom, izražen digitalni jaz među polovima u sve virtualnijem svetu i sve veći pritisci odgovornosti za brigu o deci, samo su neki od faktora koji su žene učinili posebno ranjivima.U rešavanju problema ove izražene nejednakosti i ispunjavanja punog potencijala žena u poslovanju, rezultati studije Mastercard Index ženskog preduzetništva (MIWE) 2020 predstavljaju uverljiv razlog za ciljanu izgradnju najboljih rodno specifičnih politika na međunarodnom nivou.Rodno ciljane politike pokreću uspeh ženskog preduzetništva Već četvrtu godinu zaredom, MIWE ističe ogroman društveno-ekonomski doprinos ženskog preduzetništva širom sveta, takođe pruža i uvid u faktore koji pokreću i sprečavaju njihov napredak. Kroz jedinstvenu metodologiju - oslanjajući se na javno dostupne podatke vodećih međunarodnih organizacija, poput OECD-a i Međunarodne organizacije rada - MIWE 2020 formira globalnu rang listu o napretku žena u poslovanju u uslovima pre pandemije u 58 ekonomija, što predstavlja gotovo 80% ženske radne snage.Najbolje rangirana zemlja u MIWE 2020 studiji je najbolji primer rodno specifičnih mehanizama podrške koji daju brze i značajne rezultate. Po prvi put u istoriji MIWE istraživanja, Izrael je na vrhu lestvice najboljih zemalja na svetu za žene preduzetnice, napredujući sa 4. mesta u 2019. S ambicijom da se udvostruči broj preduzetnica u roku od dve godine, uspeh Izraela vođen je fokusiranom institucionalnom podrškom malim i srednjim preduzećima – njihova "Podrška malim i srednjim preduzećima" katapultirala se sa 42. mesta u 2019. na 1. u 2020. Slično tome, Švajcarska je napredovala sa 11. mesta u 2019. na sveukupno 3. mesto u 2020., a što je podstaknuto naglim poboljšanjem podrške vlade malim i srednjim preduzećima (porast od 37% u odnosu na 2019. godinu) i rezultirajućim rastom kulturnih percepcija o preduzetništvu (rast od 45% u odnosu na 2019. godinu).Covid-19 je doneo prepreke, ali je stvorio i prilike MIWE 2020 takođe pruža inicijalnu analizu posledica Covid-19 za poslovne žene i predstavlja efikasne politike podrške. Iako se razlikuju od zemlje do zemlje, one koje se pokazuju najučinkovitijima uključuju ekspanzivne mere pomoći za mala i srednja preduzeća - od subvencija za plate, programe izuzeća ili odlaganja plaćanja, ograničavanja poslovnih kamatnih stopa i marži, do državnih subvencija za održavanje likvidnosti, kao i državne programe podrške za brigu o deci.Ono što je najvažnije, izveštaj daje optimistične izglede za budućnost preduzetnica. Ukazuje na to da bi pandemija mogla biti katalizator za eksponencijalni napredak žena u poslovanju, kao i prilika da se koriguju prisutne predrasude od strane donosioca odluka kroz rodno specifične inicijative i podršku. Izveštaj napominje da su implikacije ovih zapažanja duboke. Dalje pokazuje i neiskorišćenu vrednost žena kao vođa i, ključno, naglašava ulogu pandemije u ubrzavanju progresivnih rešenja. Iskorišćavanje ove pokretačke sile i zagovaranje rodno specifičnih inicijativa biće presudno za ostvarenje potencijala žena i postepeno smanjenje globalnih gubitaka u iznosu od 172 triliona dolara (prema podacima Svetske banke) zbog razlika u zaradi između žena i muškaraca tokom celokupnog radnog veka.Posvećenost kompanije Mastercard ka ubrzanju inkluzijeJelena Ristić, direktorka za tržišta Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine u kompaniji Mastercard, rekla je: „Kriza će uvek otkriti ranjivosti u sistemu, a Covid-19 je to učinio u velikoj meri. Videli smo zapanjujući opseg nejednakosti s kojim se žene suočavaju u poslu. Ali za razliku od bilo kojeg drugog ekonomskog pada, Covid-19 je takođe otvorio put za značajan napredak i videli smo šta možemo postići kada se postave prioriteti. Međutim, jesmo li dovoljno hrabri da iskoristimo priliku, prihvatimo podatke podcrtane u MIWE 2020 i ponašamo se u skladu s tim? Ili ćemo se držati neuspelog sistema i omogućiti pandemiji da umanji dosadašnji napredak? Ovo su krucijalna pitanja koja donosoci odluka moraju imati u prvom planu dok planiraju put ka ekonomskom oporavku."Kroz MIWE studiju, kompanija Mastercard je posvećena pružanju temeljnih informacija koje vladama, kompanijama i pojedincima omogućavaju da preduzmu presudne korake u primeni ciljane rodno specifične podrške što bi rezultiralo većom rodnom jednakošću u svetu rada. Ovaj godišnji izveštaj daje dodatnu komponentu široj misiji da se radi na unapređivanju statusa isključenih i ugroženih. Mastercard je 2020. godine proširio svoju posvećenost uspostavljanju finansijske inkluzije širom sveta, obećavši da će do 2025. godine u digitalnu ekonomiju uvesti ukupno milijardu ljudi i 50 miliona mikro i malih kompanija. Kao deo ovog napora, direktni fokus će biti na pružanju rešenja za 25 miliona žena preduzetnica koja im mogu pomoći u razvoju poslovanja i to kroz niz inicijativa koje ukrštaju finansiranje, mentorstvo i razvoj inkluzivnih tehnologija. Preuzmite izveštaj Mastercard Index ženskog preduzetništva 2020 i prateći materijal ovde. Pročitajte više o našim naporima da angažujemo, omogućimo i osnažimo žene ovde.

Srbija

Srbija na zaštitu životne sredine prošle godine potrošila oko 42 milijarde dinara

Ukupni troškovi za zaštitu životne sredine u 2019. godini iznosili su 42,3 milijarde dinara, što je za 10,7 odsto više nego prethodne godine, navodi Republički zavod za statistiku.U strukturi ukupnih troškova za zaštitu životne sredine učešće investicija za zaštitu životne sredine iznosilo je 27,4 odsto, dok su tekući izdaci imali učešće od 72,6 odsto.Najveći udeo u strukturi investicija za zaštitu životne sredine u 2019. godini bio je za upravljanje otpadom i iznosio je 37,0 odsto, odnosno 4.2 milijarde dinara.Tekući izdaci za zaštitu životne sredine u 2019. godini iznosili su 30,7 milijardi dinara, odnosno 67,5 miliona dinara manje nego u prethodnoj godini.Najveći udeo u strukturi tekućih izdataka za zaštitu životne sredine u 2019. godini bio je za upravljanje otpadom ‒ 71,6 odsto, odnosno 22 milijarde dinara.U strukturi investicija za zaštitu životne sredine u sektorima industrije udeo za prevenciju zagađenja životne sredine iznosio je 13,7 odsto (820,6 miliona), dok su investicije za tretman nastalog zagađenja iznosile 86,3 odsto (5,1 milijarda dinara).U 2019. godini, učešće troškova za zaštitu životne sredine u bruto domaćem proizvodu iznosilo je 0,8 odsto.

Srbija

Nove mere protiv pandemije važe od sutra ujutru

Na preporuku Kriznog štaba Vlada Srbije usvojila je nove mere u borbi protiv širenja koronavirusa, koje će na snagu stupiti sutra ujutru i važiće deset dana. One između ostalog podrazumevaju i skraćenje radnog vremena do 18 časova u svim restoranima, kafićima, barovima, tržnim centrima.Kako je ranije naglasio ministar zdravlja Zlatibor Lončar, nastaviće da rade apoteke, pumpe i "ona mesta koja nisu u riziku".Biće obavezno korišćenje maske u zatvorenom prosoru, ali i na otvorenom i to na mestima gde ne može da se spreči kontakt ili gde ima više ljudi od broja koji je propisan. To se odnosi kako je naglašenona pešačke zone ili raskrsnice.Zabranjena su i sva javna okupljanja više od pet ljudi, u zatvorenom i na otvorenom prostoru.UNIJA POSLODAVACA I PRIVREDNA KOMORA UPUTILE VLADI PREDLOG NOVIH MERA ZA PODRŠKU PRIVREDI KO JE IZUZET OD NOVIH MERA?Od ove mere zabrane okupljanja su, kako se navodi, izuzete su radne organizacije, škole, prodavnice, tržni centri i slični objekti, za koje važi propisano ograničenje broja prisutnih osoba u svakom trenutku u odnosu na kvadraturu, minimum četiri kvadratna metra po osobi.Još jedna od mera je da se svima koji to mogu, omogući da rade od kuće."Tako će se sprečiti kontakti u radnim jedinicama, a rasteretićemo i gradski prevoz", kaže Lončar.Prema njegovim rečima biće pojačan i broj vozila u javnom saobraćaju.Naglasio je da autobusi javnog prevoza koji budu popunjeni 50 odsto svog kapaciteta, neće primati nove putnike, niti će se zaustavljati na stanici.Naglašava se da će se poštovanje novih mera samoizolacije i karantina strogo kontrolisati.

Srbija

Država planira gotovo 15 milijardi za subvencionisanje kompanija

Za subvencije privatnim preduzećima u predloženom budžetu za 2021. godinu namenjeno je ukupno 14,9 milijardi dinara, a sredstva su, između ostalog, namenjena za sprovođenje ugovora o zajedničkom investicionom ulaganju između Republike Srbije i Fijata i ugovora o osnivanju Er Srbije, piše 021.rs.Ta sredstva predviđena su u razdelu Ministarstva privrede kao ulaganja od posebnog značaja.Za izmirenje preuzetih obaveza po ugovorima o dodeli sredstava za direktne investicije subvencije su namenjene za Džonson elektrik Niš, Kromberg i Šubert Kruševac, Eseks Zrenjanin, ZF Srbija Pančevo, MTU Beograd, Henkel Srbija Beograd, Linglong Zrenjanin, Planinku Kuršumlija, Hemijsku industriju Nevena Beograd i druge.Sredstva za subvencije su, kako se precizira, namenjena za izmirenje preuzetih obaveza iz Uredbe o uslovima i načinu privlačenja direktnih investicija.U predloženom budžetu ne navode se konkretni iznosi subvencija za svako privatno preduzeće kome su ta sredstva namenjena.

Srbija

Nastavlja se borba za očuvanje šume na Košutnjaku

Iz udruženja građana Bitka za Košutnjak upozoravaju da je šuma u tom delu Beograda i dalje u opasnosti, iako je početkom septembra saopšteno da seče neće biti, prenosi Balkan Green Energy News.Dejan Jovanović iz udruženja građana Bitka za Košutnjak tvrdi da ne postoji dokaz da je izgradnja stambenih objekata na tom području obustavljena.Udruženje građana je kako se dodaje tražilo zapisnik sa sastanka na kome je navodno odlučeno da neće biti seče šume u jednom delu Košutnjaka, ali kako Jovanović objašnjava, zahtev nije uvažen, pa su zaključili da projekat nije trajno obustavljen.Udruženje tvrdi i da ima saznanje da se već duže vreme sprema plan koji će biti manja verzija originalnog, pa može kako upozoravaju da dođe do obmanjivanja javnosti, nuđenjem raznih ustupaka. To bi kako se dodaje a za početak bila manja kvadratura za objekte."Da bi taj plan uspeo potrebni su pojedinci i grupe građana koji će se sami ponuditi da pomognu investitoru. Na kraju će doći mediji koji će proglasiti da je Košutnjak sačuvan tako što će biti posečeno “samo malo ili nekoliko” stabala, ali da će se ipak graditi novo naselje", objasnio je Dejan Jovanović.Vest da će se seći drveće na Košutnjaku uznemirila je veliki broj građana, ali ih je i ujedinila oko ideje da odbrane "pluća Beograda". Zahvaljujući velikom broju ljudi koji se tokom visokih temperatura i epidemije koronavirusa letos nisu libili da izađu na proteste, grupa građana poznata i kao Bitka za Košutnjak je uspela privremeno da zaustavi projekat veličine od oko 1,5 milijardi evra.ARHITEKTE: ŠUMA NA KOŠUTNJAKU BI MOGLA DA POSTANE TRAVA NA KROVU PODZEMNE GARAŽE ZAJEDNIČKA OBNOVA KOŠUTNJAKAMnogo stabala je posečeno kako se dodaje i iznad Topčiderskog parka i to utiče na kvalitet vazduha ali i na temperaturu, pa Udruženje Bitka za Košutnjak planira da pokrene inicijativu sadnje novih stabala. "Predložićemo da građani odlučuju gde će to da se radi, ali postepeno. Košutnjak je sađen pre skoro 90 godina, pa postepeno treba i seći stabla tamo gde se mora", navodi Jovanović.Realizacijom sličnih ideja bavi se i udruženje Šuma peva. Njihovo iskustvo koje svakodnevno dele putem društvenih mreža, pokazuje da nije jednostavno posaditi drvo u gradu, jer je to dozvoljeno samo na površinama koje nisu u nadležnosti Gradskog zelenila, odnosno da je ona dozvoljena samo na privatnim površinama ili oko zgrada.

Srbija

UNICEF-ov konkurs nagrađuje tehnološka rešenja za zaštitu dece na internetu

Inovacioni fond UNICEF-a, Globalno partnerstvo za prestanak nasilja nad decom i inicijativa Giga nameravaju da ulože 100 hiljada dolara u startap kompanije koje mogu i žele da doprinesu čovečanstvu i zaštite decu na od štetnih sadržaja na internetu.UNICEF-ov inovacioni fond traži vlasnike startap kompanija koje se bave mašinskim učenjem, veštačkom inteligencijom, blokčejn tehnologijama ili proširenom stvarnošću. Uslov je i da posluju u jednoj od zemalja uključenih u UNICEF-ove programe.Na konkus mogu da se prijave kompanije čije se softversko rešenje bavi rizikom sadržaja, zatim one koje prave alate pomoću kojih internet sadržaj, društvene mreže ili platforme za video-igre mogu postaju bezbednijim za decu.Važno je da se softversko rešenje neke kompanije koristi naukom o podacima i veštačkom inteligencijom u identifikovanju i analizi sadržaja koji šire mržnju.Podrazumeva se i da se koristi blokčejn tehnologija za verifikaciju sadržaja na internetu, zatim alatke kojima se identifikuje i obeležava neprikladni sadržaj na sajtovima koji se obraćaju deci, nezavisno od platforme. Napominje se da su važne oblasti u zaštiti dece na internetu rizici sadržaja i rizici koji su povezani sa kontaktom.Među rizike sadržaja spadaju izloženost štetnim sadržajima neprimerenim dečjem uzrastu, poput pornografije, materijala koji su u vezi sa seksualnim zlostavljanjem, govorom mržnje i ekstremizmom, kockanjem i ostalim. Među rizike koji su povezani sa kontaktom spadaju štetne interakcije sa drugim ljudima koje podrazumevaju seksualno zlostavljanje i eksploataciju dece. Tu treba uključiti vrbovanje, proganjanje, seksualnu iznudu, zlostavljanje na internetu, ucenjivanje i uznemiravanje. JUTJUB POD ISTRAGOM ZBOG KRŠENJA PRIVATNOSTI DECE ŠTA TREBA DA KORISTI SOFTVERSKO REŠENJE?Softversko rešenje kompanije koja želi da učestvuje na konkursu treba da između ostalog koristi alate kojima se detektuje i prekida živi prenos seksualnog zlostavljanja dece pred kamerama, zatim blokiranje pristupa radi zaštite dece od seksualnog zlostavljanja na digitalnim platformama.  Rešenje treba da koristi platforme koje direktno targetiraju seksualne prestupnike koji napadaju decu na internetu i odrasle koji se seksualno interesuju za decu.  O ostalim uslovima konkursa kako i o načinu prijave više informacija na portalu UNICEF-a, dok se prijava za konkurs nalazi na sledećem linku.

Srbija

Šta je skuplje, oproštaj od frilensera ili oproštaj poreza?

Broj poreskih prijava za samooporezivanje dupliran je u odnosu na isti mesec prošle godine, pokazuju podaci Poreske uprave. Takve prijave podnose frilenseri koji ostvaruju prihode iz inostranstva. Oni su, međutim, saglasni s ekonomskim stručnjacima u oceni da taj broj sam po sebi ne znači ništa.U oktobru je podneto 3.020 prijava za plaćanje poreza, dok ih je u istom mesecu prošle godine bilo 1.616. Taj podatak ukazuje da je Poreska nedavnom najavom kontrole plaćanja poreza i doprinosa probudila svest kod dela frilensera da samoinicijativno prijave porez, piše dnevni list Politika.Miran Pogačar, predsednik Udruženja radnika na internetu, kaže da prijave za samooporezivanje nije podneo veliki broj frilensera, naročito ako se uzme u obzir to da ih u Srbiji, prema nekim procenama, ima oko 100.000."Tih novih 1.500 prijava je moglo da podnese dvadesetak osoba koje su proteklih pet godina imale po jednu mesečnu uplatu, jer se prijava podnosi za svaki pojedinačni novčani priliv iz inostranstva", objašnjava Pogačar.Goran Radosavljević, profesor Fakultet za ekonomiju, finansije i administraciju, saglasan je s tim."Kada bi bila poznata suma uplaćenih poreza, tada bismo znali da li je podneto 1.500 prijava na iznose od po 50 evra ili se stvarno pojavio jedan veliki obveznik i platio porez".Radosavljević smatra da bi Ministarstvo finansija i frilenseri trebalo zajedno da dogovore dugoročno rešenje tog pitanja, gde bi frilenseri bili prepoznati kao specifična grupa u poreskom sistemu. Radosavljević napominje da to ne bi trebalo izjednačavati sa pričom o paušalcima, jer njima dug nije otpisan, već reprogramiran."Ja nisam za otpisivanje bilo čijeg poreza iako država često to radi za neka pravna lica. Ali za odlaganje plaćanja jesam. To što neko nije plaćao porez pet godina jeste njegova odgovornost, ali je odgovornost i Poreske uprave. Da se ne bi tražilo ko je više odgovoran, država treba da ponudi rok u kome će se izmiriti zaostale obaveze. Opraštanje poreza stvara moralni hazard. Izričito sam protiv toga, jer to narušava poreski sistem", kaže Radosavljević.Komentarišući izjavu profesora Radosavljevića, Udruženje radnika na internetu je saopštilo da je profesor možda u pravu kada kaže da bi opraštanje poreza frilenserima državu skupo koštalo."Državu bi mnogo više koštalo guranje velikog broja građana još dublje u crnu zonu ili višestruko ubrzano iseljavanje iz zemlje, jer im se nijedan drugi izbor za rad ne ostavlja", navodi se u saopštenju.

Srbija

Vlada usvojila Predlog zakona o budžetu za 2021. godinu

Vlada Republike Srbije usvojila je na današnjoj sednici Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2021. godinu, koji predviđa ukupne prihode i primanja budžeta u iznosu od 1.336,3 milijarde dinara, što predstavlja povećanje za 45 milijardi dinara u odnosu na procenjeni iznos prihoda za 2020. godinu, navodi se u saopštenju.Budžetom za 2021. godinu predviđeni su ukupni rashodi i izdaci u iznosu od 1.514,8 milijardi dinara.Projektovani deficit u 2021. godini iznosi tri odsto BDP-a, dok se javni dug na nivou opšte države smanjuje i do kraja godine zadržava na nivou od 58,7 odsto.Budžetom je od 1. januara predviđeno povećanje penzija po švajcarskoj formuli od 5,9 odsto, minimalne zarade za 6,6 odsto, kao i povećanje zarada zaposlenih u zdravstvu od 5 odsto,  ostalih zaposlenih u javnom sektoru za 3,5 odsto, a zatim će od 1. aprila 2021. godine i za njih ukupno povećanje biti 5 odsto.I u 2021. godini predviđene su mere fiskalne politike na prihodnoj strani u cilju daljeg smanjenja poreskog opterećenja zarada.Planirano je povećanje neoporezivog dela bruto zarade sa 16.300 na 18.300 dinara od 1. januara.Kapitalni izdaci su u ukupnom iznosu od 273,9 milijardi dinara, što predstavlja 18,08 odsto ukupnih rashoda.Paketom ekonomskih mera za ublažavanje posledica COVID-19, tokom 2020. godine, stvoreni su uslovi za brži oporavak privrede i ostvarenje dinamičnog rasta u 2021. godini.Očekivani oporavak ekonomije uticaće na ubrzanje priliva stranih direktnih investicija, koje će obezbediti punu pokrivenost deficita tekućeg računa u 2021. godini.

Srbija

Radovi na novom mostu između Srema i Mačve teku po planu

Izgradnja novog mosta na Savi, koji će biti deo budućeg autoputa od Rume do Šapca napreduje, a rok za završetak radova je dve i po godine, preneo je RTS."I ovde radimo dugo, sedam godina, radimo zajedno dobro, sve se razumemo i mislim da ćemo brzo da završimo most i građevinski biće super", rekao je Ibrahim Husein iz azerbejdžanske firme Azvirt, koja je izvođač radova.Obale Save će treći put kod Šapca spojiti novi most dug više od 1.300 metara sa 28 stubova, od kojih je sedam već podignuto, a spremni su i temelji za nove.Šef projekta iz Koridora Srbije, Nikola Karadžić, navodi da je dve trećine šipova završeno, kao i da je dobar deo radova završen što se tiče sremske i mačvanske strane u zemlji, kao i da preostaje dobar deo radova koji se nalazi na samoj reci Savi.U samo jedan temelj ugrađeno je 750 kubika betona i 62 tone armature. Leži na 13 šipova pobijenih u 25 metara dubine, a na njegovom nalivanju radilo je 15 sati više od 30 radnika."Napravio sam više ne znam koliko mostova, od juga do severa, Maroka, Rusije, ali na Savi je prvi i to je najveći izazov za mene", kaže Avdo Đedović, šef gradilišta.Najveći izazov boće deo radova koji je planiran za proleće, kada će se postavljati stubovi u reci, dok će uporedo sa premošćavanjem Save naredne godine početi i izgradnja saobraćajnica od Rume i ka Loznici.POČELA IZGRADNJA MOSTA PREKO BEGEJA

Srbija

BCBP: Više od polovine građana Srbije ne podržava članstvo u EU

Građani Srbije kao svoje najveće prijatelje vide Rusiju i Kinu, dok su najvažniji spoljnopolitički prioritet očuvanje Kosova u sastavu Srbije, jačanje saradnje sa susednim zemljama i Rusijom, pokazalo je najnovije istraživanje javnog mnenja Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP), sprovedeno tokom septembra i oktobra. Najviše ispitanika koji su odgovarali na pitanja BCBP, njih 40% doživljava Rusiju kao najvećeg prijatelja Srbije, dok 72% veruje da je njen uticaj u Srbiji pozitivan i to je porast za 11% u odnosu na rezultate istraživanja iz 2017. godine. Sa druge strane samo dva odsto ljudi veruje da je odnos Rusije prema Srbiji neprijateljski. Posle Rusije, čak 16 odsto ispitanika identifikovalo je Kinu kao najvećeg prijatelja Srbije, a rast takvog raspoloženja posebno je vidljiv od početka pandemije: čak 75 odsto ispitanika veruje da je Kina Srbiji pružila najviše pomoći, iako o tome ne postoje zvanični podaci. Naglašava se da je prema dostupnim podacima, najveći donator bila Evropska Unija (EU), ali da to prepoznaje samo 3% građana Srbije. Skoro 90% ispitanika veruje da je kineski uticaj u zemlji pozitivan.  ČLANSTVO U EVROPSKOJ UNIJIPored činjenice da se Srbija još 2005. godine izjasnila da će joj članstvo u EU biti strateški cilj, samo 9% ispitanika prema novom istraživanju BCBP smatra da je to glavni spoljno-politički prioritet Srbije. Naglašava se da građani kao tri najvažnija spoljnopolitička prioriteta prepoznaju očuvanje Kosova u sastavu Srbije, jačanje saradnje sa susednim zemljama i jačanje saradnje sa Rusijom. Rezultati istraživanja pokazuju da većina od 51% ne podržava članstvo Srbije u Uniji, naspram 46% ispitanika koji bi se opredelili za članstvo, što ukazuje da se broj protivnika EU integracija povećao u poslednje tri godine. Pre toga samo 35% ispitanika se izjasnilo protiv evroitegracija.BCBP: NAJVEĆA PRETNJA ZA BEZBEDNOST SRBIJE KORUPCIJA I KRIMINAL, POLITIČARI I LOŠA VLAST U OKRUŽENJU SE NALAZE (NE)PRIJATELJIBroj ispitanika koji veruje da je Srbija u regionu okružena uglavnom prijateljima se gotovo udvostručio u odnosu na 2017. godinu i sada iznosi preko 40%. Ipak, naglašeno je da je u blagom porastu i mišljenje da Srbija u susedstvu ima više neprijatelja, što sada misli nešto malo manje od 50% građana. KAo najvećeg neprijatelja, 30% ispitanika identifikovalo je Hrvatsku, 20% Albaniju i 13% SAD. Nešto više od 70% ispitanika smatra da u narednih pet godina na Balkanu neće doći do izbijanja oružanog sukoba, što je porast od 20 procenata u odnosu na 2017. godinu. KOSOVSKI PROBLEMIstraživanje ukazuje i na činjenicu koja pokazuje da je kosovski spor veoma važan u srpskoj javnosti, a o tome kako se navodi govori  činjenica da 52% ispitanika veruje da Srbija treba vojno da interveniše na Kosovu u slučaju izbijanja sukoba.Skoro polovina ispitanika, njih 47% bi se lično pridružilo sunarodnicima u slučaju takvog sukoba. Nasuprot tome 69% ispitanika je izjavilo da Srbija ne bi trebalo da interveniše ako bi se ista situacija dogodila u Crnoj Gori, a 58% ako bi sukob izbio u Bosni i Hercegovini. Većina građana se ne bi uključila u te sukobe. BCBP naglašava da ohrabruje podatak da dve trećine intervjuisanih veruje da je trajni mir između Srba i Albanaca moguć, dok polovina svih ispitanika misli da je to moguće postići isključivo u slučaju mirnog rešavanja spora u vezi sa statusom Kosova. 

Srbija

Unija poslodavaca i Privredna komora uputile Vladi predlog novih mera za podršku privredi

Unija poslodavaca Srbije saopštila je da je zajedno sa Privrednom komorom Srbije, uputila juče Vladi Srbije predlog pet mera za pomoć privredi u uslovima nastavljene krize zbog pandemije Covid-19.Unija podseća da nijedna zemlja, kompanija, ili pojedinac nisu ostali nedodirnuti ovom krizom, a Srbija treba da partnerstvom svih zainteresovanih strana sačuva svoju privredu i da istovremeno unapredi konkurentnost.Unija poslodavaca Srbije i Privredna komora Vladi Srbije predlažu:- smanjenje PDV-a u sektoru hotelijerstva i ugostiteljstva za hranu i piće na 10 odsto. Ove oblasti su najteže pogođene pandemijom, a inače su sve zemlje EU i regiona već uvele sniženu stopu u ovom sektoru.- dalje odlaganja plaćanja poreza i doprinosa na zarade, ili njihov delimični otpis u sektoru malih i srednjih preduzeća. Podaci ukazuju da ovaj deo firmi tek čeka najveći udar krize, jer su poslovni prihodi tradicionalno najniži početkom godine.- obustavljanje uvođenja novih taksi i dažbina na republičkom i lokalnom nivou- nastavak garantne šeme za podršku likvidnosti i investicionim ulaganjima za sektor malih i srednjih preduzeća, kao i mogućnost ponovnog zastoja u otplati obaveza prema bankama po osnovu kredita i kreditnih proizvoda- nadoknadu do punog iznosa zarade zaposlenog a koja iznosi najviše do 50 odsto zarade u slučaju da zbog smanjenog obima posla poslodavac nema potrebu za angažovanjem zaposlenog na puno radno vreme. Ova mera trebalo bi da se primeni na sve privredne subjekte.„Unija poslodavaca Srbije i Privredna komora podržavaju napore Vlade da pomogne preduzećima i pojedincima da prebrode krizu. Nužno je da nađemo balans između zaštite života i zdravlja stanovništva i očuvanje ekonomije, koja je preduslov da imamo finansijska sredstva za ulaganje u zdravstveni sistem, nabavku oprema i medicinskih sredstava“, kaže Srđan Drobnjaković, direktor Unije poslodavaca Srbije.Unija poslodavaca nastaviće da prati razvoj krize izazvane Covid-om 19, kao što i radi od marta od ove godine, i da predlaže mere koje smatra optimalnim za očuvanje privrede i poboljšanje poslovnog ambijenta.

Srbija

Drvena vikendica na obroncima Goča za „prirodni“ odmor

Vikendica "Kamenica" sagrađena je dobrim delom od drveta i skreće pažnju na njegov veliki potencijal – kako u pogledu konstrukcije, tako i u pogledu estetike enterijera i eksterijera, piše poral Gradnja.rs.Kuća za odmor u podnožju planine Goč, u najvećoj meri je sagrađena od drveta, plemenitog, prirodnog materijala koji je u gradnji sličnih objekata u Srbiji nepravedno zapostavljen.Građena je u takozvanom etno stilu. Namera je bila da se vizuelno uklopi u planinski ambijent, pa su izbor materijala i tehnika građenja bili od presudnog značaja. "Moja ideja je bila da se u formi zadrži deo te tradicije, ali da se obradi drveta ipak pristupi na malo drugačiji način. Uspeli smo da transformišemo etno momenat i unesemo specifičan skandinavski vajb", objašnjava arhitekta Filip Rašković.Rezultat zajedničkih zalaganja arhitekte i vlasnika kuće je objekat skladnih proporcija, nesvakidašnje lepote i dizajna.Vikendica je smeštena na padini i usmerena ka reci koja protiče kroz plac. Izgrađena je na dva nivoa: prvi je suterenski i koristi se u toplijim mesecima, a drugi boravišni, sa velikim prozorima koji unutrašnjost povezuju s prirodom.Foto: Gradnja.rs / Filip RaškovićFUNKCIONALNA PODELA NA TRI CELINEU suteren je smeštena letnja kuhinja i mali vinski podrum. Prizemlje je predviđeno za dnevne aktivnosti, pa se barska kuhinja, trpezarija i dnevna zona međusobno prepliću. Galerija se nalazi u potkrovlju i namenjena je za odmor i noćni boravak."Nosioci cele konstrukcije su tri drvene grede. Glavna se oslanja na drvene stubove iz prizemlja i nosi celokupnu konstrukciju gornjeg dela objekta s otvorenom terasom. Druga greda je nosač galerije u enterijeru, a treća nosač krovne konstrukcije. Dve masivne grede su vidljive na fasadi i poslužile su kao oblikovni motiv, formirajući upečatljivo ćirilično slovo "П", kaže arhitekta Rašković.Drvo je kako dodaje u svetlo-sivim tonovima dominira u fasadi i stolariji i korišćeno je nekoliko vrsta različite završne obrade, kako bi se drugačijim teksturama doprinelo dinamici prostora. Za konstrukciju i podne obloge, drvo je zadržalo svoj prirodni ton, dok se za zidnu oblogu toniralo u svetlije nijanse. Vikendica je projektovana za odmor i uživanje u prirodi. Zato je glavni cilj bio da se prostor rasteretiti od suvišnih sadržaja i stvori mala oaza mira.

Srbija

Savet stranih investitora predstavio Belu knjigu za 2020. godinu

Ove godine analiza koja je rađena za Belu knjigu Saveta stranih investitora bila je usmerena na sve aspekte krize izazvane pandemijom, a među prioritetnim oblastima su porezi, rad, inspekcija i bezbednost hrane, infrastruktura i nekretnine, zdravlje, stečaj i devizno poslovanje. Posebno je naglašen značaj digitalizacije i e-trgovine. Naglašava se i da je poslednjih nekoliko meseci postalo jasno da digitalizacija nije samo puka fraza već prilika koju Srbija treba da iskoristi u cilju unapređenja svoje konkurentnosti.Predsednik Saveta Majk Mišel istakao je da Srbija to treba da sagleda kao priliku za unapređenje konkurentnosti, kako u e-upravi, tako i u privatnom sektoru."Poboljšanja u tim oblastima imaće višestruke pozitivne efekte na privredu i učiniće zemlju privlačnijom za strane investitore", naveo je Mišel.Opšti je utisak da će  kako  je naglašeno pad aktivnosti invstitora članova Saveta biti blag ove godine, uz znatno brži oporavak sledeće godine. Kriza će više uticati na investicije, nego na izvoz i zaposlenost, a takođe će više, kako smatraju varirati profit nego poslovni prihod.U tim okvirima, finansijski sektor će biti manje pogođen, nego realni sektor. Napominje se da se do tih podataka došlo putem ankete koja je urađena pre drugog talasa pandemije i objavljivanja podataka o drastičnom padu BDP tokom drugog kvartala i u EU i u Srbiji. VLADA OBRAZUJE GRUPU ZA SPROVOĐENJE PREPORUKA STRANIH INVESTITORA Međutim, dodaje se da je neizvesno koliko će se očekivanja o aktivnosti u 2021. godini stvarno ostvariti, jer se još ne zna koliko će dugo pandemija da traje i kakve će sve zdravstvene mere morati da se preduzimaju, kako i kakve će negativne efekte one izazvati. Savet, kako se dodaje smatra i da je zastoj u institucionalnim promenama u Srbiji uslovljen eksternim faktorima, pa napominje i da nema smisla porediti nivo ovogodišnjih i prošlogodišnjih reformi u toj oblasti.Investitori su istakli da, uprkos trenutnoj situaciji, očekuju da Srbija ubrzano nastavi reforme, pregovore o članstvu sa Evropskom unijom, rad na održivoj fiskalnoj konsolidaciji i unapređenju sprovođenja zakona. Savet stranih investitora je poručio da će i dalje biti pokretač poslovnog  sektora i da će konkretnim znanjem i ekspertizom podržati ekonomski oporavak zemlje kroz predloge za  rešavanje gorućh pitanja.Savet stranih investitora broji više od 120 kompanija članica, koje zapošljavaju 100.000 ljudi. Podseća se da su kompanije koje su članice Saveta do sada u Srbiju uložile više od 36 milijardi evra.

Srbija

Raspisan javni poziv za dodelu subvencija turističkim agencijama

Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija raspisalo je javni poziv za dodelu bespovratnih subvencija turističkim agencijama i organizatorima turističkih putovanja zbog teškoća u poslovanju nastalih tokom pandemije korona virusa. Kako se navodi u saopštenju dodeljivaće se iznosi do 150 miliona dinara, a predviđeni su državnim budžetom za 2020. godinu.Subvencije se kako se navodi dodeljuju turističkim agencijama na ime pokrića troškova u vezi sa obezbeđenjem garancije putovanja. Njihova isplata će se vršiti u zavisnosti od kategorije lecence.Za licencu kategorije A 10, isplaćivaće se maksimalno do 2.250 evra, za A 15 do 2.500 evra, za A 20 do tri hiljade, A 25 do četiri hiljade i za licencu kategorije A 40 do pet hiljada evra.Isplata subvencijavršiće se u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan kada je državna pomoć dodeljena.PRAVO NA KORIŠĆENJE SUBVENCIJA I USLOVI POD KOJIM SE DODELJUJUPravo na korišćenje bespovratnih sredstava imaju privredna društva, druga pravna lica ili preduzetnici, upisana u odgovarajućem registru i koja poseduju  licencu organizatora putovanja.Da bi Turistička agencija ostvarila pravo na subvenciju, potrebno je da je obezbedila garanciju putovanja, da nad njom nije pokrenut stečajni postupak, da nema pripremljen plan reorganizacije, postupak reorganizacije ili likvidacije.Zahtevi za korišćenje subvencija podnose se nadležnom ministarstvu na adresi: Omladinskih brigada 1, 11070 Novi Beograd. Pravo na podnošenje zahteva ima privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik koji poseduje lecencu ili je u 2020. godini posedovao licencu, a koji je Agenciji za privredene registre podneo zahtev za izdavanje nove licence.Rok za podnošenje zahteva je 4. decembar 2020. godine. Po objavljivanju spiska korisnika kojima se odobravaju subvencije, potrebno je da navedeni korisnici otvore namenske račune u Upravi za trezor u svojim filijalama.Pored zahteva za dodelu subvencija, podnosioci zahteva prilažu i potvrdu o troškovima premije osiguranja, fotokopija ugovora o osiguranju, ili potvrdu o visini naknade za izdavanje bankarske garancije i fotokopiju ugovora o izdavanju bankarske garancije, ili potvrdu o troškovima osiguranja koju izdaje ugovarač osiguranja i fotokopija ugovora sa ugovaračem osiguranja.

Srbija

Obim posla nakon prelaska na rad od kuće isti kao pre pandemije

Usled ekonomskih nesigurnosti koje se očekuju ove jeseni, Nova ekonomija je pokrenula serijal tekstova o uticaju pandemije na tržište rada u Srbiji. Najveći broj čitalaca Nove ekonomije, preko 90 odsto njih koji su odgovorili na poslednju anketu, ima posao koji se može obavljati od kuće. Sličan procenat ispitanika smatra da je radno mesto u uslovima korona-krize, u slučaju obavljanja posla od kuće, podjednako sigurno kao i pre izbijanja pandemije.Dodatno, oko 89 odsto njih navodi da im obim posla nije uvećan kada su prešli na rad od kuće, dok nešto manje od 12 odsto navodi da su njihove poslovne obaveze prelaskom na ovaj način rada uvećane. ANKETA JE I DALJE OTVORENA I DOSTUPNA OVDE Građani se uglavnom slažu da je rad od kuće adekvatna alternativa standardnom, kancelarisjkom radu."Ukoliko je rad kod kuće moguć i ne pravi velike promene ili probleme, svakako je alternativa koja treba da bude opcija i nastavak i nakon situacije sa COVID-19", navodi jedan od ispitanika. "Ima i prednosti i mana. Sigurno da je potreban izvestan period privikavanja, i da se posle devet meseci i dalje privikavam. Ali takođe i da će ovo biti puno zastupljenije u budućnosti, jer su poslodavci sada opušteniji i znaju da produktivnost nije umanjena", dodaje drugi.Oni koji se sa ovim stavom ne slažu obično navode da rad od kuće nije za svakoga, te da eventualno "običan" posao može da zameni u ekstremnim situacijama, i to povremeno."Teško je reći. Možda je najbolji mešovit obim, dva dana iz kancelarije, tri od kuće, ili makar jedan dan timski sastanak uživo 'negde u gradu' ako ne postoji kancelarija", primer je najčešćeg odgovora.Kako građani ocenjuju uticaj pandemije na tržište rada pročitajte OVDE.Nova ekonomija vas i dalje poziva da nam šaljete svoja iskustva i komentare putem našeg portala ili društvenih mreža.Rezultate prethodne ankete možete pogledati OVDE.

Srbija

Izmene zakona uređuju investicione fondove, uvode obavezno e-sanduče za poreze

Izmene i dopune Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, koji će se naći na dnevnom redu naredne sednice Narodne skupštine, uvešće pravni osnov za oporezivanja investicionih fondova, koji su do sada bili van sistema oporezivanja.Poslanici će na sednici zakazanoj za utorak, 24. novembra 2020. godine, razmatrati u uvođenje novog krivičnog dela "poreske prevara u vezi sa porezom na dodatu vrednost", ali i obavezno korišćenje Jedinstvenog elektronskog sandučića za sve poreske obveznike.Poslovanje investicionih fondova je trenutno regulisano Zakonom o investicionim fondovima, kao i sa više novouvedenih podzakonskih akta a nadzor društava za upravljanje vrši Komisija za hartije od vrednosti.Ovakvi fondovi trenutno nemaju svojstvo pravnog lica, te se ovim Predlogom zakona propisuje da je investicioni fond poreski obveznik, a da poreske obaveze fonda ispunjava Društvo za upravljanje fondom iz imovine fonda.Društvo za upravljanje fondom izvršava sve poslove u vezi sa poreskim obavezama fonda (prijave za registraciju, poreske prijave, prima poreskoupravne akte, vodi poslovne knjige i ostale evidencije radi oporezivanja, vrši plaćanje poreskih obaveza).Takođe se propisuje, da u slučaju raspuštanja ili prestanka postojanja fonda, poreske obaveze ispunjava Društvo za upravljanje fondom. Radi efikasnijeg postupanja poreskih organa po zahtevima obveznika, zakon predviđa da će oni svoje zahteve iz oblasti poreskopravnih odnosa moći da putem Portala javne uprave dostavljaju i elektronskim putem.Tu se pre svega misli na zahteve za povraćaj i proknjiženje pogrešno plaćenog poreza ili zahteve za odlaganje plaćanja poreza koji duguju.Ova izmena u pogledu podnošenja zahteva u elektronskom obliku će se, ukoliko zakon bude usvojen u neizmenjenom obliku, početi da se primenjuje od 1. januara 2021. godine.Po svemu sudeći, ova odredba je preduslov da bi omogućilo odobravanje odlaganja plaćanja poreskih dugova koji su nastali usled vanrednih događaja, između ostalog i usled pandemije koronavirusa, na način i pod uslovima koje utvrdi Vlada Srbije.Dodatno, izmenama se takođe preciziraju nadležnosti poreskih organa jedinica lokalne samouprave, kojima više nije potrebna saglasnost fizičkih lica da poreska rešenja i zaključke koje donose dostavljaju u elektronskom obliku preko Jedinstvenog elektronskog sandučića.Fizičkim licima će prilikom utvrđivanja, naplate i kontrole javnih prihoda i sporednih poreskih davanja (poput korišćenje građevinskog zemljišta i lokalne komunalne takse za isticanje firme, novčane kazne, kamate po osnovu dospelog, a neplaćenog poreza, troškova postupka prinudne naplate poreza i troškove poreskoprekršajnog postupka) ova rešenja i zaključci biti dostavljani u elektronskom obliku, preko Jedinstvenog elektronskog sandučića, a da fizička lica prethodno ne moraju da se sa tim saglase.Poreske prevara u vezi sa porezom na dodatu vrednost će zameniti krivično delo "neosnovanog iskazivanja iznosa za povraćaj poreza i poreski kredit", rok za pokretanje optužbe se povećavaju na period od 12 meseci, a ne kao za dosadašnji poreski period za koji se utvrđuje porez.Ova odredba se usklađuje sa odredbama Krivičnog zakonika, gde je osnovni oblik krivičnog dela utaje poreza iznos obaveze čije se plaćanje izbegava, i  prelazi jedan milion dinara, teži oblik je pet milona dinara, a najteži prelazi 15 milona dinara.Uvodi se mogućnost plaćanja poreske obaveze davanjem umesto plaćanjem, o čemu je Nova ekonomija već pisala, a precizira se i način vođenje vanbilasnog poreskog računovodstva.Neplaćeni porezi obveznika koji su bankrotirali će se voditi po službenoj dužnosti.U vanbilasnom računovodstvu vodiće se: pretplate poreskih obveznika za koje je zastupila zastarelost, ali i onih obveznika koji su saglasno nekim drugim propisima brisani iz propisanog registra, kupovinom poreskog obveznika u postupku stečaja ili nakon okončanja stečaja bankrotstvom.Po službenoj dužnosti će Poreska uprava u vanbilansno računovodstvo, po saznanju o brisanju iz propisanog registra, prenositi pretplate i onih poreskih obveznika koji su brisani iz propisanog registra i ove pretlate će se voditi po poreskom obvezniku i pojedinačnom uplatnom računu javnih prihoda.Sadržinu, postupak i način vođenja vanbilansnog računovodstva (uključujući i način vođenja spornih i dubioznih potraživanja), bliže će urediti resorni ministar.Na istoj sednici će se razmatrati i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o republičkim administrativnim taksama, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu i Predlog zakona o izmenama i dopuni Carinskog zakona.

Srbija

Kako je korona „ukrala“ kulturu u Srbiji

Kada je društveni život postao rizik, a život na distanci normalnost, povukla su se i sva mesta uobičajnog okupljanja – bioskopi, pozorišta, koncerti, knjževne večeri... Sve ovo dovelo je do izuzetno teške pozicije u kojoj su se našli svi zaposleni u preduzećima koja se bave kulturom ili kreativnom industrijom.Zato i ne čudi što istraživanje koje je OEBS objavio u septembru ocenjuje kulturni i kreativni sektor kao najugroženiji, zajedno sa turističkim delatnostima. Podaci OEBS-a pokazuju da je oko 90 odsto svetskih muzeja privremeno zatvoreno u toku pandemije, dok se ostalih 10 odsto možda nikada neće ponovo ni otvoriti jer su pretpeli ogromne gubitke.Anketa koja je sprovedena među evropskim muzejima ukazala je na to da su tri od pet muzeja nedeljno gubila oko 20.300 evra u periodu kada su bili zatvoreni, kao i kada su postojala ograničenja putovanja. Ovakvo stanje dovelo je do toga da je oko šest odsto zaposlenih u muzejima ostalo bez posla, dok je taj procenat još i veći kod stručnjaka koji su honorarno radili u muzejima, pa je njih čak 16 odsto prestalo da radi.Ono na šta OEBS takođe skreće pažnju jeste da je karakteristika ovih delatnosti da su mnogi kojima je to primarni posao zapravo samozaposleni, a kao mali privrednici oni su i najosetljiviji na krize i na šokove kakva je zasigurno i trenutna pandemija.SAMOZAPOSLENI NA PRVOJ LINIJI FRONTANa problem frilens radnika i saradnika skreće pažnju i Milena Bogavac, direktorka Šabačkog pozorišta, koja ističe kako su zaposleni u ovoj ustanovi imali redovna primanja i u periodu kada su pozorišta bila zatvorena zbog pandemije jer pripadaju javnom sektoru, ali da su plate u potpunosti prestale da dobijaju kolege i koleginice koji nemaju stalne ugovore u samom pozorištu."Naš kolektiv ne čine samo zaposleni, već i mnogo spoljnih saradnika, umetnika i frilensera. Ta stvar je posebno složena, kada se ima u vidu mera zvana 'zabrana zapošljavanja' koja je desetkovala pozorišta. Nijedan ansambl u Srbiji više nema dovoljno mladih glumaca; a kada su u pitanju umetnički zanati ili tehničke službe, stvar je još gora", objašnjava Bogavac za "Novu ekonomiju".Kako dodaje, ovo pozorište je dobilo po - dršku svog osnivača, grada Šapca, pa su tako svoje stalne saradnike angažovali na "vanrednim" programima."Tako smo, tokom vanrednog stanja, snimili dve veb serije, koje smo s publikom delili putem našeg Jutjub kanala. Ovo je bio način da nastavimo da komuniciramo sa gledaocima, ali i da stalnim saradnicima pružimo priliku da zarade skromne honorare. Ipak, to nije bio slučaj u drugim gradovima i drugim pozorištima".Kako su samostalni umetnici bili ostavljeni na milost i nemilost tržišta koje odjednom više nije moglo da im ponudi nikakav posao, izmoljena pomoć je na kraju stigla od države, ali tek u vidu bespovratne pomoći od 90.000 dinara i to u maju mesecu, nakon čega su ponovo bili ostavljeni sami sebi.STARO MESTO, NOVE NAVIKETek krajem avgusta počela je da se budi i kulturna scena kada su 24. avgusta otvorena pozorišta, bioskopi i druge kulturne institucije. Međutim, novi režim rada sada podrazumeva poštovanje posebnih mera predostrožnosti. Za najveći broj njih to znači gotovo upola manje publike, mnoštvo različitih protokola koji zahtevaju dodatne ljude i dodatna sredstva, prilagođavanje repertoara i menjanje planova.Milena Bogavac objašnjava kako, primera radi, sala Šabačkog pozorišta ima 314 sedišta, a da sada može da primi tek 120 gledalaca."Takođe, preporuka je i da se sve predstave igraju na velikoj sceni, što znači da smo svoje kamerne komade prilagodili novim uslovima", objašnjava ona.Da biste pogledali predstavu neophodno je da na predstavu ponesete zaštitnu masku, da dezinfikujete ruke i obuću na ulazu, kao i da dozvolite da vam se prilikom ulaska izmeri telesna temperatura.U Šabačkom pozorištu takođe pozivaju svoje gledaoce da dođu ranije na izvođenja, ne bi li izbegli stvaranje gužvi u foajeu i kako bi stigli da ispoštuju sve propisane bezbednosne mere.KO PLAĆA TESTIRANJE GLUMACA?"Naši zaposleni, takođe, nose zaštitne maske, tokom rada na predstavama i uopšte, tokom svog radnog vremena, provedenog u prostorijama pozorišta. Jedini oslobođeni obaveze da nose maske su glumci, ali – sve naše glumce smo testirali na početku sezone i bićemo u obavezi da testiranje ponavljamo, nakon određenog vremena ili ukoliko postoji sumnja da je neko od njih ili njihovih najbližih zaražen", objašnjava Milena Bogavac u pismenom odgovoru za "Novu ekonomiju".Kako dodaje, na sreću još uvek nije bilo zaraženih, ali će ukoliko ih bude, biti ponovo svi testirani. Učestala testiranja međutim koštaju, a sve to ne plaća država, kako je ranije bilo najavljivano."Iako u državnim preporukama za institucije kulture, piše da će testiranja za glumce biti besplatna, u slučaju Šabačkog pozorišta nije bilo tako. PCR testovi za naš ansambl, puno su nas koštali, pa ako se takva praksa nastavi, obaveza da testiramo glumce, biće veliko opterećenje za naš budžet", zaključuje Bogavac.PONOVO RADI BIOSKOPOgromno opterećenje osetili su i bioskopi. I to širom sveta. Podaci koje OEBS iznosi jeste da je "Holivud reporter" sredinom marta objavio da je globalni gubitak od prodaja karata na blagajnama iznosio oko pet milijardi dolara, najviše zbog zatvaranja 70.000 bioskopa u Kini. Sa širenjem virusa, rastao je i gubitak, pa je ova procena krajem maja dostigla čak 17 milijardi američkih dolara, da bi podaci iz avgusta ukazali na to da su prihodi blagajni u Sjedinjenim Državama manji za 75,9 odsto nego 2019. godine.Gubitke su osetili i domaći bioskopi i filmske produkcije, a kako ocenjuje producent Miroslav Mogorović iz kompanije Art end popkorn (Art & Popcorn) malim bioskopima je i u normalnim okolnostima teško da opstanu. Jedan od njih je i bioskop Fontana koji se nalazi na Novom Beogradu, a čiji je vlasnik upravo ova firma.Kako Mogorović objašnjava za "Novu ekonomiju", nakon šestomesečne pauze, ovaj bioskop je nastavio sa radom, međutim, kako on ocenjuje, ovaj period se svakako ne može nazvati redovnim režimom rada."Posetilaca je malo, kao i filmova koji se distribuiraju. Bez sistemske pomoći usmerene direktno ka bioskopima teško je očekivati da će bioskopi dočekati kraj pandemije".Kako objašnjava, mnoge evropske države su prepoznale taj problem i direktnom podrškom bioskopima i distributerima pokušavaju da im pomognu da opstanu. "Nadamo se da će i naša država naći pameti i načina da pomogne bioskopima kako bi preživeli pandemiju", navodi Mogorević u pisanom odgovoru.MIRIS KNJIGE ILI KLIK NA NASLOVPostoje i oni koji pandemiju preživljavaju tako što prilagođavaju i menjaju svoje poslovanje. Tako, na primer, vlasnik i urednik izdavačke kuće Booka Ivan Bevc za "Novu ekonomiju" objašnjava da su zbog pandemije i uvođenja vanrednog stanja u martu rešili da zatvore svoju knjižaru, ali i da onda ulože više resursa u prodaju knjiga preko interneta."Prosto smo pojačali rad na onlajn prodaji, preko društvenih mreža, njuzletera, animirali smo čitaoce i čitateljke i ponudili neke fine akcije i bukvalno je taj odgovor bio momentalan. Nama je ta onlajn prodaja do početka maja, do kraja vanrednog stanja i dok nismo ponovo otvorili knjižaru pokrivala troškove plata i svega ostalog i niko nije izgubio posao i zadržali smo sve zaposlene", objašnjava Bevc.Iako su za sada pokazatelji prihoda na dobrom nivou, najveći problem mu, kaže, predstavlja neizvesnost. Takođe, on dodaje kako je moguće jedno vreme pokrivati troškove knjižare prihodima od prodaje knjiga preko interneta, ali da to ne može trajati doveka."Ako država kaže da ništa ne radi, onda ništa ne radi, ali je onda opet pitanje da li mi to možemo da izdržimo. Mi možemo neko vreme da idemo u minus, možemo neko vreme da zavlačimo ruku duboko u džep da bismo pokrili plate i doprinose tih zaposlenih. U nekom trenutku mi prosto taj novac više nećemo imati. I u tom slučaju će naših petnaestak zaposlenih ostati bez posla, što je poslednje što želimo".A želeo bi, dodaje, više kontakta između pisaca i čitalaca, jer to je ono što u ovim vremenima najviše nedostaje. Od države, pak, ne očekuje ništa, jer je tako, kako kaže, navikao."Ja toliko dugo godina živim i radim ovde, pa sam navikao da ništa ne očekujem od države, što je i dobro jer je dovelo do toga da smo svi mi na ovom izdavačkom tržištu dosta otporni i sposobni i kada bi nam svaka privredna grana bila kao izdavaštvo i knjižarstvo verujte mi, Srbija bi bila kao Švajcarska. To tržište je zdravo i kvalitetno, tu radi mnogo dobih i kvalitetnih ljudi i čitaju se knjige i ljudi kupuju knjige u Srbiji".TRŽIŠTE 1 – DRŽAVA 0Ipak Srbija je ta koja već odavno nije na nivou zadatka i odavno nije na nivou koji je tržište postiglo, objašnjava Bevc. Kao primer navodi i budžet za kulturu koji je manji od jednog procenta BDP-a, ali i nedostatak podsticaja za izdavače i autore. Tu bismo, kako kaže, mogli da se ugledamo na susednu Hrvatsku koja stimuliše izdavače i daje podsticaje za objavljivanje dela domaćih pisaca."Vi ako odlučite da objavite neku kvalitetniju knjigu domaćeg autora dobijete novac kojim recimo možete da platite njegov honorar, što nije malo i daje im se neka vrsta stipendije za pisanje knjiga. Dakle, meni bi mnogo značilo da neki autori sa kojima ja sarađujem mogu da dobiju recimo šestomesečnu stipendiju da knjigu napišu i neki novac za njihov honorar. Onda bi se domaći pisci mnogo više objavljivali", objašnjava Bevc.Sa druge strane, s obzirom na predviđanja ekonomskih kretanja i prognozirani pad BDP-a realnije je očekivati manja ulaganja u kulturu nego dodatna sredstva koja bi bila izdvojena. Kako iz Ministarstva kulture kažu za "Novu ekonomiju", oni su "očuvali instituciju konkursa" te su na taj način "u okviru svojihograničenih mogućnosti kada je reč o iznosu budžeta" doprineli da ustanove kulture i umetnici što bezbolnije prođu kroz ovaj period.Ipak, ističu da će, ukoliko uvide da je to neophodno, predložiti da se pomoć pruži samostalnim umetnicima koji ne mogu da ostvare nikakve aranžmane.Sa druge strane, bojazan od sve manjeg ulaganja u kulturu i kreativnu industriju, i to na globalnom nivu, navodi se i u izveštaju OEBS-a. Oni naime izražavaju zabrinutost da bi kriza mogla da ima dugoročne posledice na kulturni i kreativni sektor zbog toga što bi smanjeno ulaganje u ove delatnosti moglo dovesti do toga da će se mnogi kulturni radnici povući i početi da traže druge poslove.Ovo bi, skreće se pažnja, moglo da dovede ne samo do ekonomskog gubitka, već i da dovede do smanjenja blagostanja, da unazadi duh određenih gradova i regiona, kao i da utiče na smanjenje kulturnih različitosti. Ipak, Bevc veruje da bi pandemija mogla biti ne samo uzrok ovakvih budućih dešavanja, nego i univerzalno opravdanje za greške koje se sada prave."Mislim da će nažalost ovo sve sutra opet biti izgovor za razne neke stvari i koje se nisu dobro radile i koje se nisu dobro planirale i koje se nisu dobro izvele. I kad god budete potegli neku temu uvek će biti ’ali znaš bila je korona, bilo je ovo, bilo je ono’. I u toj koroni neko se snašao bolje neko lošije, kao što se i u ovoj našoj branši neko snašao bolje, neko lošije".Ko se kako snašao teško je još uvek oceniti, jer nam svaki novi dan možete doneti nova zatvaranja i novi rast broja zaraženih, a sezona u većini kulturnih ustanova je upravo u toku. Pronaći pravi odgovor i pružiti pomoć baš onima kojima je najneophodnija kada para u kasi ima sve manje, izazov je sa kojim će se države, čini se, još dugo nositi. 

Izdanja

Broj 113, Septembar 2024.

Broj 113

Septembar 2024.
Broj 112, Jul 2024.

Broj 112

Jul 2024.
Broj 111, Jun 2024.

Broj 111

Jun 2024.
Broj 110, Maj 2024.

Broj 110

Maj 2024.
Broj 109, April 2024.

Broj 109

April 2024.
Broj 108, Mart 2024.

Broj 108

Mart 2024.
Broj 107, Januar 2024.

Broj 107

Januar 2024.
Broj 106, Decembar 2023.

Broj 106

Decembar 2023.
Broj 105, Novembar 2023.

Broj 105

Novembar 2023.