Broj 126, Decembar 2025.
Broj 126, Decembar 2025. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

Startap i smart siti centrima subvencije veće za deset miliona

Za podršku regionalnim inovacionim startap i smart siti centrima, Vlada Srbije će ove godine izdvojiti ukupno 55 miliona dinara. Suma za te namene povećana je za 10 miliona dinara, jer je prošle godine iznos tih sredstava bio 45 miliona dinara.Startapi inače predstavljaju mlada preduzeća u takozvanom nultom periodu razvoja koja se bave inovacijama i za njih traže investicije. Program sprovodi Кabinet ministra bez portfelja za inovacije i tehnološki razvoj, a po odobrenom projektu dodeljivaće se po tri miliona dinara.Regionalni inovacioni startap i smart siti centri kako se podseća predstavljaju mrežu organizacionih celina uspostavljenih kroz različite programe podrške koji su razvijani od 2018. godine. Navodi se da je rad tih centara važan za mlade preduzetnike, kao i za razvoj startap zajednice.Kroz rad ovih centara, kako se objašnjava, mladim preduzetnicima se omogućava pristup stručnoj, mentorskoj, pravnoj, savetodavnoj i logističkoj podršci za pokretanje i vođenje biznisa, doprinosi izgradnji digitalizovanih zajednica, pametnih i sigurnih gradova. Pravo na korišćenje bespovratnih sredstava ima jedinica lokalne samouprave koja je samostalno ili u saradnji sa organizacijom iz oblasti inovacija uspostavila Regionalni inovacioni startap ili smart siti centar. Pravo na korišćenje tih sredstava nemaju realizatori projekata koji nisu opravdali već dobijena sredstva. Vlada Srbije: Domaćim startapovima 45 miliona dinaraVrednost domaćeg startap ekosistema premašila pola milijarde dolara Sredstva su kako se podseća, namenjena za tehničko i strukturno umrežavanje sa drugim regionalnim inovacionim startap i smart siti centrima, organizacijama, univerzitetima, fakultetima i drugim obrazovnim ustanovama.Sprovođenje programa kako se dodaje, podrazumeva organizaciju obuke, edukacije, mentorske podrške, pristup izvorima finansiranja, upravljanje preduzetničkim poduhvatima.Sredstva ne mogu da se koriste za održavanje, građevinske radove, nabavku opreme, nameštaja i uređaja, osnivanje i rad pojedinačnih startap kompanija, zaostale obaveze, otplatu kredita, troškove garancija, polise osiguranja, kamate, troškove bankarskog poslovanja, kursne razlike, carinske troškove.Aktivnost za koju su odobrena sredstva, kao i sva plaćanja u vezi sa njenom realizacijom, mora biti započeta nakon potpisivanja ugovora, plaćanja završena do kraja godine, a pravdanje sredstava do kraja januara 2023. godine.Neutrošena sredstva vraćaju se u budžet Republike Srbije. Od dokumentaicje, svi zainteresovani treba da obezbede izveštaj o radu u 2021. godini, plan rada za 2022. godinu, akcioni plan projekta, kao i bužet projekta sa prikazom realizacije troškova.Precizno i tačno popunjena prijava i prateća dokumentacija šalje se preporučenom poštom na adresu ministra bez portfelja zaduženog za inovacije i tehnološki razvoj. Detaljnija obaveštenja o dodeli sredstava mogu se pronaći i na sledećem LINKU.

Srbija

Korona donela više posla za trgovinu i komunikacije

Zaposlenost u sektoru smeštaja i usluga je opala, ali je rastao broj zaposlenih u trgovini, informisanju i komunikacijama u prvoj godini pandemije, pokazuje istraživanje Instituta ekonomskih nauka u Beogradu.Istraživanje ispituje efekte pandemije kovid-19 tako šton poredi podatke između 2019. i 2020. godine.Radnici najskuplje platili cenu pandemije Broj radnika koji rade za stalno povećan, broj neformalnih i formalnih radnika koji nemaju stalni posao je smanjen u 2020. godini za oko 10 odsto, odnosno 6 odsto. Glavni razlog za ovo smanjenje je bila niska dostupnost neformalnih i ne-stalnih poslova u 2020. godini, piše u saopštenju.Jedna od posledica krize izazvane pandemijom bilo je povećanje nejednakosti u mogućnostima zaposlenja za niskoobrazovane, mlade, naročito u regionu Jugoistočne Srbije. Ove ranjive grupe su, i pre početka pandemije, imale značajno niže stope zaposlenosti od ostatka populacije, a ovaj jaz se povećao nakon prve godine pandemije.U pandemiji zaposleno 4.300 zdravstvenih radnika, fali nam još 5.000 Neka radnička prava, poput prava na adekvatan odmor, punu naknadu tokom bolovanja od virusa COVID-19 i adekvatnih uslova za rada nisu u dovoljnoj meri poštovana u toku pandemije.Rezultati istraživanja upućuju na to da su u toku prve godine pandemije nedostajali mehanizmi zaštite stabilnosti prihoda neformalnih radnika i formalnih radnika koji nemaju stalni posao. Sa druge strane, mere podrške preduzećima, koje su nesumnjivo imale pozitivan uticaj na privredu i imale značajan uticaj na opstanak nekih preduzeća trebalo je ranije prilagoditi tome koji sektoru su najviše bili ugroženi krizom.

Srbija

Kozmetički brendovi se okreću proširenoj realnosti i „Metaverzumu“

Kompanije u industriji lepote sve više koriste usluge firmi za veštačku inteligenciju i proširenu realnost (AR-Augmented reality) koje im pomažu da razviju personalizovano korisničko iskustvo.Fokus firmi koje proizvode šminku, kao i proizvode za kosu i kožu nekada je bila kupovinu manjih brendova sa vernim sledbenicima. Sada ove kompanije takođe "jure" firme za veštačku inteligenciju i proširenu realnost. Predvodnik ovog trenda bila je kompanija L'Oreal koja je 2018. godine kupila "ModiFace", "stručnjaka" za proširenu realnost, čije je patente koristila kako bi napravila niz virtuelnih alata koje potrošači mogu da koriste kako bi ekperimentistali sa L'Orealovim proizvodima. L'Oreal takođe ima sopstveni tehnološki inkubator sa timom od 30 i više fizičara, inženjera, stručnjaka za korisničko iskustvo, dizajnera hardvera i data naučnika.L'Oreal koristi veštačku inteligenciju kako bi korisnicima omogućila da prilagode boju ruževa za usne, kao i da, pre nego što kupe farbu za kosu razgovaraju sa profesionalncima putem video poziva. Takođe mogu i da isprobaju različite nijanse šminke u aplikaciji "Makeup Genius" (virtuelno ogledalo). "Ljudi ne žele nužno da idu u prodavnicu da bi samo probali stvari pre nego što ih kupe", rekao je Dejvid Ripert, izvršni direktor Poplar studija za digitalni magazin za Futurism.com. Njegova kompanija je radila AR kampanju za sjaj za usne kompanije Mejbilin (Maybelline), a za kompaniju NYX je kreirala filter za lice koji ljudima omogućava da isprobaju maske za Noć veštica na Instagramu i Snepčetu. "Primetili smo da najmanje 38 onih koji su probali naš kviz  i istražili naše boje za kosu koristeći alatke za proširenu virtuelnu realnost, na kraju odu i kupe ih", rekao je Tajler Vozni (Tyler Wozny), potpredsednik kompanije "Madison Reed",  koja proizvodi farbe za kose. 

Srbija

Bruto devizne rezerve NBS veće za 1,4 miliona u decembru

Bruto devizne rezerve Narodne banke Srbije su na na kraju decembra iznosile 16,5 milijardi evra, što je gotovo isti nivo kao na kraju prethodnog meseca, a za 1,4 miliona evra više u odnosu na novembar, a tokom  2021. godine devizne rezerve povećane su za 3,0 milijarde evra, saopštavaju iz Narodne banke Srbije (NBS)."Deviznim rezervama na ovom nivou obezbeđuje se pokrivenost novčane mase M1 od 137,8 odsto i više od šest meseci uvoza robe i usluga", navode iz NBS i dodaju da je to dvostruko više od standarda kojim se utvrđuje adekvatan nivo pokrivenosti uvoza robe i usluga deviznim rezervama.Neto devizne rezerve na kraju decembra iznosile su 13,7 milijardi evra i bile su za 2,6 milijardi evra više nego krajem 2020. godine, a u odnosu na kraj novembra manje su za 231,5 miliona evra. Povećanje bruto deviznih rezervi NBS u decembru ostvareno je po osnovu devizne obavezne rezerve usled uobičajenih aktivnosti banaka krajem godine (299,5 miliona evra), kao i po osnovu deviznih kredita u neto iznosu od 93,8 miliona evra, dok je neto priliv ostvaren i po osnovu donacija (55,3 miliona evra). Uvećanju deviznih rezervi doprinelo je efikasno upravljanje deviznim rezervama i pozitivan neto efekat tržišnih faktora, te su ovi prilivi nadomestili neto odlive po osnovu aktivnosti Narodne banke Srbije na međubankarskom deviznom tržištu (280 miliona evra), po osnovu plaćanja deviznih obaveza Republike Srbije (130,2 miliona evra), kao i neto odlive po ostalim osnovima (51,7 miliona evra).Obim realizovane trgovine devizama na međubankarskom deviznom tržištu u decembru iznosio je 926,1 milion evra i bio je za 224,9 miliona evra veći nego u prethodnom mesecu. Pored toga u  prethodnoj godini u međubankarskoj trgovini realizovano je ukupno 6.923,3 miliona evra."U decembru, kao i u 2021. godini, vrednost dinara prema evru gotovo je nepromenjena. Narodna banka Srbije je na međubankarskom deviznom tržištu u decembru neto prodala 205,0 miliona evra, u najvećoj meri kao rezultat pojačane tražnje za devizama uvoznika energenata, dok je u 2021. godini Narodna banka Srbije doprinela daljem uvećanju deviznih rezervi i neto je kupila 645,0 miliona evra", navodi se u saopštenju.

istrazivanje, doktori

Srbija

Rešava li 10.000 dinara probleme sa platama u zdravstvu?

Danas je na račun više od 122 hiljada zdravstvenih radnika uplaćeno po 10.000 dinara, kako je rekao ministar finansija Siniša Mali.On je precizirao da će pomoć dobiti svi zdravstveni radnici koji su zaposleni u samom zdravstvenom sistemu, u vojno-zdravstvenim ustanovama, u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija, ustanovama socijalne zaštite, čiji se rad finansira sredstvima iz budzeta, kao i zaposleni u Zavodu za sport i Zavodu za zdravstvenu zaštitu radnika Železnica Srbije.On je podsetio da je još pre pandemije, krajem 2019. godine, doneta odluka da se medicinskim sestrama poveća plata za 15 odsto, a lekarima specijalistima za 10 odsto.Koliko su stvarno plaćeni lekari „Kada je počela pandemija jedna od prvih mera bilo je povećanje plata svim zaposlenima u zdravstvu u iznosu od 10 odsto. Nakon toga, krajem 2020. godine isplatili smo im jednokratnu pomoć od po 10.000 dinara. U januaru 2021. godine zdravstvenim radnicima povećane su plate za 5 odsto, a sada, u januaru, plate u zdravstvu su povećanje za 8 odsto“, rekao je Mali. Prema njegovim rečima, vidi se da je i pre pandemije, jedna od najvažnijih politika bila da se pomognu i podrže zdravstveni radnici.„Ako uporedite plate danas, sa januarskim povećanjem, u odnosu na 2011. godinu, plata medicinskih sestara je veća za 85 odsto, a lekar specijalista ima 68 odsto veću platu. Bila je oko 604 evra, a ove godine će preći 1.000 evra. Ogromne su razlike, ogromna je pomoć i podrška države, i tu pokazujemo snagu naše ekonomije i naše prioritete“, naveo je Mali.Medicinari i dalje nedovoljno plaćeniBez obzira na povećanja, sindikalni predstavnici zdravstvenih radnika ističu da plate i dalje nisu na dovoljno visokom nivou, naročito kada su u pitanju plate lekara koji dobijaju tek tri puta veću zaradu od nemedicinskog kadra, dok bi ta razlika trebalo da bude skoro duplo veća, kako je Nova ekonomija već pisala.Problem u velikoj meri predstavlja odlaganje primene Zakona o sistemu plata koji bi uveo platne razrede, a samim tim i jednake osnovice i uređene koeficijente.Trenutno, medicinari u Srbiji nemaju iste osnovice."U zdravstvu imate tri različite osnovice. Jednu za lekare, drugu za medicinske tehničare, a treću za nemedicinsko osoblje, što apsolutno ne bi smelo da bude dopustivo", kazao je za Novu ekonomiju predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Rade Panić.I Fiskalni savet je u više navrata savetovao da je u javnom sektoru neophodno imati jedinstvene osnovice, što bi omogućilo i veću transparentnost.Sada je osnovica toliko niska da se nekvalifikovanim radnicima doplaćuje i mimo osnovne računice.Lekarima se nismo odužili za rad tokom pandemije "Naši higijeničari i bolničari koji bi trebalo da imaju koeficijent 1,1 do 1,3, puta ta osnovna plata, dakle trebalo bi da imaju oko 38.000. Njima kada obračunaju platu, oni imaju oko 27.000-28.000, a onda im doplate do minimalne zarade", objašnjava Panić.S obzirom na to da je ceo sistem zarada loše postavljen, onda su i razlike između zarada nekvalifikovanih radnika u zdravstvu i lekara specijalista premale.Prema Zakonu o platnim razredima, lekari specijalisti bi trebalo da imaju oko pet i po puta veću zaradu od nemedicinskog kadra. Sada lekari imaju oko tri puta veću platu (nemedicinski kadar dobija uglavnom minimalnu zaradu – oko 34.000, a lekari oko 100.000 dinara).

Srbija

Do 1,8 miliona dinara za najbolje zelene ideje u lokalnim zajednicama

Organizacije civilnog društva iz svih lokalnih zajednica u Srbiji mogu do 31. januara da se prijave za učešće u programu podrške Snažno zeleno koji će im omogućiti mentorsku, ekspertsku i finansijsku podrška u iznosu do 1,8 miliona dinara za sprovođenje zelenih ideja. Program zajedno sprovode Beogradska otvorena škola (BOŠ), Mladi istraživači Srbije i Inženjeri zaštite životne sredine, u okviru projekta Zeleni inkubator, a uz finansijsku podršku Evropske unije, navodi se u saopštenju BOŠ-a. Tematske oblasti u okviru kojih organizacije civilnog društva mogu da konkurišu su upravljanje otpadom, zaštita vazduha, zaštita prirode, zaštita i upravljanje vodama, klimatske promene i horizontalno zakonodavstvo.Građani će zajedno sa koordinatorima projekta raditi na razvoju i sprovođenju zelenih ideja, sa ciljem unapređenja kvaliteta života u njihovoj zajednici.Program Snažno zeleno nudi ekspertsku i mentorsku podršku, razvoj kapaciteta iz oblasti monitoringa javnih politika, kao i jačanje kapaciteta za razvoj, upravljanje i finansijsko vođenje projekata.Ovo je treći po redu konkurs, koji je do sada podržao 40 organizacija civilnog društva, koje su sprovele više od 30 projekata u skoro 20 zajednica širom Srbije. Rok za podnošenje projektnih ideja je  31. januar 2022. do 15 časova. 

Srbija

Predloženo povećanje plate nameštenicima u državnim organima

Predloženim izmenama Zakona o platama državnih službenika i nameštenika predviđa se povećanje zarada pomoćno-tehničkom osoblju u državnim organima.Povećanje koeficijenata obuhvata poslove pravosudne strže, daktilorafa, dostavljača, kurira, zaposlenih na priojemu i ekspeciji pošte i dr, piše u predlogu.Svaki dan u crvenoj zoni, a u džepu minimalac Menjaju se koeficijenti kojima se obračunavaju zarade za treću, četvrtu, petu i šestu platnu grupu. Koeficijenti za treću platnu grupu su povećani sa 1,9 na 1,96, za četvrtu sa 1,5 na 1,71, za petu sa 1,2 na 1,38 i za šestu sa 1 na 1,2.Da bi se plate nameštenika povećale, potrebno je obezbediti dodatan novac u republičkom budžetu za 2022. godinu u visini od 14 odsto planiranih sredstva za plate nameštenika u ovoj godini. Ova suma iznosi 468 miliona dinara u bruto iznosu.Dvesta na sat, ali za minimalac (VIDEO) Inicijativa za izmenu Zakona potekla je od reprezentativnih sindikata zaposlenih u državnim organima, koji su predložili uvećanje koeficijenata za obračun i isplatu plata nameštenika, imajući u vidu njihov doprinos funkcionisanju organa, naročito u pravosuđu, navodi se u predloženim izmenama.Izmene Zakona je usvojila Vlada i predlog je poslat na odlučivanje Narodnoj skupštini.POŠTARI SANJAJU DAN KADA ĆE SE PRIBLIŽITI PROSEČNOJ PLATI Već dugi niz godina se planira da se zarade u državnim organima urede tako što će se uvesti platni razredi, koji bi doveli do toga da za isti posao svi radnici budu isto plaćeni bez obzira gde rade.Međutim, početak primene Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru koji je usvojen još 2016. godine se stalno odlaže. Poslednji put, u novembru prošle godine, primena je odložena za 1. januar 2025. godine.

Srbija

Ministarstvo kupuje licence za informacioni sistem za 60 fakulteta

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkoh razvoja raspisalo je javnu nabavku licenci za informacioni sistem za fakultete. Procenjena vrednost nabavke je 141,6 miliona dinara.Ministarstvo planira da kupi licence informacionih sistema za 60 visokoškolskih ustanova, a mogućnost nadogradnje do 200 instanci. Takođe, nabavkom je predviđeno i održavanje sistema u trajanju od dve godine. Kako se navodi u specifikaciji, traženi informacioni sistem je namenjen za praćenje i organizovanje nastavnog procesa na visokoškolskoj ustanovi."Potrebno je da je razvijen uz pomoć programskih alata najnovije generacije i da predstavlja softverski sistem koja u potpunosti omogućava rad zaposlenih u studentskoj službi visokoškolske ustanove, nastavnom osoblju i studentima ustanove", piše u dokumentaciji. Rok za podnošenje ponuda je 14. februara.U specifikaciji softverskog sistema se navodi da je potrebno da se u okviru razvijenih funkcionalnosti za rad studentske službe omogući administriranje podataka vezanih za studente, nastavnike, studijske programe i uopšte nastavni proces, proces organizacije ispita. 

Srbija

Procena uticaja kompleksa Al Dahre u Kovilovu na javnom uvidu do februara

Studija o proceni uticaja na životnu sredinu za projekat izgradnje privredno-industrijskog kompleksa fabrike za proizvodnju stočne hrane kompanije Al Dahra biće na javnom uvidu do 11. februara.Kompanija Al Dahra podnela je Sekretarijatu za zaštitu životne sredine zahtev za davanje saglasnosti na Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu za projekat izgradnje privredno-industrijskog kompleksa fabrike za proizvodnju stočne hrane.Kompleks će se graditi u tri faze u Kovilovu na teritoriji Palilule, na parceli površine 556.608 metara kvadratnih. Kako piše u objavi Sekretarijata, javnost može da izvrši uvid u sadržinu studije, na sajtu Grada Beograda do 11. februara 2022. godine.Javna prezentacija i javna rasprava o predmetnoj studiji o proceni uticaja biće održana 11. februara 2022. godine, u 10 časova, u prostorijama Sekretarijata za zaštitu životne sredine.  U studiji se navodi da zbog udaljenosti od najbližeg stanovanja, otvorenosti lokacije i dobra provetrivosti, uz mere ozelenjavanja parcele, i redovno održavanje higijene, aktivnosti na kompleksu Fabrike ne predstavljaju značajan rizik po stanovništvo. Piše i da se pri redovnom radu Fabrike za preradu stočne hrane ne očekuje se emisija otpadnih materija u zemljište i podzemne vode.Voda i zemljište su potencijalno izložene riziku od povećane koncentracije zagađujućih materija koje se mogu očekivati u otpadnim vodama sa manipulativnih površina. "Uslovno zaprljane kišne vode se prečišćavaju pre ispuštanja. Sanitarno fekalne otpadne vode se privremeno sakupljaju u vodonepropusnu septičku jamu i povremeno prazne od strane nadležnog komunalnog preduzeća. Na ovaj način je negativan uticaj otpadnih materija iz vode sveden na prihvatljivu meru",  piše u studiji. U studiji se navodi i da je vazduh je izložen negativnom uticaju od emisije štetnih materija u vazduh (gasova iz dimnjaka). Međutim, piše da je rizik za zagađenje vazduha izvan granica kompleksa mali s obzirom na prirodu energenta (prirodan gas). Sekretarijat za zaštitu životne sredine je u decembru 2020. godine doneo rešenje kojim je utvrđeno da je za projekat izgradnje fabrike za proizvodnju stočne hrane potrebno da se izradi studija o proceni uticaja na životnu sredinu.Istim rešenjem je utvrđena obaveza Al Dahre da u roku od godinu dana podnese zahtev za davanje saglasnosti na studiju o proceni uticaja na životnu sredinu.Iako je prvobitno trebalo da se gradi u pet faza, sredinom prošle godine je izmenom idejnog rešenja, na zahtev investitora, previđena izgradnja u tri faze.Početak radova se planira po dobijanju dozvole za izvođenje radova. Planirano je da radovi za prvu fazu traju 12 meseci, piše u Studiji o proceni na životnu sredinu. Kompanija Al Dahra Srbija je osnovana u novembru 2018. godine, a kako se navodi u Studiji,  "lider je u proizvodnji mleka u ovom delu Evrope". U sastavu Al Dahra Srbija posluju tri zavisna preduzeća Eko- Lab, Veterinarska stanica i Institut Agroekonomik.Al Dahra Srbija se bavi proizvodnjom osnovnih lјudskih prehrambenih proizvoda, kao što su pirinač, brašno, voće i povrće, ali i stočne hrane, uglavnom za ishranu sopstvenog stočnog fonda. Kako piše, Al Dahra Srbija poseduje silose kapaciteta 53000 tona skladišnog prostora, fabriku stočne hrane Inshra, fabriku semena Agroseme, kapaciteta 15000 tona semena strnih žita i soje do 1000 tona.Pod zalivnim sistemima ima oko 4000 hektara i preko 300 kilometara kanala za navodnjavanje. 

Srbija

Ističe rok za subvencionisan prelazak na novu fiskalizaciju

Krajnji rok za prijavljivanje za subvencije za prelazak na novu fiskalizaciju je 31. januar 2022. godine, a da bi se prijavili za subvencije poreski obveznici najpre treba da prijave podatke o lokacijama prodajnih objekata putem portala ePorezi, podsečaju iz Poreske uprave.Svi obveznici fiskalizacije mogu da ostvare pravo na finansijsku podršku po svakom prijavljenom poslovnom prostoru i prijavljenoj poslovnoj prostoriji u iznosu od 100 evra. Postojeći obveznici mogu da ostvare pravo na finansijsku podršku po svakoj prijavljenoj aktivnoj fiskalizovanoj fiskalnoj kasi u iznosu od 100 evra, dok novi obveznici fiskalizacije mogu da ostvare pravo na podršku za jedan elektronski fiskalni uređaj u istom iznosu po svakom prijavljenom poslovnom prostoru i prijavljenoj poslovnoj prostoriji.Obveznici fiskalizacije koji nisu evidentirani kao obveznici PDV na dan podnošenja Izjave o zainteresovanosti za finansijsku podršku za fiskalizaciju finansijsku podršku ostvaruju u iznosu uvećanom za 20 odsto.Obveznici fiskalizacije mogu podneti samo jednu izjavu.Prijavljivanje za subvencije za prelazak na novu fiskalizaciju počelo je 15. oktobra 2021. godine.

Srbija

RFZO kupuje senzore za merenje šećera, ali malo osoba s dijabetesom ima prava na njih

Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO) je raspisao javnu nabavku za kupovinu senzora, aparata i transmitera za kontinuirano praćenje nivoa šećera vrednu 556 miliona dinara bez obračunatog PDV-a (4,7 miliona evra).RFZO želi da sklopi okvirni sporazum sa ponuđačem koji bi ponudio 72.800 senzora, 600 aparata i 800 transmitera za očitavanje kontinuiranog merenja nivoa šećera, piše u specifikaciji javne nabavke.(VIDEO) Od države nedovoljno i tračica i senzora za merenje šećeraKako za Novu ekonomiju objašnjava Bojana Marković iz Udruženja za borbu protiv dijabetesa Plavi krug, ova količina opreme dovoljna je za 1.400 osoba, s obzirom na to da se senzore menjaju na šest dana, a da aparati i transmiteri imaju zvanični vek trajanja od godinu dana iako mogu da rade i do pet godina.Ponuđač je dužan da bude dostupan i da pruži kontinuiranu tehničku podršku osiguranim licima 24 sata, sedam dana u nedelji, piše u tenderskoj specifikaciji. Takođe, u obavezi je i da svakom endokrinologu koji radi u zdravstvenoj ustanovi tercijarnog nivoa, a koji je propisao senzore i aparate svojim pacijentima, besplatno dostavi na korišćenje Automatizovani desktop analizator za određivanje glikoziliranog hemoglobina.I dalje mali broj osoba ima prava na senzoreSenzori su počeli da se izdaju o trošku RFZO u septembru 2021. godine, objašnjava Marković za naš portal.U skladu sa određenim uslovima, senzore mogu da dobiju samo odrasli koji koriste insulinsku pumpu ili deca do 18 godina koja imaju nestabilne šećere."To je mala grupa ljudi, oko 1.500 osoba i dece koja imaju dijabetes, s tim da tip 1 dijabetes ima preko 35.000 ljudi. Veliki broj ljudi je diskriminisan u tom smislu da nemaju pravo na senzore", kaže Marković za Novu ekonomiju.(VIDEO) Godinama nemamo inovativne lekove za dijabetesKorišćenje senzora, umesto uobičajnih tračica za merenje šećera, ljudima sa dijabetesom olakšava kontrolisanje nivoa šećera u krvi, što zatim dovodi i do smanjenja šansi od komplikacija jer je dobra kontrola šećera ključ dobre regulacija, ističe ona."Na tračici vidiš trenutno koliko ti je šećer, a senzor ti prati šećer 24 sata. Ja sada, pošto koristim pumpu, pa koristim i senzor, mogu u svakom trenutku da vidim koliki mi je šećer. Ono što je poenta senzora je da se vide trendovi. Na primer, kada nešto jedemo, kada nešto pijemo, kada smo bolesni, imamo nekakvu fizičku aktivnost, kakav nam je šećer u toku noći, da li nam je adekvatna terapija..."RFZO na opremu u pandemiji potrošio barem 520 miliona evraUkoliko bi ljudi sa dijatesom želeli o svom trošku da nabave senzore i aparate godišnje bi morali da izdvoje skoro 350.000 dinara.Naime, kako kaže Marković, transmiter ili aparat košta oko 80.000 dinara, dok je cena jednog senzora (godišnje je potrebno 52 senzora) oko 5.000 dinara.Osim što polažu nade da će se proširiti opseg onih koji imaju prava na dobijanje senzora o trošku RFZO, osobe sa dijabetesom se nadaju i da će im država omogućiti korišćenje inovativnih terapija na koje i dalje čekaju iako su ovi lekovi već odobreni u Srbiji.

Srbija

Jorgovanka Tabaković ne trguje domaćim hartijama od vrednosti, kaže NBS

Guvernrka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković ne trguje hartijama od vrednosti domaćih banka čije poslovanje nadzire, za razliku od svog hrvatskog kolege guvernera Borisa Vujčića koji je pokrenuo ozbiljnu bankarsku aferu nakon što se otkrilo da je sa kolegama trgovao hartijama od vrednosti banaka u Hrvatskoj.Guverner Tabaković ne poseduje hartije od vrednosti čiji je emitent neka od finansijskih institucija koju kontroliše Narodna banka Srbije, niti hartije od vrednosti koje je emitovala Republika Srbija, tvrde u NBS na pitanje Nove ekonomije da li guvernerka trguje vrednosnim papirima. Podsećamo, portal Index.hr otkrio je da su među onima koji su poslednjih 2o-ak godina trgovali vrednosnim hartijama  nalazi više od 40 zaposlenih HNB među kojima su aktuelni guverner Boris Vujčić, aktuelna zamenica guvernera Sandra Švaljek, bivši viceguverneri, aktuelni i bivši direktori HNB.Index navodi da je reč o do sada najvećoj aferi unutar tamošnjeg bankarskog sistema, a čini se da će poslednju reč imati strani regulatori poput Evropske centralne banke i Evropskog nadzornog tela za bankarstvo (EBA), jer "sve upućuje na to da se radi o krivičnom delu zloupotrebe povlašćenog položaja".NBS ne očekuje značajno povećanje rate za kredit U NBS objašnjavaju da su Zakonom o Narodnoj banci Srbije izričito propisane strože i dodatne obaveze za funkcionere i zaposlene u NBS u pogledu sprečavanja sukoba interesa i nepristranog vršenja funkcije.Kako navode, na sve što nije uređeno Zakonom o Narodnoj banci Srbije primenjuju se i odredbe Zakona o sprečavanju korupcije (npr. obaveza prijavljivanja imovine funkcionera, zabrana prijema poklona, zabrana osnivanja privrednih društava i dr).Izričito je propisano da guverner, viceguverneri i drugi zaposleni u Narodnoj banci Srbije ne mogu imati akcije, udele ili dužničke hartije od vrednosti finansijskih institucija, društava za reviziju ili drugih lica nad kojima Narodna banka Srbije vrši kontrolu, odnosno nadzor ili s kojim sarađuje u obavljanju svojih funkcija, predviđeno je zakonom o NBS. Koliko je Narodna banka Srbije nezavisna od stranaka Štaviše, za navedena lica je zabranjeno da poseduju akcije, udele ili dužničke hartije od vrednosti u bilo kom drugom pravnom licu koje ima bilo koji oblik učešća (direktnog ili indirektnog vlasništva) u finansijskim institucijama, društvima za reviziju ili drugim licima nad kojima Narodna banka Srbije vrši kontrolu, odnosno nadzor ili s kojima sarađuje u obavljanju svojih funkcija. U NBS podsećaju da pri stupanju na funkciju, guverner, viceguverneri i članovi Saveta guvernera o tome daju pisanu izjavu Narodnoj skupštini i za sve vreme vršenja funkcije dužni su da postupaju u skladu s navedenim odredbama. Navedena zabrana se pritom ne odnosi samo na guvernera, viceguvernere i članove Saveta guvernera, već i na članove porodice tih lica i druga povezana lica u smislu Zakona o sprečavanju korupcije (npr. srodnici u pravoj liniji).Narodna banka Srbije je takođe Pravilnikom o poslovnom ponašanju u Narodnoj banci Srbije, koji je zapravo etički kodeks Narodne banke Srbije, propisala i brojne dodatne obaveze, posebno u vezi s funkcijama Narodne banke Srbije koje se odnose na superviziju finansijskih institucija kako bi se obezbedilo dodatno unapređenje poslovanja i sprečio potencijalni sukob interesa. Tim aktom je, primera radi, nametnuta dodatna obaveza redovnog ažuriranja informacija o zaposlenima koji obavljaju poslove u vezi sa supervizijom kako bi se predupredio sukob javnog i privatnog interesa (npr. da li postoji veza između zaposlenih koji obavljaju poslove kontrole i članova njihove porodice s kontrolisanom bankom po osnovu depozita, kredita, prethodnog zaposlenja zaposlenog ili člana njegove porodice …). O neposrednoj primeni ovog pravilnika stara se posebna organizaciona jedinica koja je posvećena usklađenosti poslovanja Narodne banke Srbije, kažu u NBS za Novu ekonomiju.Neto plata guvernerke Tabaković prema poslednjem izveštaju iz baze funkcionera Agencije za borbu protiv korupcije iznosi neto 570.000 dinara.

Srbija

Inflacija u Srbija veća od očekivane, referentna kamatna stopa ostaje ista

Referentna kamatna stopa je zadržana na nepromenjenom nivou, a prema oceni Izvršnog odbora Narodne banke Srbije (NBS) inflacija će se zadržati i tokom prvog tromesečja ove godine, uprkos ranijim predviđanjima da će ona u narednom periodu iznositi 6 do 7 odsto NBS je saopštila da će se kretati oko nivoa zabeleženog krajem prošle godine (7,9 odsto u decembru), a možda i blago iznad njega.NBS takođe predviđa da bi do drugog tromesečja ove godine inflacija trebalo da uspori i da nastavi kretanje ka centralnoj vrdnosti cilja (na 3,0 ± 1,5%) koju može dostići krajem godine.U sapštenju NBS se navodi da je na rast međugodišnjr inflacije najviše uticalo povećanje svetske cene energenata, zastoj u snabdevanju, povišene cene transporta na globalnom nivou, ali i suša koja se odrazila na cene neprerađenje hrane. Inflacija se u decembru popela na 7,9 odsto "U kratkom roku ublažavanju daljeg rasta cena trebalo bi da doprinesu i mere Vlade Srbije u pogledu privremenog ograničavanja cena osnovnih životnih namirnica i električne energije za privredu", stoji u saopštenju.Tri četvrtine inflacije u 2021. godini su bile opredeljene cenom hrane i energenata na koje monetarna politika ne može da utiče.S druge strane, bazna inflacija (po isključenju hrane, energije, alkohola i cigareta), na koju mere monetarne politike više utiču, bila je znatno niža od ukupne inflacije i prethodnih meseci i iznosila je oko 3 odsto međugodišnje. Očuvanju bazne inflacije na niskom nivou doprinosi relativna stabilnost deviznog kursa i koja će biti očuvana i u narednom periodu.Takođe današnjoj sednici Izvršnog odbora NBS odlučeno je da se referentna kamatna stopa zadrži na nivou od 1 odsto. Kako se dodaje u saopštenju, NBS postepeno, od oktobra 2021. godine, smanjuje stepen ekspanzivnosti monetarne politike povećavanjem prosečne ponderisane kamatne stope na reverznim repo aukcijama kojima na nedelju dana povlači viškove likvidnosti iz bankarskog sistema, kao i procenta viškova dinarske likvidnosti banaka koje povlači putem ovih aukcija.Prosečna ponderisana kamatna stopa na poslednjoj repo aukciji održanoj ovog meseca iznosila je 0,59 odsto što predstavlja njeno ukupno povećanje za 48 baznih poena od početka procesa pooštravanja monetarnih uslova (kada je iznosila 0,11%), na šta su uticali povećani troškovni pritisci u međunarodnom i domaćem okruženju, ali i potreba da se utiče na inflaciona očekivanja tržišnih subjekata.Srbija je u 2021. godini ostvarila realni rast bruto domaćeg proizvoda od 7,5 odsto "što je iznad očekivanja Narodne banke Srbije i doprinosi povoljnijoj osnovi za rast u ovoj godini", saopštila je ova institucija. Ovo je rezultat rasta aktivnosti u uslužnim sektorima i građevinarstvu i industriji, uprkos i dalje prisutnim izazovima u pogledu zastoja u globalnim lancima snabdevanja, a negativan doprinos rastu potekao je jedino od poljoprivredne proizvodnje, koja je usled suše zabeležila pad od 5 odsto. NBS ističe da opreznost u vođenju monetarne politike nalažu i kretanja na međunarodnom robnom i finansijskom tržištu. Dešavanja na međunarodnom finansijskom tržištu, a time i tokove kapitala prema zemljama u usponu, uključujući Srbiju, i dalje će u najvećoj meri opredeljivati odluke vodećih centralnih banaka odnosno Evropske centralne banke i Sistema federalnih rezervi.Ove centralne banke još uvek nisu povećale osnovne kamatne stope, ali su donele odluku da u narednom periodu smanjuju obim dodatne likvidnosti koju ubrizgavaju u finansijski sistem u okviru svojih programa kvantitativnog popuštanja.

Srbija

Objavljen konkurs za petnaestu VIRTUS nagradu za filantropiju

Trag fondacija je objavila početak konkursa za petnaestu VIRTUS nagradu za filantropiju.VIRTUS nagrada ima cilj da podrži kompanije, mala i srednja preduzeća i pojedince, koji su tokom prethodne godine činili dobra dela, pokretali filantropske inicijative i tako doprinosili razvoju zajednica. Poziv za nominacije otvoren je od 13. januara i trajaće do 10. februara 2022. godine.VIRTUS nagrada za 2021. godinu biće dodeljena u pet glavnih kategorija:- nagrada za korporativnu filantropiju,- nagrada za malo i srednje preduzeće,- nagrada za dugoročno partnertvo između poslovnog i civilnog sektora,- nagrada za individualnu filantropiju,- nagrada za mlade filantrope."Već petnaest godina tragamo za dobročiniteljima koji su svojim humanim delima pomogli ljudima kojima je to bilo potrebno i tako doprineli rešavanju problema zajednica u kojima žive i posluju. Cilj nam je da njihovo dobročinstvo podržimo i istaknemo, kako bismo im odali priznanje i inspirisali druge da iniciraju slične filantropske aktivnosti u budućnosti",  izjavila je direktorka za filantropiju i partnerstva Trag fondacije Marija Mitrović. Ona je pozvala građane i građanke, neprofitne organizacije, medije, PR i marketinške agencije, kao i kompanije i preduzeća da nominuju kandidate za VIRTUS nagradu za filantropiju u narednih mesec dana. Informacije o propozicijama konkursa, kriterijumima za izbor dobitnika, načinima prijavljivanja i sastavu nagradnog žirija nalaze se na sajtu Trag fondacije.Dobitnici VIRTUS nagrada za 2021. godinu biće proglašeni 12. aprila 2022. godine.VIRTUS nagrada za 2021. godinu dodeljuje se uz finansijsku podršku Evropske unije i Balkanskog fonda za demokratiju. 

Srbija

Lazarevac ulaže 70 miliona u rasvetu za učionice

Uprava Lazarevca raspisala je tender za projekat ugradnje energetski efikasnog sistema rasvete za učionice, sa standardizacijom osvetljaja po EU normi EN12464. Javna nabavka je procenjena na 70 miliona dinara. Projekat treba da ispoštuje najviše evropske standarde koji definišu kvalitet osvetljenja za školske učionice i učionice za praktičnu nastavu. Potrebno je da omogući uštedu u potrošnji električne energije, kao i da obezbedi finansijske uštede u održavanju unutrašnjeg sistema rasvete.Sistem treba da ima mogućnost integracije funkcija sterilizacije prostora, bezbedonosnog senzorskog monitoringa i označavanja pravca kretanja u slučaju opasnosti, u skladu sa standardima Evropske asocijacije za osvetljenje.Nova rasveta u velikoj meri treba da omogući parametre koje ima i prirodno osvetljenje.Novi sistem rasvete treba da bude u LED tehnologiji, a njen prosečan životni vek treba da bude 50.000 sati. Spisak mesta u kojima će ponuđač ugraditi zahtevanu opremu biće definisan  ugovorima koji se zaključuju na osnovu okvirnog sporazuma, piše u tenderskoj dokumentaciji.Od privrednog subjekta se traži da je od početka 2020. godine pa do datuma objavljivanja javnog poziva isporučio svetiljke ili sijalice u monimalnom iznosu od 120 miliona dinara.Rok za podnošenje ponuda je 8.februar. 

Izdanja

Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.
Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.
Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.
Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.
Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.
Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.
Broj 117, Januar 2025.

Broj 117

Januar 2025.