Uprkos pandemiji koronavirusa, u prvih osam meseci ove godine 20.000 ljudi je dobilo posao preko sajta za zapošljavanje poslovi.infostud.com, navodi se u saopštenju kompanije Infostud. Usled g...
Takse za žalbe na rešenja državnih organa koje poreski obveznici moraju da plate kreću se od 480 dinara do 1.970 dinara. Dragoljub Rajić, iz Mreže za poslovnu podršku, kaže da je po broju taksi koje se građanima naplaćuju za obraćanje državnim organima, Srbija na vrhu ove liste u Evropi, piše magazin Biznis & Finansije.Prema njegovim rečima, postoji između 190 i 240 ovih taksi na nivou republike i lokalnih samouprava, sudova i drugih organa, dok ih Češka ima 67, Slovačka 49, a Austrija 70.Ovakve takse na žalbu nedavno su bile aktuelne, kada je veliki broj građana prestonice dobio nova rešenja za porez na imovinu, koji je u pojedinim slučajevima bio veći i do 100 odsto, a nije bio srazmeran rastu vrednosti kvadrata nekretnina.Dragoljub Rajić ocenjuje da u Srbiji "ne postoji ni finansijska, ni lična odgovornost državnih činovnika koji krivo tumače propise i time nanose štetu građanima i privrednim subjektima i zato se stiče utisak da je njima svejedno kakva rešenja izdaju", za razliku od nekih evropskih zemalja gde država mora finansijski da snosi odgovornost za svoje greške."U 16 država Evropske unije pravilo je da se novac od takse plaćene za žalbu na poreska, sudska i rešenja lokalnih samouprava uvek vraća uplatiocu ukoliko je došlo do greške poreskog, sudskog ili drugih organa. Takođe, sva kamata na dug nastala u međuvremenu se otpisuje", navodi Rajić.On dodaje i da u nekim zemljama Evropske unije ne morate platiti porez ako imate dokaz da je pogrešno obračunat dok poreski organ ne načini ispravku, a da u Srbiji na svako poresko rešenje u kome su napravljene kardinalne greške u obračunu građani moraju da platite porez.Kaže i da, kada se žalite na rešenje Poreske uprave, žalbu morate podneti sekciji Ministarstva finansija u kojoj rade isti činovnici koji su prethodnih godina radili u poreskim upravama, a ne nezavisni eksperti za primenu poreskih propisa."Zato trenutno preko 15.000 žalbi čeka godinu do dve na odgovor, a za sve to vreme pravna i fizička lica moraju da plaćaju kamatu. Onda najčešće taj drugostepeni organ donosi odluku protiv vašeg interesa, često i protivzakonitu i čak protivnu internim pravilima Poreske uprave... Na kraju, obraćate se Upravnom sudu koji opet godinama ne donosi rešenje, a vaša kamata raste. Pritom, na svakom tom koraku plaćate taksu na žalbu, nekad i četiri, pet puta u procesu", rekao je Rajić.Navodi da je broj grešaka u ovogodišnjim poreskim rešenjima o porezu na imovinu sumnjiv, jer gotovo svako drugo izdato rešenje ima grešaka ili nelogičnosti, način da se dodatno napune budžeti lokalnih samouprava koji su značajno smanjeni sa izbijanjem pandemije COVID-19 i potrebom države da centralizuje trošenje novca iz budžeta tokom krize.
Menadžment beogradskog Kafe bara 16 u kojem rade i obučavaju se bivši korisnici Svratišta za decu, zbog aktuelne situacije u vezi sa pandemijom korona virusa zatražio je donacije, a odziv ljudi dobre volje u prvih pet dana kampanje, kako kažu za Novu ekonomiju, pozitivno ih je iznenadio. “Zapošljavanje je stalo, čak su neki prestali da rade dok se sve to ne promeni. Mi smo u petak pokrenuli kampanju za prikupljanje sredstava i ona je u prvih pet dana prevazišla očekivanja”, kaže za Novu ekonomiju menadžer Kafe bara 16 Dušan Jordović.Cilj je kako naglašava da se pomogne programu obuke bivših korisnika Svratišta za decu i da se očuvaju njihova radna mesta. Prema njegovim rečima, donacije stižu svaki dan, pa je već prikupljeno prvobitno planiranih 600 hiljada dinara. Sada su, kako kažu postavili novi cilj, novih 400 hiljada i to je sve ukupno milion.“Procenili smo da bi nam za pola godine značila pomoć od 600 hiljada dinara, odnosno 100 hiljada mesečno za plate, deo kirije i računa. To smo, van svakih očekivanja skupili za pet dana, pa smo odučili da zatražimo podršku za 10 meseci,” kaže Dušan.UKINUTI PDV NA DONACIJE SVIM DONATORIMA Do sada je stiglo oko 250 individualnih donacija i to im znači jer je kako dodaje jasno je da su ljudi prepoznali značaj posla kojim se bave. Nakon kursa polaznici dobijaju sertifikat i počinju da rade. Radno mesto je ili kod njih u kafiću ili u partnerskim kafićima, restoranima, hotelima u Beogradu kojih trenutno ima desetak. “Naš program za bivše korisnike svratišta podrazumeva da oni pohađaju kurs za konobare i barmene koji traje tri meseca i održava se u Centru za obrazovanje i kulturu “Božidar Adžija”, podseća menadžer Kafe bara 16.Svratište je inače osnovano od strane Centra za integraciju mladih još pre 13 godina i tamo dolaze deca iz neformalnih romskih naselja iz okoline Beograda. Tu dobijaju onu podršku koju nemaju kod kuće: topli obrok, čistu garderobu, pomoć u izradi domaćih zadataka i motivaciju za učenje. Kada napune 15 godina oni izlaze iz svratišta i tada dolaze kod u Kafe bar 16 na obuku i tamo im se pomaže da steknu određene veštine i formalno zaposlenje. Cilj je kako objašnjava sagovornik Nove ekonomije da se ne vrate na ulicu gde obavljaju poslove kao što je pranje šoferšajbni ili prodaja nekih sitnih predmeta.Na internet stranici Donacije.rs nalaze se sve informacije o aktuelnoj kampanji.Čedomir Savković
Predstojeći "Bregzit" i globalna pandemija koronavirusa predstavljaju šok za ekonomije Evrope, ali u privrednom smislu mogu predstavljati i šansu za privredu Srbije, ocenio je bivši diplomata i predsedavajući kompanije Cerebra Global Strategy Dejsvid Landsman. On je u uvodnoj sesiji četvrtog dana Balkanskog bezbednosnog foruma naveo da bi te šanse mogle da se iskoriste, ako Srbija nastavi da se otvara za međunarodne poslovanje i sprovede strukturne reforme, koje podrazumevaju i snaženje vladavine prava.Landsman, koji je takođe i šef Britansko-srpske privredne komore, navodi da se Srbija drastično promenila u protekle 23 godine, kada je kao diplomata službovsao u Beogradu."I svet je jako drugačije mesto nego tada... Tehnologija i sektor usluga su dramatično napredovali i (dodatno) povezali svet... "Raste interesovanje za saradnju firmi iz Ujedinjenog Kraljevstva i Srbije, a Bregzit će verovatno značiti da će se (Britanija) fokusirati na tržišta koja je do sada zanemarivala, poput Zapadnog Balkana", navodi Landsman.U trenutnoj korona-krizi, za koju Landsman navodi da ne znamo koliko će potrajati, pokazalo se da su najrazvijenije zemlje imale najmanju toleranciju na krizu, zbog čega su potrošile "velike količine novca da bi kompenzovali ekonomski šok".Sa druge strane, dodaje, globalnu pandemija biće šansa za Zapadni Balkan, a region treba da evrointegracije posmatra kao šansu za realni napredak, ne kao proces pukog "štikliranja reformi". "Ako (proces evrointegracija) posmatrate kao političku igru, nećete napredovati. Ako ga vidite kao priliku da budete prosperitetnije i bezbednije društvo, onda ste na pravom putu... Ne možete biti integrisani sa EU ako niste integrisani sa svojim susedima, a Brisel će uvek želeti integraciju Zapadnog Balkana", ocenjuje Landsman.Dodaje i da Evropska unija voli "priče o uspehu", da i Brisel želi pozitivne izveštaje o napretku, te da mnogo može biti urađeno iako se stanje stalno poboljšava."Na prvom mestu Srbija treba da privuče biznise, investicije, ne samo da bi dobila novac, već i najbolje (poslovne) prakse, znanja iz razvijenijih država. Tu je pitanje šta može da se uradi da se pruivuče IT sektor, kako bi se gradilo na uspehu koji je Srbija već ostvarila u privlačenju industrijske proiztvodnje", dodaje Landsman.On dodaje da bi pravo merilo ekonomskog uspeha bilo da mladi iz Srbije počnu da se vraćaju u zemlju koju trenutno napuštaju u potrazi za boljim ekonomskim prilikama na zapadu."Rad na daljinu predstavlja dodatnu šansu, naročito za područja gde su ljudi visokobrazovani, gde dobro znaju strane jezike, kao u Srbiji. Sve više evropskih kompanija se opredeljuje za 'mid-shoring' kao koncept, što znači da više ne žele da velike deo svog poslovanja sele u države sa potpuno drugačijom kulturom, već da se opredeljuju za (najliže susedstvo)", zaključio je Landsman.
Učenici teško uspevaju da održe redovnostu u učenju, naročito u nedelji kada nastavu prate od kuće, primećuje profesorka srpskog jezika i književnosti u Zemunskoj gimnaziji Sanja Štrbac, piše Blic.„Ovaj utisak prisutan je od početka školske godine, a intenziviran je s prvim proverama tekućih znanja kod učenika. Kod mene su ocene slabije, ostale kolege imaju podeljenja iskustva, ali ne može da se tvrdi da su im ocene bolje“, ističe profesorka Štrbac.Profesorka navodi da čas od pola sata nije dovoljan da se na kreativniji i sadržajniji način pristupi nastavi, kao i da se učeniku da dovoljno vremena da se usmeri na temu.Prema rečima profesorke promenjene okolnosti zahtevaju izostavljanje važnog dela nastavnog procesa, odnosno motivacije za rad na času.Sa poteškoćama u održavanju redovnosti učenja u nedeljama onlajn nastave suočavaju se i učenici Druge ekonomske škole u Beogradu, kažu pomoćnica direktora Cveta Mitrović i predsednica Stručnog veća ekonomista Jasmina Božić.Nastavnici u toj nedelji koriste razne WEB alate i snimljene časove postavljene na RTS Planeti, što ipak ne može da se poredi sa učinkom neposredne nastave u školi.Mitrović i Božić kažu da kod učenika Druge ekonomske škole nema većih odstupanja u ocenama, osim prvog razreda koji se trenutno kotira nešto lošije.„Razlog je u tome što su u pitanju novi, stručni predmeti i dve od četiri nedelje u mesecu neposredne nastave nisu dovoljni kako bi na kvalitetan način usvojili nastavne sadržaje“, ističu Mitrović i Božić.Kao preduslov da deca bolje prate nastavu i uče, nastavnici ističu da mora postojati saradnja sa roditeljima.
Interesovanje za polise životnog osiguranja od početka godine je u porastu, obzirom da su premije za taj proizvod na domaćem tržištu u prvih šest meseci tekuće godine porasla za tri odsto u odn...
Zakon o porezu na dohodak građana, na osnovu kog je brojnim domaćim frilenserima Poreska uprava "zapretila" retroaktivnom naplatom petogodišnjih nameta, odavno se ne primenjuje kako treba, a mnogi koji su radili preko interneta nisu ni znali za njegovo postojanje. Iako taj zakon postoji u skoro neizmenjenom obliku od 2001. godine, oni nisu dobijali prethodno obaveštavanja o tome kako funkcioniše, a čak i kada su znali da su obveznici nisu znali kako da ga plate, ocenjuje Mario Reljanović, naučni saradnik na Institutu za uporedno pravo u Beogradu.On je tokom diskusije "Porezi, država i rad preko interneta – status frilansera i njihova budućnost" kazao da pretpostavlja da je Poreska najavila rigorozniju naplatu "zbog manjka novca u budžetu", a navodi da će ako državni organi budu kontrolisali sve devizne prilive potencijalno oporezovati "stotine hiljada, do milion" građana, koji možda ne rade onlajn, nego dobijaju doznake iz inostranstva. "(Ljudi koji dobijaju doznake), iako su morali, možda iz neznanja nisu prijavljivali te poklone kao neoporeziv prihod. (Za frilensere) sama stopa poreza od 10 ili 20 odsto je previsoka, a kada se na to dodaju obaveze i doprinosi, dobija se da bi skoro polovina prihoda (ostvarenog putem frilensovanja) može otići na plaćanje nameta", kazao je Reljanović.Dodaje da potencijalni problem nije samo većina nameta, već i nesrećna okolnost što ljudi sami moraju da prijave svoje prihode u roku od 30 dana."Čak i kada ne plaćate morate da podnesete poresku prijavu... Ne postoji i dalje da vam sama Poreska uprava izračuna koliko treba da platite. Ta računica je takva da je ni ja, kao neko ko se razume u poresko pravo, ne bih mogao tačno (da navedem). Prosečna osoba bi trebala da unajmi računoviđu ili nauči računovodstvo", smatra Reljanović.Zbog toga bi uplatu tog poreza trebalo olakšati, a prava frilensera bi trebalo jasnije definisati drugim zakonima. "Reforma bi morala u dva pravca, prvo da se pronađe odgovarajući ekonomski model frilensera, gde bi bili prepoznata njihove (potrebe), a drugi bi trebao da ih zakon prepozna kao radnike. Oni ne poseduju nijedno pravo, socijalno imaju jedino ako su imali doprinose (od drugih poslova)... Na duge staze treba iskoristiti mogućnost da se kroz Zakon o radu da šansa frilenserima konačno prepoznaju kao neka vrsta radnika, sa socijalnim pravima", ocenio je Reljnović.On smatra da je paradoksalno da država najavljuje poreske olakšice za "digitalce" koji dolaze iz inostranstva, koje želi da motiviše da dođu i svoj novac troše u Srbiji, a da istovremeno demotiviše domaće frilensere."To znači da dajemo podsticaje stranim državljanima, a kažnjavamo naše koji rade to isto... Mislim da posle ove buke niko neće moći da kaže da nije čuo da porez postoji. Inače, i to što ne znate da porez postoji vas ne abolira od plaćanja", zaključio je Reljanović.Dodaje i da ne smatra da će milion ljudi dobiti krivične prijave, već da će se porez naplaćivati metodom manjeg ili većeg slučajnog uzorka, što bi značilo da će pojedinci ipak biti procesuirani."Sve po jedinstvenom pristupu iz 19. veka 'hajde da mi njih malo nagazimo pa će oni da poštuju zakon', umesto da se sprovede neki dijalog. Vaša snaga upravo leži u broju, frilensera sigurno ima desetina hiljada, a kada se dodaju i drugi koi mogu da budu ugroženi možete doći do respektabilnog broja", smatra Reljanović. Član inicijative radnika na internetu i organizator diskusije Miran Pogačar kaže da "niko u poreskoj nije mogao da im kaže" kako će se naplata sprovoditi i da "mali broj ljudi zna kako će (situacija) da se razvija dalje"."Frilenseri imaju užasan položaj, a on će verovatno biti još gori u budućnosti", ocenjuje Pogačar.Dodao je i da trenutno ne treba pokušavati zaštitu prava individualnim tužbama ili inicijativama za ocenu ustavnosti odluke, već da treba nastupiti kao kolektiv.U svrhu toga, ljudi okupljeni oko grupe "Inicijativa radnika na internetu" najavljuje osnovanje udruženje koje će zastupati prava svih onlajn radnika, kao i posebne Fejsbuk stranice na kojoj će biti kačene sve objave koje se tiču ovog pitanja.Poreska uprava je prošle nedelje pozvala sva fizička lica, koja nisu podnela poreske prijave deviznih priliva iz inostranstva, da to samoinicijativno urade kako bi izbegli prekršajnu odgovornost.Nakon toga, na društvenim mrežama organizovano je više neformalnih grupa za suočavanje sa ovim problemom, a peticija "Ne uništavajte frilensere" je premašila 11.000 potpisnika.
IKEA predlaže niz malih rešenja koja donose veliku dobrobit za prirodu, ali i džep svakog kupca u Srbiji Poslednja analiza stavova svetske javnosti koju je sprovela GlobeScan agencija za istraživanje...
Većina agencija uskoro će se zatvoriti i time dovesti u pitanje milionske uplate putnika čiji aranžmani nisu realizovani, ako je jedini način da se obezbedi zakonito poslovanje preko bankarskih garancija, na...
Advokatska kancelarija Karanović i partneri objavila je vodič za propise o intelektualnoj sredini namenjen mladim kreativcima, pod nazivom "Zakon kreativnosti: Vaša kreativnost - Vaša prava".Vodič je namenjen umetnicima, naučnicima i ostalim stvaraocima, sa ciljem da ih upozna sa osnovnim postulatima prava intelektualne svojine, kako bi mogli da zaštite proizvode svog kreativnog procesa.Kako je pravni jezik ponekad složen, Karanović i partneri su tokom pisanja vodiča koristili jednostavan jezik, bez previše pravne terminologije.Ceo vodič, na srpskom i engleskom jeziku, dostupan je OVDE.
Najveći maloprodajni lanac neprehrambenih proizvoda u Evropi PEPCO otvoriće prve dve radnje u Beogradu 23. oktobra, u Tržnom centru Stadion i Tržnom centru BIG u Rakovici, saopštila je ta kompanija.PEPCO planira da otvori 30 radnji u Srbiji tokom prve godine poslovanja na ovom tržištu.Lanac trenutno ima preko 2.000 prodavnica u Evropi i svojim klijentima nudi različite grupe proizvoda, uključujući mušku, žensku i dečju odeću, obuću, modne detalje, igračke, dekorativne proizvode, tekstil, opremu za kuću...Odeća i obića čine oko 60 odsto ponude ovog lanca, dok proizvodi za kuću čine preostale proizvode."PEPCO ponuda proizvoda je kreirana tako da kupcima ponudi brojne mogućnosti kupovine i najlakši pristup svim prozvodima koje žele i koju su im potrebni za svakodnevni život, od odeće za celu porodicu do opreme za dekoraciju i vođenje domaćinstva po niskim cenama. Sigurni smo da će proizvodi koje nudimo oduševiti i zadovoljiti naše nove kupce u Beogradu", izjavio je Marsin Stanko, operativni direktor kompanije PEPCO za centralnu i istočnu Evropu.Kompanija trenutno posluje u 12 evropskih zemalja: Češkoj, Hrvatskoj, Estoniji, Letoniji, Litvaniji, Mađarskoj, Poljskoj, Slovačkoj, Sloveniji, Rumuniji i Bugarskoj, a od septembra i u Italiji.PEPCO brend je predstavljen 2004. godine u Poljskoj, a svakog meseca njihove radnje poseti preko 19 miliona kupaca.
Kompanija MK Group na čelu sa kompanijom Agroglobe i ostalim članicama izvezla je 689.000 tona žitarica i uljarica, čime je šestu godinu zaredom, bila najveći izvoznik u Srbiji, navodi se u saop&...
Prava i slobode građana u onlajn svetu najbolje se poštuju ako globalne tehnološke kompanije koje su vlasnici sajtova, društvenih mreža i ostalih internet platformi imaju svoje predstavnike tamo gde dolazi do kršenja tih prava, kažu za Novu ekonomiju u SHARE Fondaciji.U SHARE Fondaciji napominju i da prava građana u oflajn i onlajn svetu ne treba razdvajati, jes su to ista prava koja garantuje Ustav Republike Srbije.Podsećaju da je tokom monitoringa digitalnih prava i sloboda u Srbiji, koji oni vrše od 2014. godine, ukazano na više od 600 slučajeva njihovih povreda, na različite načine. Reč je kako napominju o pretnjama i pritiscima zbog izražavanja i aktivnosti u digitalnom prostoru, govoru mržnje i diskriminaciji, ugrožavanju informacione privatnosti građana, narušavanju bezbednosti informacionih sistema i tehničkim napadima na sajtove, itd.PRAVO NA ZABORAV: SLUČAJ JEDNE JUTJUBERKEU zadnjih nekoliko godina u vezi sa (ne)poštovanjem prava građana u Srbiji je bio i jedan slučaj u vezi sa brisanjem kanala na Jutjubu i on pokazao je šta treba da znamo o svojim pravima kako onlajn korisnici.“Slučaj sa brisanjem Jutjub naloga jedne naše građanke svakako nam govori o tome koliko je važno da globalne tehnološke kompanije, koje pružaju usluge našim građanima i ostvaruju ogroman profit zahvaljujući njihovim podacima, imenuju lokalne predstavnike”, kažu u SHARE Fondaciji. Napominju da je Gugl svog predstavnika u Srbiji imenovao tokom višemesečne prepiske koju je SHARE Fondacija vodila sa pravnim timom Jutjuba, jednim od njegovih servisa. “Pravo na zaborav po zahtevu naše građanke je nakon toga ostvareno, a nalog izbrisan”, napominju u Fondaciji. Ipak podsećaju da većina globalnih tehno-korporacija i posle više od godinu dana nije imenovala svoje predstavnike u Srbiji i nije ispunila obavezu iz Zakona o zaštiti podataka o ličnosti. Zbog toga je, kako se dodaje SHARE Fondacija nedavno podnela prekršajne prijave protiv čak 16 takvih kompanija.KOME SE OBRATITI U SLUČAJU KRŠENJA PRAVA“Iz primera sa obrisanim nalogom na Jutjubu, vidimo da je građanima mnogo lakše da ostvare svoja prava ukoliko imaju kome da se obrate u svojoj državi”, smatraju sagovornici Nove ekonomije.U suprotnom oni ljudi čije je pravo povređeno, “vrte se u krug” sa automatskim generičkim odgovorima na engleskom jeziku. Građani se SHARE Fondaciji inače često javljaju obično kada već dođe do slučaja povrede ili ugrožavanja nekog njihovog prava u kontekstu digitalnog okruženja. Tu se ubrajaju i mnoge nedoumice, pa se SHARE Fondacija trudi da istraživanjima, publikacijama i video-materijalima edukuje građane o tome zašto je važno da vode računa o brojnim aspektima koji se tiču njihovih prava i sloboda kada koriste internet i digitalnu tehnologiju.Čedomir Savković
Dve Tijane, Teodora i žive u Užicu, ali su dobar deo jula provele kod dede i babe u selima Ponikve i Vrutci u želji da im pomognu u berbi malina i kupina i zarade nešto novca.Berba malina u užičkom kraju odavno je završena i malinjaci se polako spremaju za zimski san. To znači da su sve agrotehničke mere već sprovedene, a ko želi može da pristupi proširenju zasada, jer je jesen, vreme kada biljke mogu da se sade.Ipak nismo zaboravili mlade berače, sa kojima smo letos tokom berbe razgovarali, pa je došao trenutak da sa njima popričamo o letnjim utiscima.„Ovo nam je bila prva berba i trebalo je par dana da se naviknemo na rano ustajanje i rad tokom celog dana. Prvih nekoliko dana nam je smetalo sunce, izgorele smo i bolele su nas noge od dugog stajanja i hodanja između redova”, kažu sagovornice Nove ekonomije.Počinjalo se sa berbom rano ujutru, a površina koja je pod zasadima iznosi preko dva hektara, pa je izazov bio veliki.KAKO JE IZGLEDALA BERBAGorak je malinarski hleb, kažu dugogodišnji berači ovog voća, vremenske nepogode tokom berbe mogu da unište ceo rod, ili da ga prepolove. Neki su se odlučili da svoje zasade osiguraju, malobrojni uzgajivači imaju protivgradnu mrežu, dok najlošije prolaze oni bez ikakve zaštite od nepogoda.U selu naših sagovornica to se ove godine i desilo, šteta je u početku izgledala velika, međutim rod na karju nije potpuno izneverio očekivanja. Ključna stvar u malinarstvu je berba, koja se obavlja tokom tropskih julskih dana.“Berba je počinjala u sedam ujutru i obično je trajala do sedam uveče. Posle desetak dana smo se navikle na taj tempo rada i uz pesmu i šalu brze nam je vreme prolazilo i bilo je psihički lakše”ZARADA JE UVEK DOBORDOŠLA“Od zarađenog novca kupile smo nešto od garderobe, ja sam deo uplatila za polaganje vozačkih ispita. Jedno veče je došlo do oluje, pa smo mislili da je berbi kraj, međutim, nastavili smo sa poslom. To se desilo krajem jula, posao je trajao još dve nedelje”, seća se Tijana kojoj je pomagala drugarica imenjakinja.Jedan deo malinjaka Tijaninog i Teodorinog dede pretrpeo je štetu, ali je zasad bio osiguran, pa je posle nekoliko izlazaka na teren komisija osiguravajuće kuće isplaćen odlučila o isplati osiguranja.Sa tim iznosom, nakon berbe ukupna količina “crvenog zlata” – maline bila je oko 10 tona. U većem delu Srbije ove godine cena maline bila je iznad 200 dinara po kilogramu, čime su i proizvođači i hladnjačari uglavnom bili zadovoljni.Čedomir Savković
Usled ekonomskih nesigurnosti koje se očekuju ove jeseni, Nova ekonomija je pokrenula serijal tekstova o uticaju pandemije na tržište rada u Srbiji. Prema rezultatima četvrte ankete, oko 75 odsto ispi...
Neophodno je hitno formiranje radne grupe koju bi činili predstavnici Vlade Srbije i predstavnici ugostitelja, a želimo i da se obratimo republičkom Kriznom štabu, jer ovako više ne možemo da živimo, piše između ostalog u saopštenju Udruženja noćnih klubova i barova.„Nakon što se Udruženje noćnih barova i klubova obratilo državi za konkretnu pomoć, koja će pomoći privrednim subjektima da prežive ovaj devastirajući period, država je obećala povoljne i brze kredite koji bi služili za otplatu dugova, nikome drugom nego samoj državi“, stoji u saopštenju udruženja.Kredit je, kako dodaju, na nivou statističke greške odobren samo jednocifrenom broju firmi, pa se slobodno može reći da ga niko nije. Poručuju i da nove mere ponovo praktično onemogućavaju tim ugostiteljskim objektima da rade u zatvorenom prostoru, što može biti svojevrsni “nokaut” za većinu ugroženih.„Ovo znači da 16.000 ljudi koji prihoduju od noćnih barova i klubova ostaje bez posla, a eventualnim dodatnim skraćenjem radnog vremena ovo bi mogao biti kraj za potencijalno 64000 ljudi u ugostiteljstvu, samo u Beogradu“, napominju vlasnici noćnih klubova i barova.Zbog toga traže hitno formiranje radne grupe sa Vladom Srbije i učešće predstavnika udruženja u kriznom štabu na sednicama kada se odlučuje o njihovim poslovima i životima. Podsećaju i da već sedam meseci ne mogu da posluju punim kapacitetom, jer su im lokali potpuno zatvoreni.„Pod zabranama ne možemo i ne umemo da živimo! Mi smo hranitelji, poslodavci i poreski obveznici. Prvi na braniku napada, poslednji na spisku subvencija“, navelo je Udruženje.VLADA SRBIJE USVOJILA OKVIR ZA POMOĆ TURIZMU, UGOSTITELJSTVU I PUTNIČKOM SAOBRAĆAJU Podsećaju i da je tu prisutna permanentna tenzija, finansijski kolaps, svakakve mere i česte optužbe na račun ugostitelja kao glavnih i odgovornih transmitera najvećeg zla današnjice-korone, koje moraju da prestanu.„Fali nam vazduha! Od naše sudbine zavisi mnogo života! Mi nismo ubice, niti vesnici smrti! Mi smo na tapetu nemilosrdne neistine da bez nas ne bi bilo ni korone“, stoji u saopštenju.Udruženje traži ili da im se dopusti da rade normalno ili da se njihovim firmama konačno pomogne konkretnim finansijskim merama.To kako se dodaje podrazumeva brzu kreditnu liniju kod Fonda za razvoj, minimalce za zaposlene u ugostiteljstvu i moratorijumom na doprinose, rente u drzavnim i gradskim lokalima, firmarine za period kada nisu mogli da rade, kao i na sve ostale fiskalne i parafiskalne namete.
BEOGRAD, 19. oktobra 2020. (Beta) - Poreska uprava Srbije objavila je danas da je, u okviru kontrola evidentiranja prometa preko fiskalnih kasa, u prvih devet meseci 2020. godine, izvršila kontrolu 84 benzinske stanice i utrvdila nepravilnost u 35 objekata, što je 41,67 odsto od ukupnog broja.Mera privremenog zatvaranja objekta izrečena je u 24 slučaja (28,57 odsto), od čega je u tri slučaja izrečena mera privremenog zatvaranja u trajanju od 90 dana, zbog drugog, ponovljenog prekršaja.Najčešće utvrdjene nepravilnosti bile su, kako je precizirano, neizdavanje fiskalnih računa, neprijavljivanje angažovanih radnika, nepravilno i neažurno vodjenje poslovnih knjiga, kao i nepravilnosti koje se tiču popisa goriva, neproknjiženih manjkova ili nezaduženih viškova robe.Protiv odgovornih lica podnesene su prekršajne prijave pred nadležnim prekršajnim sudovima.
Korporativni organi Telekoma Srbija odobrili su isplatu dividendi akcionarima za 2020. godinu u ukupnom bruto iznosu od 2,06 milijardi dinara, odnosno u bruto iznosu od 2,58 dinara po akciji.U saopštenju kompanije navodi se da pravo na dividendu ostvaruju svi akcionari Telekoma Srbija koji taj status imaju 15. oktobra 2020. godine.Navedena isplata dividendi biće realizovana po okončanju svih proceduralnih aktivnosti predviđenih važećim propisima i očekuje se najkasnije do kraja meseca novembra.
Mali broj banaka svojim klijentima ne naplaćuje izdavanje čekova, dok se u osalim ti iznosi kreću do 35 dinara, prenosi portal Bankar.rs.Banke koje ne naplaćuju izdavanje čekova su ALTA banka, Direktna banka, Srpska banka i HALKBANK, dok ta usuga kod svih drugih banaka košta. Najmanje je naplaćuju AIK banka i Banka Poštanska štedionica, 10 dinara po čeku.Cene te usluge u ostalim bankama variraju, pa Addiko banka izdavanje čekova naplaćuje 30 dinara po čeku, Banca Intesa 20, Erste banka 35 dinara po čeku, Raiffeisen banka 15 dinara po čeku.Banka Poštanska štedionica ima i opciju slanja serije od deset čekova na kućnu adresu, a ta usluga ukupno košta 200 dinara.Istovremeno, Komercijalna banka ne naplaćuje izdavanje prvih pet čekova u mesecu, dok je izdavanje svakog narednog 10 dinara.Cene izdavanja čekova u bankama:Addiko banka 30 dinaraAIK banka 10 dinaraALTA banka bez naknadeBanca Intesa 20 dinaraBanka Poštanska štedionica 10 dinara na šalteru, 10 čekova na kućnu adresu 200 dinaraCredit Agrikole 25 dinaraDirektna banka bez naknadeErste banka 35 dinaraEurobank 20 dinaraHALKBANK bez naknadeKomercijalna banka prvih 5 čekova mesečno bez naknade, po čeku 10 dinaraMTS banka 15 dinaraNLB banka 25 dinaraOTP banka 35 dinaraRaiffeisen banka 15 dinaraSrpska banka bez naknadeUnicredit banka 20 dinaraVojvođanska banka 25 dinaraNARODNA BANKA UPOZORAVA: PAZITE GDE DIŽETE KREDIT I KOME OSTAVLJATE DEPOZIT
Grad Beograd oglasio je novu prodaju Sava centra po nižoj početnoj ceni koja iznosi 17,5 miliona evra.
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
