Ove nedelje je počela raspodela zaštitne opreme koju je UNICEF obezbedio za zdravstveni sistem Srbije, u borbi protiv COVID-19. U saopštenju se navodi da oprema obuhvata 350.000 hirurški...
Uprava za agrarna plaćanja će od 17. februara početi da prima zahteve za podsticaje za nabavku novog traktora, objavljeno je na sajtu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.U pitanju je sedmi, i ujedno poslednji, javni poziv u okviru IPARD II programa za podnošenje zahteva za odobravanje projekta za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava.Ova mera dodeljuje se kako bi korisnici kroz tehmnička poboljšanja i ulaganja u nove mehanizacije i tehnologije povećali produktivnost i konkurentnost poljoprivredne proizvodnje. Pored toga, gazdinstva bi trebalo da se usklade i sa skupom nacionalnih uslova, ali i sa EU standardima zaštite životne sredine i dobrobiti životinja, navodi se na sajtu Uprave.Na zvaničnoj stranici Uprave biće objavljen i celokupni tekst javnog poziva, piše u saopštenju.
Građanska organizacija Svet i Dunav saopštila je da će Konvencija Saveta Evrope o očuvanju evropske divlje flore i faune i prirodnih staništa razmatraće problem urbanizacije obale Dunava u Novom Sadu, preneo je portal 021. Reč je o projektu koji je pokrenula lokalna vlast kako bi izgradila novi most i naselje na tom području."Potvrđujemo da će srpskim vlastima biti poslato pismo sa zahtevom za njihov zvaničan stav o elementima predstavljenim u žalbi. Ova žalba će biti razmotrena na drugom sastanku Biroa", navodi se u odgovoru koji je dostavljen organizaciji Dunav i svet od strane Konvencije Saveta Evrope .To telo, inače je poznato i pod nazivom Bernska konvencija, a njegov sastanak na kome će se raspravljati o problemu u Novom Sadu zakazan je za 15. i 16. septembar. Zbog toga Svet i Dunav traži povlačenje svih planiranih radova na području Kameničke ade, Dunavca i Šodroša do, kako se navodi, "saslušanja pred Savetom Evrope".Kako se navodi, nasipom koji je predviđen spornim projektom ugrožava se čitava oblast od oko 170 hektara vodnog zemljišta i sužava korito Dunava na 600 metara. Ugrožava se bezbednost građana Novog Sada, navodi se, između ostalog, u saopštenju.U žalbi koja je upućena Bernskoj konvenciji objašnjava se da je osetljivi ekosistem novosadskog priobalja naseljen stotinama vrsta biljki i životinja.Novi Sad plaća 90 miliona dinara za ponovno uvođenje poslovnog softveraDistributeru gasa stigao novi softver, potrošačima pogrešna kamataMnoge od njih, kako se dodaje, zaštićene su domaćim i međunarodnim dokumentima, a ugrožene urbanizacijom koju predviđaju novi planovi, naročito novi most na obližnjoj obilaznici.Tim se, kako objašnjavaju, ugrožava ljudsko pravo na zdravu životnu sredinu.Nevladina organizacija Svet i Dunav uložila je i žalbu Ustavnom sudu Srbije, kojom je tražila da se poništi odluka Vlade Srbije o izgradnji novog mosta u Novom Sadu kao projekta od nacionalnog značaja. Međutim, Ustavni sud još uvek nije odlučio o toj žalbi.Projekat izgradnje novog mosta u vojvođanskoj prestonicim, kako se podseća, predmet je žustre javne i političke diskusije.Urbanistički plan je usvojen u junu bez ijednog glasa protiv u Skupštini grada. Predstavnici gradske vlasti u tom gradu tu odluku pravdali su činjenicom da Novi Sad postaje sve veći grad i da su mu zbog toga neophodne saobraćajnice.Za pojedine opozicione parije, kako se dodaje, sporan izbor partnera na pomenutom projektu. Taj partner je kineska kompanije CRBC, koja je bila i na "crnoj listi" Svetske banke.
Površina preko 135 hiljada kvadrata.
U Srbiju je stigao prvi kotigent leka protiv koronavirusa Pakslovid, objavilo je Ministarstvo zdravlja.Agencija za lekove i medicinska sredstva je izdala uvoznu dozvolu za ovaj lek 21. januara 2022. godine, a kao korisnik leka je naveden Institut za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović-Batut". Prioizvođač leka je kompanija Pfizer Manufacturing iz Nemačke.Promet PCR testova u Srbiji prošle godine najmanje 30 miliona evra U podacima o dozvoli piše da se radi o količini "5.000", ali se ne precizira da li su u pitanju tablete ili kutije.Pošto se lek ne nalazi na listi lekova sa dozvolom za promet, već mu je izdata samo uvozna dozvola, to znači da on ne može da se nađe u slobodnoj prodaji u apotekama već da ga je moguće dobiti samo na recept, odnosno u zdravstvenim ustanovama. Evropska agencija za lekove je odobrila pakslovid za upotrebu 28. januara, odnosno nedelju dana nakon što je domaća Agencija izdala uvoznu dozvolu.RFZO na opremu u pandemiji potrošio barem 520 miliona evra Ministarstvo ističe da je Srbija prva evrropska zemlja, nakon Velike Britanije, kojoj je isporučen ovaj lek "i to deset dana nakon što je EMA odobrila upotrenu i promet ovog leka", piše u saopštenju.Napominje se da je komisija Ministarstva zdravlja kojom predsedava prof. dr Goran Stevanović, direktor Klinike za infektivne bolesti, napravila distributivnu listu na osnovu koje će lek biti raspoređen po zdravstvenim ustanovama.Lek pakslovid se sastoji od dve tablete - nirmatrelvira i ritonavira. Tablete se uzimaju zajedno, dva puta dnevno, a terapija traje pet dana. Preporuka je da se sa terapijom pakslovidom počne što pre nakon dijagnostikovane korone.Kako se 2021. trošio novac u zdravstvu? Cene po kojima Srbija kupuje lekove i vakcine protiv korone, baš kao i testove i opremu, i dalje je tajna.Međutim, Rojters je objavio su Sjedinjene Američke Države petodnevni tretman pakslovidom plaćanje 530 dolara, a molnupiravirom 700 dolara.Koliku platu sada imaju lekari?
Nakon dobijanja licence, počeo je da radi Fond Telekoma Srbija, prenela je Radio-televizija Srbije. Taj fond će finansirati startape, preduzeća koja se u Srbiji bave inovacijama.Osnivanjem tog fonda, kao se ocenjuje, otvara se mogućnost za finansiranje malih, brzorastućih kompanija koje ne mogu da ispune kreditne uslove banaka."Obezbedili smo prvih pet miliona evra. Znate da smo mi i ranije rekli da ćemo mi minimalno 25 miliona evra investiramo u pet godina", kaže Vladimir Lučić, generalni direktor Telekoma Srbija.Na adresu fonda kako se dodaje, stiglo je 250 prijava, a u konkurenciji je ostalo sedam. Vrednovana je revolucionarnost tehnološke inovacije, da li se neki proizvod može prodati na stranom tržištu, kao i da li startap može da napreduje u kratkom roku.Davor Sakač, direktor Fonda Telekoma Srbija kaže da su u toku pregovori sa sedam startapova iz raznih oblasti, a da je cilj da se u narednih 40 dana pregovori zatvore.Iznos donacija kako se naglašava, zavisi od toga koliko je startap kompaniji potrebno sredstava u toj fazi razvoja. Nije ograničen ni njihov broj jer je konkurs stalno otvoren.Startap akcelerator za mlade preduzetnikePet domaćih startapa predstaviće se svetskim investitorima u Dubaiju Marko Janković, predsednik Komisije za hartije od vrednosti, kaže da je jedan od glavnih ciljeva te komisije održanje i učvršćivanje poverenja investitora u domaće tržište kapitala."Oprezni smo kada je ispunjenje tih zahteva u pitanju. Raduje me da kao Komisija vidimo interesovanje jednog značajnog broja budućih, nadam se uspešnih osnivača društva za upravljanje alternativnim investicionim fondovima", navodi Janković. Osnivači takvih društava mogu da budu domaća i strana pravna i fizička lica, koja moraju da uvere Komisiju za hartije od vrednosti o tome da li mogu da pruže sigurnost investitorima i obezbede zaštitu podataka. Osnivački ulog je 70.000 evra za mala i 125.000 evra za veća društva.Alternativni investicioni fond prikuplja sredstva od investitora sa namerom da ih investira u skladu sa utvrđenom politikom ulaganja u korist tih investitora. Njihov rad definisan je Zakonom o alternativnim investicionim fondovima koji je usvojen 2019. godine.
Preko 1.000 ljudi je za samo nekoliko sati potpisalo peticiju za imenovanje koordinatora transplantacije u svim bolnicama u Srbiji. Koordinatori bi, ukoliko se stvore medicinski uslovi, obavezno i uvek obaviti razgovor sa porodicom potencijalnog donora i zatražiti saglasnost.Peticiju je pokrenula Ivana Jović, koja i sama čeka poziv koji bi joj promenio život, jer živi sa jednim bubregom zbog čega tri puta nedeljno ide na dijalizu, kako piše u tekstu peticije.Peticiju možete potpisati na linku."Najvažnije je ne propuštati prilike i uvek pitati porodice potencijalnog donora za saglasnost", dodaje se.Trenutno više od 2.000 ljudi čeka na transplataciju organa."Broj urađenih transplantacija je iz godine u godinu sve manji, a lista čekanja sve duža, neki pacijenti nažalost ni ne dočekaju svoju priliku za novi život", piše u tekstu.Kao pozitivni primer, navodi se susedna Hrvatska gde je 2021. godini izvršeno 268 transplantacija, dok je u Srbiji do oktobra izvršeno tek pet.
Sve više oružja i vojne opreme se kreće kroz Bosnu u Hercegovni, a postoje određeni problemi u praćenju tog transporta, piše Capital.ba. Podaci Ministarstva bezbednosti pokazuju da je tokom prošle godine podneto i izdato čak 757 rešenja kojim se odobrava kretanje oružja i vojne opreme.Od navedenog broja, na izvoz se odnosilo 501 rešenje, a na uvoz 256, što je povećanje u odnosu na godinu ranije."Ukoliko se analiziraju navedeni podaci, evidentan je trend rasta izdatih odobrenja i to za 22,69 odsto u 2021. godini u odnosu na 2020. godinu", naveli su u Ministarstvu.Ekonomist: Srbija se nakupovala oružja i to se ne dopada komšijamaLani je zahteve za kretanje oružja i vojne opreme podnelo 36 firmi.Najviše podnetih zahteva za izdavanje odobrenja u 2021. godini odnosi se na kompanije UNIS "GINEX" Goražde, "IGMAN" Konjic, "POBJEDA TECHNOLOGY" Goražde i "KM TRADE" Visoko.Pored odobrenja za kretanje oružja zbog uvoza i izvoza, tokom prošle godine izdato je i 369 saglasnosti za rešenja kojim se odobrava kretanje između entiteta, kantona i Brčko distrikta BiH, a za čije su sprovođenje nadležni entiteti, kantoni i Distrikt."Evidentan je trend rasta i izdatih prethodnih saglasnosti od 11,78 odsto za 2021. godinu u odnosu na godinu ranije", dodaju u Ministarstvu.Što se tiče praćenja kretanja oružja i vojne opreme, ministar bezbednosti donosi godišnji redovni Plan nadzora i kontrole."Redovni nadzor i kontrola se vrše u sedištu firme o čemu se obavštava odgovorno lice u pravnom licu. Vrlo često se vrše i vanredni nadzori bez najave na ruti kretanja robe. Tokom 2021. godine izvršeno je 12 vanrednih nadzora o kontroli kretanja oružja i vojne opreme", ističu u Ministarstvu.O svemu se u Ministarstvu vodi pisana i elektronska evidencija, međutim priznaju da u vezi s tim ima problema."U elektronsku evidenciju su povezane sve nadležne policijske agencije. Obzirom da pomenuta elektronska baza podataka nije dala odgovarajuće rezultate, nadležne institucije su radile na unapređenju informatičkih sistema predviđenih propisima iz ove oblasti", navode u Ministarstvu.Izvoz oružja iz Srbije pao za 16% tokom 2019. godineUNDP je obezbedilo sredstva za razvoj nove elektronske evidencije."Ta evidencija bi pomogla službenicima pri obradi zahteva za odobrenje kretanja oružja i vojne opreme i automatski stvarala bazu podataka koja bi u svakom momentu mogla odgovoriti na zahteve odgovornih lica, tako da je i raspisan tender za ponude izrade ovakvog softvera i procedura je u toku", dodali su u Ministarstvu.Dodaju da se unos podataka u pisanu evidenciju vrši se na dnevnoj osnovi, a o ćemu se dostavljaju redovni sedmični izveštaji EUFOR-u.Prema dostupnim podacima, BiH je za deset meseci 2021. godine izvezla oružja i municije u iznosu od 181 milion KM, što je za 35 odsto više nego u istom periodu 2020. Najviše je izvezeno u SAD, Egipat i Češku.
Prehrambeni proizvodi su u decembru, u odnosu na novembar, poskupeli 0,3 odsto, a najviše testenina koja je poskupela čak za šest odsto. Usluge mobilne telefonije, čije su cene mirovale od 2017. godine, poskupele su za 2,6 odsto. Kada se porede sa istim periodom prethodne godine, prehrambeni proizvodi su u decembru poskupeli su 12,1 odsto i to najviše zbog poskupljenja svežeg povrća od 25,9 odsto. Inflacija je usporena na mesečnom, a ubrzana je na međugodišnjem nivou u decembru 2021, navodi se u biltenu Makroekonomske analize i trendovi (MAT). U novembru i decembru 2021. registrovana je mesečna inflacija od 0,9 odsto i 0,4 odsto i međugodišnja inflacija od 7,5 odsto i 7,9 odsto. Srbija je, kako se navodi, imala višu međugodišnju inflaciju od proseka Evropske unije i u novembru i u decembru 2021. godine.Inflacija u evrozoni dostigla novi rekordU novembru i decembru 2021. međugodišnja inflacija je bila 7,5 odsto i 7,9 odsto u Srbiji, a 5,2 odsto i 5,3 odsto u Evropskoj uniji. Međugodišnja inflacija u Srbiji koja je poslednji put bila viša od međugodišnje inflacije i u novembru i u decembru 2021. zabeležena još u julu 2013, kada je iznela 8,6 odsto. Rast bruto zarada u periodu januar-novembar 2021. godine, u odnosu na isti period prošle godine, iznosio je 9,1 odsto nominalno, odnosno 5,2 realno. Istovremeno, neto zarade su porasle za 9,3 odsto nominalno i za 5,4 odsto realno. Na međugodišnjem nivou poskupeli energija, usluge, hranaNa međugodišnjem nivou u decembru 2021. poskupele su sve osnovne kategorije potrošačke korpe, piše u analizi MAT-a. Prehrambeni proizvodi su poskupeli za 12,1 odsto, najviše zato što je sveže povrće poskupelo za 25,9 odsto.Od januara do decembra 2021. sveže povrće je poskupelo za 53,9 odsto, a pojeftinilo je za 18,2 odsto. Energija je poskupela za 13,4 odsto, najviše zbog motornih goriva koja su poskupela za 23,5 odsto. Od januara do decembra 2021. motorna goriva su poskupela za 24,6 odsto, a pojeftinila su za 0,9 odsto.Usluge su, na kraju, poskupele za 3,8 odsto, ponajviše zato što su komunalno-stambene usluge od januara do decembra 2021. poskupele za 6,6 odsto, a nijednom nisu pojeftinile, navodi MAT.Inflacija se u decembru popela na 7,9 odsto U odnosu na novembar rast cena alkoholnih pića i usluga Na mesečnom nivou u decembru 2021. poskupele su sve osnovne kategorije potrošačke korpe osim energije, čije su cene ostale na prošlomesečnom nivou. Neprehrambeni proizvodi bez energije su poskupeli za 0,6 odsto jer su pre svega, alkoholna pića poskupela za 1,2 odsto što je njihovo najveće mesečno poskupljenje u 2021. godini.Usluge su poskupele za 0,6 odsto, pre svega, jer su usluge mobilne telefonije, čije su cene mirovale od aprila 2017, poskupele za 2,6 odsto. Prehrambeni proizvodi su, naposletku, poskupeli za 0,3 odsto, jer je, pre svega, testenina poskupela čak za šest odsto. Glavne komponente rasta inflacije su, kako se navodi u analizi, "izuzetni rast svetskih cena neprerađene hrane i energije".
Na jednoj od zgrada užičkog Narodnog muzeja zamenjeni su prozori, zahvaljujući konkursu koji je raspisalo Ministarstvo pravde, saopšila je gradska uprava u tom gradu. Reč je o konkursu za dodelu sredstava koja su prikuljena od odlaganja krivičnog gonjenja pomoću kog je ta ustanova dobila 7,5 miliona dinara.Nova stolarija će, kako se dodaje, doprineti energetskoj efikasnosti i uštedi energenata, kao i lepšem izgledu tog objekta u kome se pre Drugog svetskog rata nalazila Narodna banka, a tokom rata 1941. godine štab Josipa Broza Tita.U toj ustanovi kažu kako se nadaju a će uspeti da obezbede sredstva za zamenu prozora i na drugoj zgradi, kao i za rekonstrukciju fasade.Na konkursu Ministarstva pravde pored projekta užičkom muzeja podržan je i projekat Narodne biblioteke.Ta ustanova je dobila 1,8 miliona dinara koje je iskoristila za kupovinu namenskog vozila kojim će dostavljati knjige osobama sa invaliditetom i čitaocima koji žive u seoskim područjima, kao i za praćenje i vršenje nadzora u optštinskim bibliotekama.Užice na korak bliže kanalazaciji i čistijoj Đetinji Narodni muzej u Užicu ima nekoliko muzejskih postavki o nastanku i razvoju grada, Užičkoj Republici, partizanskoj fabrici oružja i municije, kao i o istoriji namenske proizvodnje u tom gradu. Iza zgrade muzeja na kojoj su zamenjeni prozori decenijama se nalazi spomenik Josipu Brozu Titu koji je nekada bio na glavnom gradskom trgu.Ta ustanova gazduje starom hidrocentralom prvom u Srbiji koja je izgrađena prema principima koje je osmislio Nikola Tesla, kao i Spomen-kompleksom Bitka na Kadinjači.Pre nekoliko godina Grad Užice koristio je sredstva od 3,7 miliona dinara, takođe dobijena na konkursu Ministarstva pravde od novca prikupljenog po osnovu odlaganja krivičnog gonjenja (oportuniteta).
Veliki broj privrednika koji se bave uvozom žalio se Zaštitniku preduzetnika i privrednika Srbije da Agencija za zaštitu životne sredine (SEPA) traži da privrednici podnose izveštaj sa podacima koje SEPA već ima u svojoj bazi. "Zbog velikog broja poziva privednika koji se bave uvozom, a u vezi postupanja Agencije za zaštitu životne sredine (SEPA) pitamo se da li rukovodioci takvih agencija znaju da je funkcija državnih agencija koje se plaćaju iz budžeta da budu servis privredi i građanima? Nejasno je zašto SEPA traži da privrednici podnose izveštaj sa podacima koje SEPA već ima. Šta je onda uloga SEPA-e kao agencije pri Ministarstvu za zaštitu životne sredine? Zašto se obračun naknade ne dobije na carini prilikom uvoza ili zašto SEPA ne pošalje obračun umesto što zahteva izveštaj", navodi se u saopštenju Zastitnika preduzetnika i privrednika Srbije. Osim toga, kako ističe Zaštitnik preduzetnika, SEPA javno objavljuje izveštaj sa imenima firmi koje su u navodnom prekršaju javno ih etiketirajući, iako im niko nije dostavio obračun naknade za tokove otpada."Pitamo se da li je razlog za takvo postupanje SEPA-e činjenica da uvoznike posle etiketiranja od strane SEPA naprasno kontaktiraju mnoge private agencije koje nude uslugu – izrade izveštaja. Usluga privatnih agencija često košta više nego sama naknada. Ako ne angažujete privatnu agenciju jer nema ekonomske logike, SEPA će uvoznicima koji svojim radom pune budžet iz kojeg zaposleni u SEPA primaju plate, podneti prekršajne prijave kojim ih izlažu potencijalnim kaznama od 500.000 dinara zbog nepodnošenja izveštaja, iako SEPA ima sve podatke i vrlo lako može poslati obračun naknade za tokove otpada koju bi svako prilikom uvoza i platio", navodi se u saopštenju.U ovom Udruženju kažu da bi Ministrastvo za zaštitu životne sredine trebalo da odgovori na pitanja da li se ovakvim postupanjem SEPA ponaša neodgovorno i zašto ne pruža uslugu za koju je plaćamo iz budžeta i da li krši principe ustanovljene zakonom o državnoj upravi.Zaštnik preduzetnika i privrednika Srbije podseća na činjenicu da naknade koje se prikupljaju po osnovu ekoloških taksi ne idu u namenski budžet za ekologiju već se preusmeravaju u opšti budžet, gde logično mogu završiti u nekoj kafani kao trošak reprezentacije direktora SEPA.
Udruženje građana CarGo prijavilo je policiji i zakazalo proteste pod nazivom "Stop taksi i gradskom kartelu". Ovi kontra protesti će biti, kako se navodi u saopšptenju, odgovor na nedavno najavljene proteste taksista na kojima je jedan od zahteva gašenje CarGo platforme. U saopštenju udruženja navodi se da su protesti potrebni kako bi se "(stalo) na put bezakonju" i da su "nenasilan odgovor onima koji misle da su veći od zakona"."Naša jedina želja je da radimo, hranimo porodice i pomažemo građanima. Međutim, pritisci da se nastavi lov na CarGo, oduzimanje automobila, izmišljene kazne i slična nelegalna dela neće nas dočekati nespremne. Pritisci na CarGo nikada nisu prestali. Metode njihove borbe su se promenile. Umesto otimanja ljudi, otimali su nam novac. Umesto nezakonitog oduzimanja automobila, nezakonito su nam skidali novac sa računa", kažu u CarGo.Dodaju i da udruženje već duže vremena nije informisalo javnost o navedenim problemima, ali da sada "borba taksi kartela i njihovih šefova iz senke protiv najvećeg domaćeg servisa ulazi u novu fazu".Beogradski mediji su prošle nedelje objavili da su taksi-preduzetnici prijavili sopstvene protestne skupove policijskoj upravi za period od 21. do 25 februara, u perioodu od 12 do 16 časova, a glavni zahtev taksista biće povećanje usluga prevoza u glavnom gradu.
Zdravstvenim radnicima su od početka 2022. godine plate uvećane za osam odsto. Šta to znači za lekare, a šta za medicinske tehničare? I zašto nam je svaki put komplikovano da odgovorimo na pitanje "koliko su plaćeni lekari"?Iako su svi medicinari dobili procentualno isto povećanje zarade, njihove osnovice (na osnovu kojih se računaju plate) nisu isto uvećane. Razlog tome je što zdravtsveni radnici od 2019. godine imaju različite osnovice - najvišu imaju medinske sestre i tehničari, zatim lekari, biohemičari i stomatolazi, a najmanju osnovicu imaju ostali zaposleni u zdravstvu, najčešće nemedicinski radnici.Koliko su stvarno plaćeni lekari Kada je od početka 2022. godine uvećana plata u zdravstvu, osnovica plate lekarima je porasla sa 3.937 dinara na 4.252 dinara, medicinskim tehničarima i sestrama sa 4.191 dinara na 4.526 dinara i ostalim zaposlenima sa 3.760 dinara na 4.061 dinara.To znači da su lekari dobili osnovcu veću za 315 dinara, medicinski tehničari veću za 335 dinara, a ostali zaposleni uvećanu za 301 dinar.Ovako dobijene osnovice zatim se množe sa koeficijentom koji pripada određenoj grupi zdravtsvenih radnika.U platu zdravstvenih radnika uračunat je i korektivni koeficijent, koji se množi sa osnovicom i osnovnim koeficijentom i on zavisi od radnog učinka. On neće biti obuhvaćen računicom Nove ekonomije.Ostajemo li dužni lekarima? Takođe, na osnovnu platu zdravtsveni radnici mesečno dobijaju i dodatne naknade za dežurstva i noćni rad, a plata im ukupno može biti uvećana i zbog minulog rada, kao i ukoliko se nalaze na rukovodećim pozicijama.Dakle, pre poslednjeg povećanja plate, doktor medicine, stomatologije ili farmaceut biohemičar su imali osnovnu platu (bez korektivnog koeficijenta) 88.787 dinara, a nakon povećanja 95.890 dinara. Lekari su dobili okvirno povećanje od 7.100 dinara.Lekari specijalisti koji rade u kliničkim centrima imali su osnovnu platu 102.884 dinara, nakon povećanja 111.955 dinara. To je povećanje od okvirno 9.000 dinara.I sa povećanjem plata, lekari i dalje nedovoljno zarađuju Medicinske sestre i tehničari koji imaju četvrti stepen stručne spreme i rade u bolnicama su pre povećanja zarada imali platu od 54.946 dinara, a nakon povećanja 59.342 dinara. Plata im je veća za oko 4.400 dinara.Nemedicinski radnici, kao što su tehnički radnici, kuvari, vozači, daktilografi i slično, pre povećanja zarada su, kada se pomnoži koeficijent i osnovica, imali platu od 33.768 dinara. Pošto je to manje od minimalne zarade, njima je doplaćivano do minimalca.Nakon povećanja njihova mesečna zarada je 36.467 dinara što je tek sada iznad minimalne zarade.Osim pobrojanih kategorija, u zdravstvu rade i zaposleni koji imaju veće, ali i manje koeficijente, pa samim tim i veće i manje plate.Rešava li 10.000 dinara probleme sa platama u zdravstvu? Na primer, fizički radnici prema računici bi trebalo da i nakon povećanja plata imaju zaradu od 24 hiljade dinara što znači da će im se ponovo doplaćivati do mininalne zarade.Sve ovo ukazuje da sistem zarada u zdravstvu, pa i u celom javnom sektoru, nije dobro postavljen, na šta ukazuje i Fiskalni savet u svojim analizama. Osim što je iznosu zarada gotovo nemoguće ući u trag jer se one računaju sa više različitih osnovica, problem je i što je sistem zarada tako postavljen da oni najkvalifikovaniji i najstručniji lekari nisu dovoljno nagrađeni.Kako se 2021. trošio novac u zdravstvu? Fiskalni savet je u okviru svoje analize iz jula 2019. godine konstatovao da bi trebalo raditi na značajnijem povećanju plata upravo najstručnijeg kadra, jer, kako objašnjavaju, „ukoliko Vlada želi da zadrži najkvalitetnije ljude u javnom sektoru, potreban je dovoljno širok raspon zarada“. To, kako dodaju, trenutno nije slučaj, niti se tako nešto planira.„Prosečna zarada u opštoj državi trenutno je oko 20 odsto viša nego u privatnom sektoru, ali je raspon zarada za najveći deo javnog sektora relativno mali – lekar specijalista u Srbiji ima samo tri puta veću platu od najniže plate nekvalifikovanog radnika. To za posledicu ima da je javni sektor u Srbiji atraktivan radnicima sa prosečnim i ispotprosečnim kvalifikacijama (koji bi bili produktivniji u privatnom sektoru), a destimulativan za najstručnije i najpotrebnije zaposlene, koji onda javni sektor napuštaju“, piše u analizi Fiskalnog saveta.
Opština Čajetina najavila je izgradnju nove gondole od Ribničkog jezera do vrha Čigota. Bilo kakva žičara ili gondola na zlatiborskom vrhu Čigota je nezakonita prema Uredbi o zaštiti Parka prirode Zlatibor, ...
Brat Darije Kisić Tepavčević jedan od direktora.
Frančesko Maši imenovan je za novog predsednika Izvršnog odbora DDOR osiguranja na sednici Nadzornog odbora, saopštila je kompanija DDOR Novi Sad.Unipol grupa predana je kontinuiranom razvoju i postizanju vrhunskih rezultata već godinama i takvu strategiju prenosi kroz značajnu podršku svom međunarodnom poslovanju na tržištu Srbije i pruža pun doprinos napretku DDOR osiguranja, jednog od ključnih igrača na domaćem tržištu, navodi se u saopštenju.“Kao deo Unipol-a, jednog od evropskih lidera u neživotnom osiguranju, velika mi je čast što preuzimam rukovodeću poziciju u tako bitnoj kompaniji na domaćem tržištu osiguranja i zahvalan sam na poverenju Grupe. Unapred se radujem radu sa svim izuzetno iskusnim, posvećenim i cenjenim ljudima u DDOR-u koji su imali veoma značajne uloge u dosadašnjem uspehu kompanije. U DDOR-u vidim priliku da napravimo doprinos u svemu što radimo i želju da razmišljamo drugačije kako bismo ojačali našu vodeću konkurentnu poziciju i našu ključnu ulogu u zajednici. Snažna strast, nepokolebljiva posvećenost i istrajan rad biće u korenu onoga za šta sam potpuno uveren da će biti uzbudljivo putovanje“, rekao je Frančesko Maši, novoimenovani predsednik Izvršnog odbora DDOR osiguranja.U svojoj karijeri, stekao je značajno iskustvo u finansijskom sektoru, fokusirajući se na investiciono bankarstvo, spajanja i akvizicije, kao i tržišta akcijskog kapitala, pokrivajući glavne transakcije finansijskih usluga u Italiji. Posebno je bio uključen u više spajanja i akvizicija domaćih – italijanskih i međunarodnih kompanija i radio je na nizu dokapitalizacija za vodeće italijanske banke i osiguravajuće kompanije.Unipol grupi se priključio 2016. godine, gde je bio na pozicijama sa sve većim odgovornostima koje su obuhvatale poslove od strukturiranja, analize i sprovođenja rešenja za upravljanje kapitalom i dugovima, do upravljanja svim transakcijama spajanja i akvizicija Unipol Grupe u sektorima osiguranja i bankarstva kao i drugim delatnostima. Imenovan je za člana Nadzornog odbora DDOR-a u januaru 2021. godine. Frančesko Maši nasleđuje prethodnog predsednika Đorđa Markeđanija.
U okviru zemalja Evropske unije u 2020. godini izvezeno je 3,7 miliona pari skija i snoubordova. EU je, iste godine, u zemlje koje nisu članice izvezla 1,9 miliona tih artikala, a uvezla 1,1 milion, saopštio...
Vlada Srbije usvojila je odluku prema kojoj cena tehničkog pregleda za vozila ne može da bude veća od 6.020 dinara, saopštilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP). Osnovni razlog za donošenje te odluke je izmena Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima.Odluka o određivanju cene tehničkih pregleda je bitan deo seta propisa i time će se sprečiti zloupotrebe u oblasti od izuzetnog značaja za bezbednost saobraćaja na putevima, dodaje se u saopštenju.Najniža cena sa PDV-om (porezom na dodatu vrednost) za tu uslugu na putničkim vozilima iznosi 3.070 dinara, a najviša 6.020 dinara.Od jula nova ekološka pravila za registraciju vozila Za motocikle, mopede i traktore cena tehničkog pregleda sa PDV-om iznosiće od 2.120 do 4.120 dinara.Za autobuse, teška teretna i priključna vozila cena tehničkog pregleda kreće se od 6.020 do 11.920 dinara.Kada se tehnički pregled za teretna i priključna vozila vrši na poligonu, najviša cena može da bude uvećana za dodatnih 2.000 dinara, navodi se u saopštenju.
Kompanija Nestle donirala je 4.000 obroka azilima i udruženjima za zaštitu životinja u želji da pomogne napuštenim životinjama i svima koji o njima brinu. "Hladna zima sa više snega nego inače posebno teško pada psima i mačkama sa ulice, kojima je period od decembra do marta najteži za preživljavanje. Hrane je manje nego obično, voda često zaleđena, prete im promrzline i brojne bolesti", navodi se u saopštenju kompanije. Pakete brenda Purina namenjene kucama i macama dobila su udruženja Beta, Humano društvo Obrenovca, azil Riska i prihvatilište Draževac. "Želja nam je da motivišemo naše sugrađane da pomognu napuštenim životinjama. Ako nisu u situaciji da ih udome, mogu da im iznesu ostatke obroka i činiju vode, ili im otvore vrata ulaza kada je napolju mnogo hladno", rekla je junior brend menadžerka iz kompanije Nestlé Purina Marija Protić. Nestle je pozvao sugrađane da svoje dobro delo podele na društvenim mrežama uz haštag #purinazaljubimce."Tako će inspirisati i druge da nešto slično urade, a mi ćemo za svaku takvu objavu donirati još jedan obrok azilima i udruženjima za zaštitu životinja", rekla je Marija Protić.Nestlé takođe sprovodi školicu za najmlađe pod nazivom "Odgovorno vlasništvo ljubimaca", dok Purina već tri godine sprovodi jedinstveni razvojni program "Unleashed" za startap preduzetnike. "Pobednici na konkursu dobijaju finansijska sredstva i podršku Purina stručnjaka za razvoj svojih inovativnih rešenja za kućne ljubimce. Do sada je nagrađeno 12 projekata, među kojima i aplikacija 'BorrowMyDoggy' koja vlasnicima omogućava da u okolini pronađu podršku ljubitelja pasa", navodi se u saopštenju.
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
