Broj 126, Decembar 2025.
Broj 126, Decembar 2025. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

Predloženo da se rok za zamenu oružnih listova produži do 2024.

U skupštinsku proceduru upućen je predlog da se rok za zamenu isprava, oružanih listova, dozvola za nošenje oružja za ličnu bezbednost i odobrenja za držanje oružja, izdatih po prethodno važećem zakonu produži za dodatne dve godine, odnosno do 5. marta 2024. godine. Predlog zakona o izmeni Zakona o oružju i municiji podneo je narodni poslanik Marijan Rističević, sa predlogom da se zakon donese po hitnom postupku. Predlaže se da se rok za zamenu isprava, oružanih listova, dozvola za nošenje oružja za ličnu bezbendost i odobrenja za držanje oružja, izdatih po prethodno važećem zakonu, produži za dodatne dve godine, odnosno do 5. marta 2024. godine.KRIK: Sumnjive transakcije u srpskoj industriji oružjaPrethodno je Zakonom o izmeni Zakona o oružju i municiji koji je usvojen 2020. godine rok za podnošenje zahteva za izdavanje isprava produžen za dodatnih dve godine, do 5. marta 2022. godine."Imajući u vidu trajanje pandemije koronavirusa koja je i dalje prisutna, postoje objektivni razlozi zbog kojih građani vlasnici oružja nisu bili u prilici blagovremeno da izvrše svoje obaveze i izvrše zamenu isprava o oružju i postoje opravdani razlozi za dodatno produženje ovog zakonskog roka", piše u predlogu Zakona. Zakon je predložen po hitnom postupku radi otklanjanja mogućnosti za nastupanje štetnih posledica zbog neprodužavanja roka, kao i da bi se građanima koji do sada nisu zamenili isprave omogućilo da u dodatnom roku izvrše zamenu isprava kod nadležnih organa. Ekonomist: Srbija se nakupovala oružja i to se ne dopada komšijama

Srbija

Tijana Milovanović (Ukras): Inovacije u rukavicama

U otežanim uslovima poslovanja uspeli smo da obezbedimo kontinuitet proizvodnje i ponudili smo inovativne zaštitnih rukavica, kaže Tijana Milovanović, direktorka preduzeća za proizvodnju zaštitnih rukavica „Ukras“ iz Vranja. Sektor proizvodnje lične zaštitne opreme je usko povezan sa ostalim industrijskim granama. U poslednje dve godine koliko traje pandemija, uslovi rada su se promenili u gotovo svim privrednim delatnostima.Kupci njihovih zaštitnih rukavica i druge opreme su preduzeća iz metalo-prerađivačke, drvne, građevinske, automobilske, elektro i lake industrije.„Proizvodnja automobila je smanjenja, pa je samim tim i tražanja za ličnom zaštitnom opremom opala. Sa druge strane tražnja za proizvodima metaloprerađivačke industrije se povećala, pa u skladu sa tim povećava se potražnja i za proizvodima lične zaštitne opreme“, kaže direktorka ovog vranjskog preduzeća koje proizvodi zaštitne pletene rukavice od pamuka, kevlara, mikrofilamenta, poliestera i poliamida.Pandemija je uticala na pokretanje inovativnih aktivnosti u ovoj porodičnoj firmi osnovanoj pre tri decenije. „Kad je proglašena epidemija u Srbiji, cene rukavica i maski za jednokratnu upotrebu su vrtoglavo skočile, a nije ih ni bilo i tako smo došli na ideju da proizvedemo novi model. Pošto su naše zaštitne rukavice od pamuka pogodne i za vožnju i za rad na „touch screen-u“ telefona i računara, proizveli smo rukavice za višekratnu upotrebu, koje mogu da se koriste u svakodnevnim ličnim i poslovnim aktivnostima“, kaže ona.  Najtraženiji proizvodi su pletene zaštitne rukavice od pamuka i obim proizvodnje ovog proizvoda je povećan za 20 odsto. Ali, kupuju se i rukavice od kevlara (vlakna tog materijala imaju zateznu čvrstoću), kao i kombinacije kevlara i pamuka koje su jedinstven proizvod ne samo tržištu Balkana, već i šire. I obim proizvodnje ova dva modela rukavica je povećan za oko 20 odsto.„Cene prediva pamuka su se povećale za oko 25 odsto, a prediva kevlara za oko 30 odsto. Zapravo cene svih repromaterijala su povećane, kao i transport i ostale usluge, pa nam je stoga poslovanje dodatno otežano. Pandemija je omela aktivnosti vezane za izvoz proizvoda, ali s obzirom na to da su proizvodi sertifikovani „CE“ znakom, planiramo izvoz u skorijoj budućnosti“, kaže on. Proizvodni proces je automatizovan, mašinski se proizvodi oprema i zaposleno je samo petoro radnika. „Preduzeće je uspelo da opstane 90-tih godina u najtežim vremenima za tekstilnu industriju, ali i da se polako razvija i unapređuje. Na početku smo proizvodili samo jedan model zaštitnih rukavica, danas proizvodimo petnaest modela, među kojima su i zaštitne rukavice viskog stepena neprosecivosti, za rad na posebno zahtevnim radnim mestima. Takođe se u partnerstvu sa drugim kompanijama bavimo i proizvodnjom zaštitne odeće“, kaže ona. Ona očekuje da će nova 2022. godina biti teža od prethodne.„Pandemija i dalje traje, cene svih repromaterijala, transporta, usluga su povećane i to će verovatno uticati na tražnju. Velika borba je pred privrednicima. Ipak, naučili smo da radimo u otežanim uslovima i nadam se da će nam to olakšati opstanak na tržištu“, ocenila je Milovanović.Na ekonomiju utiče sve, prema njenim rečima, od vremenskih nepogoda do politike.„Biti preduzetnik znači da je potrebno imati dodatnu snaga i mudrost da bi se se očuvala poslovna aktivnost i opstalo na tržištu. Zato je preduzetnicima koji se bave proizvodim delatnostima potrebna veća podrška i sa nacionalnog i sa lokalnog nivoa, kroz olakšice, ali i zaštitu domaćih proizvoda“, kaže ona. Prema njenoj oceni, posebnu podsticajnu podršku treba dati ženama preduzetnicama i socijalnom preduzetništvu.„Zakon o socijalnim preduzećima je usvojen na Vladi, sada je u skupštinskoj proceduri, ali za razvoj socijalnog preduzetništva potrebna je podrška svih relevantnih aktera, kako sa nacionalnog i lokalnog nivoa, tako i kompletne privrede, a socijalna preduzeća to višestruko uzvrate zajednici kroz smanjenje broja nezaposlenih iz teško zapošljivih grupa, ali i kroz poreze, pa su benefiti višestruki“, smatra direktorka ove porodične kompanije.

Srbija

Konačno raspisan tender za izgradnju podzemne garaže „Pinki“

"Parking servis" Beograd raspisao je tender za izgradnju podzemne garaže "Pinki" sa izradom tehničke dokumentacije. Procenjena vrednost javne nabavke je 700 miliona dinara.Objekat planirane javne podzemne garaže nalazi se ispod platoa Sportskog centra "Pinki". Parking garaža je planirana kao jednoetažna podzemna garaža sa 150 parking mesta, piše u specifikaciji. Javna nabavka obuhvata uslugu izrade tehničke dokumentacije za izgradnju javne podzemne garaže i radove na izgradnji javne podzemne garaže.Osim parking prostora, u objektu su planirane pomoćne, tehničke i sanitarne prostorije. U zonama ulaza i izlaza, planirani su i prostori u funkciji naplate, kontrole i obezbeđenja.Ulazna rampa nalaziće se na prilazu iz ulice Gradski park, dok će izlazna rampa biti u Nemanjinoj ulici. Ukupni kapacitet garaže iznosi 150 parking mesta, od čega je za potrebe parkiranja osoba sa invaliditetom planirano 8 parking mesta (oko 5 odsto).Kako piše u dokumentaciji, lokacija prostora gde će se graditi garaža je javni park ispred zgrade Doma sportova Pinki."Terenskom analizom postojećeg stanja utvrđeno je da se plato ispred SC „Pinki“ koristi za parkiranje vozila. Usled neadekvatnog korišćenja predmetnog prostora, postojeće popločavanje od betonskih ploča je propalo, a zelene površine su devastirane. Na pojedinim mestima betonske ploče su naknadno zamenjene betonom i asfaltom".U planu je i rekonstrukcija postojećeg platoa prema uslovima Zavoda za zaštitu spomenika kulture sa zadržavanjem postojeće nivelacije.

Srbija

Zašto bi linija Niš-Beograd mogla da se isplati?

Linija Niš-Beograd nije napravljena kako bi se avionskim saobraćajem povezala ova dva grada nego kako bi se Niš povezao sa celim svetom, a novac koji je Er Srbija dobila za organizovanje linija od javnog interesa ne sme biti trošen ni za šta drugo objašnjava za Novu ekonomija urednik vazduhoplovnog portala Tango Six Petar Vojinović. “Ona je iz poslovnog ugla napravljena da Er Srbija ima nove linije koje se prodaju, na primer, Niš - Njujork, Niš - Beč, Niš - London, sve preko Beograda,” kaže Vojinović.Država će letove iz Niša i Kraljeva subvencionisati sa 2,8 milijardi dinara Er Srbija je od države dobila ugovor vredan 2,8 milijardi dinara za organizovanje letova sa niškog i kraljevačkog aerodroma.Ove godine trebalo bi da se uspostave redovne linije od Niša ka Frankfurtu (Hanu), Kelnu, Ljubljani, Atini, Solunu, Istanbulu, Tivtu i Beogradu.Iz Kraljeva avionom bi trebalo da se putuje u Solun, Tivat i Istanbul. Er Srbija počela da leti od Niša do Istanbula Tender na kome je Er Srbija izabrana kao najpovoljniji ponuđač za obavljanje avio-prevoza na linijama u javnom interesu u skladu je sa evropskim pravilima koji se odnose na tzv. PSO (public service obligation) linije, objašnjava Vojinović.“To tehnički funkioniše da ako je, na primer, trošak leta 100 evra i Er Srbija na tom letu zaradi 40 evra (proda toliko karata, prim. nov.), država samo pokriva sam gubitak od 60 evra. Ne plaća ceo trošak od 100 evra”, kaže Vojinović.Novac koji Er Srbija dobija na ovaj način ne bi smeo da se koristi ni za koje druge svrhe i kompanija njime ne bi mogla da pokriva druge svoje troškove.Vojinović objašnjava da, iako Srbija nije članica Evropske unije (EU), ona jeste deo “otvorenog neba”, odnosno sporazuma kojim se dereguliše tržište.Kako će Er Srbija platiti svoje dugove “To u teoriji znači da, ako se pravila prekrše, jednom kada uđemo u EU, bi kompanija sav taj novac morala da vrati. Nijedan evro ne ide u redovne troškove kompanije, odnosno da time pokriva neke druge gubitke,” kaže on.Celokupno plaćanje bi trebalo da funkcioniše kao “postpejd”, odnosno da država novac nadoknađuje tek nakon sprovedenih letova, kada bude i utvrđeno koliki su gubici bili, kaže Vojinović.On dodaje da problem jeste netransparentnost jer se do sada ne zna da li je država u prethodnom ciklusu, kada je Er Srbija takođe dobila novac za linije u javnom interesu, kontrolisala sprovođenje ugovora. Ipak, “veliki bauk” jeste Evropska unija koja bi, ukoliko se utvrdi da su pare nenamski trošene i da su na ovaj način pokrivani drugi troškovi Er Srbije, mogla Srbija na neki način da postepeno “izbacuje” iz “otvorenog neba”, kaže Vojinović.Er Srbija otplatila zajam od 63 milona firmi EA Partners Komentarišući pretpostavke da je tender gotovo namešten za Er Srbiju, kaže da je uobičajna praksa da sve velike ili nacionalne avio-kompanije takođe dobijaju poslove obavljanja avio-prevoza od javnog interesa u drugim državama.Kao primer navodi Makedoniju i Italiju.“Makedonija nema nacionalnu avio kompaniju. Njena nacionalna avio-kompanija indirektno je Wiz air koja se javlja na iste ovakve tendere i možemo da kažemo da je Makedonija maltene "namestila" da Wiz air operira nekoliko linija od njihovog značaja za povezanost. I oni godinama dobijau te tendere. Onda imate Al Italiju koja je imala iste te linije između Rima i Milana, do Sardinije…”Organizovanjem avio-prevoza na linijama koje su već ocenjene kao neprofitabilne i nacionalne avio-kompanije na neki način obavljaju svoju “državnu ulogu” jer je državni interes da između ovih gradova ili regiona postoji povezanost, kaže Vojinović.“Za njih može da bude veći gubitak jer su možda te avione mogli da upotrebe na profitabilnijim linijama,” zaključuje on.SMATSA zbog korone uzela još 10,3 miliona evra kredita

Srbija

SGA organizuje program o finansiranju gejming projekata

Asocijacija industrije video igara Srbije (SGA) organizovaće između januara i aprila ove godine program "Game Funding Bootcamp" i kroz niz predavanja i radionica timovima i kompanijama iz Srbije i regiona predstaviti različite potencijalne izvore finansiranja, prenosi Netokracija."Finansiranje je, kako se ispostavilo krajem prošle godine, jedna od ključnih tema za domaću zajednicu, pored biz dev i game design veština, ili pak produkcije. Postavili smo izvesnu prioretizaciju, a finansiranje je prva oblast kojoj ćemo se posvetiti. Naravno, i druge pomenute teme dobiće svoje relevantne programske aktivnosti tokom ove godine", rekao je za Netokraciju programski direktor SGA Relja Bobić. Game Funding Bootcamp će biti realizovan kroz višečasovne hibridne sesije (uživo i onlajn) koje će biti organizovane na svake dve nedelje od 1. februara 2022,  a svaka od njih biće posvećena nekom od modela finansiranja.Edukacija će obuhvatiti lokalne javne fondove, konkretne instrumente podrške koje sprovodi Evropska unija u okviru svojih programa (Creative Europe ili Horizon Europe), crowdfunding platforme, posebne prilike specifične za gejming industriju (saradnje sa izdavačima ili, na primer, učešće u EPIC MegaGrants programu), saradnju sa poslovnim anđelima ili VC fondovima, ili eventualne akvizicije. Počelo formiranje prvog srpskog superklasteraNapravite svoju prvu igru kroz besplatni obrazovni programZainteresovani učesnici (predstavnici kompanija, pojedinci i profesionalci) moći će da se prijave za pojedinačne tematske module, ili za praćenje programa u celini. Program će se održati na engleskom jeziku i besplatan je za punopravne članove SGA, dok projekat Reconomy obezbeđuje stipendije za besplatno učešće za jedan broj učesnika sa teritorija Zapadnog Balkana (Albanija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Severna Makedonija, Kosovo). Regularna cena po modulu je 50 evra, navodi Netokracija. 

Srbija

Sto najvećih dužnika u blokadi za 705 miliona evra

Narodna banka Srbije objavila je spisak 100 preduzeća sa najvećim iznosom blokade na kraju 2021. godine, čija je ukupna suma blokade iznosila 83 milijarde dinara, zaključno sa 31. decembrom prošle godine.Prva na listi je firma Ladinvest doo Beograd sa iznosom blokade od 3,6 milijardi dinara (oko 30 miliona evra)  koja je nelikvidna 2.795 dana. Na tom spisku, najduži broj nelikvidnih dana upisla je firma Reks Komerc doo Niš u likvidaciji, čak 18 godina nelikvidnosti ili 6.616 dana, sa blokadom računa od od 375 miliona dinara. Od javnih preduzeća JP PEU Resavica u blokadi je 3.260 dana, dok iznos blokade ovog Javnog preduzeća za podzemnu eksploataciju uglja iznosi 1,2 milijarde dinara. Crvena lampica uključena je i na računu Javnog preduzeća za obavljanje komunalnih delatnosti Beli izvor Vrnjačka banja, koje je u blokadi oko 450 miliona dinara (broj nelikvidnih dana je 1.697). Na listi je i državno preduzeće Železnice Srbije sa 2.217 dana nelikvidnih dana i iznosom blokade od 889 miliona dinara.Nekoliko firmi već 10 godina nesposobno je da izmiri svoje obaveze, kao što je Agencija za krizni menadžment doo Novi Sad sa 4.730 dana nelikvidnosti i iznosom blokade od 3,2 milijarde dinara. Takođe, račun firme Šumadija – Dedinje doo Beograd nelikvidan je 4.624 dana. Na spisku 100 najvećih po iznosu blokade nalazi se Luka Beograd AD Beograd sa 2,4 milijarde dinara blokade i broj nelikvidnih dana iznosi 576. 

Srbija

Tender za telefonske govornice u zatvorima vredan 400 miliona

Uprava za izvršenje krivičnih sankcija raspisala je tender vredan skoro 400 miliona dinara za nabavku usluge javnih govornica.U pitanju je telefonska usluga za lica lišena slobode u svim ustanovama u okviru Uprave za izvršenje krivičnih sankcija.  Nabavka se odnosi na pružanje telefonske usluge putem javnih govornica preko IP telefonskih priključaka u prostorijama naručioca na 48 lokacija u Srbiji. Kako piše u specifikaciji, sistem javnih govornica u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija (UIКS) Ministarstva pravde sastoji od telefonskih govornica koji se povezuju na telekomunikacionu mrežu ponuđača preko L3VPN mreže ponuđača.  Sistem mora da omogući ostvarivanje najmanje 900 istovremenih poziva prema ponuđaču.Ponđač, kako se navodi, treba da o svom trošku obezbedi pripejed kartice i softver za vođenje evidencije obavljenih razgovora.Pripejd kartice treba da budu upakovane u zaštitnu foliju, da se razlikuju po određenoj boji i oznakama i vidljivim bar kodom u apoenima od 300, 500 i 1000 dinara.Od ponuđača se traži i da obezbedi neprekidno funkcionisanje sistema tako da se, u slučaju prestanka funkcionisanja osnovnog sistema svi pozivi evidentiraju na rezervnom sistemu.Potreban je i izveštaj o obavljenim razgovorima po svakoj pripejd kartici na zahtev kazneno-popravnog zavoda i okružnog zatvora.Izveštaj mora da  sadrži podatke o ostvarenim pozivima, dužini trajanja poziva i ceni koštanja poziva, u cilju kontrole trošenja po ugovorenim cenama.Traži se i evidencija podataka o obavljenim razgovorima, koje je naručilac u obavezi da obezbedi po nalogu drugih bezbednosnih državnih organa.Vrednost javne nabavke je 397,5 miliona dinara. Rok za podnošenje ponuda je 8. februar. 

Srbija

Javni dug od januara do novembra skočio za 2,75 milijardi evra

Javni dug Srbije iznosio je 29,89 milijardi evra na kraju novembra 2021. godine i činio je 56,4 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), objavilo je Ministarstvo finansija. Javni dug u januaru 2021. godine iznosio 27,14 milijardi evra, što govori da je do kraja novembra porastao za 2,75 milijardi evra.Udeo javnog duga u BDP-u Srbije kako se podseća pre godinu dana bio je 51,2 odsto. Kako se dodaje, deficit republičkog budžeta od januara do novembra 2021. godine iznosio je 149,6 milijardi dinara.Novembarski iznos javnog duga  u nominalnom iznosu porastao jeza 281 milion evra u odnosu na oktobar, a njegov udeo u BDP-u je veći za 0,5 odsto nego u oktobru kada je bio 55,9 posto.Formira se registar državljana od 16 do 29 godina za pomoć od 100 evra Deficit republičkog budžeta Srbije iznosio je u periodu januar-novembar 2021. godine 149,6 milijardi dinara.Javni dug u 2021. godini je u apsolutnom iznosu povećan za tri milijarde evra ili 10 odsto, a u prethodne dve godine 5,7 milijardi evra, ocenio je nedavno profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić, na predstavljanju Kvartalnog monitora.Ministar Finansija Siniša Mali ocenio je da javni dug Srbije nije veliki i da je ispod nivo koji je predviđen Mastritskim ugovorom. Tim ugovorom su 1992. godine postavljeni i ciljevi jedinstvene evropske monetarne valute.Javni dug Srbije na kraju maja 57,2 odsto BDP-aPo kojoj ceni se zadužuje Srbija?

Srbija

Srbija zaštitila samo pet domaćih proizvoda

Svega pet od ukupnih 65 proizvoda iz Srbije koji su zaštitili naziv i poreklo u Zavodu za intelektualnu svojinu ima međunarodno priznati važeći žig, a reč je uglavnom o lokalnim proizvodima koji su nedovoljno dostupni širem tržištu.Pet proizvoda koji imaju međunarodno registrovanu oznaku geografskog porekla su homoljski med, bermet vino iz sremskog vinogorja, leskovački domaći ajvar, grnčarija iz užičkog sela Zlakusa i peškiri šabačkog kraja, piše Danas.Poređenja radi, Slovenija je samo za područje EU, zaštitila ime porekla, geografsku oznaku ili recepturu tradicionalnog specijaliteta za 27 proizvoda koji čine veliki udeo u izvozu. Svi ti proizvodi deo su evropske šeme kvaliteta što im ne samo olakšava plasman na teritoriji EU nego omogućava i povlačenje sredstava iz zajedničkih fondova radi promocije i prodora na treća tržišta.Procedura sticanja evropskog znaka kvaliteta prilično je zahtevna i dugotrajna. Ana Ahčin, generalna sekretarka GIZ-a mesne industrije (Gospodarsko interesno združenje mesne industrije), ističe za Danas da je najteži bio prvi korak, kao i da inicijativa jeste potekla od proizvođača, ali da bi se ostvarila, konkurenti na slovenačkom tržištu morali su da postanu partneri. "Prvo je moralo da se osnuje poslovno udruženje proizvođača, ne može jedan sam da dobije takav sertifikat, a potom od različitih varijanti koje je svaka fabrika imala u proizvodnji "svoje" kobasice, da se odredi standard, uskladi specifikacija i sastavi elaborat, što je osnovni dokument za sticanje oznake kvaliteta", objašnjava Ahčin na primeru brenda kranjske kobasice, koji je jedan od najpopularnijih među zaštićenim proizvodima.Ona kaže da u tom elaboratu treba napisati zašto proizvod zaslužuje da bude zaštićen, opisati proizvodni proces, sirovine kao i da je to unificiranje trajalo dosta dugo, a kada su se proizvođači usaglasili, sledeći korak bilo je uspostavljanje saradnje sa državom koja mora da započne proceduru zaštite na evropskom nivou budući da preko nje ide sva komunikacija proizvođača sa EU.Ahčin dodaje i da je osnova čitavog procesa evropsko zakonodavstvo, ali i da država ima mehanizme da pomogne proizvođačima tim pre što i sama ima koristi od takve vrste promocije zemlje.Poseban benefit je mogućnost korišćenja evropskih fondova. Proizvođači kranjske kobasice dobili su sredstva da do 2022. godine promovišu svoj proizvod na tržištu Srbije. g"Kada nam je projekat odobren, pozvali smo članice koje i same moraju da sufinansiraju kampanju sa 20 do 30 odsto sredstava. Ovoga puta dve kompanije su se prijavile, Panvita Ave i Celjske mesnine, ali će one svoj fabrički znak moći da predstave samo na degustacijama jer je cilj da se promoviše generički proizvod, kranjska kobasica i evropska šema kvaliteta. Zbog toga na brošurama i flajerima ove kampanje nema imena proizvođača", ističe Ahčin.Marko Založnik, komercijalni direktora u Celjskim mesninama, kaže za da su već deset godina prisutni na tržištu Srbije, plasiraju sada oko 300 tona prerađevina na godišnjem nivou, ali ističe da je ranije prodaja bila i veća."Tržište se poremetilo jer Kina traži sve više mesa što je značajno podiglo cene, a uz to su sa srpskog tržišta i ispali neki proizvodi. Sada pokušavamo više da radimo sa pršutom i kranjskom kobasicom, jer su to dva geografski zaštićena produkta koja nije potrebno da se prodaju u velikoj količini, a cena koja se postiže obezbeđuje isplativost", navodi Založnik.On ističe da im je u Celjskim mesninama više stalo do toga da na srpskom tržištu imaju proizvode koji su kvalitetni nego one sa kojima nisu konkurentni domaćim proizvođačima i ističe kako su kobasice i salame na našem tržištu vrlo visokog kvaliteta tako da je borba za kupca žustra. Glavni izvršni direktor u Panviti Ave, Toni Balažić izneo je zanimljiv detalj, da se otpad od prerade mesa ne baca, već služi kao pogonsko gorivo za bioenergane. Ova kompanija poseduje tri takva postrojenja koja proizvode više struje nego što je njima potrebno, pa od toga ostvaruju i prihod."Tržište Srbije za nas je bitno i planiramo da u naredne tri godine plasman uvećamo za po 20 odsto godišnje. Želimo da budemo vodeći među uvoznicima", kaže on.U Sloveniji se sada proizvodnjom kranjske kobasice bavi 13 fabrika, a receptura i proces su isti kod svih. Praktično se sve radi manufakturno, isti delovi svinjskog mesa ručno se obrađuju, od začina se koriste samo so, biber i beli luk, a u završnom pakovanju svakom paru kobasica uvezuje se karakteristično drvce koje je simbol originalnog proizvoda.U Prvirednoj komori Srbije kažu za Danas da se "recepture generalno ne štite nijednim pravom, ali da ako je neki novi postupak dobijanja prehrambenog proizvoda ili novi sastojci koji imaju novi tehnički karakter, onda oni nekada mogu biti predmet zaštite patentom", uz napomenu da to tradicionalni proizvodi obično ne ispunjavaju.Prema rečima Ane Ahčin, postoje tri stepena zaštite ovog brenda kojima se obezbeđuje čuvanje tako uspostavljenog kvaliteta ali je i u funkciji sprečavanja falsifikata. Pored unutrašnje kontrole u samoj fabrici, tu su i tržišna i veterinarska inspekcija, a na kraju postoji i redovna godišnja unutrašnja kontrola koju vrše stručnjaci sa strane, u okviru GIZ-a kranjska kobasica.

Srbija

Formira se registar državljana od 16 do 29 godina za pomoć od 100 evra

Ministarstvo finansija formiraće i voditi privremeni registar državljana Srbije od 16 do 29 godina, kojima će se uplaćivati novčana pomoć od 100 evra, piše u predlogu zakona koji je upućen u skupštinsku proceduru. Vlada Srbije usvojila je predlog Zakona o privremenom registru državljana Srbije od 16 do 29 godina, kojima se uplaćuje novčana pomoć za ublažavanje posledica pandemije bolesti COVID-19.Zakon bi trebalo da reguliše sačinjavanje i vođenje Privremenog registra državljana Srbije od 16 do 29 godina, kojima se uplaćuje novčana pomoć za ublažavanje posledica pandemije, način uplate novčane pomoći za ublažavanje posledica pandemije i druga pitanja od značaja za dobijanje ove novčane pomoći.Novčana pomoć je namenjena licima od navršenih 16 godina do navršenih 29 godina i isplaćuje se u iznosu od 100 evra u dinarskoj protivvrednosti. Podaci iz Privremenog registra obrisaće se po isteku godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakon, piše u predlogu. Koje će podatke sadržati registar?U privremenom registru nalaziće se jedinstveni matični broj građana, registarski broj važeće lične karte, naziv banke kod koje je otvoren ili će biti otvoren račun tog primaoca novčane pomoći, a na koji će se uplatiti novčana pomoć.Kada su u pitanju primaoci novčane socijalne pomoći podatke o njima dostavlja Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Za primaoce socijalne pomoći potrebni su: ime i prezime, jedinstveni matični broj građana, način isplate novčane socijalne pomoći iz evidencije primalaca novčane socijalne pomoći, broj tekućeg računa primaoca novčane socijalne pomoći kome se materijalna podrška uplaćuje preko tog računa, piše u predlogu zakona. O licu u zavodu za izvršenje krivičnih sankcije, Ministarstvo pravde, odnosno Uprava za izvršenje krivičnih sankcija dostavlja sledeće podatke: ime i prezime, jedinstveni matični broj građana, matični broj lica u zavodu za izvršenje krivičnih sankcija koji je dodeljen prilikom stupanja u zavod za izvršenje krivičnih sankcija, depozitni račun zavoda za izvršenje krivičnih sankcija na koji se uplaćuje novčana pomoć.Prijave za uplatu novčane pomoći biće u periodu od 15. do 30. januara, elektronski preko portala Uprave za trezor. Izuzetno, kako se navodi u predlogu zakona, primaocu novčane socijalne pomoći i licu u zavodu za izvršenje krivičnih sankcija novčana pomoć uplaćuje se bez podnošenja prijave. Novčana pomoć od 100 evra, kako navodi Vlada, je nastavak preduzetih mera ciljane podrške državljanima Srbije od 16 do 29 godina, a koje imaju za cilj povećanje agregatne tražnje i privrednih aktivnosti uz stvaranje uslova za poboljšanje društvenog položaja ove kategorije lica kao oblasti od opšteg interesa za Srbiju. "Naime, radi se o licima koja su u fazi školovanja, odnosno koja su upravo završila školovanje. Navedeno dovodi do činjenice da je navedenim licima neophodno više vremena da ostvare zaposlenje, odnosno da savladaju tražene kompetencije i steknu iskustvo koje bi ih kvalifikovale na tržištu rada",  piše u predlogu Zakona. 

Srbija

Danas rasprava o dodeli 100 evra mladima, ali se zna da isplata počinje u februaru

Ministar finansija Siniša Mali najavio je da će prijava za 100 evra pomoći mladima uzrasta od 16 do navršenih 29 godina početi 15. januara, i da će trajati do 30. januara. Uprkos tome, u saopštenju tog ministarstva dodaje se da će da će predlog tog zakona danas biti pred Vladom Srbije, a sutra pred poslanicima u Narodnoj skupštini."Mi ćemo početkom februara isplatiti novac onima koji se budu prijavili. Proces prijave je isti kao i za prethodne pomoći za građane. Na portalu Uprave za trezor neophodno je uneti ime i prezime, jedinstveni matični broj i broj važeće lične karte. Takođe, bira se banka gde imate račun ili samo ime banke u kojoj će biti otvoren namenski račun. Dakle, sutra sam u parlamentu, i ako pretpostavimo da će taj zakon stupiti na snagu 12. ili 13. januara, taj datum se uzima kao presek za one koji mogu da se prijave, odnosno prijava će biti moguća za one koji su do tada napunili 16. godina ili za svakoga ko nakon tog datuma u ovoj godini puni 30 godina", rekao je Mali.Za prijavu je neophodno da imate važeću ličnu kartu, dodao je ministar Mali.On je naveo i da će u petak, 14. januara, biti isplaćena pomoć od 10.000 dinara za zaposlene u zdravstvu, a da će 10. februara biti isplaćujena pomoć od 20.000 dinara penzionerima."(...) Samo za pomoć zaposlenima u zdravstvu od po 10.000 dinara, kojih ima oko 120.000, izdvajamo 1,2 milijarde dinara. Za 100 evra pomoći mladima, a oko milion ljudi ispunjava uslove da se prijavi, država izdvaja oko 12 milijardi dinara. Za penzionere (kojih ima) oko 1,7 miliona, opredeljeno je oko 34 milijarde dinara", rekao je Mali.Ministar je naveo da će, sa ovom jednokratnom pomoći, ukupna sredstva za antikrizne mere usled pandemije koronavirusa dostići 1.025 milijardi (1,02 biliona) dinara, što je oko 8,7 milijardi evra, "odnosno oko 18 odsto našeg BDP-a".Vučić najavljuje pomoć za majke, mlade, medicinare i penzionere Podse3ćamo, predsednik Aleksandar Vučić je krajem decembra najavio da će mladi za pomoć od 100 evra da se prijavljuju do kraja januara, a da će ona početi 1. februara.On je tom prilikom najavio i da će stotine miliona evra iz budžeta biti uloženo u pronatalnu politiku, usmerenu na povećanje broja rođenih u Srbiji. 

Srbija

U Srbiji prošle godine osnovano skoro 10.000 preduzeća

U Srbiji je osnovano 9.635 preduzeća prošle godine, za 459 više nego 2020. godine, prema podacima Agencije za privredne registre (APR), prenela je agencija Beta.U 2021. godini, takođe, na osnovu podataka APR registrovano je i 34.378 novih preduzetnika, za 4.568 više nego prethodne godine, ali i za 2.782 manje u odnosu na period pre pandemije 2019. godine, u kojoj je bilo osnovano 37.160 preduzetničkih radnji.U Srbiji je, prema podacima od 4. januara, registrovano 124.260 aktivnih preduzeća i 290.445 preduzetnika, što je za 2.570 firmi i za 11.489 preduzetnika više nego na početku 2021. godine.Takođe, prema podacima APR, od ukupno 44.013 preduzeća, koji su osnovani u 2021. godini, putem elektronske prijave registrovano je 3.584, odnosno 8,14 odsto od ukupnog broja osnovanih preduzeća te godine.Iz Registra APR lane je obrisano 7.046 preduzeća, za 936 manje nego 2020. godine.Takođe, iz registra je 2021. izbrisano 22.934 preduzetnika, za 882 manje nego godinu pre i za 659 manje nego 2019. godine.U TOP 10 delatnosti među osnovnim preduzećima spadaju: nespecijalizovana trgovina na veliko, izgradnja stambenih i nestambenih zgrada, računarsko programiranje, konsultantske aktivnosti u vezi s poslovanjem i ostalim upravljanjem, drumski prevoz terete.Кod novoosnovanih preduzetnika, u TOP 10 delatnosti spadaju: poslovanje restorana i pokretnih ugostiteljskih objekta, konsultantske aktivnosti u vezi s poslovanjem i ostalim upravljanjem, drumski prevoz tereta, poslovanje frizerskih i kozmetičkih salona, održavanje i popravka motornih vozila.

Srbija

Radnici kragujevačkog Fijata očekuju novi model 500L

U sindikatu Nezavisnost fabrike Fijat Krajsler automobili Srbija očekuju da će tokom godine početi proizvodnja novog hibridnog modela fijata 500L, prenosi Tanjug. Kako se dodaje, za dve godine ta fabrika bi mogla da krene i sa proizvodnjom potpuno novog modela automobila. Ipak, u kragujevačkom Fijatu još nema zvaničnih informacija o novom modelu i planu proizvodnje ni za ovu godinu.Iako je budućnost Fijatove fabrike u Kragujevcu neizvesna, menadžment još ne izlazi u javnost sa zvaničnim informacijama o novom modelu, kome se svi nadaju i koji bi zagarantovao budućnost fabrike i radnih mesta za nekoliko stotina ljudi, koji u ovom trenutku primaju 65 odsto plate.Prema rečima glavnog poverenika sindikata Nezavisnost u Fijatu Zorana Stanića, radnici su trenutno na plaćenom odsustvu do 13. januara, kada se očekuje nastavak proizvodnje. On napominje da je izvesno da će fabrika nastaviti sa radom iz tri razloga:"Prvi je taj što smo dobili 13. platu. Neko ko planira da zatvori fabriku ili ima finansijskih poteškoća, ne isplaćuje zaposlenima dodatni bonus u vidu 13. plate. Druga stvar, od dobavljača smo čuli da se za ovu i narednu godinu najavljuju za Fijat velike porudžbine", rekao je Stanić.Dodao je da je, ipak, deo zaposlenih u strahu pošto u poslednje vreme kruže priče da se fabrika u Srbiji zatvara i da se seli u Brazil, Rusiju, Italiju ili Poljsku, ali da o tome nema zvaničnih informacija.Stanić napominje da su krajem prethodne godine proizvodne linije u kragujevačkoj fabrici potpuno ispražnjene, što se do sada nije dešavalo i da se nada da će se krenuti sa proizvodnjom novog hibridnog modela fijat 500L, a za dve godine i potpuno novog modela."U 2021. godini smo proizveli nešto više od 20.000 automobila, što je više u odnosu na prethodnu godinu, a očekujemo da će taj plan proizvodnje biti i u ovoj godini. Radnici su tokom prošle godine prosečno radili pet radnih dana u mesecu, što je neka uobičajena dinamika", objašnjava Stanić.Prekinuta proizvodnja u kragujevačkom Fijatu zbog manjka delovaRadnici Fijat plastike započeli generalni štrajk Poslednje dve godine aktuelna je svetska kriza u automobilskoj industriji, kao i problem sa nestašicom mikročipova koji se ugrađuju u vozila, dodaje Stanić, ali kaže da je, ipak, optimista."Mi dobijamo delove na vreme. I druge zemlje, čak i fabrike u Nemačkoj i Francuskoj su u problemu, a mi za sada radimo, koliko toliko", naveo je on.Fijat 500L je već godinama jedini model koji se proizvodi u kragujevačkoj fabrici u Srbiji. Prošle godine štrajkovali su radnici Fabrike Fiajt plastika proizvodi branike za automobil Fijat 500L. Predstavnici njihovog sindikata tvrdili su da rukovodstvo Fijata u Torinu koje je vlasnik dve trećine fabrike u Kragujevcu želi nove subvencije od Vlade Srbije.Sredinom novembra prošle godine obustavljena je proizvodnja u celoj kragujevačkoj fabrici zbog manjka delova.

Srbija

Poštari sanjaju dan kada će se približiti prosečnoj plati

Pošta Srbije deli sudbinu globalnih distributivnih kompanija koje i dalje traže rešenje za masovnu kupovinu preko interneta. Ako se tome doda još i partijski nestručni kadar koji kod nas upravlja ovim javnim preduzećem, jasno je zašto nastaju silni problemi - od činjenice da su poštari iz svog džepa kupovali potrošni materijal pa i vreće za isporuku pošte, do skandala sa nestankom pošiljkiPoštonoše javnog preduzeća Pošta Srbije sanjaju dan kada će se sa sadašnjih 46.000 približiti prosečnoj plati u Srbiji. Zato su povećanje plata i unapređenje uslova rada u čak dva protesta ove godine bili na vrhu sindikalnih zahteva koji su se našli na stolu novog v. d. direktora Pošte, bivšeg ministra odbrane i rada i visokog funkcionera vladajuće Srpske napredne stranke - Zorana Đorđevića. Đorđević postaje v. d. nekoliko meseci nakon ozbiljnog poslovnog skandala u kojem se Pošta optužuje za nestanak paketa naručenih preko interneta. Njegovim postavljanjem za prvog čoveka ovog javnog preduzeća prekida se takođe decenija direktorovanja stranačkih kadrova iz redova Partije ujedinjenih penzionera Srbije (PUPS). Poslednja PUPS direktorka, Mira Petrović, nije formalno smenjena već je otišla u penziju, iako su zaposleni tražili njenu smenu, nezadovoljni politikom plata i menadžerisanjem preduzeća čija istorija kreće od Prvog srpskog ustanka 1805. godine. U narednu godinu Pošta Srbije ulazi sa planom da se masa zarada poveća za 10 odsto, i intenzivnim oglašavanjem javnih nabavki od softvera do mopeda, koje kod neupućenih u neku ruku stvaraju privid o ozbiljnim investicijama i poslovnim planovima preduzeća. Kad je bilo boljeSindikalni predstavnici u razgovoru za Novu ekonomiju ukazuju na zarade, ali i realno sagledavaju poslovanje i izazove pred kojima se kompanija nalazi. Predsednik Sindikata radnika pošte Sloga, Stefan Mitrović, navodi da je prosečna zarada na nivou preduzeća za oktobar 2021. iznosila 53.817,38 i bila je oko 20% manja od republičkog proseka. Poređenja radi, pre deset godina prosečna zarada u Pošti iznosila je 40.720 a na republičkom nivou 37.796 dinara. Prosečna plata vozača je 51.084,29, dostavljači (poštari i kuriri u post expresu) kući nose 46.765,04 mesečno, šalterski radnik 49.039, 68, a radnici na poslovima prerade poštanskih pošiljaka 48.711,66. Kako kaže Mitrović, ovako „dobar“ prosek radnici na preradi poštanskih pošiljaka imaju zahvaljujući noćnom radu. Svi ovi ljudi su grupacija neposrednih izvršilaca u poštanskom saobraćaju koja broji oko 9.300 zaposlenih, od 15.000 ukupno zaposlenih.Na pitanje da li su zadovoljni planiranim povećanjem od 10 odsto mase zarada u 2022. godini (ovaj plan tek treba da usvoji Vlada Srbije), on kaže da će kroz najbolju i najpravičniju preraspodelu mase zarada kroz uvećanje koeficijenta za spomenute neposredne izvršioce poštanskih usluga, uvećanje zarade biti između pet i pet i po hiljada dinara i s pravom neće biti zadovoljni. Sa druge strane, on ističe da već sada poslodavac i bez najavljenih 10% uvećanja, za zarade i ostale troškove zaposlenih izdvaja oko 60% od ukupnog prihoda. „Mi kao sindikat smatramo da se kroz smanjenje broja zaposlenih, isključivo kroz prirodni odliv i socijalni program za stimulativni odlazak iz preduzeća, može doći do toga da jedan poštar ima zaradu oko ili na nivou republičkog proseka, što je pre samo desetak godina bilo moguće. Ako bi se radničke plate u pošti kretale oko republičkog proseka mi bismo to pitanje kao sindikat smatrali rešenim“, predlaže on. U odnosu na prošlu godinu, kažu sindikalci, manje kolega radi na ugovore o privremeno-povremenim poslovima, ali je starosna struktura oko 3.100 poštonoša promenljiva. Zapušteno preduzećeZaposleni nisu zadovoljni ni sadašnjim sredstvima i opremom za rad, komentariše aktuelne javne nabavke za uniforme, prevozna sredstva i računarsku opremu, predsednica Samostalnog sindikata poštanskih radnika Jadranka Stankov. Njen kolega iz sindikata Sloga otvoreno kaže da radnici često iz svog džepa kupuju potrošni materijal kao što su papir za štampu, olovke, municija za heftalice, a neki su donedavno kupovali i vreće kako bi imali u čemu otpremiti poštu. „Ima primera da poštari koriste svoje automobile ili u nekim slučajevima i traktore kako bi korisnicima dostavili poštu. Osim preradnih centara u Beogradu, Novom Sadu i Nišu, preradni centri u ostalim mestima nemaju elementarne prostorne uslove za rad“, navodi on.Kako kažu sindikalci, aktuelne javne nabavke su rezultat višegodišnje nebrige tadašnjih direktora. „Svesni smo da je JP Pošta Srbije u proteklih desetak godina zapuštena nestručnim rukovođenjem. Pre svega mislim na zapuštenost objekata, prevoznih sredstava i brige za zaposlene. Trebalo je da ove nabavke budu urađene mnogo godina ranije. Sada te nabavke izgledaju kao da ih ima dosta“, ocenjuje Jadranka Stankov. Prema njenim rečima, preduzeće je, dolaskom novog poslovodstva i uz velike napore zaposlenih, uspelo da u prvih devet meseci ostvari poslovni dobitak, a troškovi su svedeni na najmanju moguću meru. Predsednica ovog sindikata veruje da su time stvoreni uslovi da Vlada Srbije odobri Program poslovanja za 2022. godinu, gde je predviđeno povećanje mase za zaradu. Njen kolega Mitrović potvrđuje dobre trendove: u prvih šest meseci ove godine Pošta ima rast prihoda od 17% i obima usluga za 4% u odnosu na isti period prošle godine. Međutim, ukazuje da je rast prihoda posledica uvećanja cena usluga, a rast obima usluga je posledica poslovanja u relativno normalnim uslovima u odnosu na isti period prošle godine kada smo dva meseca imali praktično vanredno stanje. Planirana dobit za ovu godinu je 400 miliona dinara, a predstavnici zaposlenih predviđaju da će biti oko tri milijarde, pre svega zbog nesposobnosti da se realizuju planirane investicije i nabave neophodna sredstva i oprema za rad.U Pošti, kao i u svakom drugom javnom preduzeću, caruje nestručan partijski kadar sa sumnjivim diplomama, koji se više bavi stranačkim organizovanjem i proterivanjem neistomišljenika nego rešavanjem nagomilanih problemaAnaliza Mihaila Gajića iz Libeka pokazuje da poslovni prihodi unazad nekoliko godina, ako se uračuna inflacija, ne samo da stagniraju već i opadaju. Ovaj podatak treba gledati u svetlu činjenice da Pošta ima monopol na rezervisane poštanske usluge, što znači da niko osim njih ne može da šalje pisma i pošiljke do 50 grama. Pošiljke paketa jesu doživele bum, ali tu preduzeće ima veliku konkurenciju. Rashodi takođe nominalno rastu. Dokumentacija preduzeća pokazuju i da se investicije planiraju, ali se ne realizuju. Na primer, 2018. i 2019. Pošta je planirala investicije od oko dve milijarde dinara, ali je stepen realizacije bio 40 odsto i vrlo niskih 20 odsto, ukazuje Gajić. Poredeći poslovne pokazatelje sa periodom od pre 10 godina, predsednik Sindikata radnika pošte Sloga Stefan Mitrović ukazuje da se obim finansijskih usluga skoro prepolovio, što je rezultat činjenice da sve više građana plaća račune onlajn. Takođe, beleži se pad pismonosnih usluga za oko 20%, kao i pad prihoda od izdavanja poslovnog prostora Telekomu za trećinu. Uz to, imamo pad od 700.000 stanovnika manje na teritoriji Srbije, a broj zaposlenih i broj pošta je isti, navodi Mitrović. Jedina usluga koja raste i čiji je obim utrostručen u odnosu na pre 10 godina je post ekspres pošiljka. Na rastućem tržištu post ekspres usluga Pošta Srbije učestvuje sa oko 25%, što čini udeo od oko 15% u ukupnim poslovnim prihodima preduzeća.Budućnost u paketomatimaSkandal sa nestalim paketima je samo vrh ledenog brega kad je reč o kvalitetu poštanskih usluga javnog preduzeća. U izveštaju Ratela, eksplicitno stoji da javni poštanski operater „ne ispunjava standard kvaliteta godinama unazad, ali u 2020. godini je došlo do još većeg urušavanja kvaliteta, zbog pandemije“. Naime, Pošta ne uspeva da ostvari, ne samo međunarodne standarde, nego i ciljeve o rokovima prenosa pošiljki koje je sama sebi zadala. Naročiti je problem isporuka dan nakon što predate pošiljku. Procenat pošiljki koje se isporuče sutradan pada od 2017. godine sa 77 odsto, na oko 50, dok je interni cilj Pošte Srbije 83 odsto. Tek isporuka pošiljki nakon dva i tri dana je u ciljanim okvirima. Pošta Srbije godinama ne ispunjava standarde kvaliteta koje je sama sebi zadalaDa li su mogući modernizacija i unapređenje usluga pošte? I da i ne. Mihailo Gajić iz Libeka nije optimističan jer je, kako kaže, ceo sistem baždaren tako da su javna preduzeća partijski plen. U prilog njegovom pesimizmu idu i insajderski uvodi sindikalaca koji tvrde da i u Pošti, kao i u svakom drugom javnom preduzeću, caruje nestručan partijski kadar sa sumnjivim diplomama, koji se više bavi stranačkim organizovanjem i proterivanjem neistomišljenika nego rešavanjem nagomilanih problema u preduzeću. „Ne samo da nam je skoro celo poslovodstvo iz SNS-a nego je otišlo i po dubini do najnižeg nivoa menadžmenta. Novozaposleni, ukoliko već nisu došli preko SNS-a, koji se zapošljavaju na određeno vreme ili po ugovoru na PPP, uslovljavaju se za radno mesto potpisivanjem pristupnice u toj političkoj stranci, skupljanjem kapilarnih glasova i učešćem na stranačkim skupovima“, iskreno će Stefan Mitrović.Sve pošte u regionu imaju manje-više iste probleme: politički uticaj, infrastruktura i mnogo zaposlenih, ocenjuje konsultant evropske kompanije Last Mile Expert, Marek Rozycki. „Lako je kritikovati pošte, to je vrlo teško mesto danas za rad i još teže za upravljanje, svuda u svetu. Mi u CIE imamo dobru zaostavštinu, s tim da je Jugoslavija uvek bila više otvorena prema Zapadu, u odnosu na zemlje pod sovjetskom kontrolom“. Srbija je, kako kaže, na početku svog „last mile razvojnog puta“ (direktna isporuka), što daje veliku šansu za ekspanziju i privlačenje ulagača u ovom segmentu. Ono što je dobro u Srbiji jeste razvijena fizička infrastruktura pošta i blizina krajnjem korisniku. „Što pošta ima više mesta za isporuku, to je prednost, međutim paradoks je što oni prigrle tu infrastrukturu, umesto da je otvore za korišćenje.“ Kako ocenjuje, paketomati ili sandučići na određenoj lokaciji su velika šansa da se odgovori na narasli e-komerc. Rozycki napominje da su svuda ljudi kritični prema poštanskim operaterima, a jedan od načina da se to prevaziđe je liberalizacija usluga. „Liberalizacija poštanskih usluga je laka ako uz sebe imate i zaposlene i političare. Tamo gde je direktor otvoren za novine, harizmatičan, to može biti urađeno, ali gde naći tog muškarca ili ženu“, zaključuje on. 

uniforma klinickog centra

Srbija

Kako se 2021. trošio novac u zdravstvu?

Ulaganja u zdravstvo veće je u toku protekle dve godine, što je delom posledica borbe protiv  koronavirusa, a delom redovnih ulaganje u rekonstrukciju kliničkih cenatara koje se odlaže godinama unazad. Vanredno trošenje novca zbog pandemije i dalje je obavijeno velom tajne i to ne samo kada su u pitanju firme od kojih se materijali ili usluge nabavljaju, već i kada je u pitanju ukupna suma koja je potrošena. Državne investicije u zdravstvu su 2021. godine bile veće nego godinu ranije, navodi se u analizi Fiskalnog saveta.Ukupna kapitalna izdvajanja za zdravstvo nakon poslednjeg rebalansa prošle godine iznose najmanje 38 milijardi dinara.To je za sedam milijardi vipe nego što je država, prema procenama Fiskalnog saveta, izdvojila u 2020. godini.U okviru ovih troškova su vanredna ulaganja zbog pandemije kao što je izgradnja kovid bolnica, fabrike vakcina i nabavka medicinske opreme, ali i redovna kapitalna ulaganja kao što je rekonstrukcija i opremanje KC Srbije i KC Vojvodine. Vanredna ulaganja su prema procena Fiskalnog saveta, u 2021. godine iznosila 14,1 milijardu, a 2020. godine 23,9 milijardu dinara.Troškovi RFZONabavka potrošnog materijala za potrebe lečenja kovid pacijenata i dalje ide preko Republičkog fonda za zdravstveno osigurnje (RFZO). To se moglo zaključiti iz odgovora zavoda i instituta za javno zdravlje koje je dobila Nova ekonomija, a u kojima ove institucije tvrde da su testove za detekciju koronavirusa dobijale upravo od RFZO.Međutim, RFZO i dalje ne objavljuje nabavke za testove, vakcine, zaštitnu opremu, respiratore i slično, a na zaheteve novinara i dalje odgovara da se radi o "strogo poverljivoj" tajni.Ipak, Nova ekonomija je analizom finansijskih izveštaja za 2020. godinu zaključila da su troškovi RFZO porasli za 38 odsto u odnosu na 2019. godinu.Državni fond  je svoju potrošnju procentualno najviše povećao kada je u pitanju nabavka materijala i opreme. U 2020. godini je za ove potrebe potrošeno preko pola milijarde evra.Ta suma je i prvi nagoveštaj ukupnih troškova nabavki koje je zdravstvo obavilo tokom pandmije.Na šta je RFZO trošio novac u pandemiji: RFZO na opremu u pandemiji potrošio barem 520 miliona evraDržava je i tokom 2020. i 2021. godine imala vanredno veće transfere ka RFZO. Veće dotacije za RFZO će se nastaviti i u 2022. godini.Država za 2022. godinu planira slične transfere kao i u 2021. godini koji su za oko 300 miliona evra iznad svog uobičajnog pretkriznog nivoa. To znači da postoji relativno velika rezerva u slučaju novog rasplamsavanja epidemije korona virusa tokom ove godine, piše u analizi Fiskalnog saveta. Savet ocenjuje ovakvo planiranje kao opravdano i pohvalno, jer se loš scenario zdrasvtvene krize u 2022. godini i dalje ne može potpuno isključiti.Ipak, vrlo je verovatno da za ovoliko velikim sredstvima ne bi trebalo da bude potrebe, pa se u anilizi procenjuje da bi polovina (150 miliona evra) ostati nepotrošena.Izgradnja kovid bolnicaOd početka pandemije Srbija je izgradila tri kovid bolnice, u Batajnici, Kruševcu i Novom Sadu.Za gradnju objekata je bilo zaduženo Ministarstvo odbrane iz čijeg budžeta se izgradnja i finansirala, dok je oprema plaćena iz kase Ministarstva zdravlja.Celokupna izgradnja i opremanje je sprovedeno netransparentno jer su firme birane u okviru pregovaračkih postupaka. Čak i nakon potpisivanja ugovara, cena je rasla.Državna revizorska institucija (DRI) je utvrdila da je Ministarstvo zdravlja prekršilo zakonske odredbe i da nije javno objavljivalo anekse ugovora sa dobavljačima kojima je povećavana cena.Opremanje kovid bolnica je koštalo oko 42,3  miliona evra, a nosilac posla je u sva tri slučaja bila kompanija Magna Pharmacia, o čemu je Nova ekonomija već pisala.Ova firma je i predstavnik jednog od glavnih proizvođača testova koji se koriste u Srbiji, BGI testova, a o tome možete čitati na linku.U slučaju izgradnje, za koju je zaduženo Ministarstvo odbrane, nije potpuno jasno da li su postojali aneksi ugovora, ali je, na primer, cena novosadske kovid bolnice stalno rasla. Dodatni problem predstavlja i to što se ukupna suma koja je izdvojena za izgradnju ove kovid bolnice ne može videti u budžetu, jer je novac naknadno obezbeđivan iz budžetske rezerve i to kroz nekoliko rešenja Vlade.Više o tome koliko je koštala izgradnja kovid bolnice u Novom Sadu:Novosadska kovid bolnica: Cena izgradnje stalno rasla, posao dobijali odabraniI za izgradnju fabrike vakcine zaduženo je Ministarstvo odbrane, odnosno Vojnograđevinska ustanova "Beograd", pri ovoj instituciji. Iste firme koje su gradile i kovid bolnice, izabrane su da grade i fabriku vakcina.Firme Termomont iz Beograda, Teming Electrotechnology iz Niša i Saša Milosavljević PR BP Consulting iz Kruševca su za izgradnju kovid bolnica dobile oko 62,7 miliona evra, a za fabriku vakcina blizu 24,7 miliona evra.Više o izgradnji fabrike vakcina:  Fabriku vakcina gradiće iste firme kao i sve tri kovid bolnice Plate lekaraNovoizgradnjene bolnice nisu uspele da zaposle svo potrebno osoblje, o čemu svedoči konkurs za rad u kovid bolnici u Batajnici kada je traženo preko 800 medicinara, a zaposleno ih je samo 94.Istovremeno, oni koji su angažovani u kovid bolnicama se žale na uslove u kojima rade, a mladi lekari ne uspevaju da dobiju ugovore na neodređno vreme.Nezadvoljstvo postoji i zbog zarada koje dobijaju i to pre svega kada je u pitanu najstručniji kadar jer lekara imaju tek tri puta veću zaradu od nemedicinskog kadbra, a ta razlika bi trebalo da bude skoro duplo veća.Više o platama lekara u pandemiji:I sa povećanjem plata, lekari i dalje potplaćeni

Srbija

Izvoz IT dostiže 1,7 milijardi evra ove godine

Domaće IT tržište nastavlja da raste tako da će ove godine premašiti 700 miliona evra, dok će izvoz kompjuterskih usluga dostići 1,7 milijardi evra i zabeležiće rast od 30 odsto godišnje, navodi Milovan Matijević, analitičar IKT tržišta i direktor konsultantske kompanije Mineco-Computers u "Osvrtu na IT kretanja u 2021", koji je objavljen na sajtu Sito.rs.Sektor informacionih tehnologija, prošle godine dostigao je vrednost od 671,6 miliona evra, što je godišnji rast od 11 odsto,ističe Matijević.Četiri godine zaredom (2017-2020) domaće IT tržište beleži stalni rast stopom nešto višom od 10 odsto, tako da je trenutno na svojoj maksimalnoj vrednosti, ističe Matijević. Ukoliko se vrednost tržišta posmatra kroz parametar IT ulaganja po glavi stanovnika, Srbija je najzad premašila skroman nivo od 100 evra IT ulaganja po stanovniku, navodi on. Time je napravljen mali, ali važan korak u daljem razvoju Srbije, ali za bolju sliku o Srbiji, prema njegovoj oceni, nije dovoljno samo oslanjanje na softverski izvoz, potrebno je dodatno povećati domaća IT ulaganja. Prvi precizniji rezultati sektorske analize za 2021. godinu biće raspoloživi po objavljivanju finansijskih izveštaja u drugom kvartalu 2022. godine. Do tada poznato je nekoliko ključnih rezultata iz prošle godine, koje on navodi: u domaćoj informatičkoj industriji poslovalo je 3.354 aktivnih preduzeća koja su zapošljavala ukupno 41.476 radnika. Okosnica IT industrije su mala i srednja preduzeća. Iako mala i srednja preduzeća čine tek nešto više od petine ukupnog broja IT firmi, prema prihodima, zaposlenima, kapitalu i dobiti nose dve trećine celokupne poslovne aktivnosti domaćeg IT sektora.Posmatrano po IT delatnosti najviše je programerskih preduzeća (2.307), što je 69 odsto od ukupnog broja.Posmatrano po veličini, u ukupnom broju IT preduzeća dominiraju mikro firme (manje od 10 zaposlenih) kojih je bilo 77 odsto, pri čemu je najviše njih sa manje od tri zaposlena. Sa druge strane, samo 18 preduzeća je u klasi velikih (sa više od 250 zaposlenih) i ovaj broj se sporo menja, u proseku se poveća za jednu do dve velike firme godišnje, navodi Matijević. 

Srbija

Spajanje dva globalna konditora, proizvođača kroasana

Globalna konditorska kompanija Mondelēz International, Inc. (MDLZ) završila je preuzimanje kompanije Chipita Global S.A., vodeće kompanije u kategoriji kroasana i grickalica od testa u centralnoj i istočnoj Evropi koja beleži visoku stopu rasta, navodi se u saopštenju. Ova kupovina objedinjuje brendove Mondelēz Internationala kao što su Cadbury i Milka sa brendovima kroasana i grickalica od testa kompanije Chipita Global S. kao što je 7 Days. Chipitini proizvodi, kako je saopšteno, već stižu do dve milijarde potrošača u više od 50 zemalja. „Ulazak Mondelēz Internationala u kategoriju kroasana i grickalica od testa preko Chipite Global S.A. doprineće ubrzanom rastu širom Evrope i pomoći će da svoje prisustvo proširimo na ključnim tržištima centralne i istočne Evrope koja beleže veliki rast“, izjavio je Vins Gruber, izvršni potpredsednik i predsednik Mondeleza za Evropu. Kompanija Mondelēz International ostvarila je neto prihod od oko 27 milijardi dolara u 2020. godini, i poznata je po čuvenim brendovima kao što su „OREO“, „belVita“ i „LU keks“, „Cadbury Dairy Milk“, „Milka“ i „Toblerone čokolada“.Prelazni menadžerski tim upravljaće poslovanjem Chipite i raditi na procesu integracije, koji će biti završen tokom 2022. godine. Ivo Najdenov, koji već skoro 20 godina radi u Mondelēz Internationalu širom jugoistočne Evrope biće na čelu ovog tima. „Ova saradnja donosi priliku da učimo jedni od drugih, ali i da rastemo zajedno i stvaramo nove perspektive za svoje ljude i brendove. Planiramo da Chipitu Global S.A. pripojimo Mondelēz Internationalu na promišljen, odgovoran i pažljiv način, uz poštovanje izuzetne kompanije koju su njeni ljudi gradili tokom poslednjih 40 godina“, rekao je novi prelazni generalni direktor Ivo Najdenov.Kompanija Chipita osnovana je pre 40 godina u Grčkoj i jedna je od najvećih proizvođača slanih i slatkih grickalica u centralnoj i istočnoj Evropi, sa oko 580 miliona dolara prihoda u 2020. godini. Drži vodeću poziciju u proizvodnji pakovanih kroasana i grickalica od testa i nudi asortiman čuvenih brendova kao što su „7Days“, „Chipicao“ i „Fineti“. Komapnija ima osam fabrika, posluje u više od 50 zemalja i zapošljava više od 5.400 ljudi.

Izdanja

Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.
Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.
Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.
Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.
Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.
Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.
Broj 117, Januar 2025.

Broj 117

Januar 2025.