Broj 126, Decembar 2025.
Broj 126, Decembar 2025. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

Nezapamćena cena maline: Izvoz u Japan za 11 evra po kilogramu

Cena srpske maline na kraju 2021. dostigla je nezapamćeni rekord pa se ovo smrznuto voće, vrsta rolend, u novembru izvozilo u Japan po ceni od 11,3 evra po kilogramu, piše Politika u prazničnom izdanju.To je najmanje duplo više nego što su proizvođači dobijali prošlog leta i bili zadovoljni zaradom.Griz, odnosno mrvljena malina, sorte vilamet i miker već dostiže  cenu od šest odnosno 6,8 evra po kilogramu. Cene nastavljaju da rastu zbog ogromnog deficita ovog voća na svetskom tržištu i tražnje u prerađivačkoj industriji.Kako je Nova ekonomija ranije pisala, za deset meseci 2021. godine malina je iz Srbije izvezena u vrednosti od 290 miliona evra za razliku od 2020. godine kada je za isti period vrednost izvoza iznosila 215 miliona evra. Rod maline za 2021. procenjuje se između 80.000 i 90.000 tona je boležen najvećom otkupnom cenom do sada, koja se u zavisnosti od područja uzgajanja kretala između 400 i 450 dinara po kilogramu. Neki od najvećih uvoznika srpske maline su Nemačka, Francuska, Ujedinjeno Кraljevstvo, Belgija i SAD.Prvo ugovor, pa otkup voća Domaći malinari suočavaju sa velikim izazovima među kojima su primetan pad proizvodnje i manji obim poslovanja.Pad proizvodnje posledica je nepovoljnih vremenskih prilika, opšteg stanja zasada malina, kvaliteta sadnog materijala, deficita stručnog kadra i nedostatka sezonske radne snage, ali i načina primene agrotehničkih mera i nekontrolisane primene sredstava za zaštitu bilja.Tokom poslednje dve godine izražen je deficit kako maline, tako i ostalog jagodastog voća, usled ogrmone potražnje izazvane pandemijom i smanjenim rodom koje se bave proizvodnjom. 

Srbija

Poreski kalendar za januar 2022. godine

Poreska uprava Srbije objavila je Poreski kalendar za januar 2022. godine. Prvog meseca u godini prvo stižu obaveze da.Obaveze do 05.01.2022.- Dostavljanje obaveštenja o zaključenim ugovorima po osnovu estradnih programa u prethodnom mesecuIsplatioci prihoda po osnovu estradnih programa zabavne i narodne muzike i drugih zabavnih programa dužni su da dostave prijavu i obaveštenje do petog u mesecu za ugovore zaključene u prethodnom mesecu. Obaveštenja se podnose na obrascu OZU, uz koji se podnose i kopije svih zaključenih ugovora u prethodnom mesecu.- Dostavljanje izveštaja o izvršenju obaveze zapošljavanja osoba sa invaliditetom za prethodni mesec i uplata sredstavaSvi poslodavci koji imaju obavezu zapošljavanja osoba sa invaliditetom dužni su da dostave odgovarajući izveštaj nadležnoj jedinici Poreske uprave prema svom sedištu na obrascu  IOSI. Obrazac se dostavlja najkasnije do petog u mesecu za prethodni mesec, bez obzira na koji način je obaveza izvršena u prethodnom mesecu. Poslodavci nemaju obavezu dostavljanja drugih dokaza uz sam obrazac izveštaja.Obaveze do 10.01.2022.- Podnošenje poreske prijave i plaćanje poreza na premije neživotnih osiguranja za prethodni mesecPoreski obveznik poreza na premije neživotnog osiguranja je društvo za osiguranje. Prijave se podnose na obrascu PP-PPNO, bez obzira da li postoji obaveza plaćanja za taj mesec.- Podnošenje poreske prijave i plaćanje PDV za prethodni mesec od strane poreskog dužnika iz člana 10. Zakona o PDV.Poreski dužnik koji nije obveznik PDV dužan je da za promet dobara i usluga obračuna i plati PDV i podnese poresku prijavu za poreski period, odnosno mesec u kojem je nastala poreska obaveza. Prijava se podnosi na obrascu PP PDV.Obaveze do 17.01.2022.- Plaćanje akontacije poreza i doprinosa na prihode od samostalne delatnosti za prethodni mesecPreduzetnik koji vodi poslovne knjige mesečnu akontaciju poreza plaća u roku od 15 dana po isteku svakog meseca na osnovu podnete poreske prijave PPDG-1S.Preduzetnik koji porez plaća na paušalno utvrđen prihod akontaciju poreza plaća u roku od 15 dana po isteku svakog meseca na osnovu rešenja Poreske uprave.- Plaćanje doprinosa za sveštenike i verske službenike, za domaće državljane zaposlene u inostranstvu i za inostrane penzionere za prethodni mesecObveznici doprinosa – sveštenici i verski službenici, domaći državljani zaposleni u inostranstvu i inostrani penzioneri plaćaju mesečnu akontaciju doprinosa za obavezno socijalno osiguranje u roku od 15 dana po isteku meseca na osnovu rešenja Poreske uprave.- Podnošenje poreske prijave i plaćanje doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za osnivače, odnosno članove privrednog društva za prethodni mesecPrijava se podnosi na obrascu PP OD-O - Poreska prijava o obračunatim doprinosima za obavezno socijalno osiguranje za osnivače, odnosno članove privrednog društva.- Podnošenje poreske prijave i plaćanje PDV za prethodni mesecPoreski obveznici koji su se evidentirali za PDV i kojima je poreski period kalendarski mesec dužni su da podnesu poresku prijavu PP PDV i plate obračunati PDV  u roku od 15 dana po isteku meseca.Takođe, obveznik PDV dostavlja nadležnom poreskom organu, uz poresku prijavu PDV i obrazac PID PDV 1- pretežni izvoz dobara u inostranstvo za prethodni mesec, ako je u tom mesecu ispunio jedan od kriterijuma da postane obveznik PDV koji pretežno vrši promet dobara u inostranstvo.- Podnošenje poreske prijave i plaćanje PDV za četvrto tromesečje 2021. godine Prijava se podnosi na obrascu PP PDV – Poreska prijava za porez na dodatu vrednost.- Podnošenje obrasca PID PDV 1 za četvrti kvartal ako je obveznik u četvrtom kvartalu ispunio jedan od kriterijuma za sticanje statusa obveznika  PDV koji pretežno vrši promet dobara u inostranstvo- Plaćanje poreza na prihod od pružanja ugostiteljskih usluga za IV kvartal 2021. godine- Podnošenje zahteva za promenu poreskog perioda za koji se predaje poreska prijava i plaća PDV iz kalendarskog tromesečja u kalendarski mesec.Zahtev se podnosi na obrascu IEPDV.- Plaćanje akontacije poreza na dobit pravnih lica za prethodni mesec.Obveznici poreza na dobit pravnih lica vrše plaćanje akontacije poreza na dobit pravnih lica za prethodni mesec na osnovu podnete PP PDP prijave.- Plaćanje obračunate akcize za period od 16. do kraja prethodnog meseca.Obveznik akcize je dužan da obračunatu akcizu uplati najkasnije 15. dana u mesecu za iznos akcize obračunat za period od 16. do kraja prethodnog meseca.- Podnošenje proizvodnog normativa od strane proizvođača akciznih proizvoda koji se primenjuje za umanjenje obračunate akcize u 2022. godini- Podnošenje poreske prijave za obračun akcize za prethodni mesecObveznik akcize obavezan je da utvrđenu obavezu po osnovu akcize iskaže u poreskoj prijavi koju podnosi Poreskoj upravi na propisanom obrascu PP OA najkasnije u roku od 15 dana po isteku kalendarskog meseca za taj mesec.- Podnošenje prijave o obračunu akcize na električnu energiju za krajnju potrošnju za prethodni mesec i plaćanje akcizeObveznik akcize obavezan je da utvrđenu obavezu po osnovu akcize na električnu energiju iskaže u poreskoj prijavi koju podnosi Poreskoj upravi po isteku kalendarskog meseca u kojem se vrši očitavanje, na propisanom obrascu PP OAEL i obračunatu  akcizu plati u periodu za podnošenje poreske prijave, odnosno najkasnije u roku od 15 dana po isteku kalendarskog meseca u kojem je izvršeno očitavanje potrošnje električne energije.Obaveze do 31.01.2022.- Plaćanje obračunate akcize za period od 01. do 15. dana u mesecuObveznik akcize je dužan da obračunatu akcizu uplati najkasnije poslednjeg dana u mesecu za iznos akcize obračunat u periodu od 1. do 15. dana u mesecu. - Dostava popisnih listi akciznih proizvoda nadležnoj filijali za period od 01.01 do 31.12.2021. godine.- Podnošenje Izjave o zainteresovanosti za finansijsku podršku za fiskalizaciju- Podnošenje poreske prijave za preduzetnike paušalce kod kojih je došlo do izmene u obimu poslovanja odnosno prometa u prošloj godini.Prijava se podnosi na obrascu PPDG-1S- Poreska prijava za utvrđivanje poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje samooporezivanjem na prihode od samostalne delatnosti- Plaćanje doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za neisplaćene zarade za decembar 2021. godine

Srbija

Ističe rok za povlačenje tužbi protiv banaka, advokati nezadovoljni

Nakon što je Vrhovni kasacioni sud (VKS) u septembru dopunio svoj stav o ugovaranju troškova kredita, zaključivši da je naplata obrade troškova i osiguranje pozajmica zakonito, Udruženje banaka je građanima koji su podneli tužbe dalo "ultimatum" da do 31. decembra podnesu zahteve za povlačenje iz parnice. Udruženje banaka Srbije (UBS) je navelo da će se finansijske institucije zauzvrat odreći prava na naplatu sudskih troškova. Advokati i udruženja za zaštitu potrošača i dalje pozivaju građane da ne odustaju od tužbi, a UBS je juče saopštilo da će prihvatiti i zahteve za povlačenjem tužbi koji stignu nakon isteka roka.Javnost je u međuvremeno ostalo uskraćeno za informacije koliko je tužbi do sada podneto, koliko su tužbeni zahtevi "teški", dok se dve advokati i bankari u međuvremenu optužuju za opstrukcije i pohlepu.Vrhovni kasacioni sud je u martu 2018. godine usvojio stav po kom banka ima pravo na naplatu troškova obrade kredit isključivo pod uslovom da je ponuda sadržala jasne i nedvosmislene podatke o tim troškovima.Nakon tog stava, državni zaničnici, uključujući guvernerku Narodne banke i tadašnjeg predsednika VKS, pozvali su građane da tuže banke, a po banderama širom gradova Srbije mogli su se videti plakati advokatskih kancelarija, koje su građanima nudile besplatno pokretanja spora i sigurnan povraćaj novca.Kako je vremenom broj tužbi rastao počeli su se uočavati napori države da pomenuti stav iz 2018. godine preokrene u korist banaka.Prvo je u maju ove godine iz Ministarstva pravde izašao nacrt Zakona o parničnom postupku koji je otežavao pokretanja masovnih tužbi, što je primenljivo i na aktuelne sporove protiv banaka.Usled negodovanja određenog broja advokata, par meseci kasnije, ovaj nacrt je povučen.Nakon toga, menjanje ovog stava pokušano je i putem zakonovdavnog tela, usvajanjem autentičnih tumačenja zakona koji se tiču bankarskih kredita, što ubrzo biva sprečeno naporima advokata, koji su počeli sve češće govore o obustavi rada kao sredstvu pritiska.Konačno, situacija se menja 16. septembra kada je Vrhovni kasacioni sud, posle konzistentne trogodišnje prakse presuđivanja u korist zajmoprimaca, izvršio dopunu svog stava.VKS tada usvaja da banka nije dužna da posebno dokazuje strukturu i visinu troškova koji su obuhvaćeni zbirnim iznosom "troškova kredita", već da je dovoljno da ima dokaz da je klijentu dostavila ponudu koju je on prihvatio zaključenjem ugovora.Ova dopuna predstavlja obavezujuće uputstvo za postupanje u nižestepenim sudovima, a brojni advokati je karakterišu kao izmenu, a ne dopunu.Advokati koji zastupaju klijente banaka tvrde da je glavni cilj poruke građanima da povuku tužbe "zastrašivanje", a po navodima člana Advokatskog protestnog odbora advokata Miroslava Živkovića, banke (kao i bilo koja druga stranka u sporu) svakako ima zakonsko pravo da u roku od sedam dana traži naplatu sudskih troškova, kakav god usmeni dogovor da je postignut.Povodom toga, Advokatska komora Beograda (AKB) je 24. decembra obustavila rad do ispunjenja više zahteva, među kojima je glavni "otkljanjanje pravne nesigurnosti izazvane donošenjem (ovog) dopunjenog stava Vrhovnog kasacionog suda".I pre isteka ovog rokal, pojedine banke su pokrenule milionske tužbe protiv advokata koji u sporovima protiv njih zastupaju hiljade klijenata. Generalni sekretar UBS Vladimir Vasić pojedine advokatske kancelarije prave optužio je da su od sporova protiv banaka napravili "biznis".Domaći mediji su izvestili i da je Unikredit banka pred Višim sudom u Beogradu od bivšeg advokat, sada javng beležnik Branislava Popovića i njegove koleginice Slađane Sudimac, koja je nasledila Popovićeve predmete, traži odštetu od 529 miliona dinara, plus zateznu kamatu i troškove postupka.Ova banka tereti Popovića da je "protivpravno pribavio na hiljade klijenata", navodno suprotno Kodeksu profesionalne etike advokata.Prema podacima Osnovnog suda u Novom Sadu, samo u prošloj godini, pred tim sudom je pokrenuo čak 4.553 postupka protiv banaka, a u Beogradu, samo protiv Unikredit banke 2.340 parnica.Tačan broj predmeta, niti ukupne svote koje se potražuju, još uvek nisu poznati. Nezvanične procene advokata i bankara ukazuju da ih ima između 140.000 i 270.000.Iz Udruženja banaka za Novu ekonomiju kažu da se radi o oko 200.000 predmeta, ali da više informacija o ukupnom broju tužbi kao i broju zahteva za povlačenje istih neće imati pre isteka godine, donosno do kada je prvobitno trajala ponuda građanima da odustanu od tužbi.Prema mišljenju advokata Živkovića u javnosti se ovo predstavlja kao "afera koju su izmislili advokati", kao jedan "problemčić" koji oni preuveličavaju, dok se tačan broj tužbi se prikriva, da se ne bi video broj oštećenih građana. I on je u razgovoru za Novu ekonomiju spominjao da postoji preko 200.000 tužbi.Pozivajući se na podatke Agencije za privredne registr, on je u razgovoru za Novu ekonomiju naveo da su banke samo tokom 2020. godine od troškova provizija i obrada kredita prihodovale 329 miliona evra, što je za 100 miliona evra više od prihoda iz osnovne delatnosti."One su na ovaj način poslednjih 20 godina u Srbiji zaradile preko tri milijarde evra", tvrdi Živković.On objašnjava da se najveći broj zahteva za odštetu troškova kredita kreće od 5.000 dinara pa naviše, u zavisnosti od tipa kredita, a da je broj slučajeva sa ekstremino velikim ili malim sporovima zanemarljiv."Uglavnom su u pitanju potrošački sporovi, a nijedna banka ne želi da vrati odštetu... To je procesna borba koja traje godinama, ali banke ne žele da je reše van sudski"Generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Vladimir Vasić je, s druge strane, za televiziju K1 izjavio da zvanični podaci pokazuju da se 50 odsto svih tužbi protiv banaka nalazi upravo kod advokatske kancelarije protiv koje je Unikredit banka podnela tužbu. On je napomenuo i da sud treba da utvrdi kako je jedna advokatska kancelarija došla do polovine svih sporova i "kako je moguće da komunicira sa 100.000 klijenata".S druge strane, pravnici optužuju da jedan advokat, Nemanja Aleksić, zastupa skoro sve banke.Prema mišljenju vuše njih, isto tako je upitno što većinu banka zastupa advokat za krivičnu materiju, koji nije poznat javnosti kao neko ko se bavi zastupanjem privrednih društava. Živković kaže da su njegovom kolegi Aleksiću jedine kvalifikacije u ovim slučajevima to "što ima jake veze u vrhu (vladajuće Srpske napredne stranke)".Prema njegovim navodima, advokat Nemanja Aleksić od 25 banaka u ovim sporovima zastupa 21, ima 400.000 predmeta i "veoma je stranački angažovan". "Ono na šta bismo ukazali je falsifikat presude Evropskog suda pravde (ESP), koji se citira iz podnesaka advokata Nemanje Aleksića, koji zastupa sve banke i koji ima preko 200.000 predmeta... Aleksić je u (ogromnom) broju predmeta, mislim da je preko 30.000, koji su pravosnažno i okončani u korist građana  isticao taj deo presude ESP... VKS se poziva na tu falsifikovanu interpretaciju Aleksića u svom obrazloženju dopune stava, što je kriminalno", izjavio je advokat Živokvić na jednoj od konferencija koji su predstavnici advokata održali u Medija centru.Presuda ESP nalaže da se troškovi obrade kredita moraju utvrđivati ukoliko nisu obrazloženi po strukturi, dok VKS citira presudu ESP u kojoj navodi da banka nije dužna da dokazuje strukturu i visinu troškova obrade kredita, ukoliko su obuhvaćeni zbirom iznosa troškova kreditiranja.Presuda C84 Evropskog suda pravde navodi: "U slučaju ugovora u kojima se potrošaču sve ili određene odredbe nude u pisanom obliku, te odredbe moraju biti sročene jasno i razumljivo. Ako postoji sumnja oko značenja neke odredbe prednost ima tumačenje koje je najpovoljnije za potrošača".Tačka 69. obrazloženja presude C84 glasi: "Tačno značenje pojma glavni predmet i cena... ne može biti određen pojmom ukupni troškovi kredita za potrošača". Advokati za ove dve tačke navode da banke moraju da dokažu troškove pored glavnice kredita i kamate.Srbija je potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU preuzela obavezu (čl. 78) da pruži najveću moguću zaštitu potrošačkih prava u Srbiji i da mora da primenjuje presude ESP-a u cilju ostvarivanja tih prava.Advokat Miloš Andrijašević dodatno naglašava da je dopuna VKS-a falsifikat i da će svaki sudija koji postupi po ovoj dopuni kršiti ustav, kako on navodi, i poziva sudije da ne postupaju po instrukcijama jednog pojedinca koji se stavio iznad svih sudija VKS-a."Prema članu 4 stav 1 sud je dužan da u svakom konkretnom slučaju proveri da li je banka prevarila korisnika kredita, a ova odredba se ne odnosi jedino na glavni predmet ugovora, na primerenost cene i naknade na jednoj strani i isporučenost robe i usluge na drugoj strani, sve dok su te odredbe jasno i razumljivo sastavljene", smatra Andrijašević.Prema oceni advokata Čedomira Kokanovića, ako preuzmemo procenu da se trenutno vodi 200.000 sporova, a da su u svakom sporu troškovi u proseku između 30.000 i 50.000 dinara, to znači da bi, primenom stava VKS i ako banke ne bi odustale od tužbi, banke i advokati koji ih zastupaju mogli da podele prihod od 80 miliona evra."(To) zaista može da uništi finansijski sistem (Srbije)", ocenjuje Kokanović.Stav VKS-a je do sada bio razlog za održavanje nekoliko protesta advokata, donet je u skladu sa preporukama Doing Business (Duing biznis) liste Svetske banke, čije izdavanje je sama međunarodna finansijska institucija obustavila zbog korupcione afere u koju je bila umešana njena direktorka Kristina Georgieva.Prema rečima advokata iz protestnog odbora u planu je radikalizacija protesta u vidu obustave rada koju je pokrenula Advokatska komora Beograda, za njom i Advokatska komora Šapca, a očekuje odgovor advokatskih komora iz Zaječara, Niša i Kragujevca, jer će se i u njima održati skušpštine povodom odluke o obustavi rada.U subotu, 6. novembra, u Kombank dvorani održana je konferncija na kojoj se preko 1.500 advokata izjasnilo za potpunu obustavu rada do ispunjenja zahteva.Nakon konferencije je održana vanredna Skupština Advokatske komore Srbije na kojoj su većinom glasova odbijeni svi zahtevi advokata, bez detaljnijeg obrazloženja.Prema mišljenu advokata Kokanovića, prvobitna obustava rada koje je Advokatska komora Srbije održala 20. i 21. oktobra bila je "privid i gluma bunta uklopljena sa državom", kako bi se "kupio mir i opstananak na funkcijama", budući da su se nedelju dana nakon toga održali izbori u Advokatskoj komori Beograda.Pritom se za vreme ove obustave održao sudijski seminar u Vrnjačkoj Banji, tako da sudovi svakako ne bi radili."Sve se radi da se raspu glasovi i da se stvar relativizuje i obesmisli", ocenjuje Kokanović. "Komora je državna podanička institucija gde ljudi koji su kompromitovani, korumpirani, ucenjeni, i potkupljeni svojim sitnim interesima nas lažu i manipulišu ne bi li džava progurala svoije stvari kojie mi ne bismo prihvatili da unapred znamo da to postoji i šta tu piše".

šuma tara

Srbija

Srbija kao kolonizator prema svojim prirodnim dobrima

Srbija ima zaštićena prirodna dobra u kojima se ponekad ponaša više kao kolonizator nego kao dobar domaćin. Prošle godine to je potvrdila javna rasprava o Prostornom planu Republike Srbije, kao i nedostatak volje da se neka područja zbog svojih jedinstvenih odlika stave pod poseban režim zaštite.Posebnom uredbom, Vlada Srbije je prošle godine definisala raspored i korišćenje subvencija namenjenih za upravljače zaštićenih prirodnih dobara od nacionalnog interesa. Sredstva su obezbeđena iz državnog budžeta, a poslovi koji se subvencionišu ovom uredbom definisani su Zakonom o zaštiti prirode.Subvencije su se odnosile na finansiranje radova, ali i drugih troškova, uključujući i zarade zaposlenih.Navedeni ukupni iznos subvencija od 264,8 miliona dinara važi za period od 1. januara do 31. decembra 2021. godine.Tokom aprila organizovana je javna rasprava o Prostornom planu Republike Srbije. Predstavnici civilnog sektora tada su ukazali da se ta rasprava odvija mimo očiju javnosti.Prema mišljenju Gorana Sekulića iz Svetske organizacija za prirodu (WWF Adria), novi plan ne usaglašava brojne oblasti, dok zaštitu prirode i biodiverziteta često i ne pominje.On je tada rekao da se u planu navodi cilj da 10 odsto teritorije Srbije čine zaštićena područja, iako bi taj udeo trebalo da ide i do 30 odsto: "I dalje to ostaje samo slovo na papiru, nismo uvereni da će se to i dogoditi, nema nikakvih smernica kako da se dođe ni i do 10 odsto."U planu se, prema njegovim rečima, ne pominju nikakvi dokumenti koji su u oblasti očuvanja prirode usvojeni u svetu, a zaštićena područja se često tretiraju i kao ograničenje za razvoj turizma u njima. To je, kako dodaje, kontraproduktivno i za sam održvi razvoj turizma.Javna rasprava je završena, ali Prostorni plan i dalje nije usvojen.Foto: Čedomir Savković/Vrhovi planine TareU avgustu je proglašeno zaštićeno područje Maljen u kome je naglašeno da se tamo neće graditi MHE. Predeo izuzetnih odlika "Maljen", se nalazi u zapadnom delu Srbije, na severu Valjevskih planina. Obuhvata grad Valjevo sa katastarskim opštinama Divčibare, Prijezdić i Bačevci, kao i opštinu Gornji Milanovac sa katastarskom opštinom Bogdanica.Na području Maljena utvrđeni su režimi zaštite prvog (1,08% površine), drugog (14,38% površine) i trećeg stepena (84,54% površine), preneo je tada naš portal.Doneta je odluka o zabrani izgradnje mini-hidroelektrana (MHE) u zaštićenim područjima.Ipak, nevladine organizacije ukazale su na problem odredbe  da "Vlada može, ukoliko se radi o projektima od opšteg interesa i nacionalnog značaja, dozvoliti izgradnju hidroelektrana na zaštićenom području". Jedinstveno područje Suva Morava u Čačku i dalje čeka na zaštitu. O tome je za Novu ekonomiju govorio predstavnik udruženja Sove na oprezu, Dragiša Petrović.Do sada je utvrđeno da na rečnom ostrvu Suva Morava i u njegovoj okolini živi 154 vrste ptica i 60 vrsta dnevnih leptirova. Zbog toga je udruženje "Sove na oprezu" predložilo da ona psotane zaštićeno područje. Njihovu ideju podržao je Zavod za zaštitu prirode, ali je odbila lokalna samouprava jer na Suvoj Moravi planira razvoj turističke ponude. Foto: Dragiša Petrović/Suva Morava kod ČačkaIspostavilo se da se za rudnim bogatstvima traga i u zaštićenim područjima. O tome je pisao BIRN.Ispostavilo se da se ta istraživanja odnose na: Park prirode Kučaj Beljanica, Park prirode Stara Planina, Park prirode Radan, Park prirode Goliju, pa čak i Ovčarsko kablarsku klisuru koja je takođe područje pod zaštitom države.Ispostavilo se da Zlatibor ima investitore, ali da mu nedostaju ekološki aktivisti, jer se slabo ukazuje na problem širenja divljih deponija građevinskog otpada. Slikovito objašnjenje o tome kako je Zlatibor izgledao u davna vremena, pre razvoja stočarstva dao je Marko Šćiban iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.On je tada podsetio da su zlatiborski pašnjaci nekada bili pod borovim šumama koje sada pokrivaju planinske vrhove Tornik i Murtenica. Naglasio je da su ti zlatiborski vrhovi i dalje oaza nekih jedinstvenih biljnih i životinjskih vrsta.Tokom prošle godine Svetski fond za prirodu pokrenuo je akciju protiv divlje gradnje u zaštićenim područjima.

Srbija

Taksistima za nova kola subvencija od 8.000 evra

Vlada Srbije predvidela je subvenciju od 8000 evra za nabavku putničkih vozila za obnovu voznog parka taksi prevoza. Kako piše u Uredbi o uslovima i načinu sprovođenja subvencionisane nabavke putničkih vozila za potrebe obnove voznog parka taksi prevoza kao javnog prevoza, pravo nabavke novih putničkih vozila imaju taksi prevoznici koji obavljaju delatnost taksi prevoza kao javnog prevoza na dan ili pre dana 4. januara 2019. godine. Subvencionisana nabavka se sprovodi isplatom iznosa od 8.000 evra u dinarskoj protivvrednosti na ime: učešća za namenski kredit za kupovinu novog putničkog vozila, učešća za finansijski lizing za nabavku novog putničkog vozila ili plaćanja dela kupoprodajne cene novog putničkog vozila. Da bi koristio subvenciju, taksi prevoznik je dužan da pre isplate subvencije isplati iznos u visini od najmanje 15 odsto kupoprodajne cene novog putničkog vozila davaocu finansijskog lizinga na ime dela učešća za odobrenje ugovora o finansijskom lizingu putničkog vozila, odnosno iznos u istoj visini banci na ime dela učešća za odobrenje namenskog kredita za kupovinu putničkog vozila.Ako taksi prevoznik kupuje novo putničko vozilo sopstvenim sredstvima, subvencija se isplaćuje nakon što taksi prevoznik dostavi dokaz da je u celosti isplatio dobavljaču deo kupoprodajne cene koji se ne finansira iz sredstava za odobravanje subvencija, odnosno dokaz o isplati dobavljaču iznosa u visini od najmanje 15 odsto kupoprodajne cene novog putničkog vozila.Taksi prevozniku koji kupuje novo putničko vozilo zaključenjem ugovora o finansijskom lizingu, odnosno zaključenjem ugovora o namenskom kreditu, subvencija se isplaćuje nakon zaključenja ugovora o finansijskom lizingu, odnosno zaključenja ugovora o namenskom kreditu.Država taksistima namenila po 8.000 evra za nove automobileU Uredbi piše i da je taksi prevoznik dužan da putničkim vozilom koje se subvencioniše obavlja taksi prevoz u roku od najmanje tri godine od dana registracije.Takođe, Uredba propisuje i da se vozila koja se nabavljaju uz pomoć ove subvencije ne mogu se otuđiti u roku od tri godine od dana registracije. Novo putničko vozilo čija se nabavka subvencioniše mora imati vrednost ne manju od 13.000 evra u dinarskoj protivvrednosti. Subvencija se odobrava za nova putnička vozila koja imaju potpuno električni, hibridni ili pogon na komprimovani prirodni gas, ili zadovoljavaju najmanje euro 6 standard u pogledu emisije izduvnih gasova.Uredba se primenjuje od 1. januara do 31. decembra 2022. godine. Beogradski taksisti su 2019. godine održali protest koji je trajao 11 radnih dana.Nakon razgovora sa predsednikom Aleksandrom Vučićem iste godine najavljeno je da će taksisti dobiti subvencije države za nabavku novih vozila, kao i da će subvencije moći da se koriste u naredne tri godine.  

Srbija

Pošta ulaže 300 miliona u softversku platformu

Pošta Srbije oglasila je nabavku platforme za automatizaciju finansijskih procesa i usklađivanje sa zakonskom regulativom o elektronskom fakturisanju.  Pošta je vrednost ove javne nabavke procenila na 300 miliona dinara. U dokumentaciji se navodi da je cilj projekta usklađivanje sa Zakonom o elektronskom fakturisanju kako sa ulazne tako i za izlazne fakture, unapređenje internih procesa, čuvanje i arhiviranje dokumentacije u elektronskom obliku, integracija razvijenih softverskih modula sa sistemom elektronskih faktura, SAP-om i internom aplikacijom za fakturisanje, kao i unapređenje procesa praćenja realizacije ugovora."JP Pošta Srbije svakog meseca evidentira okvirno do 50.000 izlaznih faktura, dok broj ulaznih faktura varira iz meseca u mesec. Ulazne fakture su pretežno iz domaćeg prometa. Po trenutnoj proceduri, ulazne fakture se evidentiraju u finansijsko računovodstveni sistem SAP", piše. Softverska platforma treba da sadrži: 1. Softverski modul za automatizaciju prijema faktura u elektronskom obliku,2. Softverski modul za automatizaciju slanja faktura putem digitalnih kanala dostave,3. Softverski modul za sigurnu razmenu dokumenata,4. Softverski modul za digitalni arhiv za ulazne i izlazne elektronske fakture.Od ponuđača se zahteva da je u prethodne tri godine obavljajući delatnosti izrade softvera i srodnih delatnosti  ostvario ukupne poslovne prihode u minimalnom iznosu od 500 miliona dinara . Kriterijum za dodelu ugovora je cena. Rok za dostavljanje ponuda je 4. februar 2022. godine. Pošta Srbije daje 169 miliona za unapređenje kurirske službe

Srbija

Zahtev za povraćaj akcize na gorivo ubuduće podnosite elektronski

Od 1. januara pravna lica podnosiće zahtev za refakciju plaćene akcize isključivo u elektronskom obliku preko portala Poreske uprave.Zahtev za refakciju plaćene akcize na derivate nafte, biogoriva i biotečnosti koji se koriste za transportne svrhe i za grejanje, kao i derivate nafte i biotečnosti koji se koriste kao energetska goriva u proizvodnji električne i toplotne energije ili u industrijske svrhe, podnose Pravna lica i preduzetnici  koji su krajnji korisnici derivata nafte, biogoriva i biotečnosti.Fizička lica zahtev za refakciju plaćene akcize na derivate nafte koji se koriste za zagrevanje stambenog prostora, mogu da podnesu kako u elektronskom obliku preko portala Poreske uprave, tako i pismenim putem nadležnoj organizacionoj jedinici Poreske uprave.Pravnom licu, preduzetniku i fizičkom licu koje je zahtev podnelo u elektronski, rešenje o odobravanju ili odbijanju prava na refakciju plaćene akcize dostavlja se u elektronskom obliku u poresko sanduče na portalu Poreske uprave.Fizičkom licu koje je zahtev podnelo u papirnom obliku, rešenje u papirnoj formi  dostavlja se putem pošte.

Srbija

Vlada ograničila cenu gasa

Vlada Srbije donela je uredbu o privremenoj meri ograničavanja cene gasa i nadoknadi razlike u ceni prirodnog gasa nabavljenog iz uvoza ili proizvedenog u Srbiji u slučaju poremećaja na tržištu prirodnog gasa.Cilj ovih mera je, navodi Vlada, otklanjanje posledica skoka cene prirodnog gasa kako bi se ublažile posledice energetske krize, zaštitila privreda i građani koji su upućeni u korišćenje tog energenta."Кako bi se obezbedilo normalno snabdevanje svih potrošača prirodnim gasom neophodno je da se obezbedi i pravo na nadoknadu razlike u ceni ovog energenta nabavljenog iz uvoza i cene prirodnog gasa iz uvoza koja se koristila za obračun cene za dalju prodaju snabdevačima, javnim snabdevačima i krajnjim kupcima za novembar 2021. godine, kao i pravo na nadoknadu razlike u trenutnoj ceni prirodnog gasa koji je proizveden u Srbiji u odnosu na taj mesec", navela je Vlada u saopštenju.Razlika u ceni proizvedenog prirodnog gasa počev od 1. decembra 2021. godine biće nadoknađena iz budžeta Srbije.Uredba se odnosi isključivo na količine prirodnog gasa namenjenog za potrošnju na teritoriji Srbije.Rast cene energenata, a onda i hraneGas na poreskim izuzecima i u narednoj godiniEvropska agencija: Energenti pojeftinjuju u apriluUredbom se definišu i subjekti koji imaju pravo na nadoknadu razlike u ceni, postupak ostvarivanja prava na nadoknadu, obrazovanje cene prirodnog gasa nabavljenog iz uvoza ili proizvedenog u Srbiji koja se koristi za obračun cene za dalju prodaju. Osnovnu cenu prirodnog gasa primenjuju energetski subjekti koji obavljaju energetske delatnosti snabdevanje prirodnim gasom i snabdevanje na veliko prirodnim gasom i energetski subjekt koji proizvodi prirodni gas, piše. Vlada će, kako se navodi, obrazovati Кomisiju za evidentiranje i odobravanje sredstava za nadoknadu razlike u ceni, kao i za praćenje realizacije ove uredbe.Subvencije na osnovu prethodne saglasnosti Vlade, a u skladu sa likvidnim mogućnostima budžeta Srbije, dodeljuje ministarstvo nadležno za poslove privrede. 

Srbija

Nova ulaganja u vozni park, Pošta kupuje 260 elektrobicikala

JP Pošta Srbije raspisalo je tender za kupovinu 260 elektrobicikala, procenjene vrednosti 58,9 miliona dinara.Elektrobicikli treba da budu žute boje i dvostrano brednirani logom Pošte.U tehničkoj specifikaciji Pošta je detaljno navela karakteristike i elemente koje treba da poseduje novo prevozno sredstvo koje nabavlja.Između ostalog se traži da težina elektrobicikla maksimalno bude 40 kilograma, a nosivost minimalno 190 kilograma. Od dodatne opreme potrebno je da elektrobicikli poseduju korpe i torbe za prtljag.Od ponuđača se traži da je u periodu u prethodne tri godine stvario kumulativno prihod od 60 miliona dinara. Takođe, ponuđač treba da dokaže da ponuđeni elektrobicikl ispunjava sve zahtevane tehničke karakteristike.Rok za podnošenje ponuda je 2. februar 2022. godine. 

Srbija

Viši sud potvrdio zabranu istraživanja bora i litijuma u Valjevu

Viši sud u Valjevu potvrdio je odluku valjevskog Osnovnog suda kojom je odredjena privremena mera kojom su zabranjena primenjena geološka istraživanja kompaniji Euro Lithium Balkan, saopštila je organizacija Za zdravije sutra iz Velikih Crljena."Ova privremena mera će trajati do pravosnažnosti postupka kojim su meštani nekoliko valjevskih sela zahtevali od ministarstva rudarstva da im prizna svojstvo stranke sa suprotnim interesom od kompanije Euro litijum Balkan", piše u saopštenju.Kako se podseća meštani su tražili i da se odbije zahtev te kompanije za produženje odobrenja za primenjena geološka istraživanja bora i litijuma na istražnom području Valjevsko-mioničkom basenu. U saopštenju se podseća da su meštani sela Lukavac, Divci, Popučke, Dupljaj, Šušeoka u dolini Kolubare protestovali 7. novembra u Lukavcu.U okolini Valjeva se istražuje litijum, isplativost rudnika za sada upitnaZorana Mihajlović: Ministarstvo nije izdavalo dozvole Euro Lithium-uSud u Valjevu Euro Litijumu privremeno zabranio rudarenje "Tada su zatražili obustavu istraživanja litijuma i bora, hitnu reakciju nadležne inspekcije i oduzimanje dozvole kompaniji Euro Lithium Balkan za dalja istraživanja zbog kršenja zakona Srbije", napominje se u saopštenju.Razlog okupljanja su bili rezultati analize zemlje koji je uradio Hemijski fakultet jer je potvrđena kontaminacija zemljišta iz dve istražne bušotine. Napominje se da će meštani sela u dolini Kolubare nastaviti da se bore za svoja prava i za zabranu daljih istraživanja.Kako je ranije prenela Nova ekonomija, Osnovni sud u Valjevu je postupajući po zahtevu narodnog pokreta "Marš s Kolubare" usvojio privremenu meru zabrane svih rudarskih radova kompaniji Euro Litijum Balkan početkom decembra.Meštane koji tvrde da su ugroženi geološkim istraživanjima komanije Euro Lithium zastupa Sreten Đorđević, advokat iz Valjeva koji se bavi ekološkim pravom.

Srbija

Izdvoja se preko pet milijardi dinara za podršku startapima

Vlada Srbije usvojila je Akcioni plan za realizaciju "Strategije razvoja startap ekosistema u Srbiji. za period od 2021. do 2025. godine". Plan se odnosi za period do 31. decembra 2022. godine, a strategija važi od 2021. go 2025. godine.Cilj strategije je kako se navodi ubrzani razvoj startap ekosistema do nivoa globalizacije. Kao posebni ističu se sledeći ciljevi:- Podizanje startap preduzetničkog kapaciteta kroz obrazovne programe; - Unapređenje infrastrukturne i programske podrške startapima; - Unapređenje mehanizma finansiranja startapa; - Unapređenje uslova za poslovanje startapa; - Promocija startap kulture i globalne prepoznatljivosti ekosistema.Predlagač Akcionog plana je ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja koje je nadležno za njegovu koordinaciju sprovođenje.Plan kako se dodaje definiše mere koje mogu da se podele na regulatorne, podsticajne, informativno edukativne, institucionalno upravljačko-organizacione i mere koje daju mogućnost obezbeđenja dobara i pružanja usluga od strane nosilaca nekih aktivnosti.Za realizaciju predmetnog akta sredstva su obezbeđena Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2021. godinu, kao i Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2022. godinu. Sredstva će kako se dodaje biti obezbeđena i kroz donacije, projektne zajmove i međunarodne pomoći.Kako jedan od glavnih ciljeva navodi se rast registrovanih startapa za više od 200 godišnje i to je cilj koji važi iz a 2021. i 2022. godinu. Dodaje se da je u 2020. godini bilo 105 studenata na master programima studija koji sadrže visokotehnološke komponente,  2022. godine taj broj popveća na 200. Prethodne, 2021. godine cilj je bio da se taj broj poveća na 150.

Srbija

Dodeljene Godišnje nagrade Udruženja arhitekata Srbije

Udruženje arhitekata Srbije objavilo je rezultate Godišnje nagrade za najuspešnije arhitektonsko delo iz svih oblasti arhitekture autorima pojedincima ili autorskim timovima realizovano u protekloj godini zaključno sa 31. decembrom 2020. godine. Tim od 11 članoca iz biroa Teking Architecture dobili su na nagradu „Aleksej Brkić“ za dogradnju Elektronskog fakulteta u Nišu.Godišnja nagrada “Aleksej Brkić” se dodeljuje za  najuspešnije realizovano delo iz oblasti arhitekture proteklu godinu.Povelju za najuspešnije izvedeno delo naših arhitekata koje je realizovano u inostranstvu za prošlu godinu dobio tim autora koji čine Vasilije Milunović, Jelena Ivanović Vojvodić i Verica Krstić (rođena Međo). Nagrada je dobijena za stambeni objekat Bigovo 3 u Crnoj Gori, koji je nominovan i za Kuću godineStudentski projekti Đorđa Petkovića „M03 projekat MUZEJ CIVILIZACIJE Helikoid istorije Beograd“ i Luke Grgića „Život je san. Prirodno jezgro Beograda. Pozorište“ dobili su pohvale.Pohvala dobio je i stambeno-poslovni objekat u Bloku 32 na Novom Beogradu, delo autora Dejana Miletića i Aleksandre Đukić.https://www.instagram.com/p/CCTRig_K5mP/

Srbija

Beogradski samuraji osmislili moderne navlake za proteze

Arsena Arsenovića (28) motor je koštao noge, ali ne i životne energije. Nezadovoljan izgledom proteza koje je nosio, hteo je da napravi drugačije ortopedsko pomagalo, da pokaže i sebe i osobe sa invaliditetom na drugi način, da to ne budu veštačke noge koje liče na noge. Njegov startap Pirate Art je napravio kaver skin za protezu koji korisnik može brzo da promeni i ponudili ga svetskom tržištuSvi ljudi koji se danas bore za prave vrednosti su ratnici, ocenjuje Nevena Ivanović, vlasnica brenda NEO Design koja je bila jedan od četiri dizajnera na projektu startapa Pirate Art. Ovaj startap je osmislio estetske obloge za proteze sa menjajućim navlakama – cover skin (kaver skin). „Ljudi sa invaliditetom sa kojima sam radila su puni životne energije i motivacije. Nisam osećala sažaljenje prema njima, jer oni samo grabe napred, i svoj invaliditet koriste kao prednost i ono što ih izdvaja“, priča Nevena u svom studiju na Andrićevom vencu, čiji su skinovi (navlake) inspirisani samurajima i afričkim ratnicima.Arsen Arsenović (28) je jedan od osnivača Pirate Art, zadužen je za upravljanje finansijama i prodajom. Kada je izgubio nogu, proteza ga je podstakla da još tokom studija osmisli drugačiju, modernu, oblogu za protezu.„Samo u Americi ima dva miliona ljudi bez donjeg ekstremiteta. Pola procenta svetske populacije nema noge, ali nisu svi naši korisnici.  Mi smo hteli da stvorimo nešto novo. Hteo sam drugačije ortopedsko pomagalo, da pokažem i sebe i osobe sa invaliditetom na drugi način, da to ne bude mejnstim pogled kao što su veštačke noge koje liče na noge. Mi smo  napravili kaver skin koji korisnik može brzo da promeni. Niko u svetu nema taj tekstilni deo (skin) preko kavera“, objašnjava Arsen za Novu ekonomiju.Cela proizvodnja ovog startapa je u Naučno-tehnološkom parku na Zvezdari, a uz pomoć države, grada Beograda i Fonda za inovacione delatnosti, rodila se tehnologija kaver skina.„Jedan smo od retkih startapa u Srbiji koji ima hardverski proizvod. Namučili smo Park nabavkom mašina jer su većini startapa potrebne kancelarije, a mi imamo posebnu radionicu“, kaže Arsen.Kako ste gledali nedavno završenu paraolimpijadu u Tokiju kao bivši član parakajaške reprezentacije Srbije, a kako kao preduzetnik ?Arsen: Kao sportista vidim da je sport osoba sa invaliditetom sve savršeniji, jer postaju sve bliži po rezultatima osobama bez invaliditeta. Kao preduzetnik, gledao sam to kao potencijalno tržište, tražili smo na paraolimpijadi buduće ambsadore u svetu koji će promovisati naš proizvod. Kad je reč o protezama na paraolimpijadi, nije konkurencija uspela da zasiti tržište. Još uvek ljudi nose samo gole proteze, bez ikakve estetske obloge. Oni su zainteresovani za naš proizvod jer dosad na tržištu nije bilo skina koji možete da menjate.Nevenini skinovi su inspirisani japanskim i afričkim ratnicima. Često od domaćih startapa čujemo da od početka gledaju ka inostranim tržištima, naročito američkom. Zašto vi gledate na suprotnu stranu?Arsen: Imamo lokalni projekat sa firmom koja pravi ortopedska pomagala za korisnike na bliskog istoku. Ljudi iz Afrike često dolaze u Srbiju da prave cele proteze, zato što u Srbiji imamo dobre kompanije za proizvodnju ortopedskih pomagala i onda mi u saradnji sa njima prodajemo na tom tržištu. Azijsko tržište „gađamo“ preko društvenih mreža jer je to jeftinije, a i lakše je da se plasirate  na tržište azijatskih zemalja nego na zapadno.Sarađujemo sa globalnim kompanijama za izradu proteza u Južnoj Africi, izraelu, Holandiji i u regionu. U regionu imamo najveću prodaju, naročito u Hrvatskoj, Makedoniji, Bosni i Crnoj Gori. Sad planiramo plasman na mađarsko tržište koje je jedno od najboljih tržišta u Evropi, jer njima zdravstveni fond dosta pokriva izradu proteza i drugačiji je polažaj osoba sa invaliditetom.Nevena: Ja sam se bavila spojem afričke i japanske kulture, to je moja lična inspiracija. ideja je da svako može biti samuraj, kao što je Jasuke bio prvi Afrikanac crni samuraj. Bilo mi je zanimljivo da pokažem kako je on, kao neko potpuno drugačiji, bio prihvaćen u japanskom društvu. I mislim da je to isto i sa ljudima sa invaliditetom, odakle god dolaze mogu da se integrišu i ovaj proizvod  pomaže njihovoj integraciji.U Srbiji su građani sa invaliditetom najčešće na društvenoj margini. Ima li interesovanja ovde za vaše proizvode, da li lako dolazite do svojih ambasadora?Arsen: Mislim da se položaj menja iz godine u godinu, nismo više krajnje marginalna grupa. Poznajem dosta ljudi i korisnika našeg proizvoda koji su se školovali. Samo je sport doprineo da dođemo lakše do kupaca u Srbiji i ambasadora koji će testirati proizvod. U Srbiji nije zanemerljiva prodaja, svake godine prodamo 20 – 30 kavera, u regionu je to nešto više s obzirom da Makedonija, Slovenija, Crna Gora imaju veće standarde za ortopedska pomagala i ljudi češće kupuju.Za region je ovo skup proizvod, za svet nije, iako imamo drugačije cene. Jedan ovakav konkurentni proizvod košta između 800 i 1600 evra u inostranstvu, a naš proizvod se za Srbiju i region kreće od 400 evra, a za svet od 800 evra. Nas odvaja od drugih proizvođača taj skin, jer svako može da kupi više različitih skinova i da ih menja. Proizveli smo takođe plastiku koja ne može da se polomi, jer ima dobra mehanička svojstva. Zasad uvozimo plastiku koja se koristi u vojnoj industriji, i testirali smo je u Naučno- tehnološkom parku.Da li ste zaštitili svoj proizvod?Ne možemo da zaštitimo plastiku i teksil, možemo proizvod da zaštitimo, kao što imate kapu za glavu, imate skin za kaver. Međutim, to je dosta skup postupak za startap.Samuraji nisu obični ratnici, oni su disciplinovani, vešti sa mačem, ali i obrazovani ljudi koji su u mirna vremena pisali pesme, vežbali matematiku i uređivali vrtove. Da li među mlađim ljudima u Srbiji, koji su ostali bez ekstremiteta, osećate sličan ratnički duh i drugačiji odnos prema invaliditetu u poređenju sa starijim generacijama koje su uglavnom u ratu ostale bez noge?Arsen: Imamo iskustvo sa velikim brojem naših ratnih vojnih invalida. Ljudi preko 50 godina koriste naš proizvod, čemu se nismo nadali na početku. Dolazi do promene svesti kod naše populacije. Pre se na osobe sa invaliditetom gledalo kao na nekog ko nije potreban i ne doprinosi društvu. Najstariji korisnici skinova su inače prijatelji naše kompanije, obojica iz iste vojničke klase.Nevena, maneken za vaše skinove je bio Arsen i još nekoliko muškaraca bez noge. Modna industrija prepoznaje punije manekene(ke), sa vitiligom i drugim bolestima, ali šta je sa ljudima bez ekstremiteta? Kako je modna industrija u Evropi reagovala na vest o skinovima srpskog startapa?Nevena: Svetska modna industrija  odavno uključuje ljude koji su drugačiji. To se nekad i zloupotrebljava, koriste se više u svrhe samopromocije brendova, a da niko od njih zapravo nije ponudio proizvod za ljude sa invaliditetom. Volela bih da bude više brendova koji se bave ljudima sa invaliditetom na drugačiji način.Moto vaše kolekcije je da su skinovi za one koji je ne boje da idu protiv mejnstrima. Zašto, kad je to „samo“ jedna navlaka, čarapa kao modni detalj za protezu?Nevena: Našoj zajednici je prst u oko što se uopšte bavimo osobama sa invaliditetom. Ljudi se užasavaju da priđu, pitaju, ovo je samo dodatak na to. S obzirom da je moj brend inače takav da se ne boji da ide protiv mejnstrima, ovaj skin je produžetak toga. Ako nekome smetate i upadate u oči, treba to da radite još više, morate da provocirate okolinu da treba da sazna nešto o ljudima oko sebe.Ideja je da se proizvod kao patent prodaje velikim kompanijama. Mi smo samo dali primer sa domaćim dizajnerima kako proizvod može da se uklopi sa domaćim modnim brendovima, a logično je da ovakav proizvod nastave da proizvode Najk i drugi brendovi visoke mode i da se kaver skinovi uvrste u ponudu modnih aksesoara.Nacrt za estetske obloge i mašine ste osmislili sami. Vi ste relativno skoro izašli iz školske klupe. Šta su prednosti našeg obrazovnog sistema, a šta biste iz ove perspektive dopunili u školskim programima?Arsen: Ja sam išao u srednju elektrotehničku u Novom Sadu, a moj kolega Nikola sa kojim sam pokrenuo startap, u Lajkovcu. Pri kraju studija na Višoj elektrotehničkoj školi u Beogradu 2018, osmislili smo i iskonstruisali samu mašinu za proizvodnju kavera.Meni je pomoglo što sam 2012. već osvojio nagradu za preduzetništvo, i drago mi je što je to ubačeno u nastavni program jer mi je to pomoglo da razmišljam o startap svetu. Samo obrazovanje je kod nas na Višoj elektrotehničkoj dosta dobro. Mi i danas sarađujemo sa Višom elektrotehničkom i profesorom Slobom koji nam i dalje pomaže oko izrade mašina.  i sama ideja je počela tako što sam ja na časovima naučio kako da iscrtam svoju prvu estetsku oblogu.Ovo dualno obrazovanje može dobro da se pokaže, ali mora više da se forsira preduzetništvo i što više prakse na fakultetima.Da li razmišljate o skinovima za ljude bez ruke?Arsen: Da, radili smo ove godine za jednu afričku zemlju prvi put skin za ruku po specijalnoj narudžbini. Trenutno možemo da proizvedemo svaki od naših skinova i za ruku, ali planiramo plasman tog proizvoda sledeće godine.

Srbija

EPS reagovao na kritike privrede zbog cene struje

Elektro-privreda Srbije oglasila se na izjave predsednika "Poslovnog kluba Privrednik", Zorana Drakulića koji je kritikovao preporuku Vlade Srbije o ograničenju cene struje za privredu tvrdeći da se na taj način ipak sprovodi poskupljenje struje. U EPS-u kažu da im je preporučeno da cena struje za sve privrednike u prvoj polovini 2022. godine bude 75 umesto 302,5 evra po megavat satu, koliko iznosi tržišna.Drakulić je izjavio da će Vladina preporukama za EPS značiti najmanje milijardu evra prihoda koji će poslužiti da se pokriju gubici koji su nastali zbog nedavnih havarija. U EPS-u ipak navode da je rast cena električne energije na svim evropskim berzama počeo još u maju. "Uzroci (za poskupljenje) su višestruki, kompleksni i globalne prirode. Gospodin Drakulić bi morao da zna da je poslednja ostvarena berzanska cena u regionu za isporuku 'baseload' dijagrama električne energije u prvoj polovini 2021. godini 302,5 evra po megavat-satu", kaže izvršni direktor za snabdevanje električnom energijom u JP EPS, Radovan Stanić.Prema njegovim rečima, toj ceni treba još dodati trošak prekograničnih kapaciteta i modulacije dijagrama, kako bi se dobila tržišna cena za potrošnju jednog industrijskog subjekta u Srbiji."Pošto je 75 znatno manje od 302,5 evra, ostaje nejasan logički sled gospodina Drakulića u ovoj stvari. Očekivalo bi se da će on pozdraviti preporuku Vlade da ovakvom, netržišnom cenom, na uštrb finansijskih interesa EPS-a, njemu i ostatku privrede Srbije omogući da posluju tržišno i profitabilno", dodaje se u saopštenju.Srbiji ne treba ugalj, već energetska efikasnost i obnovljivi izvori energijePrivrednici se žale da ih EPS diskriminiše različitim cenama struje Stanić kaže da Drakulićeve i ostale kompanije, nisu obavezne da prihvate snabdevanje od EPS-a, po ponuđenoj ceni. Prema njegovim rečima, ukoliko je Drakulić nezadovoljan takvom cenom može da se obrati bilo kom od mnogobrojnih licenciranih trgovaca električnom energijom koji posluju u Srbiji i da kod njih pronađe povoljnije uslove snabdevanja.Drakulić je pre EPS-ovog reagovanja rekao da se praktično radi o poskupljenju od 56,25 odsto kad je reč o njegovom preduzeću, a da cena od 75 evra u proseku znači 50 odsto višu cenu za privredu.

Srbija

Više se ne plaća taksa za izgubljenu ličnu kartu

Od 1. januara 2022. godine građani više ne moraju da plaćaju taksu za oglašavanje nevažeće lične karte u Službenom glasniku, u skladu sa izmenama Zakona o ličnoj karti.Do sada su građani morali da plaćaju 798 kako bi im se lična karta koju su izgubili prolasila nevažećom i kako bi mogli da izvade novi dokument.NALED: Ukinuti zdravstvene kartice, dovoljne su čipovane lične karte Iako su izmene usvojene u maju prošle 2021. godine, ukidanje ove takse je odloženo do početka 2022. godine.Od sada se lična karta proglašava nevažećom oglašavanjem na internet stranici Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP).

Srbija

Počelo formiranje prvog srpskog superklastera

U okviru projekta Srbija Inovira koji realizuje Centar za razvoj tehnološkog preduzetništva i inovacija ICT Hub, počelo je stvaranje prvog superklastera u Srbiji, saopštila je i Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID). Uloga superklastera je da poveže startape, akademsku zajednicu, privredu, predstavnike državnih i nevladinih sektora.Početak rada na projektu obeležio je javni poziv svim zainteresovanim konzorcijumima, kompanijama, startapovima i naučnim institucijama. Ideja je da se kreira prvi srpski superklaster koji će sistematično povezati  sve aktere i usmeriti ih ka jačoj primeni tehnoloških inovacija.Superklasteri kako se ocenjuje predstavljaju globalno dokazane modele zajedničkog rada i razvoja, u kojima se udružuju preduzeća koja se bave inovacijama. Cilj je da sarađuju na zajedničkim inovativnim projektima.U Srbiji kako se navodi postoji deset oblasti koje imaju potencijal u vezi sa tehnološkim inovacijama. Organizatori projekta su nakon analize svih relevantnih faktora doneli odluku da u pilot superklasterima učestvuju četiri oblasti:- visoka tehnologija u poljoprivredi i industriji hrane,- gejming okruženje i virtuelna realnost,- web3 i blokčejn tehnologije,- napredna rešenja u medicinskoj tehnologiji i biotehnologiji.Očekuje se da četiri pilot superklastera započnu sa radom u proleće 2022. godine. Na osnovu rezultata, biće odabran onaj sa najvećim pojedinačnim potencijalom, koji će tokom 2023. godine postati prvi srpski superklaster.Pobednički superklaster će dobiti značajnu pomoć za što bolje pozicioniranje na tržištu, a konačni cilj je da 2025. godine u potpunosti postane samoodrživ. Više informacija o prijavljivanju za pilot superklastere može da se pronađe na sledećem LINKU.Startap akcelerator za mlade preduzetnikeStartapi mogu da računaju na evropski Fond za inovativna preduzeća "Osnaživanje domaće ekonomije treba da se zasniva na fokusu na određene oblasti tehnološko-inovacionog ekosistema, one koji imaju najveći potencijal," izjavila je nedavno Suzan Fric, direktorka misije USAID-a u Srbiji.Aleksandra Popović, direktorka projekta Srbija inovira, kaže da je sledeći zadatak formiranje pilot superklastera za svaki domen: "Pozivamo sve zainteresovane konzorcijume iz ovih oblasti da se prijave i testiraju stvarne potencijale svojih planova i timova. Javni pozivtraje do kraja februara, a sve informacije se mogu naći na našem sajtu".Prema rečima Branke Anđelković, iz Centra za istraživanje javnih politika, istraživanje za potrebe superklastera trajalo je devet meseci. "U izboru smo se vodili parametrima koji dokazuju ekonomski, tehnološki i naučni potencijal za kreiranje novih rešenja. Analizirali smo i njihov 'efekat prelivanja', pozitivne eksterne efekte koje oni mogu da imaju na privredu i društvo."Projekat formiranja prvog srpskog klastera se sprovodi uz podršku ame USAID-a.

Srbija

Radno vreme Delezovih marketa tokom praznika

Tokom novogodišnjih i božićnih praznika prodavnice Maxi, Mega Maxi, Tempo i Shop&Go imaće prilagođeno radno vreme, saopštila je kompanija Delez.U petak, 31. decembra sve radnje će raditi skraćeno, do 18 časova.U subotu, 01. januara prodavnice će biti zatvorene, dok će u nedelju, 2. januara sve prodavnice imati redovno radno vreme.Na Badnje veče, 06. januara, prodavnice će kako se dodaje raditi skraćeno, do 18h časova.Božić, 07. januar, kako se dodaje, biće neradan dan za sve radnje.

Srbija

Produžen rok za prijave na Microsoftove obuke iz digitalnih veština

Zbog velikog interesovanja rodužena prijava svoju besplatnu globalnu inicijativu zaobuku iz oblasti digitalnih veština do kraja juna 2022. godine u organizaciji kompanije Microsoft.Svi zainteresovani mogu da se prijave putem linka.Prema prognozama do 2025. godine broj zaposlenih u IT industriji u Srbiji bi mogao da poraste i na 120.000, odnosno da se poveća za čak 3 puta.Na platformama LinkedIn Learning, Microsoft Learn i GitHub Learning Lab, se mogu pronaći svi potrebni edukativni materijali za 10 najtraženijih poslova koji će biti aktuelni u narednim godinama..Kroz program je prošlo više od 30 miliona ljudi širom sveta, a u Srbiji preko 60.000 polaznika, što je Srbiju pozicioniralo u sam vrh zemalja Srednje i Istočne Evrope. „Najveći broj radnih mesta se očekuje u području razvoja softvera, cloud tehnologija, data science-a i cyber bezbednosti. Kroz proces digitalne transofmracije sve grane industrije su postale povezane sa ITsektorom, tako da IT industriji nisu potrebni samo programeri - već i poznavaoci različitih industrija –prodaje, proizvodje, zdravstva, bankarstva... Potrebni su poslovni analitičari, grafički dizajneri, projektni menadžeri, testeri i razni drugi profili. Vrlo smo zadovoljni brojem učesnika koji su ove godine aplicirali i završili obuke, ali pozivamo sve da se pridruže i steknu nova znanja koja ce ih učiniti konkurentijim na tržištu rada“, kazao je Milan Gospić, direktor kompanije Microsoft u Srbiji.Projekat je podržala i Vlada Republike SrbijePolaznicima su dostupne i besplatne zvanične obuke za pripremu Microsoft Certification ispita. Na raspolaganju su im svi resursi i sadržaji potrebni za uspešno savladavanje i završavanje obuke, i to u vreme koje im odgovara, pa će moći predavanja da usklade sa svojim obavezama.“Microsoft sertifikati su korisni u svim industrijama i garancija su znanja, pa bi svakom savetovao da formalizuje sve što je godinama u poslu naučio i stekne neki od naših sertifikata, jer povećavaju i olakšavaju šanse prilikom zapošljavanja, sa druge strane, napreduje se na poslu i u razvoju karijere uopšte”, rekao je Gospić.

Srbija

Nema kazni za bespravnu gradnju u nacionalnim parkovima

U nacionalnim parkovima Tara i Đerdap, i pored sve pristunije bespravne gradnje, inspekcije ne kontrolišu investitore i izvođače, a bespravni objekti se ne ruše, pokazuje izveštaj Državne revizorske institucije (DRI).Zapisnici o redovnom terenskom i kancelarijskom pregledu su od 2016. do 2020. godine istovetni i ni u jednom se ne pominju utvrđene nezakonitosti niti naložene mere, navodi DRI.Divlja gradnja ponovo procvetala na Perućcu Na Tari tri godine nije bilo inspekcijskog nadzoraOpština Bajina Bašta u periodu 2018-2020. godine nije sprovela nijedan inspekcijski nadzor nad izgradnjom bespravnih objekata, što je uticalo na njen rast, piše u izveštaju.Broj bespratnih objekata na teritoriji Nacionalnog parka Tara je se u ovom periodu povećavao iz godine u godinu pri čemu su prvi zapisnici o bespravnoj gradnji opštinskog građevinskog inspektora, odnosno rešenja o uklanjanju, doneta tek tokom 2021. godine, piše u izveštaju.Tokom 2018, 2019. i 2020. godine nije bilo sačinjenih zapisnika o bespravnoj gradnji unutar granica Nacionalnog parka, kao ni donetih rešenja o rušenju objekata.U 2021. godini do sredine septmebra, sačinjeno je ukupno 14 zaspisnika i doneta su četiri rešenja o uklanjanju bespravno izgrađenih objekata. To znači da je opštinska građevinska inspekcija počela da kontroliše bespravnu izgradnju tek kada je DRI započeo reviziju.Opština Bajina Baša nije podnosila odgovarajuće prijave za period 2018-2020. godine protiv investitora i izvođača radova.Od 2016. do 2020. godine u budžetu opštine nije ni bilo predviđenog novca za uklanjanje bespravno izgrađenih objekata.Nema rušenja ni kod ĐerdapaOpština Majdanpek je u poslednjih 13 godina donela preko 40 rešenja o rušenju bespravnih objekata na području Nacionalnog parka Đerdap, ali ni po jednom nije postupila zaključno sa 2020. godinom.Sa uklanjanjem objekata se počelo tek u toku revizije.Srbija planira dve nove velike hidroelektrane, Đerdap 3 i Bistricu U periodu od 2018. do 2020. godine niej podneta nijedna prekršajna niti krivična prijava protiv investitora i izvoođača radova zbog gradnje bez građevinske dozvole ili bez pribavljenog odobrenja za gradnju.DRI je u potupku revizije utvrdio da nije u dovoljnoj meri uspostavljena koordinacija između opštine i upravljača nacionalnih parkova (javnih preduzeća NP Tara i NP Đerdap). Urbanizacija područja nacionalnih parkova je jedan od najvećih izazova za očuvanje prirodnih resursa i biodiverziteta, piše u izveštaju.Tokom poslednjih godina naselja se sve više šire, a i pored postojanja planova, objekti se grade i van zona koje su za to predviđene.

Izdanja

Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.
Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.
Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.
Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.
Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.
Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.
Broj 117, Januar 2025.

Broj 117

Januar 2025.