Broj 114, Oktobar 2024.
Broj 114, Oktobar 2024. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
Pretplata 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

Krediti za kupovinu i opremanje stana po istoj ceni

Kako bi mladim bračnim parovima pomogla da sebi obezbede stan ali i da od njega naprave svoj dom, Crédit Agricole banka kreirala je posebnu ponudu stambenog kredita uz koji odobrava i keš kredit za opremanje stana uz istu nominalnu kamatnu stopu. Dodatnu podršku predstavlja i poseban popust od 20% za opremanje stana koji je Banka svojim klijentima obezbedila zahvaljujući partnerstvu sa Tehnomanijom.Dom nije samo stan. Zato ni stambeni kredit Crédit Agricole banke nije samo to. Kupovina stana predstavlja samo prvi korak u stvaranju doma, a kako bi porodicama olakšala da što pre izgrade svoj dom iz snova, Banka im odobrava dodatni keš kredit za opremanje stana po istoj nominalnoj kamatnoj stopi i to u visini od 10% od vrednoisti stambenog kredita. Primer može biti stambeni kredit od 40.000 EUR, gde je NKS 2,69% i rata 183 Eur, uz koji je moguće dobiti keš kredit do 4.000 Eur u dinarskoj protivvrednosti, gde je takođe NKS 2,69% a rata 13.613 RSD. Uz to, kako bi podržali porodice, Banka je omogućila da jedan partner bude nosilac stambenog, a drugi keš kredita za opremanje stana.Za klijente kojima nije potreban dodatni keš kredit ali im znači rasterećenje finansija u prvom peridu, odnosno tokom opremanja stana, Banka je obezbedila grejs period u otplati stambenog kredita bez obračunavanja kamate tokom tog perioda. To praktično znači da se isplata sredstava realizuje odmah dok klijent sa otplatom obaveza počinje tek u martu 2021.Bilo za koju od navedenih opcija da se klijenti odluče, kao dodatni vid podrške Banka im obezbeđuje 20% popusta na maloprodajne cene svih artikala u Tehnomaniji kako bi svoj stan mogli da opreme kao što su oduvek sanjali.

Srbija

EBRD: Oporavak Srbije u 2021. biće manje nego što se predviđalo

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) procenjuje da će bruto domaći proizvod Srbije tokom tekuće godine pasti za 3,5 odsto, a da će u 2021. godini beležiti rast od oko 3 procenta. Na rast bi dodatno negativno uticalo ako bi Srbija ili njeni ključni trgovinski ponovo počeli da primenjuju strože mere fizičkog distanciranja, navodi se u poslednjim Regionalnim ekonomskim izgledima koje je objavila finansijska institucija.EBRD je umanjila svoje projekcije i sada predviđa sveukupno smanjenje rastućih ekonomija od 3,9 procenata ove godine, a povratak rastu i skok od 3,6 odsto naredne godine.U prethodnim prognozama objavljenim u maju EBRD je tokom 2020. godine očekivala prosečan pad od 3,5 procenta i snažniji oporavak od 4,8 odsto u narednoj godini."Rast BDP-a Srbije je bio snažan u prvom kvartalu 2020. godine, na nivou od 5 odsto na godišnjem nivou, vođen rastom potrošnje, državnim rashodima i investicijama. Istovremeno, rast izvoza se ublažio na 3,1 odsto na godišnjem nivou, što je najsporija kvartalna stopa od 2014. godine", navodi se u analizi.Sa druge strane, u drugom kvartalu 2020. godine zabeležen je pad ekonomske aktivnosti od 6,5 procenata na godišnjem nivou usled strogih mera (protiv koronavirusa), dovodeći ukupan rast u prvoj polovini 2020. godine do negativnih 0,9 odsto na godišnjem nivou."Uticaj COVID-19 je manje ozbiljan nego u nekim (sličnim ekonomijama), delom zbog visokog doprinosa osnovnih proizvoda ukupnoj proizvodnji. Strane direktne investicije i doznake radnika u prvoj polovini godine opale su za oko četvrtinu na godišnjem nivou. Inflatorni pritisci i dalje su prigušeni, pri čemu je stopa inflacije u prvih sedam meseci 2020. u proseku iznosila 1,5 odsto na godišnjem nivou", dodaje EBRD.Navodi se i da je Narodna banka Srbije, pored drugih mera monetarne politike, intervenisala na deviznom tržištu neto prodajom od 1,4 milijarde evra u prvih sedam meseci 2020. godine, a da je kurs prema evru ostao stabilan."Vladine mere za borbu protiv efekata COVID-19 usredsredile su se uglavnom na očuvanje zaposlenosti i povećanje likvidnosti kompanija, ali su troškovi ovih mera doveli javni dug do 58 procenata BDP-a do sredine godine, oko pet procentnih poena više nego što je bio krajem 2019", zaključuje se u analizi.

Srbija

Ugostitelji žele da se prepolovi porez na hranu i piće

Ugostitelji okupljeni u Uniji poslodavaca Srbije traže da se PDV na hranu i piće sa dvadeset smanji na deset odsto, jer smatraju da je to jedan od načina da se sektor oporavi od pandemije, prenosi portal Kamatica.„U tom slučaju cene hrane i pića bi bile niže pet do deset odsto, što je jedan od načina da privučemo goste nižim cenama i tako ostvarimo malo veći promet, jer su pretpostavke da se promet smanjio od 50 do 70 odsto“, rekao je predsednik Sektora za turizam i ugostiteljstvo pri Uniji poslodavaca Srbije Stevan Rodić.Ugostitelji okupljeni u Uniji poslodavaca Srbije traže nastavak direktnih finansijskih podsticaja, zatim odlaganje plaćanja ekološke takse, umanjenje komunalnih troškova, zakupa javnih površina, što su neki od gradova i opština već učinili, ali ta pomoć treba da se nastavi.„Posebno ćemo biti istrajni da se prepolove obračuni i obaveze plaćanja GPRS-a, SOKOJ-a, OFPS-a, i da se ta mesečna obaveza drugačije obračunava, da ne bude više prema broju stolica i veličini lokala jer prostor uvek mora da bude veći u odnosu na to koliko garnitura za sedenje može stati“, istakao je Rodić. Prema rečima Rodića, poznato je i da u ugostiteljstvu ima manje radnika zbog njihovog odlaska za većom zaradom u inostranstvu, koju u sadašnjim uslovima poslodavci u toj grani privrede ne mogu da obezbede, pa vlasnici lokala smatraju da im taj put treba uskratiti dok traje pandemija.„Tražićemo od države da se međudržavni sporazumi o odlasku konobara, kuvara, recepcionara i drugih obustave dok traje pandemija“, naglasio je Rodić.Predstavnici Sektora za turizam i ugostiteljstvo pri Uniji poslodavaca Srbije održali su prošle sedmice sastanak i formirali radnu grupu čiji će zadatak biti da kroz institucije sistema ostvare navedene zahteve.

Srbija

Ugostitelji od danas u obavezi da goste prijavljuju preko eTurista

Svi nekategorisani ugostiteljski objekti od danas će biti u obavezi da prijave kako domaće tako i strane turiste ptuem centralnog informacionog sistema eTurista.Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija navodi da tu zakonsku obavezu imaju svi koji u objektima poput hostela, prenoćišta, konačišta, konaka, hotela, etno kuća, salaša, vila, kampova, kamping odmorišta... Dodatnu, elektronsku prijavu će morati da popune i ugostitelji koji pružaju smeštaj u nekategorisanim ugostiteljskim objektima za smeštaj nautičkog turizma, kao i lovnog turizma (lovački dom, lovačka kuća i lovačka koliba).Prijava se podnosi jedinici lokalne samouprave na čijoj teritoriji se objekat nalazi."Nepostupanje po napred navedenom ugostitelji, saglasno zakonu o ugostiteljstvu i zakonu o strancima, čine preršaj, o čemu će biti obaveštena Turistička inspekcija i Služba za strance Ministarstva unutrašnjih poslova", navodi se u saopštenju.Lokalne samouprave dužne su da vode evidenciju ugostitelja i ugostiteljskih objekata, koji usluge smeštaja pružaju u nekategorisanim ugostiteljskim objektima, kao i kategorisanim objektima domaće radinosti (kuća, apartman i soba) ili seoskog turističkog domaćinstva, i da ih unose u centralni informacioni sistem.Zakonom su zaprećene prekršajne kazne za neispunjenje ovih obaveza, tako da odgovornom licu u lokalnoj samoupravi preti novčana kazna od 50.000 do 100.000 dinara.Ministarstvo dodaje i da će od danas eTurista postaje jedini izvor podataka Republičkog zavoda za statistiku o ovom sektoru.

Srbija

Nectar širi zasade organske plantaže jabuka

Kompanija Nectar, lider u preradi voća i proizvodnji voćnih sokova u Srbiji i u regionu, zasadiće ove godine u Vladičinom Hanu, pored postojećih 45 hektara još 20 hektara organskih jabuka. Ovogodišnji prinos iznosiće do kraja godine oko 400 tona a kada u naredne dve godine bude pokriveno svih 114 hektara organskim zasadima, očekuje se da prinos dostigne i do 4.000 tona najboljih sorti organske jabuke. “Organske jabuke sa naših plantaža u Vladičinom Hanu najviše se koriste u proizvodnji Life 100% sokova koji su među prvima od Privredne komore Srbije dobili žig “čuvarkuća”, kao i dečije hrane Frutek. Ovako zaokružen sistem proizvodnje od domaće kvalitetne sirovine do finalnog proizvoda omogućava da dodata vrednost ostane u Srbiji, a Nectar je među prvima dobio žig za preko 15 svojih proizvoda. Ovo je samo još jedan veliki korak u dugogodišnjem opredeljenju kompanije da proizvodi zdrave proizvode sa dodatom vrednošću za svoje potrošače u Srbiji i širom sveta. Verujemo da će ovo uticati ne samo na razvoj organske proizvodnje u Srbiji, već i na razvoj ovog važnog dela naše zemlje” istakla je Mina Tadić, direktorka korporativnih komunikacija Nectar grupe.U opremu i sadnice uloženo je do sada 200 hiljada evra, a u naredne četiri godine biće investirano ukupno 500 hiljada evra. Cilj kompanije Nectar je da podstakne mlade poljoprivednike da se vrate na selo, da pomognu farmerima tako što će imati siguran otkup u Vladičinom Hanu i okolini gde se nalazi i Nectarova najveća fabrika za preradu voća i povrća u regionu. Ovim povodom, prilikom posete organskim plantažama ispred regionalne Privredne Komore Leskovac, direktor Goran Jović izjavio je da je kompanija Nectar sarađuje sa više od 500 farmera samo na području Vladičinog Hana, Leskovca, Crne Trave, Medveđe i Lebana,  a brojnim kooperantskim odnosima sa manjim proizvođačima i direktno omogućava zapošljavanje velikog broja ljudi i potpomaže razvoj voćarstva i celokupne privrede juga Srbije. “Kompanija Nectar je jedna od prvih kompanija koja je dobila žig “čuvarkuća”. Veoma je važno da se sve kompanije sa područja juga Srbije  uključe u ovu akciju jer će korist takve podrške za privredu Srbije, ali i sve građane, biti zaista velika”, izjavio je on.Od prve ovogodišnje berbe organskih jabuka, Nectar je sa Opštinom Vladičin Han organizovao da đaci prvaci u svim osnovnim školama u ovoj opštini dobiju na poklon zdravu užinu - organske jabuke. Tim povodom predsednik Opštine Vladičin Han, Goran Mladenović istakao je da “se Opština trudi da podrži ali i preduzme aktivnosti koje će doprineti razvoju lokalne zajednice i zdravog odrastanja naših najmlađih a sa Nectarom se razumemo u tim naporima od prvog dana“.

Srbija

Matijević (Udruženje turističkih agencija UTAS): Obustavili smo prodaju novih aranžmana

Turističke agencije trenutnu rade obustavu prodaje turističkih aranžmana,ali će dosad ugovorena putovanja i zamenski vaučeri biti realizovani, izjavila je za Novu ekonomiju Marija Matijević, predsednica udruženja turističkih agencija UTAS povodom najave da od sutra nijedna agencija neće imati licencu za organizovanje putovanja.Ona je potvrdila da su osiguravajuće kompanije izašle iz posla sa turističkim agencijema i da više ne žele da im izdaju garanacije od nesolventnosti zbog velikog rizika. Time 1.oktobra ističu polise koje su sklopljene početkom godine, a agencije bez garancija gube licence za organizatore putovanja. "To što mi nemamo garancije za nova putovanja ne znači da naši putnici koji imaju dosada ugovorena pitovanja, neće biti ispoštovani", ističe ona i dodaje da će agencije moći da obavljaju posredničke poslove i realizuju dosad ugovorena putovanja.  Agencije će moći da prodaju izlete po Srbiji, avio karte i autobuske karte, kao i hotele iz Srbije pod uslovom da imaju ugovor o poslovno tehničkoj saradnji.Prema njenim rečima, agencije ne mogu da ispune zakonske uslove za nastavak licence budući da je cela industrije kod banaka "na crnoj listi". "Ukoliko država, osiguravajuće kuće, agencije i banke ne pronađu adekvatno rešenje, nijedna turistička agencija u Srbiji od 1. oktobra neće moći da proda više nijedan aranžman", upozorava Marijević.Ona kaže da je agencijama izbrisano ustavno pravo na rad, a da trenutno nemaju ni sa kim da razgovaraju dok se ne formira Vlada Srbije."Mi ionako nemamo posla od marta, već smo na ivici egzistencije jer nikakvu sektorsku pomoć nismo dobili za razliku od kolega iz hotelijerstva", dodaje ona. 

Srbija

Ukupan prevoz putnika i robe smanjen zbog korone, telefonija beleži rast

Broj prevezenih putnika u prvih šest meseci 2020. godine je na međugodišnjem nivou manji za 43 odsto, pri čemu je prevoz putnika u unutrašnjem saobraćaju manji za oko 42 odsto a u međunarodnom za preko 56,4 procenata, saopštio je Republički zavod za statistiku (RZS).Najveći pad zabeležen je u vazdušnom saobraćaju, koji je manji za 57,3 odsto, dok je prevoz u drumskom saobraćaju manji za oko 42,3 procenata.Sa druge strane, količina robe prevezene u prvom polugodištu 2020. godine, u poređenju sa istim periodom prethodne lane, beleži rast od 1,2 odsto.Vazdušni, rečni i železnički saobraćaj beleže pad u količini prevezene robe, dok cevovodni i drumski saobraćaj beleže rast.Porast u količini prevezene robe u drumskom saobraćaju je usled činjenice da je povećan obuhvat posmatranih izveštajnih jedinica.Prevoz putnika u drumskom saobraćaju je manji nego u prvom polugodištu prošle godine, uz pad obima rada od tačno 40 odsto, dok je prevoz robe kamionima uvećan za 6,2 odsto. Vazdušni saobraćaj beleži pad kad je reč o prevozu putnika. Broj prevezenih putnika u vazdušnom saobraćaju manji je za 57,3%, a ostvareni putnički kilometri manji su za 56,6%. Prevoz robe iskazuje pad u količinama prevezene robe od 29,8%, a u obimu rada, posmatrano u tkm, zabeležen je rast od 1%.Transport nafte cevovodima veći je na međugodišnjem nivou ta petinu u količini prevezene nafte, dok je transport prirodnog gasa manji je za oko tri procenta.Granični promet drumskih putničkih vozila u prvom polugodištu 2020. godine, u ulazu, manji je za 45,7 odsto u odnosu na isti period 2019. godine.Broja vozila domaćih registracija koja su prešlu granicu je prepolovljen, dok je od ukupnog broja vozila sa stranom registracijom koja su ušla u našu zemlju najviše bilo iz Nemačke i Mađarske.Klasične poštanske usluge su u prvom polugođu opale, pismonosnih pošiljki je bilo za 4,5 odsto manje, a kod paketskih pošiljki beleži se pad u odnosu na isti period prošle godine od 35,3 odsto.Usluge platnog prometa beleže pad od 23,9 odsto, usluge fiksne telefonije veće su za 4,7 odsto, a mobilne telefonije za 16,7 odsto.Ukupan broj zaposlenih u saobraćaju veći je za 0,3 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine."Međutim, treba imati u vidu činjenicu da je to delimično, i zbog povećanja broja posmatranih izveštajnih jedinica", navodi se u saopštenju.

Srbija

Mirjana Bogićević – novi predsednik Izvršnog odbora Sava neživotnog osiguranja

Nadzorni odbor Sava neživotnog osiguranja a.d.o. Beograd, 28.09.2020. godine,  imenovao je za novog predsednika Izvršnog odbora Mirjanu Bogićević, dosadašnjeg člana Izvršnog odbora Društva.Mirjana Bogićević je u svojoj poslovnoj karijeri stekla bogato iskustvo u korporativnom upravljanju i rukovođenju na brojnim pozicijama u osiguranju uključujući i poziciju predsednika izvršnog odbora društva za osiguranje.Nosilac je međunarodnih profesionalnih zvanja ovlašćenog internog revizora i specijaliste za rizike stečenih kod globalne profesionalne organizacije The Institute of Internal Auditors, USA. Ima objavljene stručne radove iz oblasti korporativnog upravljanja, upravljanja rizikom i internih kontrola, a u istim oblastima je često angažovana kao edukator i predavač na domaćim i međunarodnim stručnim konferencijama.Kontinuitet uspešnog razvoja u skladu sa definisanom strategijom i vizijom biće i dalje u fokusu upravljanja Sava neživotnim osiguranjem od strane Izvršnog odbora Društva.Dugogodišnje profesionalno iskustvo i poslovna reputacija gospođe Bogićević, sada u kapacitetu predsednika Izvršnog odbora Sava neživotnog osiguranja, nas uveravaju da će Društvo nastaviti uspešno poslovanje sa postojećim i širenje poslovne saradnje sa novim partnerima, kreirati nove projekte i poslovne aranžmane zajedno sa timom od preko 350 zaposlenih.

Srbija

Saradnja univerziteta i privrede: Dva nova mastera iz oblasti video-igara

Vlada Srbije i Inicijativa „Digitalna Srbija“ predstavili su dva nova Master 4.0 programa za univerzitete u Beogradu, Kragujevcu i Nišu koji će povezati svet tehnologije i svet umetnosti.Kako se navodi u saopštenju, programi su nastali kroz blisku saradnju državnih univerziteta u Beogradu i Kragujevcu sa jedne i više od deset kompanija sa druge strane.Programi će biti veoma važni za domaće industrije video-igara koju je globalna organizacija Startup Genome iz San Franciska po drugi put izdvojila kao jedan od dva podsektora domaće digitalne industrije sa najvećim potencijalom.„Cilj je bio da otvorimo naše visokoškolske ustanove za saradnju sa privredom, predavačima iz inostranstva i stranim fakultetima i univezitetima koji su vodeći u svojim oblastima. Tim partnerstvima, koja nisu bila uobičajena za naše visoko školstvo, hteli smo da stvorimo jednu dodatnu vrednost“, izjavila je predsednica Vlade Srbije, Ana Brnabić.Na ideju i predlog Inicijative „Digitalna Srbija“, Ministarstvo prosvete je raspisalo Javni poziv za multidisciplinarne master programe koji bi povezali tehničke, prirodno-matematičke i umetničke fakultete, sa kompanijama.Sredstva za realizaciju dobili su beogradski Univerzitet umetnosti u saradnji sa Matematičkim fakultetom, odnosno fakulteti Univerziteta u Kragujevcu.„Univerzitet umetnosti je nešto što se širi i što će imati neku novu dimenziju kroz saradnju sa drugim univerzitetima, u ovom slučaju sa Matematičkim fakultetom Univerziteta u Beogradu, a slično je i sa grupom fakulteta Univerziteta u Kragujevcu“, kaže ministar prosvete Mladen Šarčević. Šarčević je podsetio i da je od ove u gimnazijama, u četiri grada Beogradu, Kragujevcu, Kruševcu i Novom Sadu uveden novi smer za scensku i audio-vizuelnu umetnost.„U Inicijativi „Digitalna Srbija“ imamo više od 30 kompanija koje ne rade samo u IT sektoru, tu su i banke, konsultantske i farmaceutske kuće, marketinške agencije. Svi mi mislimo da je ovaj Master 4.0 program važan za celu ekonomiju zato što je ovo izuzetno jaka industrija, vredna kao filmska i muzička zajedno, ali i zato što je Srbija jaka u gejmingu“, rekao je predstavnik Inicijative „Digitalna Srbija“ Nebojša Bjelotomić.Bjelotomić je dodao da će među 45 predmeta na ova dva programa biti oni iz oblasti digitalne umetnosti, narativnih tehnika, razvoja igara, interaktivnog računarstva, ali i poslovnih veština.Osim njih, studenti će biti u prilici da biraju predmete iz sfere osnovnog i naprednog programiranja, muzike i zvuka.

Srbija

Građani počinju da tuže ugostitelje u Evropi zbog propalih aranžmana

Više desetina građana tužiće hotelijere u većim evropskim gradovima, pošto im još uvek nije vraćen novac od unapred plaćenog smeštaja, koji su rezervisali pre početka pandemije, pišu Večernje Novosti.Pandemija i zatvaranje granica sprečilo je mnoge građane da otputuju na željene destinacije, a nakon više bezuspešnih pokušaja komunikacije sa vlasnicima apartmana i soba, odlučili su se da pomoć potraže putem suda i već su angažovali advokate.Kako saznaju Večernje Novosti, advokatima širom Srbije poslednjih dana javljaju se ljudi kojima novac još uvek nije vraćen. Da naplate svoja potraživanja, ističu advokati, moguće je, ali je taj put, po njihovoj oceni, veoma težak.„U svakom od ovih slučajeva je neophodno potražiti pravnu pomoć kod advokata iz određene države. Građani treba da pribave dokaz da su smeštaj platili, naravno, potrebno je da imaju i akt po kom je izlazak ili ulazak u određenu državu bio onemogućen. Nakon davanja punomoćja advokatu, klijent ne mora da odlazi na ročišta u inostranstvo“, objasnio je beogradski advokat Nemanja Injac. „Mi klijente upućujemo na svoje inostrane kolege koje poznajemo, a građani se o advokatima u inostranstvu mogu informisati i u Advokatskim komorama pograničnih gradova Srbije. Treba naglasiti da je za rešavanje ovakvih sporova nadležan isključivo sud one države u kojoj se nepokretnost nalazi, isto važi i za pravo koje se primenjuje“, dodao je on.Određene zemlje, poput Grčke donele su posebne propise kojima omogućavaju hotelijerima, vlasnicima privatnih kuća i ostalih vrsta smeštaja da primljeni novac ne moraju da vrate do 2022. godine, ukoliko se do tada usluga smeštaja ne iskoristi.Grčka neće otvoriti granice za naše građane do 15. oktobra. Nije sigurno da li će i posle tog datuma, Srbima biti dozvoljen ulazak na njihovu teritoriju.

Srbija

Reagovanja na tekst „Kako je država ukinula ograničenu odgovornost DOO“

Nova ekonomija prenela je iz štampanog izdanja tekst Kako je država ukinula ograničenu odgovornost DOO. Autor teksta, Bogdan Petrović, navodi da su vlasnici firmi-mrtvaca koje su prinudno likvidirane, početkom ove godine počeli su da dobijaju pretnje-opomene od strane beogradskog pravobranilaštva za dugove prema gradu (neplaćene zakupnine, lokalne takse i sl), a pojedini su i utuženi od strane poverilaca.  To je, kako je napisao, omogućila država izmenama zakona tako što je uvela neograničenu ličnu odgovornost osnivača, ako se društvo ugasi prinudnom likvidacijom.Time je, smatra autor teksta, srušen osnovni postulat kod društava kapitala (d.o.o, a.d.) a to je ograničena odgovornost osnivača. Takva odredba ima puno smisla jer omogućava da se slobodno pokreću nove poslovne inicijative, bez rizika da se ugrozi lična imovina (i egzistencija) osnivača. Povodom ovog teksta stiglo je više komentara. Jedan od njih kaže da se porez mora plati i da ne treba kukati nad sudbinom vlasnika firmi koji moraju izmiriti obaveze. "Neplaćanje poreza je postala vrlina.Tužno je kad se pogleda koje su to obaveze neizmirene.. Na kraju savetujem da napisete kolumnu o hiljadama skupocenih automobila koja krstare našim gradovima, čiji vlasnici ne mogu da dokažu poreklo novca a imaju firme koje su prinudno  likvidirane", kaže Ivan u svom komentaru na ovaj tekst.Autor teksta, Bogdan Petrović, za portal Nova ekonomija ocenjuje da autor komentara nije razumeo suštinu kolumne. Dugovi (i prema državi i prema privatnim poveriocima) moraju se naplaćivati svim zakonskim sredstvima, kojih ima dosta, i ne sme se urušavati princip ograničene odgovornosti retroaktivno sa nakaradnim odredbama pomenutog zakona, ocenjuje on."U tekstu se ni u jednom trenutku ne stimuliše neplaćanje poreza. Ono je inače sankcionisano i u krivičnom zakonu (za veće iznose) a i kao prekršaj, tako da odgovorna lica u firmama (da država radi svoj posao) imaju i ličnu odgovornost potpuno nevezanu sa likvidnošću firme. Da ne govorimo o tome kako Poreska uprava ima prioritet naplate (ne mora da pokreće postupak preko suda, uz klauzulu da žalba na rešenje ne odlaže izvršenje, što nema nijedan poverilac)", ocenjuje on.Kako kaže, nije u pitanju isključivo Poreska uprava, pošto firme mogu biti dužne (i jesu) i privatnim poveriocima, koji isto tako dobijaju mogućnost naplate od osnivača firme ako dođe do postupka prinudne likvidacije. Pored toga, tu je i apsurd da ako vlasnik firme sam pokrene stečaj (ali za to mora da plati taksu sudu) ne snosi nikakvu ličnu odgovornost, a da će imati ličnu odgovornost ako dve godine nije predao završni račun. "Zašto ako doo ima 5 vlasnika sa po 20% udela, oni ne odgovaraju a odgovaraju ličnom imovinom 2 vlasnika sa 50% udela. Dakle, firma može napraviti milione evra, vlasnik npr. „opere milione“ i sam pokrene stečaj i ne ogovara za te dugove, a vlasnik koji 2 godine ne preda završni račun odgovara!", kaže Petrović.Petrović smatra da se od ovakvog načina „naplate“, neće ovajditi realno niko, a napravljena je ogromna šteta jer je urušena pravna sigurnost, sa odredbama koje ne postoje ni u jednom pravnom poretku. "Ograničena odgovornost, kao što sama reč kaže, mora biti ograničena", zaključuje on na kraju. 

Srbija

Wizz Air obnavlja letove od Srbije do Kipra

Niskotarifna avio-kompanija Wizz Air saopštila je da će prvi let iz Beograda za Larnaku biti 18. oktobra, a državljani Srbije moraće da imaju negativan PCR test.Kako se dodaje, najava novih letova usledila je posle odluke kiparskih vlasti da Srbiju premeste sa C na B listu zemalja, čime je državljanima Srbije dozvoljeno da uđu na ovo ostrvo sa negativnim PCR testom koji nije stariji od 72 sata.Letovi će se obavljati dva puta nedeljno, sredom i nedeljom.U okviru novih protokola za bezbednost, kabinsko osoblje i putnici su u obavezi da nose maske tokom celog leta, a od kabinskog osoblja se zahteva i da nosi rukavice.Putnicima bez maske nije dozvoljeno da se ukrcaju, ali je moguće kupitinovu masku u avionu u okviru sanitarne opreme.WIZZ AIR ŠIRI OPERACIJE U SRBIJI, NAJAVLJUJE MODERNIZACIJU FLOTEWIZZ AIR UVODI INTERAKTIVNU MAPU ZA PLANIRANJE PUTOVANJA

Srbija

Arandarenko: Ponovio bih 100 evra, ali ne za penzionere

Ne vidim da se išta radi na tome da se pomogne onima koji su najgore prošli u ovoj krizi. Oni nisu lako vidljivi, država bi trebalo da se potrudi da ih nađe. A drugi način je da se ponove ona davanja od 100 evra, ali ne za penzionere, ocenio je za Novu ekonomiju profesor Ekonomskom fakulteta u Beogradu, Mihail Arandarenko.Kako je rekao, iako je i on na početku bio protiv te mere jer je novac dat svima i onima kojima ne treba, ta mera je, ističe on, jako uticala na smanjene nejednakosti i siromaštva u Srbiji.Podsećamo, za isplatu pomoći od 100 evra svima koji su se prijavili, Vlada je potrošila 600 miliona evra, što su ekonomisti kritikovali kao meru bez efekta. "Meni se ta mera (100 evra) uslovno dopala jer pokazuje snagu osnovnog dohotka u ovakvim situacijama. Naše vlasti, naravno, nisu imale svest o tome, mislili su da će tako da povećaju tražnju", kaže  on i dodaje da je mera pomogla da se nadoknadi gubitak koji je imalo mnogo ljudi. "Ja lično ne bih imao ništa protiv da se ponovi 100 evra, ali deci, ne penzionerima". Fiskalni savet: 100 evra - nepovratna greška On ocenjuje da ga aktuelna situacija sa povećanjem penzija podseća na 2009. godinu."Sad su podigli penzije, što veoma liči na 2009. godinu kad su dobili povećanje, a dobili su još jedno vanredno. Sad opet to rade u istoj situaciji", kaže profesor Arandarenko.On raniju jednokratnu pomoć penzionerima od 4.000 dinara označava kao "nepotrebnu i razbacivanje". "Bolje da su deci dali pare. Da su dali deci, siromaštvo dece bi palo jer je siromaštvo veće među decom nego penzionerima. Deca su boljka i u normalnim okolnostima", kaže on.Poredeći ovu krizu sa 2009., on kaže da je sve slično, čak se i balon cena nekretnina ne smiruje. "Ova zima će biti gora nego 2009. godine i vlasti bi morale da misle o kategorijama stanovništa koje su dosad nekako preživele", navodi on i dodaje da su druge zemlje  tu napravile pomak u odnosu na nas jer su nadoknadile minus kategorijama stanovništva koje su imale veliki gubitak zbog pandemije. Neke zemlje  su isplaćivale dvostruki iznosi socijalne pomoći, oni koji su otpušteni njima je odbravana pomoć za nezaposlene ili jednokratna pomoć bez obzira što nemaju pravo na to. Međutim, Srbija je pre dve godine smanjila naknadne za nezaposlenost. Ona više nije 80 odsto minimalne bruto plate, nego je sada oko 67 odsto, navodi on. "Oni koji sada dobijaju naknadu za nezaposlenost ne dobijaju bogzna šta. A najveći broj nezaposlenih (prethodno radili na ugovor o delu ili PP poslove) nema pravo na naknadu, dok su u drugim zemljama dobili naknadu".On podseća i na građane koji su radili u u inostranstvu, njih oko 150.000, koji su se vratili jer su bili u inostranstvu na crno, i na nekim slabim ugovorima. "Ima onih koji su navikli da organizuju svoj život oko tromesečnih ili šestomesečnih mesečnih poslova u Nemačkoj, Crnoj Gori, Hrvatskoj. A sad to nema", kaže Arandarenko i dodaje da ima načina da se oni registruju tako što bi dokazali da su imali dozvolu boravka  za vreme pandemije u nekoj od stranih zemalja. 

Izdanja

Broj 113, Septembar 2024.

Broj 113

Septembar 2024.
Broj 112, Jul 2024.

Broj 112

Jul 2024.
Broj 111, Jun 2024.

Broj 111

Jun 2024.
Broj 110, Maj 2024.

Broj 110

Maj 2024.
Broj 109, April 2024.

Broj 109

April 2024.
Broj 108, Mart 2024.

Broj 108

Mart 2024.
Broj 107, Januar 2024.

Broj 107

Januar 2024.
Broj 106, Decembar 2023.

Broj 106

Decembar 2023.
Broj 105, Novembar 2023.

Broj 105

Novembar 2023.