Broj 126, Decembar 2025.
Broj 126, Decembar 2025. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

Mladi u Srbiji su depresivni, ali ne traže pomoć

Krovna organizacija mladih Srbije (KOMS) i Institut za socijalnu medicinu Medicinskog fakulteta u Beogradu objavilo je istraživanje na temu psihičkog i telesnog zdravlja mladih. Prošla i ova godina, bile su teške i za mlade ljude, a istraživanje u kome je učestvovalo preko hiljadu ispitanika, predstavlja sveobuhvatnu procenu zdravlja mladih, kažu autori ovog istraživanja. Visok nivo stresa doživelo je 22,4 procenata mladih, dok stres nije osetilo 30,7 procenata. Isto istraživanje pokazuje da je skoro 70 procenata mladih pod stresom, umereno ili konstantno. Čak 65 procenata mladih osetilo je u proteklom periodu neki vid depresije. Ipak, čak 42 procenta ispitanika smatra da im usluge psihologa ili psihoterapeuta nije potrebno.Više od trećine mladih smatra da mu je pomoć stručnjaka bila neophodna, ali je nisu potražili. Svega 18 posto njih je potražilo pomoć i to o svom trošku.Zabrinjavajući podatak iz ovog istraživanja je i taj što čak 44% mladih ne zna kome da se obrati radi dobijanja pomoći kada oseti psihičke probleme. Skoro polovina mladih, 46 procenata, smatra da im je porodica emocionalna podrška, dok više od petine ispitanika kaže da u porodici ne može da razgovara o emocionalnim problemima. U istraživanjima je učestvovalo 1022 ispitanika uzrasta između 15 i 29 godina.Depresija, anksioznost i značaj terapijeSrbiji preti crveni mentalni alarm

Srbija

Deco, meri, a nije hladan

Tamara Papić, Ivan Soldatović i Vladimir Jeftović, startap Baby FMNa globalnu zdravstvenu krizu mnoge tehnološke kompanije širom sveta odgovorile su razvojem inovativnih proizvoda u zdravstvu. Jedna od njih je startap firma iz Srbije  Baby FM, koja planira uskoro da plasira  na domaće tržište senzor uz pomoć kojeg se kontinuirano može meriti temperatura bebama i deci. Inovativni sistem sastoji se od uređaja koji se nalazi u pamučnoj traci prislonjenoj na telo i aplikacije uz pomoć koje će se pratiti i doziranje lekova. Baby FM omogućava praćenje i nadzor temperature u kontinuitetu, doziranje terapije koja se daje, sistem alarma i obaveštenja, video i „chat“ konsultacije roditelja sa lekarima, kaže za Novu ekonomiju Tamara Papić iz startap firme Baby FM, koja je doktorirala senzorske tehnologije na Međunarodnoj postdiplomskoj školi Jožef Stefan u Ljubljani. “Roditelji će preko aplikacije brže moći da komuniciraju sa lekarima i moći će da im dostave izveštaj o temperaturi na kojem je upisano i koji su lekovi dati. Baby FM namenjen je bebama i deci do šest godina”, kaže Ivan Soldatović iz firme Baby FM, lekar i biostatističar. Vladimir Jeftović, inženjer i programer, takođe, jedan od osnivača ove firme kaže da se aplikacija jednostavno koristi i da imaju u planu saradnju sa privatnim klinikama i farmaceutskim kompanijama. Za razvoj tog inovativnog proizvoda dobili su finansijsku podršku mnogih programa za tehnološke inovacije i pobedili su na drugom lokalnom takmičenju ImagineIF Srbija u decembru 2020. godine, koje je održano uz podršku Innovation Forum Cambridge. Koliko dugo ste radili na razvoju ove inovacije, u kojoj je fazi inovacija i da li ste radili uz konsultacije sa pedijatrima, kakvo je njihovo mišljenje? Tamara: Senzor se koristi za merenje telesne temperature i osim senzorskog praćenja razvili smo aplikaciju koja može da služi kao podsetnik roditeljima za davanje sledeće doze leka. Kad se svi podaci učitaju dobija se jedan grafikon koji meri i efekat leka na temperaturnu promenu. Prototip je trenutno u završnoj fazi pred izlazak na tržište, što znači da se klinički testira prvo na odraslima i na grupi dece. Nakon završenog kliničkog ispitivanja moći ćemo da prodajemo proizvod na domaćem tržištu. Nama je veoma važno da smo dobili potvrdu od eminentnih pedijatara u Srbiji, da je ovaj sistem izuzetno koristan i važan, razgovarali smo sa lekarima u Tiršovoj i u Institutu za majku i dete. Koji su potrebni sertifikati za izlazak na tržište jednog inovativnog proizvoda u oblasti zdravstva?Tamara: Naš cilj je da sledeće godine završimo sertifikaciju za CE znak i osim domaćeg da izađemo na evropsko tržište. Naravno, želimo da poslujemo u Americi koja je za našu firmu jedno od ključnih tržišta. Od tržišta Evrope u fokusu nam je Velika Britanija i Nemačka. Za američko tržište potreban je FDA standard, ali postoji mogućnost da možemo i nastupiti na tržištu Amerike kao elektronski uređaj i onda nam nije neophodna sertifikacija.Senzor je u kontaktu se kožom, koji je sertifikat potreban u Srbiji, šta je potvrda roditeljima da je proizvod bezbedan i da nema štetnih uticaja na zdravlje?Ivan: Sertifikat koji je potreban u Srbiji izdaje Agencija za lekove i medicinska sredstva (ALMS) koji je potvrda da je neki medicinski uređaj siguran i efikasan. Kad dobijemo ALMS sertifikat onda možemo da izađemo na domaće tržište. Pre toga, ALMS da bi dao potvrdu razmatra kompletnu dokumentaciju koju predajemo. Za evropsko tržište najvažnije je da dobijemo CE znak, dok neke zemlje možda budu zahtevale neki dodatni sertifikat. Pošto je senzor u kontaktu sa kožom, tehnologija je vrlo sigurna, uređaj se nalazi u pamučnoj traci sa antialergijskim dodatkom od srebrnih niti. Tamara: Procedura za dobijanje CE znaka je komplikovana, ali trenutno radimo kliničku studiju i rezultati tog ispitivanja su korak ka dobijanju CE znaka. Kako ocenjujete domaće tržište, čini se da ima zanimljivih ideja, ali kakav je inovacioni ambijent šta nedostaje u poređenju sa drugim zemljama?Vladimir: Situacija se svakako poboljšala i startap scena u Srbiji je prebolela dečje bolesti. U Srbiji postoji ogroman potencijal za razvoj inovacija, ali potrebno je bolje povezivanje sa vodećim svetskim trendovima i finansijskim fondovima. Smatram da je napredak izuzetno primetan, u poređenju sa periodom pre deset godina.  U čemu se ogleda taj napredak?Vladimir: Pre svega, ogleda se u zrelosti početničkih firmi, recimo, na startap sceni Srbiji 2013. godine više je bio primetan entuzijazam učesnika nego što je bilo uspešnih biznisa, doduše bilo je i onih koji su uspeli u tom periodu, ali većina je samo istraživala teren.  Početnicima u poslu nije imao ko da pomogne, dok su danas već dostupnija početna finansiranja, što je značajno u ranom razvoju startap firmi. Kakav je vaš biznis model, koliko inovacije u zdravstvu mogu biti profitabilne? Tamara: Finansijski plan radili smo u okviru programa Srbija inovira i već 2022. godine, naša kompanija može biti profitabilna. U planu nam je da prodamo 3.000 uređaja u 2022. i 2023. godini, potom da povećavamo prodaju na 10.000 proizvoda u Srbiji i regionu. I sa tom prodajom imali bismo promet veći od milion evra. Broj inovacija u svetu u oblasti zdravstva svakodnevno je sve veći, kakva vam je konkurencija na inostranim tržištima?Tamara: Nekoliko kompanija na američkom i kineskom tržištu proizvodi sličan senzor za merenje koji se lepi flasterom. Ali, u Evropi nema sličnih proizvoda.Ivan:  Pandemija je „okrenula“ ogromne finansije ka zdravstvu i trenutno se silne finansije ulažu u „healttech“, koji je procvetao i trenutno se u svetu mnogo firmi bavi razvojem rešenja u oblasti zdravstva. Naš cilj je i da smanjimo stres roditeljima koji su konstantno pod strahom da ne prespavaju noć kad je dete bolesno i kad počne da raste temperatura. Imam dvoje dece i znam koliko je naporno kad se noćima ne spava, tako smo došli na ideju da nađemo način da roditelji barem malo mirnije spavaju i da sistem nadzire temperaturne promene i da se uključi alarm kad skala raste.Kako izgleda proces od razvoja takve ideje do finalnog proizvoda?Tamara: Dve godine smo radili intenzivno, okupili smo se 2019. godine. I prijavili smo se za takmičenje ImagineIF, Srbija i pobedili u decembru 2020. godine. Taj program je podržao Innovation Forum Cambridge i u okviru tog programa radili smo sa mentorima i definisali razvojni put kompanije. Razvoj našeg inovativnog sistema podržan je i od drugih internacionalnih programa u kojima smo učestvovali. U 2021. godini, učestvovali smo u programu „Star tech“ (uz podršku kompanije Filip Morris, NALED-a i Vlada Srbije) i dobili grant od 25.000 dolara. Takođe, priključili smo se projektu Serbia Innovates program, zatim prošli smo program Raising Start za razvoj (2021) finansiran od strane Švajcarske Vlade i Naučno-tehnološkog parka Beograd. I nominovani smo za najbolji međunarodni IT projekat na omladinskom ruskom forumu o internet tehnologijama (YouthRIGF, Skolkovo u aprilu 2021. godine). U svakom od ovih internacionalnih programa učili smo kako da napravimo strategiju uz pomoć mentora iz industrije i njihovih sugestija radili smo na planu izlaska na tržište. Mentori su bili iz Austrije, Nemačke, trenutno radimo sa mentorom iz Velike Britanije.  Koliko ste uložili u razvoj ovog sistema?Tamara: Imamo iskustva u ovoj oblasti. Ivan je lekar i biostatističar sa više od 10 godina radnog iskustva u svim medicinskim oblastima, uključujući farmaceutsku industriju. Pored toga, magistar je biostatistike i doktor biostatistike i endokrinologije. Učestvovao je u više od 1.000 različitih istraživačkih projekata u različitim medicinskim oblastima. Takođe, on ima iskustva u podučavanju medicinske statistike i praktičnoj upotrebi statističkog softvera u različitim medicinskim problemima. Vladimir je inženjer i programer softverskih arhitektura i rešenja sa uticajem na milione korisnika. Njegovo iskustvo uključuje Amazon, Deploy, AppYourService, CatEatFish. I moja doktorska disertacija je multidisciplinarno istraživanje u oblasti senzornih tehnologija. Tako da za samu tehnologiju nismo morali da izdvajamo novac u početku, zahvaljujući Vladimirovom iskustvu i Ivanovim kontaktima na Medicinskom fakultetu  i radu sa lekarima, kao i mojim aktivnostima na start up sceni. Sve smo programe za finansijsku podršku pronašli i prijavili se. Ukupno računajući i dva granta koja smo dobili u okviru tih programa uložili smo do sada oko 100.000 dolara. Ivan: Primena ovog sistema nadzora veoma je važna u klinikama sa kojima planiramo saradnju jer se trenutno temperaturne liste u bolnicama upisuju ručno. Samim time, uvođenje ovakvog sistema od velike je koristi i u kliničkim uslovima jer će lekari i medicinske sestre na jednom mestu pratiti temperaturu i doziranje terapije. Tamara: Naš biznis model je okrenut privatnim klinikama i bolnicama. Takođe, osmislili smo i dodatne mogućnosti na aplikaciji, „chat“ komunikaciju i video pozive sa pedijatrima zajedno sa drugom kompanijom koja već pruža ovakve usluge. I sa kojom planiramo da razvijemo integrativno rešenje, u slučajevima kad nije neophodno da roditelji sa decom idu do klinike.  

Srbija

NIS postao većinski vlasnik Petrohemije

Ministarstvo privrede NIS i HIP Petrohemija potpisali su danas Ugovor o strateškom partnerstvu. Ovim ugovorom vlasnički udeo NIS-a u Petrohemiji se povećao sa 20 na 90 odsto akcija uz dokapitalizacije od 150 miliona evra i izgradnje postrojenja za proizvodnju polipropilena kapaciteta od najmanje 140.000 tona godišnje u roku od šest godina.Strategija daljeg razvoja HIP Petrohemije zasnivaće se na modernizaciji osnovnih proizvodnih kapaciteta i izgradnji novih postrojenja, kao i obezbeđivanju dugoročno održivog poslovanja Petrohemije i jačanje njene konkurentnosti na tržištu.“Dobijanjem novog postrojenja, Petrohemija će imati priliku da poboljša svoje poslovne rezultate i potvrdi svoju poziciju kao jednog od najvećih izvoznika u Republici Srbiji. Sve to će doprineti unapređenju poslovne klime i daljem privrednom razvoju kako lokalne zajednice, tako i cele Republike,” kazala je Anđelka Atanasković, ministarka privrede Srbije.Većinski akcionar NIS-a je ruska kompanija „Gasprom njeft“ koja poseduje 56, odsto akcijskog kapitala, dok je oko 30 odsto u vlasništvu Republike Srbije. Ostatak pripada građanima, zaposlenima, bivšim zaposlenima i drugim manjinskim akcionarima.

Srbija

Broj umrlih u prvih 11 meseci porastao 26,5 odsto

U periodu januar-novembar 2021. godine broj umrlih u Srbiji porastao je za 26,5 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Prema podacima Republičkog zavoda za statistku broj umrlih u ovoj godini (januar-novembar) iznosio je 123.492 i u odnosu na isti period prethodne godine, kada je broj umrlih bio 97.633, beleži se rast od 25.859. Najveći broj umrlih u ovoj godini regsitrovan je u novembru (15.113) i oktobru (14.666).Broj živorođenih porastao 0,1 odstoBroj živorođenih u istom periodu ove godine (januar-novembar) iznosio je 56.648.U odnosu na isti period prethodne godine, kada je broj živorođenih iznosio 56.587, beleži se rast od 61 odnosno za 0,1 odsto.Republički zavod za statistiku navodi da su u saopštenju prikazani prethodni rezultati o živorođenim i umrlim nakon upisa činjenice rođenja i smrti u matične knjige rođenih i umrlih. Podaci su prikazani prema mesecu upisa u matične knjige rođenih i umrlih u 2020. i 2021. godini.

Srbija

EBRD kreditom od 15 miliona evra podržava unapređenje poljoprivrede

Kreditom od 15 miliona evra, Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) će finansirati izgradnju moderne infrastrukture za navodnjavanje u regionu Vojvodine, čime će poljoprivreda u ovom regionu biti otpornija na vremenske faktore. EBRD će ovime podržati napore Srbije da unapredi svoju poljoprivrednu infrastrukturu i učini je otpornijom na klimatske promene. Finansiranje će omogućiti uvođenje efikasne tehnologije za navodnjavanje iz akumulacionih jezera Borkovac i Pavlovac na Fruškoj gori, kao i snabdevanje vodom iz reke Save. Nova infrastruktura će omogućiti dopunsko navodnjavanje u špicu sušne sezone i obezbediti dovoljno vode za oko 3.500 hektara zemljišta u opštinama Ruma i Sremska Mitrovica."Izgradnja infrastrukture koja je otporna na vremenske faktore omogući će poljoprivrednicima u Vojvodini da bolje planiraju svoju proizvodnju i sa više sigurnosti. Bolji pristup uslugama navodnjavanja će im takođe omogućiti da povećaju očekivane prinose useva i prihode", izjavio je direktor sektora agrobiznisa za region Jugoistočne Evrope, EBRD Miljan ŽdraleU okviru projekta, EBRD će pomoći Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije da razvije program obuke o tehnologiji navodnjavanja za lokalne poljoprivrednike, sa fokusom na žene povoljprivrednike, u cilju povećanja njihovog potencijala za zapošljavanje i stvaranja novih poslovnih prilika za njih.Ovo je drugi kredit koji EBRD odobrava Srbiji za unapređenje poljoprivredne infrastrukture, nakon kredita od 15 miliona evra iz 2019. godine za projekat izgradnje sistema za navodnjavanje u Svilajncu i Negotinu, koji je planiran da se realizuje tokom 2022. godine.Investicija takođe podrazumeva i pripremu prve strategije navodnjavanja u Srbiji, koja ima za cilj da obezbedi održivo, efikasno navodnjavanje, zasnovano na potražnji za unapređenu i klimatski pametnu poljoprivredu. Nacionalna strategija, pripremljena za desetogodišnji period, biće dopunjena petogodišnjim akcionim planom i prioritetnim investicijama u navodnjavanje za period do 2030. godine, a formalno usvajanje Strategije navodnjavanja i Akcionog plana očekuje se do sredine 2022. godine.EBRD je vodeći institucionalni investitor u Srbiji. Banka je do danas uložila više od 6,9 milijardi evra u 296 projekata u zemlji. Fokus Banke u Srbiji je na razvoju privatnog sektora, unapređenju javnih komunalnih usluga i olakšavanju tranzicije zemlje ka zelenoj ekonomiji.

Srbija

U kom delu Beograda je najviše skočila cena kvadrata?

Cene nekretnina u Beogradu porasle su 10,25 odsto u proteklih godinu dana, cena kvadrata sada iznosi 1.947 evra, dok je u istom periodu prošle godine iznosila 1.766 evra, podaci su izveštaja portala mojanekretnina.rs.U Beogradu su porasle i cene izdavanja stanova, za 19,39 odsto, pokazuje izveštaj. Kada se radi o prodaji, najviše su porasle cene stanova na Savskom vencu i u Zemunu. U Obrenovcu je cena izdavanja stanova porasla za 31,92 odsto. Cena prodaje stanova u Beogradu u proteklih godinu dana porasla je za 9,84 odsto, pa cena po kvadratu sada iznosi 2.004,75 evra, dok je u istom periodu prošle godine iznosila 1.825,12 evra. Kada je u pitanju prodaja kuća u glavnom gradu, u proteklih godinu dana je došlo do porasta cena, te cena po kvadratu sada iznosi 918,29 evra dok je u istom periodu prošle godine iznosila 848,23 evra što predstavlja promenu od 8,26 odsto.U izveštaju su prikazani aktuelni podaci cena nekretnina u 2021. godini u odnosu na cene krajem 2020. godine.Izveštaj analzira cene nekretnina u celoj Srbiji i sastavljen na osnovu više od 1.400.000 oglasa za nekretnine objavljenih na različitim portalima u 2021. godini.Kada a se radi o prodaji, lokacije na kojima su najviše porasle cene stanova su: - Savski venac (+14,67%),- Zemun (+ 12,34 %),- Oberenovcac (+12,03 %),- Voždovcu (+11,09%),- Lazarevac (+10,95%)- Zvezdara (+10,88%)- Rakovica (+10,10%)- Čukarica(+9,39%)- Vračar (+8,37%)- Palilula (+8,24%)- Novom Beogradu(+7,83%),- Barajevu (+6,66%),- Starom gradu (+5,44%),- Grockoj (+3,08%).Cene su najviše porasle u Sarajevskoj ulici (+13,90%), na Sajmu (+13,42%), Beogradu na vodi (+8,98%), Dedinju (+10,64%), Humskoj (+3,54%), Slaviji (+2,61%), Senjaku (+1,92%).PORASLE I CENE IZDAVANJA Do porasta cena došlo je i kada je u pitanju izdavanje stanova u Beogradu. Cena izdavanja po kvadratu sada iznosi 8,89 evra dok je u istom periodu prošle godine iznosila 7,44 evra što predstavlja promenu od 19,39 odsto. Lokacije na kojima su najviše porasle cene izdavanja:- Obrenovac (+31,92 odsto),- Rakovica (+22,25%),- Vračar (+21,33%),- Zemun (+21,15%),- Savski venac (+20,93%),- Surčin (+20,27),- Ruzveltova (+15,61 odsto),- Grocka (+14,09%),- Zvezdara (+12,44%),- Stari grad (+12,43%). 

Srbija

Sprečena izgradnja još dve MHE u Arilju

Opština Arilje usvojila je primedbe koje su upućene zbog planova kojima je predviđeno da se na njenoj teritoriji grade nove mini hidroelektrane (MHE), saopštio je Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI). Opštinska Komisija za planove zaustavila je izgradnju tih objekata, iako se sa RERI-jevim sugestijama nije složio obrađivač planova za izgradnju MHE na teritoriji te opštine.Reka Moravica koja se nalazi na teritoriji Arilja pre nekoliko godina zainteresovala je nekoliko investitora koji su pokrenuli inicijative za preispitivanje lokacija za izgradnju novih MHE. Mogućnost izgradnje postrojenja kapaciteta preko 100kW na lokacijama koje nisu definisane Prostornim planom predviđena je isključivo izradom plana detaljne regulacije (PDR).Avgusta 2017. godine, na inicijativu investitora doneta odluka o izradi PDR-a za MHE Gradina (investitor Moravica Energy), a juna 2018, kao i odluka o izradi PDR-a za MHE Mirosaljci (investitor Energy Line D&M). Obe MHE su na reci Moravici.Sa oba PDR-a javnost je mogla da se upozna u martu 2019. godine. Međutim na predlog njhovih konačnih verzija javnost je mogla da reaguje tek između 9. avgusta i 10. septembra 2021. godine kada su ponovo izloženi na javni uvid, dodaje se u saopštenju.Na reci Moravici kod Arilja je kako se objašnjava završena je izgradnja MHE Brusnik za koju investitor, Brusnik Energy, trenutno pribavlja upotrebnu dozvolu. On je u martu ove godine prijavio završetak izgradnje tog objekta.Ko brani reke od MHE (VIDEO)Vlada Srbije zbog MHE predložila izmene Zakona o zaštiti prirodeVlasotince: Čemu zabrana MHE, kada se planira njihova izgradnja?Obrađivaču planova kojima su definisane lokacije za MHE u Arilju je kako se dodaje naloženo da postupi u skladu sa primedbama RERI-ja koje se odnose na: neadekvatni planski osnov, neusklađenost grafičkih priloga sa tekstom, nezakonitosti u vezi sa svrhom izdavanja uslova imaoca javnih ovlašćenja, nepotpunost izveštaja o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu i iznošenje zaključaka na nepravilno utvrđenim činjenicma.Nakon usvajanja RERI-jevih primedbi, obustavljeno je usvajanje planova za MHE, a nosiocu izrade plana naložena izrada novih nacrta koji će morati da ponovo prođu kroz postupak stručne kontrole."Pošto planski akti nisu upućeni u dalju proceduru usvajanja trenutno je otklonjen preduslov za izgradnju MHE na reci Moravici, iako će u narednih 60 dana nosilac izrade plana moći da iskoristi svoje zakonsko pravo da nadležnom organu dostavi nove nacrte koji će ponovo podlegati stručnoj kontroli", dodaje se u saopštenju.U Prostornom planu Opštine Arilje, kako se podseća, određene su lokacije za izgradnju 15 mini hidroelektrana (MHE), od kojih je samo jedna na reci Moravici.

Srbija

Budimko Savić (Leon papuče): Spojili smo anatomiju i modu

U poslovnoj 2021. godini, koja nije bila nimalo laka zbog nestabilne situacije na tržištu izazvane pandemijom, ostvarili smo dobre rezultate, kaže Budimko Savić, direktor šabačke kompanije Leon, koja je nedavno na Sajmu radne odeće i obuće u Rusiji ugovorila prodaju nove proizvodne linije na ruskom tržištu.Kompanija Leon iz Šapca koja proizvodi anatomsku i medicinsku obuću već desetak godina prisutna je na tržištu Rusije, gde se prodaje njihova linija anatomske obuće “Leon” i sa firmom Etalon iz Rusije dogovorili su prodaju nove linije “Leon Medikal”. “Uz pomoć Privredne komore Srbije, dogovorili smo saradnju na tržištu Rusije sa firmom Etalon, koja ima veoma dobre kanale prodaje na teritoriji Ruske Federacije. Leon Medikal namenjen je za profesionalnu upotrebu rada u apotekama, medicinskim ustanovama”, kaže Savić. Proizvodnja medicinske obuće je zahtevna i spora. Za novu liniju proizvodnje, kako on kaže, bilo je potrebno da se obezbede drugačiji materijali, posebni sunđeri i masažni gelovi.“Sve je to trebalo uklopiti u proizvodnom pogonu gde već postoji proizvodnja jedne vrste obuće”, kaže on. Pandemija je uticala i na nas, posebno na uvoz sirovina i izvoz robe. Obim proizvodnje se smanjio znatno u jednom periodu ali nakon nekoliko meseci od početka pandemije već smo stabilizovali proizvodnju kao i pre korona virusa.Od drvenih do modernih klompi“Naši modeli su namenjeni svima, sklopili smo anatomiju i modu. U ponudi imamo modnu obuću, anatomske papuče namenjene lekarima, farmaceutima, radnicima u fabrikama, pekarama. Namenjene su i za kućnu upotrebu, šetnje u slobodno vreme”, kaže direktor ove šabačke kompanije koja zapošljava 250 radnika.U 2022. godini očekuje bolje rezultate kompanije.“Zadovoljni smo poslovanjem ove godine, sledeće godine očekujemo još bolje poslovanje jer imao i novu kolekciju”, kaže on.Kao porodičan biznis Leon je počeo je 1999. godine da proizvodi drvene klompe i do danas je firma ostala u privatnom vlasništvu sa 100 odsto udela u kapitalu. Kompanija danas izvozi anatomski oblikovanu obuću u 16 zemalja širom Evrope. 

Srbija

Svaki peti radnik u Srbiji ne veruje sindikatima

Prema rezultatima najnovijeg istraživanja sindikata Nezavisnost, svaki peti radnik u Srbiji uopšte ne veruje sindikatima. Kako se dodaje, na rang listi najvećih sindikalnih problema su neefikasan socijalni dijalog i slabo kolektivno pregovaranje. Kako se navodi u istraživanju, nesigurnost je glavno obeležje radnog i društvenog statusa većine radnika u Srbiji, pokazalo je pod nazivom "Ka novoj strategiji sindikata".Kako se dodaje, zabrinjava to što skoro svaki peti sindikalni rukovodilac ne zna kako da sindikati povrate poverenje radnika i građana. Među idejama za obnovu poverenja u sindikate najviše se podržava zastupanje prava zaposlenih kroz socijalni dijalog sa Vladom i poslodavcima i zastupanje prava zaposlenih kroz borbu za poštovanje kolektivnih ugovora. Socijalni dijalog i kolektivno pregovaranje su veoma važni sindikalni ciljevi, prema mišljenju tri petine ispitanih radnika. Većina radnika, preko 70 odsto njih naglašava važnost zaštite radničkih prava, zalaganja za dostojanstveni rad, većih plateam, boljih radnih uslova i za sigurnosti zaposlenja.Za manje od 30 odsto ispitanih sindikalnih funkcionera najvažnija sindikalna aktivnost je kolektivno pregovaranje, zalaganje za dostojanstveni rad i život, veće plate, za socijalni dijalog, radnička prava, bolje radne uslove i za sigurna radna mesta.I poslodavci i sindikati nezadovoljni najavljenim povećanjem minimalcaRadnici Gugla formirali prvi sindikat S druge strane, za sindikalne rukovodioce, najveći problemi su pasivni radnici koji su nezainteresovani za sindikate, loši međusindikalni odnosi i sindikalna nemoć.Gotovo trećina radnika (32 odsto) i polovina sindikalnih funkcionera (48 odsto) smatra da ne postoji spremnost vlade za učešće u socijalnom dijalogu. Da direktno učešće sindikata u političkoj sferi nije dobra ideja smatra polovina radnika i članova sindikata, kao i gotovo dve trećine sindikalnih rukovodilaca (64 odsto).Prema istraživanju agencije Ipsos iz septembra okoje je pokazalo da najveće poverenje ima sindikat Nezavisnost sa 16 odsto, u Asocijaciju slobodnih i nezavisnih sindikata poverenje ima 14 odsto ispitanika. Nešto niži procenat ispitanika iskazao je poverenje Savezu samostalnih sindikata (13,2 odsto), dok su na začelju bili Sloga (10,8 odsto) i Konfederacija sindikata (8,3 odsto).

Srbija

Vlada usvojila predlog da se roditeljski dodatak poveća na 300.000 dinara

Vlada Srbije usvojila je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom kojim se roditeljski dodatak povećava sa dosadašnjih 100.000 na 300.000 dinara.Dodatak će se isplaćivati jednokratno i odnosi se na prvo dete koje je rođeno 1. januara  2022. godine i kasnije.Druga nova mera populacione politike je novo pravo koje je definisano pod nazivom pravo na novčana sredstva za izgradnju, učešće u kupovini, odnosno kupovinu porodično-stambene zgrade ili stana po osnovu rođenja deteta, navodi se u saopštenju Vlade. Ovo pravo će moći da ostvari svaka majka za dete rođeno 1. januara 2022. godine i kasnije, pod uslovom da je državljanin Srbije, da ima prebivalište u Srbiji i da prvi put stiče u svojinu porodično-stambenu zgradu ili stan na teritoriji Srbije.Pravo može ostvariti i majka koja je strani državljanin i ima status stalno nastanjenog stranca, ako je dete rođeno na teritoriji Srbije i/ili je državljanin Srbije.Izuzetno, u slučaju smrti majke deteta,  pravo može ostvariti otac deteta.Premijerka nema šta da obeća roditeljimaVlada izdvaja 650 miliona za populacionu politikuNa sednici je usvojen i Zaključak o preporukama visokoškolskim ustanovama u vezi sa studentima koji su postali roditelji i sprečeni su da prate nastavu, izvršavaju predispitne obaveze i polažu ispite.Vlada je preporučila mere visokoškolskim ustanovama čiji je osnivač Srbija, a koje se odnose na uslove za upis u narednu godinu studija, broj i termine ispitnih rokova, postupak mirovanja prava i produžetka roka za završetak studija.

Srbija zdravstvo

Laboratorijski materijal nabavljan bez dovoljno konkurencije

Centralizovana nabavka reagenasa koju je sproveo Reoublički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO) za potrebe zdravstvenih ustanova nije bila dovoljno konkurentna, a pojedine reagensi su plaćeni više nego kada su ih ustanove kupovale samostalno, zaključci su izveštaja Državne revizorske institucije (DRI).Prilikom planiranja nabavke reagenasa RFZO nije u potpunosti istražio tržište i nije sproveo analize predviđene internom procedurom, što bi dovelo do veće ekonomičnosti, piše u izveštaju.Takođe, centralizovanom  ušteđeno je tako što je angažovane manje izvršilaca (nego da je svaka ustanova nabavaljala regense posebno), ali nije postignut dovoljan stepen konkurentonosti, navodi DRI.Cene formirane prema potrebama privatnih firmiPrilikom planiranja javne nabavke RFZO nije prikupio ni analizirao sve relevantne podatke zbog čega je za pojedine reagense dao procenjenu cenu koja je viša od onih po kojima su ih zdravtsvene ustanove samostalno nabavljale, navodi RFZO.RFZO je tražio od zdravstvenih ustanova podatke o tome koliko su plaćali reagense kada su ih sami kupovali, kao i koliko im je reagenasa potrebno za laboratorijske analize u narednih godinu dana.Za dostavljanje svih ovih podataka RFZO je dao rok od dva dana.Upravo je kratak rok bio jedan od razloga za to što su ustanove dostavile neuniformisane podatke (nisu sve ustanove davale cenu za istu količinu robe), a nisu ni sve ustanove dostavile podatke.Zbog toga RFZO nije ni koristio podatke koje su mu postavile ustanove kada su u pitanju cene već je Ovaj tender je drugi pokušaj RFZO-a da nabavi reagense za zdravstvene ustanove. I 2019. godine je raspisana centralizovana javna nabavka reagenasa, ali je ona obustavljena nakon što je udruženje "Pravni skener" podnelo zahtev za zaštitu prava zbog toga što je pristigao niz pitanja potencijalnih ponuđača koji su imali primedbe na tendersku dokumentaciju. Ršenjem Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki je u celini poništen tender. Tada je Republička komisija istakla da je suštinski problem javne nabavke bio što naručilac (RFZO) pre pokretanja postupka nije u potpunosti utvrdio sve potrebe zdravtsvenih ustanova.Vlada je u maju 2019. godine donela uredbu kojom je predviđeno da se nabavka reagenasa vrši putem postupka centralizovane javne nabavke. Do tada su zdravstvene  ustanove samostalno nabavljale reagense. DRI je u toku 2019, sprovela reviziju koja se ticala finansiranja laboratorijskog i sanitetskog materijala nakon koje je zaključio da ustanove reagense nabavljaju po značajno različitim cenama. Zbog toga je DRI dala preporuku RFZO-u da predloži izmenu uredbe tako da se i laboratorijski materijal nabavlja centralizovano.

Srbija

Beogradu 16 miliona evra za bolju energetsku efikasnost u javnim zgradama

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) i Evropska unija (EU) podržaće Beograd finansijskim paketom od 16 miliona evra za unapređenje energetske efikasnosti u četiri javne zgrade.Kredit EBRD od pet miliona evra i grant Evropske unije od 11 miliona evra omogućiće glavnom gradu Srbije da uvede tehnologije za uštedu energije u Gradskoj biblioteci, Hitnoj pomoći, Studentskoj poliklinici i Stacionaru. Poboljšanja energetske efikasnosti u četiri javne zgrade obuhvatiće toplotnu izolaciju, unapređenje sistema grejanja, ventilacije i hlađenja, kao i uvođenje energetski efikasne rasvete, navodi se u saopštenju EBRD-a. Direktor EBRD-a za Zapadni Balkan Mateo Kolanđeli rekao je da su zgrade među najvećim potoršačima energije i da je poboljšanje njihove efikasnosti od ključne važnosti za smanjenje računa za struju i ugljeničnog otiska.Sa druge strane, kako kaže, unapređenje energetske efikasnosti doprinosi i boljem kvalitetu vazduha i otvara prilike za poslove u oblasti zelene ekonomije. Investicija je deo programa EBRD-a "Zeleni gradovi", u koji je uključen i Beograd. Program podržava gradove u naporu da prepoznaju glavne ekološke izazove i investiraju u zelenu i održivu infrastrukturu. Beograd se pridružio programu 2019. godine, a 2021 usvojio je Akcioni plan za zeleni grad. Kao ključne aktivnosti koje bi mogle da pomognu da se smanje emisije gasova sa efektom staklene bašte, Grad je identifikovao renoviranje i poboljašanja energetske efikasnosti u javnim zgradama. 

Srbija

Rio Tinto odlučio da zastane sa projektom „Jadar“

Generalna direktorka firme Rio Sava Exploration, kćerke kompanije Rio Tinta, Vesna Prodanović izjavila je da ta kompanija planira da zastane sa projektom "Jadar" i da pozove na javni dijalog, prenosi Beta. Cilj je da se kako dodaje, svi stanovnici upoznaju sa svim aspektima projekta. Za razvoj Projekta 'Jadar' do sada uloženo 450 miliona dolara."Odluku grada Loznice o ukidanju Prostornog plana vidimo kao znak da je potrebno da se s nadležnim institucijama dodatno predstave određeni aspekti projekta. Smatramo da je otvoreni dijalog u interesu svih zainteresovanih strana, zajednice i kompanije, i naredni period posmatramo kao priliku da se razjasne sva sporna pitanja", navela je Prodanović.Ona je rekla da se projekat "Jadar" planira u predvidjenim zakonskim okvirima, ali da se neće preduzimati nijedan korak koji može dodatno da zabrine stanovnike. Dodaje da se projekat realizuje u skladu sa zakonskom regulativom Srbije i prema visokim standardima Evropske unije."Samo 'hladne glave' možemo da realno sagledamo sve tehničke, ekonomske, socijalne i ekološke aspekte 'Jadra'. Sve ovo se odvija u okviru regulative koja se odnosi, ne samo na sprovođenje samog projekta, već i na druge aspekte, uključujući i na zaštitu prava svih stranih investitora", istakla je Prodanović.Ona je dodala da je za dobijanje Studije procene uticaja na životnu sredinu neophodno odobrenje o eksploatacionom polju koje će potvrditi njegove koordinate."Ovo odobrenje ne daje eksploataciona prava, niti dozvolu za izgradnju objekata. Studija procene uticaja je regulatorni proces kojim rukovodi Vlada Srbije. Kao deo tog procesa, moramo pokazati na koji način ćemo maksimalno, u skladu sa zakonskim odrednicama, umanjiti uticaje na životnu sredinu", napominje predstavnica Rio Tinta.Šta sve znamo o projektu za iskopavanje litijuma u dolini Jadra? Prema njenim rečima, studija će biti na javnoj raspravi, dok će finalnu ocenu o projektu doneti nezavisno telo koje treba da formira Ministarstvo zaštite životne sredine. Prodanović je istakla da ne postoji potpisan dokument izmedju Srbije i Rio Tinta u vezi sa sprovođenjem projekta 'Jadar', a iz kog proizilaze obaveze za bilo koju stranu."Potpisan je samo Memorandum o razumevanju, neobavezujući dokument koji potvrdjuje da će strane potpisnice u dobroj volji i u zakonskim okvirima raditi zajedno na sprovodjenju projekta", kaže Prodanović.Odgovarajući na pitanje da li postoji dokument na osnovu kojeg bi država Srbija bila u obavezi da Rio Tintu plati odštetu ukoliko se ne dobije dozvola za otvaranje rudnika, Prodanović je rekla da se to reguliše međudržavnim sporazumom koji garantuje međunarodnd mehanizme zaštite investicija.Rio Tinto je ove godine saopštio da će u svoj projekat u Srbiji uložiti 2,4 milijarde američkih dolara. Ipak, zbog najave da će proizvoditi litijum u dolini reke Jadar, građani su širom Srbije u nekoliko navrata organizovali su blokade puteva."Poštujemo pravo da na javno izražavanje stavova, na demokratski pristup i različite poglede. 'Jadar' je grinfild projekat, podzemni rudnik u nerudarskom području Srbije, i ne čudi da su ljudi zabrinuti zbog uticaja i da žele sve informacije o rudniku", napominje Prodanović.Građani okoline Loznice koji se ne slažu sa ovom projektom često naglašavaju svoje negativno iskustvo u vezi sa zagađenjem koje su u tom području izazvali rudnici u Stolicama i Zajači.

Srbija

Novi Zakon o računovodstvu donosi izmene u finansijskom izveštavanju

Novim Zakonom o računovodstvu najavljen je novi model finansijskog izveštavanja. Zakon će se primenjivati počevši od finansijskih izveštaja za 2021. godinu.Neke od novina propisane zakonom su razdvajanje finansijskih izveštaja od dokumentacije i njihovo dostavljanje u novim, odvojenim rokovima, uvođenje novih izveštaja i napomena u skladu sa veličinom obveznika, dostavljanje dokumentacije samo za obveznike revizije i uvođenje novih dokumenata za određene grupe obveznika, uvođenje tzv. korigovanog finansijskog izveštaja koji mogu da dostavljaju obveznici revizije.Prvi rok za dostavljanje redovnih godišnjih finansijskih izveštaja za 2021. godinu je 31. mart 2022. godine.Direktor Agencije za privredne registre Milan Lučić podsetio je da privrednici već sedam godina dostavljaju svoje finansijske izveštaje elektronskim putem i izrazio očekivanje da će APR u idućoj godini primiti oko 300.000 izveštaja.Lučić je objasnio da će najkasnije do 30. septembra 2022. godine biti objavljeni svi ispravni, ali i neispravni finansijski izveštaji i dokumentacija, koju obveznici nisu ispravili u ostavljenom roku.Izveštaji će biti objavljeni na sajtu Agencije za privredne registre.S obzirom da se finansijski izveštaji dostavljaju isključivo elektronskim putem, zakonski zastupnici treba da provere ispravnost kvalifikovanog elektronskog sertifikata, kako bi na vreme obezbedili njegovu validnost.Pre puštanja u rad Posebnog informacionog sistema, Agencija sprovodi pripremne aktivnosti koje se odnose na utvrđivanje evidencije obveznika bez koje neće biti moguće dostavljanje finansijskih izveštaja i propisane dokumentacije.

Srbija

#StopPetardama, deca sa autizmom zbog njih imaju napade straha

Kako se bliže novogodišnji praznici, kao i svake godine, češće se čuju odjeci petardi. Malo ko zna da pored životinja pucnji smetaju deci i osobama sa smetnjama u razvoju, a naročito onima sa autizmom. Zbog toga je Biljana Nešič pokrenula akciju #StopPetardama, koja je izazvala veliku pažnju na društvenim mrežama.Biljana Nešić je majka trinaestogodišnjeg dečaka sa autizmom koji loše podnosi buku koje stvaraju petarde i ostala pirotehnika i ovu akciju je pokrenula prvenstveno iz ličnih razloga, ali i da bi osvestila druge ljude o lošem uticaju petardi na osobe sa smetnjama u razvoju."Došla sam na ideju da bi pomoću plakata koji bi bili lepljeni po ulazima zgrada, malo osvestila ljude da petarde jako loše deluju na neke ljude i decu u njihovom okruženju i komšiluku", kaže ona.Ona plakatama želi da apeluje na ljudsku empatiju i da se oni koji vide plakat zapitaju da li petarde možda smetaju ovom malom sa drugog sprata ili komšinici iz susednog ulaza i da ljudi koji prepoznaju bitnost te plakate dalje dele i lepe."Petarde deci sa autizmom, koja su hipersenzitivna na zvukove, i drugoj deci sa smetanjama, osim što zagorčavaju praznike, u velikoj meri otežavajui svakodnevni život. Kad god smo negde napolju ne znamo kada ćemo biti izloženi tom stresu, stres je za decu, a i za nas koji birinemo o njima", ističe Biljana Nešić.Akcija #StopPetardama se raširila širom Srbije, a na ulazima zgrada se mogu videti posteri sa porukama "Ne bacaj petarde", "Uživaj u proslavi praznika, ali dozvoli i meni da uživam".Biljana Nešič kaže kako nije očekivala ovoliki odziv i da su ljudi jako angažovano pristupili akciji, štampanju i lepljenju plakata.Ona dodaje da se na njenom tviter nalogu (@BJCalamity) mogu pronaći lokacije gde se posteri mogu fizički podići u Beogradu, Pančevu i Novom Sadu, kao i da su pojedinci i organizacije, mimo nje, počeli da lepe plakate u Pirotu, Smederevskoj Palanci, Kraljevu, Somboru, Sremskoj Mitrovici i Bačkoj Palanci."Uključile su se (u akciju) škole koje imaju učenike sa smetnjama u razvoju, oni su preko svoje mreže kontakata uključili i druge škole koje se bave decom u redovnoj nastavi. Ljudi koji rade u obrazovanju su svesni ovog problema i da petarde, osim što su jako opasne i nebezbedne, zaista nekome donose ogroman stres", izjavila je Biljana Nešić.Akciji se takođe pridružio i Delhaize Srbija, a plakati #StopPetardama mogu se naći u svim Maxi, Tempo i Shop&Go prodajnim objektima.

Srbija

Promena na čelu Er Srbije, odlazi Dankan Nejsmit

Dankan Nejsmit se povlači sa pozicije generalnog direktora Er Srbije, saopštila je danas ta avio-kompanija. Kako se navodi u kratkom saopštenju, Nejsmit je nakon četiri godine na toj poziciji doneo odluku da se povuče "iz ličnih razloga"On će, kako se navodi, karijeru nastaviti na novoj poziciji u drugoj avio-kompaniji. "Er Srbija, nacionalna avio-kompanija Republike Srbije, saopštila je da je Dankan Nejsmit, posle četiri godine na poziciji generalnog direktora, odlučio da se povuče iz ličnih razloga i da će karijeru nastaviti na novoj poziciji u drugoj avio-kompaniji", navodi se u saopštenju.

Srbija

Koliko ima frilensera u Srbiji i koliko zarađuju?

Srbija ima 162 "gig" radnika na 100.000 stanovnika. Od ukupnog broja digitalnih radnika 35,4 su žene, a 64,6 muškarci. U Srbiji je prosečna cena radnog sata "gig" radnika 18,6 dolara. Prema merenju iz avgusta 2021. godine, koje je objavio Centar za istraživanje javnih politika, tržište gig radnika u regionu, nakon snažne ekspanzije prethodnih godina, je u svojevrsnoj stagnaciji.Broj gig radnika je u blagom padu, jer se populacija registrovanih gig radnika smanjila za 2,15 odsto u odnosu na prethodno, februarsko merenje, navodi se na sajtu Gigmetar. Gigmetar prati trendove u gig zajednici u Srbiji i u zemljama u Jugoistočnoj Evropi: Mađarskoj, Rumuniji, Bugarskoj, Severnoj Makedoniji, Albaniji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj.Gigmetar je prvi instrument koji opisuje digitalnu geografiju Srbije i zemalja u regionu u odnosu na rod, zarade i profesije kojima se najčešće bave digitalni radniciSeverna Makedonija i dalje zauzima dominantnu poziciju kada se radi o broju "gig" radnika, 249 na 100.000 stanovnika, ili 87 više od Srbije koja je drugoplasirana. Prosečna uposlenost gig radnika, koja se definiše kao procenat gig radnika meren u odnosu na ukupnu populaciju koji je u trenutku merenja radilo na konkretnim projektima, bila je 17,9 odsto. Najveći procenat angažovanja je bio u Srbiji (23,8 odsto), dok je najmanji broj radno aktivnih u trenutku merenja bio angažovan u Albaniji-10,4 odsto. Zemlja sa najskupljom radnom snagom je i dalje Hrvatska (24,04 dolara po satu), dok je najjeftinija cena rada i dalje u Severnoj Makedoniji (16,05 dolara po satu). Srpski gig radnici i dalje dominiraju u oblasti multimedije i kreativnih usluga – najveći broj radnika je skoncentrisan u ovoj oblasti i imaju za 5,2 p.p. veći udeo nego što je to prosek regiona. Delimična prednost zabeležena je i u oblasti unosa podataka i administrativnih poslova (1,1 p.p.).Vodeće globalne platforme u jugoistočnoj Evropi po broju registrovanih gig radnika su Upwork, Freelancer i Guru, na kojima je u najnovijem merenju registrovano 104.988 korisnika u posmatranih 9 zemalja regiona.Upwork danas zauzima skoro 43 odsto tržišta, Freelancer je pao na 25 odsto, dok Guru čini drugog dominantnog igrača na tržištu platformi, sa udelom od 32,3 odsto. Srbija je dominantna destinacija gig radnika kada je Upwork u pitanju: u njoj je locirano više od jedne četvrtine njih u odnosu na ukupan broj gig radnika u regionu aktivnih na ovoj platformi.

Srbija

Počinje rekonstrukcija Sava centra

 Danas je zvanično počela temeljna rekonstrukcija kongresnog centra Sava u Beogradu. Procena je da će radovi trajati oko dve godine, odnosno da će potpuno renovirani Sava centar prve goste dočekati krajem 2023. ili početkom 2024. godine.Sava centar je od 2020. u sastavu Delta Holdinga, koji je dao najbolju ponudu na javnom tenderu Grada Beograda.„Realizovaćemo potpunu rekonstrukciju, ali uz zadržavanje spoljašnjeg izlgeda i svih osobenosti koje su zaštićene odlukama nadležnih institucija“, kaže Katarina Gajić, direktorka projektovanja i izgradnje u kompaniji Delta Real Estate. „Zamenićemo instalacije, opremu, staklenu fasadu, uvesti potpuno nove multimedijalne i sadržaje za komunikaciju. Procena je da će za takav zahvat biti potrebno najmanje 60 miliona evra, koje ćemo obezbediti kroz projektno finansiranje, u saradnji sa bankama. Tokom radova na gradilištu će biti uposleno oko 1.000 radnika.“Prema obavezi koju je novi vlasnik prihvatio prilikom kupovine, Sava centar će zadržati i svoju namenu i svoj izgled.„Renovirani Sava centar imaće moderne i atraktivne prostore za umrežavanje, manje sale za korporativne skupove i paralelne sesije tokom velikih kongresa. Planirana je biznis zona, zatim šoping-zona sa dodatnim sadržajima. Obnovljeni centar biće energetski efikasna zgrada u skladu sa najsavremenijim standardima bezbednosti i održivosti“, kaže Kristina Mirosavljević, direktorka Sava centra. „Cilj je da Beograd ima moderan, najbolji u regionu i globalno prepoznatljiv kongresni centar, kakav je Sava centar i bio od svog osnivanja.“Rekonstrukcija najvećeg kongresnog centra u regionu poverena je domaćim kompanijama. Generalni izvođač biće firma Jadran,  izvođač Armont, nadzor je poveren kompaniji Zoling, a projektant je Centroprojekt.

Srbija

Evo kako da dođete do besplatnih udženika Fondacije Aleka Kavčića

Fondacija naučnika Aleka Kavčića saopštila je da spisak svih besplatnih udžbenika koje je ona obezbedila za đake u Srbiji može da se pronađe na spisku Besplatna biblioteka. Đacima su na raspolaganju, između ostalog, besplatni udžbenici za prva dva razreda osnovne škole kao i digitalni udžbenici."Ako ste roditelj, Vi imate ustavom zagarantovano pravo na besplatno obrazovanje svog deteta. Recite nastavnicima da znate za ovaj dopis", napisao je na svom tviter nalogu Alek Kavčić.U saopštenju se dodaje da svi udžbenici koji se nalaze na spisku Besplatne biblioteke odobreni od strane Ministarstva prosvete i tehnološkog razvoja i da mogu da se koriste u nastavi. Sve škole u Srbiji obaveštene su da će udžbenici biti obezbeđeni i naredne školske godine."Originalna štampana izdanja izdavača Zavod za udžbenike i nastavna sredstva šaljemo Vam potpuno besplatno. Dovoljno je samo da se Vaša škola odluči za te udžbenike, a zatim da se javite na adresu info@fondacijaalekkavcic.org", piše u saopštenju.Profesor planira da svim osnovcima u Srbiji obezbedi besplatne udžbenike"Srbija jedna od retkih zemalja u regionu u kojoj roditelji kupuju udžbenike" Fondacija podseća da je u pismu kojim se udžbenici naručuju potrebno navesti količinu udžbenika koja je potrebna, ime, prezime, adresu isporuke i broj telefona.Dodaje se da je Fondacija obezbedila i udžbenike drugih izdavača Nova škola, Infotehnika i Arhiknjiga, koje se takođe mogu dobiti besplatno. Pored toga na sledećem LINKU dostupni su i digitalni udžbenici.Svi udžbenici koji se nalaze na sajtu Besplatna biblioteka mogu da se slobodno kopiraju. Ukoliko se neko odluči za originalna štampana izdanja, svaka knjiga košta dva dinara pos stranici."To bi značilo da ceo komplet za I razred (bez stranog jezika) košta 1.314 dinara, dok je za II razred 1.384 dinara. Svi naši udžbenici štampani su unapred i isporučujemo ih svega par dana posle narudžbine", naglašava se u saopštenju.Alek Kavčić: Prvog dana preuzeto više od 8.000 besplatnih udžbenikaDa li profesor Kavčić ugrožava autorska prava (VIDEO)

Srbija

Smeštaj u ustanove privremen samo na papiru

Veliki je pomak da se usluge privremenog smeštaja pružaju punoletnim korisnicima u skladu sa njihovom voljom i željom, uz njihov informisani pristanak na smeštaj. Kod maloletnih korisnika ove usluge pružaju se u skladu sa najboljim interesom deteta. Uvođenje instituta osobe od poverenja, koju bira sam korisnik, kao i neuslovljavanje prava korisnika stepenom njegove poslovne sposobnosti predstavlja veoma savremeno i napredno rešenje koje pozdravljamo, komentariše predlog zakona o pravima korisnika usluga privremenog smeštaja u socijalnoj zaštiti koji je u skupštinskoj proceduri, Maša Pavlović iz Inicijative za prava osoba sa mentalnim invaliditetom MDRI-S.Prema njenim rečima, zakon sadrži  i deo kojim se reguliše zaštita od rodno zasnovanog nasilja i zaštita reproduktivnog zdravlja devojčica i žena. Ipak, uprkos veoma dobrim rešenjima, ovim zakonom se i dalje legalizuje smeštaj osoba sa invaliditetom u ustanove i vreme će pokazati kako će se ovaj zakon primenjivati u praksi. Još jedan od nedostataka zakona je propust da se u zakon uvede apsolutna zabrana prijema dece mlađe od 3 godine u ustanove, čime bi se prevenirala deinstitucionalizacija. Takođe ova verzija zakona sadrži neuporedivo bolja rešenja u odnosu na prethodnu koja je bila na javnoj raspravi u maju, a na koju su MDRI-S i druge organizacije uputile veliki broj primedbi resornom ministarstvu i upozorile  sva međunarodna tela da se u Srbiji priprema zakon koji je u suprotnosti sa svim postulatima zaštite ljudskih prava.Zakon promoviše deinstitucionalizaciju, ali je broj ljudi koji su izašli iz privremenog smeštaja na nivou statističke greške. Da li će zakon ostati mrtvo slovo na papiru i zašto? Zašto u Srbiji taj privremeni smeštaj u stvari postaje doživotan? Koliko finansijski kapacitet države igra ulogu i da li je baš sve u parama?Bojazan da se zakon neće primenjivati uvek postoji. Godine iskustva nam govore da svaki član zakona koji sadrži izuzetak, taj izuzetak, praksa pretvara u pravilo. Mnogo toga zavisi i od same Strategije deinstitucionalizacije i implementacije mera koje bi u njoj trebalo da budu sadržane, a to su: zabrana prijema dece mlađe od tri godine, razvoj održivih usluga u zajednici za decu sa smetnjama u razvoju i osobe sa invaliditetom i njihove porodice, materijalna i svaka druga podrška porodicama. Često se kao razlog za nepostojanje usluga u zajednici i servisa podrške navodi nedostatak finansijskih sredstava. Međutim, smeštaj u ustanovu nije jeftin sam po sebi, ali je možda problem u tome što se on finansira iz republičkog budžeta, dok se usluge u zajednici finansiraju iz budžeta lokalnih samouprava. Iako država obezbeđuje tzv. namenske transfere koji se upućuju lokalnim samoupravama i koji se mogu koristiti za uspostavljanje servisa podrške, prema našim sanzanjima, veliki deo ovog novca se krajem godine, kao neutrošen, vraća u budžet. To pokazuje da ljudi u lokalnim samoupravama radije pribegavaju tome da dete ili odraslu osobu upute u ustanovu, nego da ulažu resurse, vreme i novac u planiranje, osmišljavanje i praćenje pružanja usluga u zajednici.Ipak, potreba da se unese ova terminološka promena – od ustanova za trajni smeštaj do ustanova za privremeni smeštaj uliva nadu da će u budućnosti doći i  do realnih promena koje će se odraziti na život ljudi na koje se ovaj zakon odnosi.Običnim građanima koji nemaju u porodici ili bližem okruženju recimo osobu sa smetnjama u razvoju,  nije poznato da vrlo lako "završite" na drugoj strani. Ostavi vas momak, ili ostanete bez posla dok imate kredit, i doživite slom živaca. Roditelji ili partner vam uzmu poslovnu sposobnost i možda završite u nekoj od institucija o kojima se govori u zakonu. Kako to da domaća javnost i dalje nema kapacitet da izvrši pritisak na donosioce odluka kako bi se popravio njihov položaj? Svest građana o položaju osoba sa mentalnim invaliditetom i problemima sa kojima se suočavaju  se tokom godina ipak povećala. Međutim glavna prepreka za postizanje nekog vidnog napretka su i dalje široko rasprostranjene predrasude i nerazumevanje koje postoji prema ovoj populaciji ali i nespremnost i nezainteresovanost države da načini neki krupniji korak. Kada govorimo o nekim spoljnim faktorima koji utiču na sam proces deinstitucionalizacije može se reći da je glavna prepreka nepostojanje usluga podrške u zajednici koje bi omogucile da osobe dobiju potrebnu podrsku u svojoj kuci.Poslednjih nekoliko godina, više ljudi je nastradalo u domovima za privremeni smeštaj, familije takođe prijavljuje sumnjive smrti. Međutim, ni familija ni novinari nemaju pristup  informacijama. Privremeni smeštaj ima oko sebe debeo zid ćutanja. Predviđa li novi zakon mehanizme za razbijanje tišine? Na žalost, institucije su već duže vreme u potpunosti zatvorene za sve one koji žele da dobiju bilo kakve informacije o položaju osoba koje u njima žive. Pandemija virusa COVID-19 je samo dodatno pogoršala ionako već dovoljno težak položaj osoba sa invaliditetom.Država je suprotno svim preporukama međunarodne zajednice, ali i Svetske zdravstvene organizacije, umesto da iskoristi trenutak i da smanji broj korisnika, da pruži podršku biološkoj ili srodničkoj porodici, da obezbedi hraniteljske porodice i izmesti neke korisnike, uradila potpuno suprotno vraćajući korisnike iz stanovanja uz podršku u ustanove, iako je opšte poznato da se sa tako velikim brojem ljudi na jednom mestu povećava mogućnost od zaražavanja. Ustanove su u tom trenutku ostale zatvorene i za nadzor Nacionalnog mehanizma za prevenciju torture, koji inače ima nesmetan pristup svim ustanovama u kojima se nalaze lica lišena slobode. Uprkos našem neslaganju sa radom NPM-a, iz koga smo i istupili, smatramo da je zabrana pristupa ustanovama ovom nezavisnom menahizmu zabrinjavajuća. Novi zakon predviđa eksterni monitoring koji bi sprovodile organizacije civilnog društva koje imaju ekspertizu u datoj oblasti. Monitoring ustanova za potrebe izveštaja  Zaboravljena deca Srbije  sproveden je tek pošto je sa Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja zaključen Sporazum o saradnji. Iako je regulisanje ovakve vrste eksternog monitoringa bitan korak, pristup ustanovama bi trebalo da bude slobodan, kako je bilo na početku našeg rada, jer bar zvanično to nisu ustanove zatvorskog tipa. Neophodno je da država što pre započne sa procesom deinstitucionalizacije i izmeštanjem ovih ljudi, naročito dece u otvorenu sredinu. Napominjem da to ne sme biti proces transformacije ustanova, već njihovo potpuno zatvaranje i pružanje prvenstveno podrške biološkim ili srodničkim porodicama, razvijanje specijalizovanog hraniteljstva, ali i razvoj raznovrsnih usluga u zajednici koje će biti spremne da odgovore na potrebe ovih ljudi da se asimiliraju u zajednicu. Uz adekvatnu podršku svako može živeti u zajednici. Izveštaj „Zaboravljena deca Srbije“ o položaju dece sa smetnjama u razvoju u rezidencijalnim ustanovama socijalne zaštite šokirao je javnost i otkrio  zabrinjavajuće uslove u ovim ustanovama i sistemska kršenja ljudskih prava dece sa smetnjama u razvoju, uključujući slučajeve zlostavljanja i zanemarivanja. Državni zvaničnici su ćutali, a zatim pred kamerama pronašli domove u kojima se deca samo smeju. Ponašanje državnih zvaničnika u prvim danima po objavljivanju izveštaja  ne bih komentarisala, s obzirom da svako ko je jedanput stupio u ustanovu zna da su ljudi koji tamo žive željni pažnje, druženja, a deca ponajviše kontakta kako fizičkog tako i emotivnog, tako da njihovi osmesi ukazuju u stvari na zanemarivanje i nebrigu.MDRI-S  već punih 13 godina ukazuje na sistemska kršenja ljudskih prava, nehumano i surovo postupanje prema osobama koje borave u ustanovama socijalne zaštite, koje u nekim slučajevima dostiže  nivo torture. Izveštaj je samo potvrdio ono na šta već godinama skrećemo pažnju i domaće i međunarodne javnosti, a to je da ustanove ovakvog tipa ne treba da postoje i nisu mesto za dostojanstven i smislen život nijednog ljudskog bića, pogotovo ne dece sa teškoćama u razvoju, s obzirom da svaki dan boravka deteta u ustanovi ostavlja neizbrisiv trag na njegov dalji razvoj.Pokazano je da prelazna rešenja, kao što je transformacija ustanova ili otvaranje malih domskih zajednica, u stvari samo dalje maskiranje problema, jer manji broj korisnika ne znači i bolji život – ustanova ostaje ustanova bez obzira da li u njoj živi 500 ili 10 korisnika. Uzrok toga je repliciranje institucionalnog načina života, odnosno institucionalne kulture. Svaki od naših izveštaja izazvao je veliko uznemirenje javnosti, posebno prvi, gde je po prvi put ukazano na  stanje u ovim ustanovama u Srbiji.Međutim, ono što je specifično za poslednji izveštaj je to što interesovanje za položaj ove grupe ljudi koja je de facto lišena slobode ne jenjava, što nam daje nadu da su godine rada urodile plodom i da se razvila svest u javnosti da nikome nije mesto u ustanovi, već u zajednici. 

Izdanja

Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.
Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.
Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.
Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.
Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.
Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.
Broj 117, Januar 2025.

Broj 117

Januar 2025.