Broj 114, Oktobar 2024.
Broj 114, Oktobar 2024. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
Pretplata 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

Wizz Air obnavlja letove od Srbije do Kipra

Niskotarifna avio-kompanija Wizz Air saopštila je da će prvi let iz Beograda za Larnaku biti 18. oktobra, a državljani Srbije moraće da imaju negativan PCR test.Kako se dodaje, najava novih letova usledila je posle odluke kiparskih vlasti da Srbiju premeste sa C na B listu zemalja, čime je državljanima Srbije dozvoljeno da uđu na ovo ostrvo sa negativnim PCR testom koji nije stariji od 72 sata.Letovi će se obavljati dva puta nedeljno, sredom i nedeljom.U okviru novih protokola za bezbednost, kabinsko osoblje i putnici su u obavezi da nose maske tokom celog leta, a od kabinskog osoblja se zahteva i da nosi rukavice.Putnicima bez maske nije dozvoljeno da se ukrcaju, ali je moguće kupitinovu masku u avionu u okviru sanitarne opreme.WIZZ AIR ŠIRI OPERACIJE U SRBIJI, NAJAVLJUJE MODERNIZACIJU FLOTEWIZZ AIR UVODI INTERAKTIVNU MAPU ZA PLANIRANJE PUTOVANJA

Srbija

Arandarenko: Ponovio bih 100 evra, ali ne za penzionere

Ne vidim da se išta radi na tome da se pomogne onima koji su najgore prošli u ovoj krizi. Oni nisu lako vidljivi, država bi trebalo da se potrudi da ih nađe. A drugi način je da se ponove ona davanja od 100 evra, ali ne za penzionere, ocenio je za Novu ekonomiju profesor Ekonomskom fakulteta u Beogradu, Mihail Arandarenko.Kako je rekao, iako je i on na početku bio protiv te mere jer je novac dat svima i onima kojima ne treba, ta mera je, ističe on, jako uticala na smanjene nejednakosti i siromaštva u Srbiji.Podsećamo, za isplatu pomoći od 100 evra svima koji su se prijavili, Vlada je potrošila 600 miliona evra, što su ekonomisti kritikovali kao meru bez efekta. "Meni se ta mera (100 evra) uslovno dopala jer pokazuje snagu osnovnog dohotka u ovakvim situacijama. Naše vlasti, naravno, nisu imale svest o tome, mislili su da će tako da povećaju tražnju", kaže  on i dodaje da je mera pomogla da se nadoknadi gubitak koji je imalo mnogo ljudi. "Ja lično ne bih imao ništa protiv da se ponovi 100 evra, ali deci, ne penzionerima". Fiskalni savet: 100 evra - nepovratna greška On ocenjuje da ga aktuelna situacija sa povećanjem penzija podseća na 2009. godinu."Sad su podigli penzije, što veoma liči na 2009. godinu kad su dobili povećanje, a dobili su još jedno vanredno. Sad opet to rade u istoj situaciji", kaže profesor Arandarenko.On raniju jednokratnu pomoć penzionerima od 4.000 dinara označava kao "nepotrebnu i razbacivanje". "Bolje da su deci dali pare. Da su dali deci, siromaštvo dece bi palo jer je siromaštvo veće među decom nego penzionerima. Deca su boljka i u normalnim okolnostima", kaže on.Poredeći ovu krizu sa 2009., on kaže da je sve slično, čak se i balon cena nekretnina ne smiruje. "Ova zima će biti gora nego 2009. godine i vlasti bi morale da misle o kategorijama stanovništa koje su dosad nekako preživele", navodi on i dodaje da su druge zemlje  tu napravile pomak u odnosu na nas jer su nadoknadile minus kategorijama stanovništva koje su imale veliki gubitak zbog pandemije. Neke zemlje  su isplaćivale dvostruki iznosi socijalne pomoći, oni koji su otpušteni njima je odbravana pomoć za nezaposlene ili jednokratna pomoć bez obzira što nemaju pravo na to. Međutim, Srbija je pre dve godine smanjila naknadne za nezaposlenost. Ona više nije 80 odsto minimalne bruto plate, nego je sada oko 67 odsto, navodi on. "Oni koji sada dobijaju naknadu za nezaposlenost ne dobijaju bogzna šta. A najveći broj nezaposlenih (prethodno radili na ugovor o delu ili PP poslove) nema pravo na naknadu, dok su u drugim zemljama dobili naknadu".On podseća i na građane koji su radili u u inostranstvu, njih oko 150.000, koji su se vratili jer su bili u inostranstvu na crno, i na nekim slabim ugovorima. "Ima onih koji su navikli da organizuju svoj život oko tromesečnih ili šestomesečnih mesečnih poslova u Nemačkoj, Crnoj Gori, Hrvatskoj. A sad to nema", kaže Arandarenko i dodaje da ima načina da se oni registruju tako što bi dokazali da su imali dozvolu boravka  za vreme pandemije u nekoj od stranih zemalja. 

Srbija

Restorani brze hrane u stambenim zgradama neće raditi 00-24

Na sednici Skupštine grada Beograda biće doneta odluka da restorani brze hrane u stambenim zgradama ne mogu više da rade 24 sata već kao i drugi restorani, radnim danom do ponoći, a vikendom do jedan sat posle ponoći, prenosi Politika.Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić rekao je za TV Hepi da se građani u čijim zgradama se nalaze restorani brze hrane, a koji rade 24 sata, godinama žale da ne mogu da spavaju od buke i galame ljudi koji se okupljaju ispred njihovih zgrada tokom čitave noći.„To nije normalna situacija i građani su u pravu. Zato sam danas predložio odbornicima donošenje odluke da restorani brze hrane, ukoliko su u stambenim zgradama, ubuduće mogu da rade kao i drugi ugostiteljski objekti, odnosno do ponoći radnim danom, a do jedan sat po ponoći vikendom”, naveo je Vesić.Kako kaže, restorani brze hrane koji žele da rade celu noć treba da iznajme „zasebne kuće” sa mestom za parking.„Ko ne zna o čemu govorim neka se u dva ili tri sata po ponoći prošeta Francuskom ili Beogradskom ulicom. Vlasnici ovih restorana brze hrane mogu da me mrze koliko hoće, ali moj posao je da uvedem red u Beograd i da štitim obične i pristojne ljude. Nemam ništa protiv da ti restorani rade, ali ne tako da maltretiraju ljude koji žive u zgradama u kojima se oni nalaze”, rekao je Vesić.

Srbija

Nije samo pandemija problem: I zakon ometa rad turističkih agencija

Prvog oktobra turističkim agencijama u Srbiji ističu dozvole za rad, banke za njih ne daju garancije, osiguranje uskraćuje polise, neizvesno da će moći da bavljaju većinu svojih poslova, piše list Blic."Zakon predviđa obavezne garancije putovanja za organizatore i turoperatere, a pošto se trenutno, u periodu tehničke vlade, ne mogu menjati ni zakonski ni podzakonski akti, čime bi bilo omogućeno da agencije dobiju licence i na neki drugi način, deluje kao da nema načina da se reši ova situacija", kaže Aleksandar Seničić, direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija JUTA. Prema njegovim rečima, građani koji su već uplatili putovanja ili dobili zamenske vaučere, ne treba da brinu, jer su putovanja pokrivena odsadašnjim garancijama.Kako se navodi, problem sa polisama osiguranja nastao je zbog ovogodišnjeg lošeg poslovanja turističkih agencija.Kako sada stvari stoje, od 1. oktobra neće biti turoperatera i neće imati ko da organizuje putovanja, a turističke agencije moći će samo da prodaju neke turističke usluge, avio ili autobuske karte ili smeštaj u nekim hotelima.NOVI TALAS OTKAZA U TURISTIČKIM AGENCIJAMASeničić naglašava da se u JUTI trude da nađu model i pomognu agencijama i njihovim zaposlenima da nastave da rade, ali da nisu optimisti i da ako se ništa drastično ne promeni možemo očekivati novi talas otkaza u turističkim agencijama već krajem oktobra.Podseća da su pomoć u turizmu delimično dobili samo hotelijeri, dok za turističke agencije, vodiče, rent a car kompanije ili autobuske prevoznike sektorske pomoći nije bilo.Pravo na državnu pomoć ima 280 hotela u 27 gradova Srbije, a uslov za dobijanje 350 evra po ležaju i 150 evra po sobi bio je da hotelijeri ne otpuste više od 10 odsto radnika do kraja godine.Ipak, domaćem turizmu, pandemija je na neki način i pomogla, jer su najposećenije su bile turističke destinacije, poput Zlatibora, Kopaonika, Tare, Soko Banje, Vrnjačke Banje, Srebrnog jezera. NEMA STRANIH, ALI IMA DOMAĆIH TURISTA"Devizni priliv od turizma u Srbiji za prvih šest meseci ove godine iznosio je 416 miliona evra, što je za 18 odsto manje nego u istom periodu prošle godine, kada je devizni priliv iznosio 1,43 milijarde evra", izjavila je Marija Labović, direktorka Turisitičke organizacije Srbije.U avgustu je, prema preliminarnim rezultatima, bilo za 25 odsto više domaćih turista nego 2019. i oni su uglavnom obilazili ruralna područja.Na planinama je bilo za 64 odsto domaćih turista više nego prošle godine, a u banjama za 30 odsto.Kako se procenjuje i 2021. će biti godina domaćeg turizma ili putovanja po regionu, a svetske prognoze govore da će biti potrebno između dve i po i četiri godine da se svet vrati na staro.

Srbija

Produžava se radno vreme u zatvorenim prostorima kafića i restorana

Epidemiolog Darija Kisić Tepavčević kazala je da će u zatvorenim prostorima kafića i restorana radno vreme biti produženo do 23 časova, uz obavezno poštovanje svih zaštitnih mera, prenosi N1.Ona je nakon sednice Kriznog štaba kazala da će rastojanje između gostiju morati da bude 1,5 metara, osim ukoliko su članovi porodice u pitanju, kao i da će ako dođe do najmanjeg porasta broja obolelih od COVID-19 mere biti ponovo pooštrene.Kisić-Tepavčević izjavila je, nakon te sednice, da je situacija sa kornavirusom u Srbiji stabilna, ali da to ne znači da pandemije nema.Baš zbog toga, kako navodi, nisu donete nove mere koje bi se ticale kulturnih i sportskih manifestacija, koje su i dalje zabranjene.Uskoro počinje i nastava na fakultetima, na koje je članica Kriznog štaba apelovala da se ponašaju odgovorno i savesno.

Srbija

Manji doprinosi, Vlada pomaže RFZO sa 3,2 milijarde dinara

Vlada Srbije rasporediće iz tekuće budžetske rezerve 3,2 milijarde dinara Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje (RFZO) za redovan rad usled smanjenog priliva doprinosa, objavljeno je u najnovijem Službenom glasniku.Ocenjuje se da su smanjeni doprinosi za zdravstveno osiguranje posledica zarazne bolesti Covid-19. Prema poslednjim analizama Fisklanog saveta, rebalans budžeta trebalo bi da pokaže koliki je minus u zdravstvenom fondu i za koje iznose je kupljena zdravstvena oprema tokom pandemije.

Srbija

Dunav-Union dobio dozvolu za pružanje platnih usluga

Narodna banka Srbije dala je dozvolu za obavljanje platnih usluga privrednom društvu „Dunav-Union doo.Kako je objavljeno u najnovijem službenom glasniku, Dunav-Union, kao platna institucija može pružati platne usluge: prenosa novčanih sredstava s platnog računa, odnosno na platni račun, i to: transferom odobrenja, direktnim zaduženjem, uključujući jednokratno direktno zaduženje, i korišćenjem platne kartice ili sličnog sredstva.Zatim, može pružati usluge izvršavanja novčane doznake kod koje pružalac platnih usluga prima platiočeva novčana sredstva bez otvaranja platnog računa za platioca ili primaoca plaćanja, isključivo radi stavljanja tih sredstava na raspolaganje primaocu plaćanja ili radi prenosa tih sredstava primaočevom pružaocu platnih usluga, koji ih stavlja na raspolaganje primaocu plaćanja.Preduzeće ima sedište u Beogradu, Zvezdara, Ulofa Palmea 17, sprat 2, stan 6. U registru platnih institucija NBS, nalazi se 13  kompanija.

Srbija

Subvencije kao kompenzacija za visok rizik poslovanja

Intervju: Saša Ranđelović, profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u BeograduO pozitivnom uticaju spoljnih faktora, tj. velike ponude jeftinog kapitala na svetskim tržištima, na priliv SDI govori i podatak da su i druge zemlje Zapadnog Balkana u prethodnih par godina ostvarivale relativno velike prilive po ovom osnovu. Tako je u prethodne tri godine, prosečan iznos priliva SDI u zemljama Zapadnog Balkana iznosio preko 6% BDP-a, dok je u Srbiji u proseku iznosio blizu 7% BDP-a.Da bi privreda Srbije rasla po stopi od oko 4-5% godišnje u dužem periodu, potrebno je da ukupne investicije budu na nivou od oko 25% BDP-a. Budući da su strane investicije već visoke, da bi se ovaj cilj ostvario, potrebno je osetno povećanje domaćih privatnih investicija, koje su niske zbog male domaće štednje i nepoverenja domaćih preduzetnika u uslove poslovanja, objašnjava Saša Ranđelović, profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Strane direktne investicije su prošle godine dostigle oko 3,8 milijardi evra. Šta je po vašem mišljenju glavni razlog visokih priliva SDI?Na veliki priliv stranih direktnih investicija (SDI) u Srbiji uticali su i spoljni i unutrašnji faktori. O pozitivnom uticaju spoljnih faktora, tj. velike ponude jeftinog kapitala na svetskim tržištima, na priliv SDI govori i podatak da su i druge zemlje Zapadnog Balkana u prethodnih par godina ostvarivale relativno velike prilive po ovom osnovu.Tako je u prethodne tri godine, prosečan iznos priliva SDI u zemljama Zapadnog Balkana iznosio preko 6% BDP-a, dok je u Srbiji u proseku iznosio blizu 7% BDP-a. S druge strane, kada je o unutrašnjim faktorima reč, na snažan priliv SDI u Srbiji pozitivno je uticalo smanjenje makroekonomskih rizika, usled uspešno sprovedene fiskalne konsolidacije, kao i postojanje veoma izdašnog sistema finansijskih i nefinansijskih podsticaja za strana ulaganja.Kada investitor bira zemlju u kojoj će realizovati svoju investiciju, u obzir uzima očekivani prinos, kao i očekivane troškove, tj. rizike po osnovu tog ulaganja. S obzirom da se za privlačenje investicija u Srbiji dodeljuju izdašni finansijski podsticaji, to može značiti da su opšti uslovi poslovanja, tj. rizici povezani sa poslovanjem u Srbiji (pravna nesigurnost, korupcija, neefikasnost administracije i sl.) i dalje visoki, zbog čega je potrebno da država dodeli subvencije, kako bi za investitora prinosi od ulaganja bili veći od rizika.To bi značilo da je iznos subvencija koje je potrebno dodeliti da bi se investicija realizovala obrnuto srazmerna kvalitetu poslovnog ambijenta.Takođe, uočava se da je priliv SDI u Srbiji i drugim zemljama Zapadnog Balkana, u relativnom iznosu, višestruko veći nego u zemljama Centralne i Istočne Evrope (CIE), što se delimično može objasniti i razlikom u visini troškova zarada. Tako je prosečna nominalna neto zarada u zemljama CIE za oko 80% veća nego u Srbiji, dok je u odnosu na prosek Zapadne Evrope ta razlika i znatno veća (preko 5 puta).Kako ocenjujete aktuelni model privlačenja SDI?Država bi po pitanju privlačenja investicija trebalo veći napor da uloži u otklanjanje ključnih izvora rizika za poslovanje, kao što je neefikasnost sudstva i administracije, kao i korupcija. Ipak, u uslovima kada većina zemalja Zapadnog Balkana i CIE dodeljuje određenje podsticaje za ulaganja, verovatno je neophodno da neki sistem podsticaja postoji i u Srbiji.Postojeći model privlačenja SDI koncipiran je sa ciljem da podstakne masovno zapošljavanje srednje i niže kvalifikovanih radnika, budući da su podsticaji usmereni pre svega na projekte kojima se otvaraju radna mesta za relativno nisko plaćene manuelne poslove, koji stvaraju relativno malu dodatu vrednost.S obzirom da je nezaposlenost među tom grupom ljudi u Srbiji znatno smanjena, usled emigracija i zapošljavanja, u narednom periodu fokus bi trebalo da bude na podsticanju ulaganja koja generišu pozitivne eksterne efekte za društvo u celini.Tu se pre svega misli na investicije koje dovode do zapošljavanja visoko kvalifikovane radne snage, koja će biti angažovana na složenijim poslovima i usled čega će iz te aktivnosti proisteći veća dodata vrednost kreirana u Srbiji. Osim toga, određeni vid podsticaja je opravdan i za veće investicije, koje će za sobom povući klaster manjih investicija, kao i za poslove istraživanja i razvoja, te generisanja inovacija.U tom smislu, uvođenje poreskih podsticaja u domenu poreza na dobit preduzeća u 2019. godini, usmerenog na podsticanje istraživanja, razvoja i inovacija, se ocenjuje kao jedan od mogućih pravaca delovanja.Da li još ima prostora za rast javnih investicija u BDP-u?Nakon dugog perioda niskih javnih investicija, one su u prethodnih par godina u Srbiji beležile rast, tako da su u 2019. godini iznosile 4,9% BDP-a, što se ocenjuje kao adekvatno, imajući u vidu stanje u budžetu i razvijenost infrastrukture. Akutni problemi sa kojima se privreda Srbije suočava usled izbijanja pandemije uticaće na pad poreskih prihoda i rast tekućih rashoda (na zdravstvo, subvencije, socijalnu pomoć i sl.), što će neminovno uticati na povećanje fiskalnog deficita.U tom pogledu, prioritet države u raspodeli sredstava će, opravdano biti na tekućim rashodima, tako da je moguće da zbog toga, kao i zbog nemogućnosti da se neki radovi fizički izvode u uslovima ograničenja kretanja, nivo javnih investicija u Srbiji u 2020. godini bude i manji. Ipak, po završetku ove krize, za koju se očekuje da bude privremena, javne investicije bi već od naredne godine trebalo vratiti na nivo od oko 4,55% BDP-a, koji omogućava hvatanje priključka sa zemljama CIE u pogledu razvijenosti infrastrukture.U kojoj meri je važno upravljanje javnim investicijama i da li tu ima prostora za napredak?Da bi pozitivno uticala na privredni rast, politika javnih investicija mora da bude održiva i efikasna. Pod održivošću se podrazumeva zahtev da javne investicije, u iznosu od 4,5-5% BDP-a budu uklopljene u održivi nivo fiskalnog deficita, koji u srednjem roku ne bi trebalo da bude veći od 1% BDP-a. S druge strane, da bi javne investicije bile efikasne, potrebno je da budu fokusirane na društveno najisplativije projekte i da se realizuju na efikasan način. To znači da je potrebno uvesti meritorni sistem ocene isplativosti i selekcije projekata  koje će država finansirati, ugovaranje radova vršiti na transparentan i otvoren način, putem tendera, te unaprediti sistem nadzora nad kvalitetom i brzinom realizacije projekata. Osim toga, potrebno je uvesti i sistemske podsticaje (i penale) za opštine i gradove, koji bi učinili da i lokalne samouprave povećaju iznos i efikasnost realizacije investicija u lokalnu infrastrukturu.

Srbija

U pet lokalnih samouprava napravljeni razvojni planovi uz učešće građana

U Srbiji je do sada pet lokalnih samouprava - Mali Zvornik, Bački Petrovac, Petrovac na Mlavi, Kuršumlija i Sjenica dobilo planove razvoja usklađenih sa potrebama građana, koji su kroz učešće u kreiranju javnih politika odlučili šta su prioriteti za njihova mesta, prenosi portal Euractiv.Ovo je saopštila programska direktorka za planski sistem i javne finansije Stalne konferencije gradova i opština (SKGO) Milena Radomirović.Reč je o pilot projektima koji će biti prošireni na sve gradove i opštine u Srbiji."U svakoj od ovih opština smo uspeli da sa lokalnom samoupravom organizujemo partnerske forume koji su uključivali zainteresovane predstavnike lokalne zajednice - udruženja, organizacije civilnog društva, privrednike, tako da sa sigurnošću možemo reći da planovi razvoja koji su pripremljeni u dobroj meri odražavaju prioritete koje su građani potencirali", rekla je ona.EU naročito insistira na unapređenju kreiranja i sprovođenja javnih politika u okviru reforme javne uprave.Radomirović je i menadžerka EU projekta EXCHANGE 5, programa koji predstavlja kontinuiranu podršku EU lokalnim samoupravama u Srbiji od 2004. godine, čiji je ukupan iznos bio više od 33 miliona evra i koji je u velikoj meri doprineo unapređenju kreiranja javnih politika na lokalnom nivou kroz podršku strateškom planiranju.Ona je navela da građani treba da znaju da pored izbora, postoje i drugi načini ušešća u formiranju lokalnih politika i odlučivanja, kao što su referendum, narodna inicijativa, zbor, javna rasprava, a odnedavno i proces konsultacija lokalnih samouprava sa građanima."Ovo daje mogućnost da građani učestvuju u formulisanju i donošenju odluka, ali i da sami iniciraju promenu. Kada govorimo o lokalnim politikama, pričamo o širokom spektru stvari koje su vidljive i koje utiču na građane i privredu u jednoj lokalnoj samoupravi – u domenu kulture, sporta, privrede, lokalnog razvoja i infrastrukture, ali i ulaganja i održavanja puteva, ulica, vodovoda. Građani uključivanjem u donošenje javnih politika mogu u nekim slučajevima da utiču vrlo konkretno na najbliže životno okruženje i na uslove u kojima će ostvarivati svoja prava u lokalnoj zajednici", objasnila je Radomirović.Kako je navela, lokalna samouprava ima obavezu da za određena pitanja organizuje javnu raspravu, ali i građani mogu, najmanje njih sto sa biračkim pravom, da iniciraju sprovođenje javne rasprave po bilo kom pitanju.Prema njenim rečima, neke lokalne samouprave su praktikovale koncept kontinuiranih konsultacija koje podrazumeveju da se tokom sprovođenja, evaluacije javnih politika, kao i pripreme novih javnih politika kontinuirano dešava interakcija, odnosno građanima se objašnjava šta su efekti politika, a građani su uključeni u proces sa svojim predlozima, komentarima, zahtevima za promenu."Ti konsultativni procesi nisu precizno određeni i mogu se realizovati putem anketa, korišćenjem lokalnog medijskog prostora, novina, televizija, internet prezentacija lokalnih samouprava, zatim aktiviranjem same lokalne administracije da posećuje neke socijalno ugroženije grupe, mesne zajednice, što je posebno značajno u razuđenijim ruralnim opštinama", precizirala je Radomirović.Kako bi javne politike bile uspešno ostvarene, lokalne samouprave, navela je, treba da budu transparentne kod pripreme planskih dokumenata, da informišu lokalne zajednice blagovremeno i da omoguće svim zainteresovanim stranama da u tim procesima učestvuju, dok građani, udruženja i privreda treba proaktivno da pristupe tome."Da bi jedna lokalna politika bila dobra važno je i da budu utemeljene na realnom finansijskom okviru.Potrebno je da se približi građanima okvir lokalnog budžeta, potencijali njegovih promena, razvoja, povećanja ili smanjenja i da se u skladu sa tim razumeju i ograničenja prilikom formulisanja tih politika", rekla je Radomirović.Ukazala je i da su u poslednje dve godine pojedine lokalne samouprave nagrađene za dobru upravu, poput Rume, koja je dobila priznanje u oblasti transparentnosti i efikasnosti, dok je Užice ove godine dobilo priznanje i nagrade za intenzivno uključivanje i konsultovanje građana o raspodeli lokalnog budžeta."Užice je nekolicinu projekata, koji se odnose na nešto zdravstvenih ustanova, ali pre svega predškolskih i uređivanje javnih površina, sprovelo na osnovu predloga građana, odnosno prioriteta za koje su oni tokom godine glasali", kazala je Radomirović.Jedan od dobrih primera primene javnih politika na lokalnom nivou je i projekat održive urbane mobilnosti u Valjevu."Grad Valjevo je realizovao projekat City walk sa još 17 partnera iz devet Podunavskih zemalja, a u okviru dunavskog transnacionalnog programa Interreg. U okviru projekta ključ je bio na unapređenju uslova pešačenja, kao oblika održive urbane mobilnosti, ali i drugih vidova urbane mobilnosti i bicikliranja i javnog prevoza", kazao je agenciji Beta savetnik za upravljanje projektima u Gradskoj upravi Valjeva Nenad Branković.Dodao je da su u čitav proces bili uključeni svi zainteresovani."Pri samom procesu izrade planova smo organizovali nekoliko radionica. Najpre početnu radionicu gde smo predstavili projekat, plan izrade i ključne metodološke postavke, a zatim i informativnu radionicu gde smo nastojali da uključimo što veći broj zainteresovanih strana i medija, kako bi se u što većoj meri raširili ideje i ciljevi, ali i koristi koje građani Valjeva mogu imati u donošenju jednog takvog dokumenta", rekao je Branković.Prem njegovim rečima, organizovane su i radionice za definisanje vizije i ciljeva, kao i utvrđivanje mera i intervencija."Posebno je bila interesantna i radionica 'U šetnji' (Walk shop) gde su građani i zainteresovane strane iz javnog, privatnog i nevladinog sektora zajedno na terenu, ulicama grada Valjeva sagledavali i ocenjivali različite aspekte problematike urbane mobilnosti i pronalazili najbolja rešenja za konkretne probleme na koje smo nailazili na terenu", kazao je Branković.Dodao je da tokom čitavog procesa građanima bio dostupan upitnik u kome su mogli da navedu predloge i dopune, dok je završna radionica bila u formi javne rasprave i diskusije na temu predloženog nacrta plana gde su svi zainteresovani mogli davati sugestije za korekciju, odnosno unapređenja plana."Ovaj projekat je proglašen kao najbolji projekat EU prošle godine u konkurenciji velikog broja projekata finansiranih od strane EU, što Valjevo, ali i Srbiji, daje sjajnu referencu i ugled za dalje konkurisanje i dobijanje sredstava iz evropskih fondova", istakao je Branković.On je kazao da su u vreme epidemije održivi vidovi transporta dobili na značaju, zbog čega smatra da je plan osnova Valjevu, ali i drugim gradovima koji imaju ovakve planove za konkurisanje za sredstva iz evropskih fondova.

Srbija

Ministarstvo rada odalo priznanje fabrici “Vlasinka” za izuzetna postignuća u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu

Fabrika za proizvodnju i promet vode “Vlasinka” dobitnik je Povelje “28. april” koju tradicionalno dodeljuje Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Fabrika iz Surdulice, poznata po brendu Rosa koji spada u red najomiljenijih voda u Srbiji, osvojila je prvo mesto za izuzetna postignuća iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu za 2019. godinu, u kategoriji preduzeća sa manje od 250 zaposlenih. Briga o bezbednom i zdravom radnom okruženju, prioritet je u kompaniji koja posluje u sastavu Coca-Cola Sistema već 15 godina. Dosledna primena svih važećih propisa i međunarodno priznatih standarda ali i poštovanje visokih internih pravila, učinilo je da Vlasinka bude primer odgovornog poslodavca kome je briga o zaposlenima na prvom mestu.  “Ovo značajno priznanje, za nas u Vlasinki, nije moglo doći u važnijem trenutku. Sačuvati zdravlje i bezbednost kolega, a ne narušiti proizvodni proces je veliki izazov, posebno u ovim vremenima. Ponosni smo na naš tim koji je prethodnih meseci demonstrirao da je moguće ostvariti oba prioriteta. COVID kriza je pokazala svu snagu našeg tima i dodatno nas ujedinila. Sad je jasnije više nego ikad koliko je naša posvećenost bezbednosti i zdravlju zaposlenih opravdana i važna“, izjavio je Gjoko Stojčevski, direktor Vlasinke koji je u ime kompanije primio prestižno priznanje.  Stalnom komunikacijom sa zaposlenima i sprovođenjem edukativnih aktivnosti, Vlasinka radi na jačanju svesti o važnosti bezbednog ponašanja. Tradicionalno u ovoj fabrici se  organizuje Nedelja bezbednosti i zdravlja na radu kako bi se zaposleni motivisali da u još većoj meri brinu o sebi, ali i o drugim kolegama. Koliko je ovaj tim posvećen bezbednosti na radu ukazuje i činjenica da već nekoliko godina nije došlo do povrede na radu zaposlenog u ovoj fabrici.  Nacionalna povelja “28. april” ustanovljena je 2010. godine, a Uprava za bezbednost i zdravlje na radu pri Ministarstvu rada dodeljuje ga kompanijama i pojedincima za izuzetan doprinos i afirmaciju ove oblasti. Kriterijumi za dobijanje nagrade su, osim ostalog, primena mera bezbednosti na radu, inovativnost u razvoju zaštite, informisanje, izuzetno nizak stepen povreda na radu i profesionalnih oboljenja, kao i rad na edukaciji zaposlenih.

Izdanja

Broj 113, Septembar 2024.

Broj 113

Septembar 2024.
Broj 112, Jul 2024.

Broj 112

Jul 2024.
Broj 111, Jun 2024.

Broj 111

Jun 2024.
Broj 110, Maj 2024.

Broj 110

Maj 2024.
Broj 109, April 2024.

Broj 109

April 2024.
Broj 108, Mart 2024.

Broj 108

Mart 2024.
Broj 107, Januar 2024.

Broj 107

Januar 2024.
Broj 106, Decembar 2023.

Broj 106

Decembar 2023.
Broj 105, Novembar 2023.

Broj 105

Novembar 2023.