Srbija

Sajam zapošljavanja „Hotel Job Fair“ prvi put u Beogradu

Internacionalni sajam zapošljavanja u hotelijerstvu Hotel Job Fair održaće se prvi put u Beogradu 28. januara u hotelu Hyatt.Hotel Job Fair je sajam poslova za sve kandidate iz oblasti hotelijerstva koji su zainteresovani da rade u najvećim i najprestižnijim hotelima u zemlji i regionu, navodi se u saopštenju. Na sajmu su svoje prisustvo potvrdili najbolji hoteli iz regiona kao što su: Valamar (Hrvatska), Hilton (Srbija), One&Only (Crna Gora), Falkensteiner (Hrvatska), Amadria Park (Hrvatska), zatim ultra luksuzni Maslina sa Hvara. Koliko je sajam ozbiljan i tražen dokazuje i činjenica da će na Hotel Job Fairu svoju firmu predstaviti Waldorf Astoria i Hilton iz Ujedinjenih Arapskih Emirata.Svi registrovani posetioci će imati priliku da posete štandove više od 30 najvećih i najpriznatijih hotela, da čuju priče najmoćnijih ljudi u industriji u okviru posebnog sajamskog foruma uživo, i da ostave svoj CV i na taj način ostvare šansu sa potencijalno zaposlenje.

Požega dobija regionalno postrojenje za preradu otpadnih voda

Radi se projekat Regionalnog postrojenja za preradu otpadnih voda za Zlatiborsku i Moravičku oblast.Užice, Požega, Arilje, Ivanjica i Kosjerić.Lokacija postrojenja je predviđena da bude u Požegi.Stim u vezi intenzivno se radi i sa pravne i tehničke strane: potpisan je međuopštinski sporazum, određen je privremeni investitor, a u pripremi je i formiranje regionalnog preduzeća koje će upravljati budućim postrojenjem.„Ukoliko ne rešimo ogroman broj naših lokalnih problema divlje izlive, ogrnomno mešanje kišne i fekalne kanalizacije, nedostajuće kolektore, rad Regionalnog postrojenja za preradu otpadnih voda neće imati smisla,“ piše u odgovoru Vodovoda Užice.Navodi se i da to preduzeće nema projektnu dokumentaciju koju joj je tražio Libergraf na uvid, a u vezi sa pripremanjem izveštaja Koalicije 27 za napredak Srbije u evrointegracijama.Podseća se i da JKP Vodovod iz Užica vodi evidenciju o količinama prerađene vode, kao i o količinama fakturisane vode.Vodovod kako se navodi upravlja sa 420 kilometara vodovoda, gde su još u upotebi cevi iz 1938. godine.Zbog curenja vode na mreži, njene upotrebe za ispiranje postrojenja za prečišćavanje vode, krađe vode koja se dešava naročito tokom letnjih meseci, kvarova na unutrašnjim instalacijama korisnika, „gubitak koji se dešava na vodovodnoj mreži je 45 odsto“.Visinske razlike tačaka vodosnabdevanja su 450 metara, postoji veliki broj visinskih tački snabdevanja, ima dosta cevovoda koji su u lošem stanju, prema njihovom mišljenju veliki broj problema treba da se reši, uključujući i 70 divljih nekontrolisanih izliva.„Mišljenja smo da se bez značajnih temeljnih rekonstrukcija vodovodne mreže ne mogu značajnije smanjiti gubici. Prema našem mišljenju, gubici vode na vodovodnoj mreži, kao i prikupljanje, kanalisanje i prerada otpadnih voda predstavljaju ubedljivo najveći kominalni problem kako grada tako i cele države.“Svi ispusti utiču na zagađenje reke Đetinje, kao i potoci kao što su Volujački, Koštički, Urumovački, Carinski i ostali.Postoje ciglom zidani kolektori koji datiraju još iz truskog vremena, divlji, neucrtani, nedefinisani, do skora je u najužem centru grada bilko septičkih jama.Veliki je problem sa koji se gradska uprava suočava.Bez temlejnih rekonstrukcija vodovodne mreže, ne mogu značajnije da se smanje gubici.

„BG metro i voz“ traži kontrolora usklađenosti projekta prvih linija

JKP "Beogradski metro i voz" raspisalo je javnu nabavku za tehničku kontrolu za izradu geotehničkog elaborata za drugu liniju i drugu fazu prve linije beogradskog metroa.Tehnička kontrola naročito obuhvata proveru usklađenosti elaborata sa pojektnim zadatkom, kao i sa projektom detaljnih inženjerskogeoloških istraživanja za potrebe izrade Elaborata o inženjerskogeološkim-geotehničkim uslovima izgradnje prve faze prve linije beogradskog metroa, zakonom i drugim propisima. Treba da se proveri i usklđenost elaborata sa tehničkim normativima, standardima i normama kvaliteta, kao i međusobne usklađenosti elaborata i podloga i provera ispravnosti i tačnosti dobijenih i prikazanih rezultata inženjerskogeoloških-geotehničkih istraživanja i na osnovu njih datih uslova izgradnje druge faze Linije 1 i Linije 2 metroa. U tenderskoj dokumentaciji se navodi da dužina druge faze Linije 1 iznosi 4,9 kilometara i ima pet stanica. Dužina Linije 2 iznosi 20,6 km sa 23 stanice. Elaborat o inženjerskogeološkim-geotehničkim uslovima izgradnje koji je predmet javne nabavke odnosi se na drugu fazu izgradnje Linije 1 od stanice Кaraburma do stanice Mirijevo i Liniju 2 od stanice Mirijevo do stanice Bežanija.Ukupna dužina deonice koja je obuhvaćena ovim tenderom je 25,5 kilometara sa 27 stanica. Posao izrade geotehničkog elaborata za drugu liniju i drugu fazu prve linije beogradskog metroa dobila grupa je ponuđača koju čine Institut za rudarstvo i metalurgiju Bor, Geomag, Geoing, Hidrozavod DTD Novi Sad i Ri DOO Beograd. Vrednost ugovora iznosila je 239,6 miliona dinara (sa PDV-om). Ista grupa ponuđača dobila je i posao izrade geotehničkog elaborata za prvu liniju metroa. Ko sve dobija posao za izgradnju Beogradskog metroa?Geotehnička dokumentacija treba da definiše sve inženjersko-geološke i geotehničke uslove za potrebe izrade Idejnog projekta za izgradnju druge faze Linije 1 i Linije 2 metroa, piše u projektnom zadatku. Namena dokumentacije je definisanje stanja i svojstava terena i stenskih masa, kao i stvorenih uslova u terenu koji će se ostvariti pri realizaciji metro sistema. Na osnovu njih će se definisati geotehnički uslovi i preporuke za izgradnju buduće metro linije za nivo Idejnog projekta.Dokumentacija treba da obuhvati teren sa osnovnom trasom i koridorom u širini od 100 metara, po 50 metara levo i desno od osovine trase. Za potrebe izrade geotehničke dokumentacije treba izvršiti analizu rezultata svih postojećih geoloških istraživanja u okviru koridora druge faze linije 1 i linije 2 metroa, kao i svu dokumentaciju koja je obrađivala slične ili iste terene kroz koje će prolaziti trasa druge faze linije 1 i linije 2 metroa.BG metro vrši tehničku kontrolu elaborata za prvu liniju metroaPotencijalni ponuđač treba imaju najmanje jednog zaposlenog diplomiranog master inženjera geologije sa minimum 15 godina iskustva, najmanje dva diplomirana master inženjera geologije sa minimum pet godina iskustva i najmanje jednog diplomiranog inženjera master rudarstva sa minimum 15 godina iskustva smera za izgradu podzemnih prostorija sa odgovarajućim stručnim ispitom. Potrebno je da najmanje jedan od navedenih inženjera ima radno iskustvo na projektu izgradnje tunela mašinom za bušenje tunela TBM (Tunnel Boring Machine).Među uslovima za dobijanje posla piše i da je potrebno da ponuđač u poslednjih pet godina ima najmanje deset uspešno okončanih inženjerskogeoloških Projekata ili Tehničkih kontrola inženjerskogeoloških ili geotehničkih Elaborata, koji su bili za potrebe izgradnje ili rekonstrukcije ili sanacije saobraćajnih infrastrukturnih projekata, a za koje odobrenje za izgradnju ili rekonstrukciju ili sanaciju izdaje Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.Rok za podnošenje ponuda je 2. februar.

Nove mere protiv kovida, kućna izolacija skraćena na sedam dana

Zaposleni u zdravstvenim ustanovama i ustanovama socijalne zaštite se nakon kućne izolacije u trajanju od sedam dana, zbog koronavirusa, testiraju PCR testom i vraćaju se na posao ukoliko je test koji je uzorkovan sedmog dana kućne izolacije negativan. "U slučaju pozitivnog rezultata PCR testa, ostaju u izolaciji do desetog dana kada se izolacija prekida bez testiranja", piše u Uredbi objavljenoj u Službenom glasniku. Vlada Srbije donela je Uredbu o o izmeni Uredbe o merama za sprečavanje i suzbijanje zarazne bolesti COVID-19.Kućna izolacija zbog zaraženosti koronavirusom smanjuje se sa 14 na 7 dana. Lica kod kojih je testiranjem utvrđeno prisustvo koronavirusa, a kod kojih nije utvrđeno prisustvo nijednog simptoma ili znaka zarazne bolesti, odnosno kod kojih težina bolesti ne zahteva lečenje u bolničkim uslovima, upućuju u kućnu izolaciju u trajanju od sedam dana, piše u uredbi. "Nakon sedam dana se javljaju na pregled lekara primarne zdravstvene zaštite u domu zdravlja u mestu prebivališta, odnosno boravišta, i izolacija se prekida bez testiranja", piše u Uredbi. Ukoliko lice ima primarnu ili sekundarnu imunodeficijenciju upućuje se u kućnu izolaciju u trajanju od 14 dana, a stanje imunodeficijencije utvrđuje lekar primarne zdravstvene zaštitite.RFZO na opremu u pandemiji potrošio barem 520 miliona evraKako se 2021. trošio novac u zdravstvu?U Uredbi se dalje navodi da se lica obolela od koronavirusa izoluju i leče u objektima koji su posebno određeni i pripremljeni za izolaciju i lečenje, da dužni da prihvate izolaciju, da se pridržavaju mera i uputstava koje naredi nadležni doktor medicine, odnosno doktor medicine specijalista epidemiologije."Lice koje se ne pridržava naloga doktora medicine po prijavi zdravstvene ustanove prinudno se izoluje u prisustvu predstavnika organa uprave nadležnog za unutrašnje poslove", piše u Uredbi.Кontrolu pridržavanja mere kućne izolacije iz vrši organ državne uprave nadležan za unutrašnje poslove, na osnovu podataka koje dostavlja ustanova koja je izvršila testiranje, navodi se.

Za razvojne projekte u 2022. godini 350 miliona dinara

Vlada Srbije opredelila je 350 miliona dinara za podsticanja preduzetništva kroz razvojne projekte u 2022. godini. Iznos bespovratnih sredstava ne može biti manji od 75 hiljada dinara za preduzetnike, odnosno 250 hiljada dinara za pravna lica, niti veći od 12,5 miliona dinara za sve privredne subjekte.Vlada Srbije usvojila je Uredbu o utvrđivanju Programa podsticanja preduzetništva kroz razvojne projekte u 2022. godini, kako bi se podstakle investicije privrednih subjekata u širenje proizvodnje i jačanje konkurentnosti, a sa ciljem otvaranja novih radnih mesta.Sredstva utvrđena Programom bespovratno se dodeljuju preduzetnicima, mikro, malim i srednjim privrednim subjektima i zadrugama.Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2022. godinu za podršku razvoju preduzetništva opredeljeno je dve i po milijarde dinara. Od navedenog iznosa, 350 miliona dinara je namenjeno za Program podsticanja preduzetništva kroz razvojne projekte u 2022. . Program sprovodi Ministarstvo privrede u saradnji sa Fondom za razvoj Srbije. Privredni subjekti koji zadovolje uslove, mogu da ostvare pravo na finansijsku podršku u iznosu do 20 odsto bespovratnih sredstava od vrednosti investicionog ulaganja, odnosno do 30 odsto bespovratnih sredstava za privredne subjekte koji pripadaju četvrtoj grupi razvijenosti. U četvrtoj grupi razvijenosti su privredni subjekti iz izrazito nedovoljno razvijenih jedinica lokalne samouprave koji na navedenoj teritoriji imaju sedište ili na istoj obavljaju poslovanje i imaju registrovan ogranak u periodu dužem od godinu dana.Preostalu iznos vrednosti projekta finansiraće se iz kredita Fonda za razvoj. Ukoliko je vrednost odobrenih sredstava manja od vrednosti traženog ulaganja, privredni subjekt će (u slučaju da prihvati odluku Fonda i rešenje Кomisije za dodelu bespovratnih sredstava) navedenu razliku do pune vrednosti investicije, obezbediti iz sopstvenih sredstava.Učešće trajnih obrtnih sredstava u iznosu ukupnih sredstava (kredit Fonda i bespovratna sredstva) može biti do 10 odsto, piše u Uredbi. Preduzetnici, mikro, mala i srednja pravna lica, mogu podneti zahtev za finansiranje projekata koji se odnose na delatnost koju do sada nisu obavljali, a za koju se mogu upotrebiti sredstva po ovom programu.U navedenim projektima deo bespovratnih sredstava može biti do dva i po miliona dinara za sve privredne subjekte.Kako se objašnjava u Uredbi, ukoliko za realizaciju celokupne vrednosti projekta firme imaju potrebu za dodatnim kreditnim sredstvima, razliku do pune vrednosti projekta mogu da finansiraju iz dodatnog kredita Fonda.U tom slučaju se uvećava procenat učešća kreditnih sredstava u ukupno traženim sredstvima.Takođe, podnosioci zahteva imaju i mogućnost da deo vrednosti projekta finansiraju sopstvenim sredstvima.Ukoliko ispunjavaju uslove, preduzetnici, mikro, mala i srednja pravna lica mogu podneti zahtev za finansiranje projekata u kojima je deo bespovratnih sredstava do 2,5 miliona dinara, odnosno do 3,7 miliona dinara za privredne subjekte koji pripadaju četvrtoj grupi razvijenosti.Privredni subjekti mogu podneti zahtev za finansiranje projekata u kojima je deo bespovratnih sredstava preko 2,5 miliona dinara, odnosno preko 3,7 miliona dinara za privredne subjekte koji pripadaju četvrtoj grupi razvijenosti, ukoliko ispunjavaju kriterijume brzorastućeg razvoja ili posluju stabilno.Za srednja pravna lica moguće je odobriti maksimalno 30 odsto ukupno planiranih bespovratnih sredstava.Kako se navodi u Uredbi ova sredstva su namenjena za kupovinu, izgradnju, dogradnju, rekonstrukciju, adaptaciju, sanaciju, investiciono održavanje proizvodnog prostora ili poslovnog prostora koji je u sastavu proizvodnog prostora, ili prostora za skladištenje sopstvenih proizvoda, sirovina i repromaterijala.Sredstva su namenjena i za kupovinu novih ili polovnih (ne starijih od pet godina) mašina i opreme, uključujući alate, kao i za dostavna vozila za prevoz sopstvenih proizvoda i druga transportna sredstva koja se koriste u procesu proizvodnje, trajna obrtna sredstva, koja mogu da čine najviše 10 odsto ukupnog investicionog ulaganja, nabavku softvera i računarske opreme.Kako piše u Uredbi, sredstva za realizaciju ovog programa predstavljaju de minimis pomoć. Javni poziv za dodelu ovih sredstava će raspisati Ministarstvo privrede. Informacija o načinu sprovođenja Programa, javni poziv, konkursna dokumentacija, kao i informacija o uslovima kredita kod Fonda za razvoj, biće objavljeni na internet stranicama Ministarstva i fonda.

Poznat izgled beogradskih metro stanica (FOTO)

Grad Beograd objavio je idejna rešenja za prvih šesnaest stanica beogradskog metroa. Rešenja je kako se navodi izradio arhitektonski Studio Obe iz Beograda. Cilj konkursa bio je kako se navodi da se izabere najkvalitetnije idejno rešenje sa "autentičnim stilom i konceptom dizajna".Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić rekao je da će metro linija broj jedan na potezu Makiš - Mirijevo biti duga oko 21,1 kilometar sa ukupno dvadeset i jednom stanicom. Prema njegovim rečima, deo trase od stanice Makiš do stanice Bele vode planira se u otvorenom iskopu u dužini od oko 2,15 kilometara:"Potom će se na deonici dužine 11,2 kilometra od stanice Bele vode do stanice Pančevački most graditi metro u dubokom tunelu, da bi se poslednja deonica dužine 5,7 kilometara od stanice Pančevački most do Mirijeva radila u otvorenom iskopu".Foto: Grad BeogradKako se dodaje, linija 2 beogradskog metroa će biti na potezu Zemun - Mirijevo ukupne dužine 21,1 kilometar sa 23 stanice."Francuska kompanija 'Ežis' radi na projektovanju druge linije beogradskog metroa kao i na idejnom rešenju treće linije na potezu Banjica - Bežanija, ukupne dužine oko 24 kilometra sa 23 stanice", rekao je Vesić.ODBIJENE SVE PRIMEDBE GRAĐEVINSKOG FAKULTETA NA PROJEKAT BEOGRADSKOG METROAGrađevinski fakultet neće učestvovati u daljem razvoju projekta Beogradski metro Prema njegovim rečima, linije 1 i 2 ukrštati na stanici "Savski trg", linije 2 i 3 na stanici "Park Manjež" i na stanici "Beogradska arena", a linije 1 i 3 na stanici "Trg Republike". Vesić je ponovio da će prva linija beogradskog metroa biti završena do 2028. godine, a druga linija do 2030. godine.Foto: Grad BeogradProjekat metroa u srpskoj prestonici kritikuju mnogi stručnjaci i institucije. Građevinski fakultet u Beogradu pre nekoliko meseci odustao je od učeđća u tom projektu jer njegovi stručnjaci smatraju da usvojena ideja ne može da reši ključne saobraćajne probleme u Beogradu.Poznati hidrogeolozi upozoravaju da će realizacija tog projekta koja je već počela na Makiškom polju ugroziti beogradsko vodoizvorište, o čemu je Nova ekonomija već pisala."Metro na Makišu mimo propisa, posledice ćemo tek osetiti" (AUDIO)JKP Beogradski metro i voz potpisao sporazum sa francuskim Alstomom I pored tih kritika, uprava Grada Beograda nije odustala od svoje namere da liniju metroa započne u nenaseljenom području, koje obuhvata i zaštićeno područje vodoizvorišta.

Vlada osnovala Savet za „infrastrukturu kvaliteta“

Vlada je donela odluku o obrazovanju Saveta za kvalitet, kao stručno savetodavno telo sa ciljem razvoja oblasti infrastrukture kvaliteta u Srbiji."Zadatak Saveta je da prati i analizira sprovođenje aktivnosti u oblasti infrastrukture kvaliteta, da daje mišljenja i preporuke i da razmatra pitanja od značaja za razvoj i unapređenje infrastrukture kvaliteta u Srbiji", piše u odluci objavljenoj u Službenom glasniku.Za predsednika Saveta imenovan je državni sekretar u Ministarstvu privrede Milan Ljušić, a za zamenika predsednika v.d. pomoćnika ministra privrede Miodrag Dugandžija. Za svoj rad predsednik, zamenik predsednika, članovi i sekretar Saveta nemaju pravo na naknadu.U odluci se navodi da Savet sarađuje sa državnim organima, organima autonomnih pokrajina, lokalnim samoupravama, organizacijama i ostalim zainteresovanim stranama u oblasti infrastrukture kvaliteta, kao i da radi sprovođenja aktivnosti može obrazovati posebne i stručne radne grupe. "Savet o svom radu podnosi izveštaj Vladi najmanje jednom godišnje, uz prethodno pribavljeno mišljenje ministra nadležnog za poslove infrastrukture kvaliteta".Savet takođe donosi Poslovnik o radu kojim se uređuje način rada, sazivanje i pripremanje sednica, način glasanja i odlučivanja, kao i sva druga pitanja od značaja za rad. Radi smanjenja i uklanjanja tehničkih prepreka u trgovini, uz istovremeno obezbeđenje da se na tržište Srbije stavljaju samo bezbedni proizvodi, uspostavljen je savremen sistem u oblasti tehničkih propisa, standardizacije, akreditacije i metrologije - sistem infrastrukture kvaliteta.Vlada je u oktobru 2015. godine usvojila Strategiju unapređenja sistema infrastrukture kvaliteta u Republici Srbiji za period 2015-2020. godine. Nacionalni sistem infrastrukture kvaliteta predstavlja visoko integrisanu mrežu institucija i organizacija u oblasti standardizacije, metrologije, akreditacije i ocenjivanja usaglašenosti sa zahtevima tehničkih propisa i standarda (što uključuje ispitivanje, kontrolisanje i sertifikaciju proizvoda), navodi se u Strategiji. Radi smanjenja i uklanjanja tehničkih prepreka u trgovini, uz istovremeno obezbeđenje da se na tržište Srbije stavljaju samo bezbedni proizvodi, uspostavljen je savremen sistem u oblasti tehničkih propisa, standardizacije, akreditacije i metrologije - sistem infrastrukture kvaliteta.Sistem infrastrukture kvaliteta uključuje kako javne i privatne institucije u navedenim oblastima, tako i zakonodavni okvir za njihovo efikasno funkcionisanje.

Beogradu potreban super-luks hotel, uprkos gubicima u pandemiji

U Beogradu postoji potreba da se grade eksluzivni hoteli, kaže Geori Genov, predsednik Udruženja hotelsko ugostiteljske privrede (HORES) povodom najave da Delta Real Estate planira gradnju jednog hotela iz InterContinental grupe, kako su preneli mediji, do kraja godine. Prema proceni HORES-a gubici tokom pandemije (u 2020. i 2021. godini) Beogradu iznose oko 700 miliona evra.„Beograd ima izuzetno dobru ponudu hotela, postoji gotovo 4.000 soba u hotelima visoke kategorije, ali nema nijedan super luks hotel, u kategoriji 5+ zvezdica ili superior kako su kategorisani takvi hoteli u svetu. InterContinetal će upotpuniti turističku ponudu Beograda, jer dolaskom tog hotela privlače se gosti visoke platežne mogućnosti“, kaže Genov i navodi da u prestonici postoje124 hotela od toga 72 hotela sa četiri ili pet zvezdica. Hoteli iz grupe InterContinental imaju kategoriju superior, dok je Crowne Plaza niži brend.InterContinetal koji će se graditi na Novom Beogradu, u Bloku 20, u Ulici Milentija Popovića, biće rame uz rame sa evropskim najluksuznijim hotelima (visoka klasa hotelske sobe su površine 40 kvadrata). Za InterContinantal je dobro što će se upotpuniti ponuda sa renoviranjem Sava Centra, moći će da se organizuju kongresi na najvećem nivou, i biće popunjeni smeštajni kapaciteti InterContinetala i Crawne Plaza hotela. U okviru poslovnog sistema Delta Holding posluje Delta Real Estate, u čijem su vlasništvu prestižni hoteli Crowne Plaza, Holiday Inn, Hotel Indigo u Beogradu, kao i hotel InterContinental u Ljubljani.Otežano poslovanje hotelaU beogradskim hotelima tokom pandemije u 2020. i 2021. godini gubici su iznosili oko 700 miliona evra, u tom periodu popunjenost kapaciteta bila je tek između 15 i 20 odsto, prema proceni HORES-a. Hoće li povećanje cene struje, namirnica uticati na povećanje cena u hotelima?„Zbog povećanja cene struje gasa, i namirnica očekivano je da se povećaju cene u hotelima, ali nisu u mogućnosti tako da postupe jer nema dovoljno gostiju u hotelima. U poslovanju hotela, takođe, je problem nedostatak radne snage jer su neki radnici prešli u druge delatnosti tokom pandemije, dok su neki otišli u inostranstvo“, navodi Genov. Prema njegovoj oceni, ova godina će biti za poslovanje hotela ista kao prethodna, u prvih meseci biće prilično teško, očekuje se popunjenost smeštaja između 30 i 50 odsto i bićemo zadovoljni ako poslovanje na kraju 2022. godine bude na pozitivnoj nuli. „Tek u februaru i martu 2023. možemo očekivati bolje poslovanje dolaskom turista u Beograd na kongrese“, očekuje Geonov. Paketi mera u okviru državne pomoći za prevazilaženje posledica korona krize pomogli su da hoteli prežive 2020. godinu, ali nisu svi hoteli dobili pomoć, već samo oni kojima je hotelijerstvo osnovna delatnost, dok ima dvadesetak hotela koji su ogranak neke kompanije i nisu imali pravo na pomoć. U hotelima u Beogradu ima 8.000 soba ili oko 12.000 kreveta, i pre početka pandemije u prestonici je bilo 80 odsto stranih turista. Do kraja ove godine očekuje se, takođe, otvaranje hotela St. Regis u Beogradu na vodi.

Startap i smart siti centrima subvencije veće za deset miliona

Za podršku regionalnim inovacionim startap i smart siti centrima, Vlada Srbije će ove godine izdvojiti ukupno 55 miliona dinara. Suma za te namene povećana je za 10 miliona dinara, jer je prošle godine iznos tih sredstava bio 45 miliona dinara.Startapi inače predstavljaju mlada preduzeća u takozvanom nultom periodu razvoja koja se bave inovacijama i za njih traže investicije. Program sprovodi Кabinet ministra bez portfelja za inovacije i tehnološki razvoj, a po odobrenom projektu dodeljivaće se po tri miliona dinara.Regionalni inovacioni startap i smart siti centri kako se podseća predstavljaju mrežu organizacionih celina uspostavljenih kroz različite programe podrške koji su razvijani od 2018. godine. Navodi se da je rad tih centara važan za mlade preduzetnike, kao i za razvoj startap zajednice.Kroz rad ovih centara, kako se objašnjava, mladim preduzetnicima se omogućava pristup stručnoj, mentorskoj, pravnoj, savetodavnoj i logističkoj podršci za pokretanje i vođenje biznisa, doprinosi izgradnji digitalizovanih zajednica, pametnih i sigurnih gradova. Pravo na korišćenje bespovratnih sredstava ima jedinica lokalne samouprave koja je samostalno ili u saradnji sa organizacijom iz oblasti inovacija uspostavila Regionalni inovacioni startap ili smart siti centar. Pravo na korišćenje tih sredstava nemaju realizatori projekata koji nisu opravdali već dobijena sredstva. Vlada Srbije: Domaćim startapovima 45 miliona dinaraVrednost domaćeg startap ekosistema premašila pola milijarde dolara Sredstva su kako se podseća, namenjena za tehničko i strukturno umrežavanje sa drugim regionalnim inovacionim startap i smart siti centrima, organizacijama, univerzitetima, fakultetima i drugim obrazovnim ustanovama.Sprovođenje programa kako se dodaje, podrazumeva organizaciju obuke, edukacije, mentorske podrške, pristup izvorima finansiranja, upravljanje preduzetničkim poduhvatima.Sredstva ne mogu da se koriste za održavanje, građevinske radove, nabavku opreme, nameštaja i uređaja, osnivanje i rad pojedinačnih startap kompanija, zaostale obaveze, otplatu kredita, troškove garancija, polise osiguranja, kamate, troškove bankarskog poslovanja, kursne razlike, carinske troškove.Aktivnost za koju su odobrena sredstva, kao i sva plaćanja u vezi sa njenom realizacijom, mora biti započeta nakon potpisivanja ugovora, plaćanja završena do kraja godine, a pravdanje sredstava do kraja januara 2023. godine.Neutrošena sredstva vraćaju se u budžet Republike Srbije. Od dokumentaicje, svi zainteresovani treba da obezbede izveštaj o radu u 2021. godini, plan rada za 2022. godinu, akcioni plan projekta, kao i bužet projekta sa prikazom realizacije troškova.Precizno i tačno popunjena prijava i prateća dokumentacija šalje se preporučenom poštom na adresu ministra bez portfelja zaduženog za inovacije i tehnološki razvoj. Detaljnija obaveštenja o dodeli sredstava mogu se pronaći i na sledećem LINKU.

Srbija uzima zajam od 100 miliona evra za brzi internet u selima

Srbija planira da uzme zajam od 100 miliona evra kod Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) za projekat uvođenja širokopojasnog intreneta u ruralnim predelima. Vlada Srbije uputila je u skupštinsku pro...

Korona donela više posla za trgovinu i komunikacije

Zaposlenost u sektoru smeštaja i usluga je opala, ali je rastao broj zaposlenih u trgovini, informisanju i komunikacijama u prvoj godini pandemije, pokazuje istraživanje Instituta ekonomskih nauka u Beogradu.Istraživanje ispituje efekte pandemije kovid-19 tako šton poredi podatke između 2019. i 2020. godine.Radnici najskuplje platili cenu pandemije Broj radnika koji rade za stalno povećan, broj neformalnih i formalnih radnika koji nemaju stalni posao je smanjen u 2020. godini za oko 10 odsto, odnosno 6 odsto. Glavni razlog za ovo smanjenje je bila niska dostupnost neformalnih i ne-stalnih poslova u 2020. godini, piše u saopštenju.Jedna od posledica krize izazvane pandemijom bilo je povećanje nejednakosti u mogućnostima zaposlenja za niskoobrazovane, mlade, naročito u regionu Jugoistočne Srbije. Ove ranjive grupe su, i pre početka pandemije, imale značajno niže stope zaposlenosti od ostatka populacije, a ovaj jaz se povećao nakon prve godine pandemije.U pandemiji zaposleno 4.300 zdravstvenih radnika, fali nam još 5.000 Neka radnička prava, poput prava na adekvatan odmor, punu naknadu tokom bolovanja od virusa COVID-19 i adekvatnih uslova za rada nisu u dovoljnoj meri poštovana u toku pandemije.Rezultati istraživanja upućuju na to da su u toku prve godine pandemije nedostajali mehanizmi zaštite stabilnosti prihoda neformalnih radnika i formalnih radnika koji nemaju stalni posao. Sa druge strane, mere podrške preduzećima, koje su nesumnjivo imale pozitivan uticaj na privredu i imale značajan uticaj na opstanak nekih preduzeća trebalo je ranije prilagoditi tome koji sektoru su najviše bili ugroženi krizom.

Kozmetički brendovi se okreću proširenoj realnosti i „Metaverzumu“

Kompanije u industriji lepote sve više koriste usluge firmi za veštačku inteligenciju i proširenu realnost (AR-Augmented reality) koje im pomažu da razviju personalizovano korisničko iskustvo.Fokus firmi koje proizvode šminku, kao i proizvode za kosu i kožu nekada je bila kupovinu manjih brendova sa vernim sledbenicima. Sada ove kompanije takođe "jure" firme za veštačku inteligenciju i proširenu realnost. Predvodnik ovog trenda bila je kompanija L'Oreal koja je 2018. godine kupila "ModiFace", "stručnjaka" za proširenu realnost, čije je patente koristila kako bi napravila niz virtuelnih alata koje potrošači mogu da koriste kako bi ekperimentistali sa L'Orealovim proizvodima. L'Oreal takođe ima sopstveni tehnološki inkubator sa timom od 30 i više fizičara, inženjera, stručnjaka za korisničko iskustvo, dizajnera hardvera i data naučnika.L'Oreal koristi veštačku inteligenciju kako bi korisnicima omogućila da prilagode boju ruževa za usne, kao i da, pre nego što kupe farbu za kosu razgovaraju sa profesionalncima putem video poziva. Takođe mogu i da isprobaju različite nijanse šminke u aplikaciji "Makeup Genius" (virtuelno ogledalo). "Ljudi ne žele nužno da idu u prodavnicu da bi samo probali stvari pre nego što ih kupe", rekao je Dejvid Ripert, izvršni direktor Poplar studija za digitalni magazin za Futurism.com. Njegova kompanija je radila AR kampanju za sjaj za usne kompanije Mejbilin (Maybelline), a za kompaniju NYX je kreirala filter za lice koji ljudima omogućava da isprobaju maske za Noć veštica na Instagramu i Snepčetu. "Primetili smo da najmanje 38 onih koji su probali naš kviz i istražili naše boje za kosu koristeći alatke za proširenu virtuelnu realnost, na kraju odu i kupe ih", rekao je Tajler Vozni (Tyler Wozny), potpredsednik kompanije "Madison Reed", koja proizvodi farbe za kose.

Bruto devizne rezerve NBS veće za 1,4 miliona u decembru

Bruto devizne rezerve Narodne banke Srbije su na na kraju decembra iznosile 16,5 milijardi evra, što je gotovo isti nivo kao na kraju prethodnog meseca, a za 1,4 miliona evra više u odnosu na novembar, a tokom 2021. godine devizne rezerve povećane su za 3,0 milijarde evra, saopštavaju iz Narodne banke Srbije (NBS)."Deviznim rezervama na ovom nivou obezbeđuje se pokrivenost novčane mase M1 od 137,8 odsto i više od šest meseci uvoza robe i usluga", navode iz NBS i dodaju da je to dvostruko više od standarda kojim se utvrđuje adekvatan nivo pokrivenosti uvoza robe i usluga deviznim rezervama.Neto devizne rezerve na kraju decembra iznosile su 13,7 milijardi evra i bile su za 2,6 milijardi evra više nego krajem 2020. godine, a u odnosu na kraj novembra manje su za 231,5 miliona evra. Povećanje bruto deviznih rezervi NBS u decembru ostvareno je po osnovu devizne obavezne rezerve usled uobičajenih aktivnosti banaka krajem godine (299,5 miliona evra), kao i po osnovu deviznih kredita u neto iznosu od 93,8 miliona evra, dok je neto priliv ostvaren i po osnovu donacija (55,3 miliona evra). Uvećanju deviznih rezervi doprinelo je efikasno upravljanje deviznim rezervama i pozitivan neto efekat tržišnih faktora, te su ovi prilivi nadomestili neto odlive po osnovu aktivnosti Narodne banke Srbije na međubankarskom deviznom tržištu (280 miliona evra), po osnovu plaćanja deviznih obaveza Republike Srbije (130,2 miliona evra), kao i neto odlive po ostalim osnovima (51,7 miliona evra).Obim realizovane trgovine devizama na međubankarskom deviznom tržištu u decembru iznosio je 926,1 milion evra i bio je za 224,9 miliona evra veći nego u prethodnom mesecu. Pored toga u prethodnoj godini u međubankarskoj trgovini realizovano je ukupno 6.923,3 miliona evra."U decembru, kao i u 2021. godini, vrednost dinara prema evru gotovo je nepromenjena. Narodna banka Srbije je na međubankarskom deviznom tržištu u decembru neto prodala 205,0 miliona evra, u najvećoj meri kao rezultat pojačane tražnje za devizama uvoznika energenata, dok je u 2021. godini Narodna banka Srbije doprinela daljem uvećanju deviznih rezervi i neto je kupila 645,0 miliona evra", navodi se u saopštenju.

Rešava li 10.000 dinara probleme sa platama u zdravstvu?

Danas je na račun više od 122 hiljada zdravstvenih radnika uplaćeno po 10.000 dinara, kako je rekao ministar finansija Siniša Mali.On je precizirao da će pomoć dobiti svi zdravstveni radnici koji su zaposleni u samom zdravstvenom sistemu, u vojno-zdravstvenim ustanovama, u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija, ustanovama socijalne zaštite, čiji se rad finansira sredstvima iz budzeta, kao i zaposleni u Zavodu za sport i Zavodu za zdravstvenu zaštitu radnika Železnica Srbije.On je podsetio da je još pre pandemije, krajem 2019. godine, doneta odluka da se medicinskim sestrama poveća plata za 15 odsto, a lekarima specijalistima za 10 odsto.Koliko su stvarno plaćeni lekari „Kada je počela pandemija jedna od prvih mera bilo je povećanje plata svim zaposlenima u zdravstvu u iznosu od 10 odsto. Nakon toga, krajem 2020. godine isplatili smo im jednokratnu pomoć od po 10.000 dinara. U januaru 2021. godine zdravstvenim radnicima povećane su plate za 5 odsto, a sada, u januaru, plate u zdravstvu su povećanje za 8 odsto“, rekao je Mali. Prema njegovim rečima, vidi se da je i pre pandemije, jedna od najvažnijih politika bila da se pomognu i podrže zdravstveni radnici.„Ako uporedite plate danas, sa januarskim povećanjem, u odnosu na 2011. godinu, plata medicinskih sestara je veća za 85 odsto, a lekar specijalista ima 68 odsto veću platu. Bila je oko 604 evra, a ove godine će preći 1.000 evra. Ogromne su razlike, ogromna je pomoć i podrška države, i tu pokazujemo snagu naše ekonomije i naše prioritete“, naveo je Mali.Medicinari i dalje nedovoljno plaćeniBez obzira na povećanja, sindikalni predstavnici zdravstvenih radnika ističu da plate i dalje nisu na dovoljno visokom nivou, naročito kada su u pitanju plate lekara koji dobijaju tek tri puta veću zaradu od nemedicinskog kadra, dok bi ta razlika trebalo da bude skoro duplo veća, kako je Nova ekonomija već pisala.Problem u velikoj meri predstavlja odlaganje primene Zakona o sistemu plata koji bi uveo platne razrede, a samim tim i jednake osnovice i uređene koeficijente.Trenutno, medicinari u Srbiji nemaju iste osnovice."U zdravstvu imate tri različite osnovice. Jednu za lekare, drugu za medicinske tehničare, a treću za nemedicinsko osoblje, što apsolutno ne bi smelo da bude dopustivo", kazao je za Novu ekonomiju predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Rade Panić.I Fiskalni savet je u više navrata savetovao da je u javnom sektoru neophodno imati jedinstvene osnovice, što bi omogućilo i veću transparentnost.Sada je osnovica toliko niska da se nekvalifikovanim radnicima doplaćuje i mimo osnovne računice.Lekarima se nismo odužili za rad tokom pandemije "Naši higijeničari i bolničari koji bi trebalo da imaju koeficijent 1,1 do 1,3, puta ta osnovna plata, dakle trebalo bi da imaju oko 38.000. Njima kada obračunaju platu, oni imaju oko 27.000-28.000, a onda im doplate do minimalne zarade", objašnjava Panić.S obzirom na to da je ceo sistem zarada loše postavljen, onda su i razlike između zarada nekvalifikovanih radnika u zdravstvu i lekara specijalista premale.Prema Zakonu o platnim razredima, lekari specijalisti bi trebalo da imaju oko pet i po puta veću zaradu od nemedicinskog kadra. Sada lekari imaju oko tri puta veću platu (nemedicinski kadar dobija uglavnom minimalnu zaradu – oko 34.000, a lekari oko 100.000 dinara).

Do 1,8 miliona dinara za najbolje zelene ideje u lokalnim zajednicama

Organizacije civilnog društva iz svih lokalnih zajednica u Srbiji mogu do 31. januara da se prijave za učešće u programu podrške Snažno zeleno koji će im omogućiti mentorsku, ekspertsku i finansijsku podrška u iznosu do 1,8 miliona dinara za sprovođenje zelenih ideja. Program zajedno sprovode Beogradska otvorena škola (BOŠ), Mladi istraživači Srbije i Inženjeri zaštite životne sredine, u okviru projekta Zeleni inkubator, a uz finansijsku podršku Evropske unije, navodi se u saopštenju BOŠ-a. Tematske oblasti u okviru kojih organizacije civilnog društva mogu da konkurišu su upravljanje otpadom, zaštita vazduha, zaštita prirode, zaštita i upravljanje vodama, klimatske promene i horizontalno zakonodavstvo.Građani će zajedno sa koordinatorima projekta raditi na razvoju i sprovođenju zelenih ideja, sa ciljem unapređenja kvaliteta života u njihovoj zajednici.Program Snažno zeleno nudi ekspertsku i mentorsku podršku, razvoj kapaciteta iz oblasti monitoringa javnih politika, kao i jačanje kapaciteta za razvoj, upravljanje i finansijsko vođenje projekata.Ovo je treći po redu konkurs, koji je do sada podržao 40 organizacija civilnog društva, koje su sprovele više od 30 projekata u skoro 20 zajednica širom Srbije. Rok za podnošenje projektnih ideja je 31. januar 2022. do 15 časova.

Predloženo povećanje plate nameštenicima u državnim organima

Predloženim izmenama Zakona o platama državnih službenika i nameštenika predviđa se povećanje zarada pomoćno-tehničkom osoblju u državnim organima.Povećanje koeficijenata obuhvata poslove pravosudne strže, daktilorafa, dostavljača, kurira, zaposlenih na priojemu i ekspeciji pošte i dr, piše u predlogu.Svaki dan u crvenoj zoni, a u džepu minimalac Menjaju se koeficijenti kojima se obračunavaju zarade za treću, četvrtu, petu i šestu platnu grupu. Koeficijenti za treću platnu grupu su povećani sa 1,9 na 1,96, za četvrtu sa 1,5 na 1,71, za petu sa 1,2 na 1,38 i za šestu sa 1 na 1,2.Da bi se plate nameštenika povećale, potrebno je obezbediti dodatan novac u republičkom budžetu za 2022. godinu u visini od 14 odsto planiranih sredstva za plate nameštenika u ovoj godini. Ova suma iznosi 468 miliona dinara u bruto iznosu.Dvesta na sat, ali za minimalac (VIDEO) Inicijativa za izmenu Zakona potekla je od reprezentativnih sindikata zaposlenih u državnim organima, koji su predložili uvećanje koeficijenata za obračun i isplatu plata nameštenika, imajući u vidu njihov doprinos funkcionisanju organa, naročito u pravosuđu, navodi se u predloženim izmenama.Izmene Zakona je usvojila Vlada i predlog je poslat na odlučivanje Narodnoj skupštini.POŠTARI SANJAJU DAN KADA ĆE SE PRIBLIŽITI PROSEČNOJ PLATI Već dugi niz godina se planira da se zarade u državnim organima urede tako što će se uvesti platni razredi, koji bi doveli do toga da za isti posao svi radnici budu isto plaćeni bez obzira gde rade.Međutim, početak primene Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru koji je usvojen još 2016. godine se stalno odlaže. Poslednji put, u novembru prošle godine, primena je odložena za 1. januar 2025. godine.

Ministarstvo kupuje licence za informacioni sistem za 60 fakulteta

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkoh razvoja raspisalo je javnu nabavku licenci za informacioni sistem za fakultete. Procenjena vrednost nabavke je 141,6 miliona dinara.Ministarstvo planira da kupi licence informacionih sistema za 60 visokoškolskih ustanova, a mogućnost nadogradnje do 200 instanci. Takođe, nabavkom je predviđeno i održavanje sistema u trajanju od dve godine. Kako se navodi u specifikaciji, traženi informacioni sistem je namenjen za praćenje i organizovanje nastavnog procesa na visokoškolskoj ustanovi."Potrebno je da je razvijen uz pomoć programskih alata najnovije generacije i da predstavlja softverski sistem koja u potpunosti omogućava rad zaposlenih u studentskoj službi visokoškolske ustanove, nastavnom osoblju i studentima ustanove", piše u dokumentaciji. Rok za podnošenje ponuda je 14. februara.U specifikaciji softverskog sistema se navodi da je potrebno da se u okviru razvijenih funkcionalnosti za rad studentske službe omogući administriranje podataka vezanih za studente, nastavnike, studijske programe i uopšte nastavni proces, proces organizacije ispita.

Procena uticaja kompleksa Al Dahre u Kovilovu na javnom uvidu do februara

Studija o proceni uticaja na životnu sredinu za projekat izgradnje privredno-industrijskog kompleksa fabrike za proizvodnju stočne hrane kompanije Al Dahra biće na javnom uvidu do 11. februara.Kompanija Al Dahra podnela je Sekretarijatu za zaštitu životne sredine zahtev za davanje saglasnosti na Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu za projekat izgradnje privredno-industrijskog kompleksa fabrike za proizvodnju stočne hrane.Kompleks će se graditi u tri faze u Kovilovu na teritoriji Palilule, na parceli površine 556.608 metara kvadratnih. Kako piše u objavi Sekretarijata, javnost može da izvrši uvid u sadržinu studije, na sajtu Grada Beograda do 11. februara 2022. godine.Javna prezentacija i javna rasprava o predmetnoj studiji o proceni uticaja biće održana 11. februara 2022. godine, u 10 časova, u prostorijama Sekretarijata za zaštitu životne sredine. U studiji se navodi da zbog udaljenosti od najbližeg stanovanja, otvorenosti lokacije i dobra provetrivosti, uz mere ozelenjavanja parcele, i redovno održavanje higijene, aktivnosti na kompleksu Fabrike ne predstavljaju značajan rizik po stanovništvo. Piše i da se pri redovnom radu Fabrike za preradu stočne hrane ne očekuje se emisija otpadnih materija u zemljište i podzemne vode.Voda i zemljište su potencijalno izložene riziku od povećane koncentracije zagađujućih materija koje se mogu očekivati u otpadnim vodama sa manipulativnih površina. "Uslovno zaprljane kišne vode se prečišćavaju pre ispuštanja. Sanitarno fekalne otpadne vode se privremeno sakupljaju u vodonepropusnu septičku jamu i povremeno prazne od strane nadležnog komunalnog preduzeća. Na ovaj način je negativan uticaj otpadnih materija iz vode sveden na prihvatljivu meru", piše u studiji. U studiji se navodi i da je vazduh je izložen negativnom uticaju od emisije štetnih materija u vazduh (gasova iz dimnjaka). Međutim, piše da je rizik za zagađenje vazduha izvan granica kompleksa mali s obzirom na prirodu energenta (prirodan gas). Sekretarijat za zaštitu životne sredine je u decembru 2020. godine doneo rešenje kojim je utvrđeno da je za projekat izgradnje fabrike za proizvodnju stočne hrane potrebno da se izradi studija o proceni uticaja na životnu sredinu.Istim rešenjem je utvrđena obaveza Al Dahre da u roku od godinu dana podnese zahtev za davanje saglasnosti na studiju o proceni uticaja na životnu sredinu.Iako je prvobitno trebalo da se gradi u pet faza, sredinom prošle godine je izmenom idejnog rešenja, na zahtev investitora, previđena izgradnja u tri faze.Početak radova se planira po dobijanju dozvole za izvođenje radova. Planirano je da radovi za prvu fazu traju 12 meseci, piše u Studiji o proceni na životnu sredinu. Kompanija Al Dahra Srbija je osnovana u novembru 2018. godine, a kako se navodi u Studiji, "lider je u proizvodnji mleka u ovom delu Evrope". U sastavu Al Dahra Srbija posluju tri zavisna preduzeća Eko- Lab, Veterinarska stanica i Institut Agroekonomik.Al Dahra Srbija se bavi proizvodnjom osnovnih lјudskih prehrambenih proizvoda, kao što su pirinač, brašno, voće i povrće, ali i stočne hrane, uglavnom za ishranu sopstvenog stočnog fonda. Kako piše, Al Dahra Srbija poseduje silose kapaciteta 53000 tona skladišnog prostora, fabriku stočne hrane Inshra, fabriku semena Agroseme, kapaciteta 15000 tona semena strnih žita i soje do 1000 tona.Pod zalivnim sistemima ima oko 4000 hektara i preko 300 kilometara kanala za navodnjavanje.

Ističe rok za subvencionisan prelazak na novu fiskalizaciju

Krajnji rok za prijavljivanje za subvencije za prelazak na novu fiskalizaciju je 31. januar 2022. godine, a da bi se prijavili za subvencije poreski obveznici najpre treba da prijave podatke o lokacijama prodajnih objekata putem portala ePorezi, podsečaju iz Poreske uprave.Svi obveznici fiskalizacije mogu da ostvare pravo na finansijsku podršku po svakom prijavljenom poslovnom prostoru i prijavljenoj poslovnoj prostoriji u iznosu od 100 evra. Postojeći obveznici mogu da ostvare pravo na finansijsku podršku po svakoj prijavljenoj aktivnoj fiskalizovanoj fiskalnoj kasi u iznosu od 100 evra, dok novi obveznici fiskalizacije mogu da ostvare pravo na podršku za jedan elektronski fiskalni uređaj u istom iznosu po svakom prijavljenom poslovnom prostoru i prijavljenoj poslovnoj prostoriji.Obveznici fiskalizacije koji nisu evidentirani kao obveznici PDV na dan podnošenja Izjave o zainteresovanosti za finansijsku podršku za fiskalizaciju finansijsku podršku ostvaruju u iznosu uvećanom za 20 odsto.Obveznici fiskalizacije mogu podneti samo jednu izjavu.Prijavljivanje za subvencije za prelazak na novu fiskalizaciju počelo je 15. oktobra 2021. godine.

Plate prosvetara male za odgovornost koju imaju

Kada su predstavnici Vlade Srbije nakon velikog štrajka prosvetnih radnika 2015. stavili potpise na sporazum sa sindikatima obrazovanja, u članu tri tog dokumenta je pisalo da će Vlada, uz učeš...

Izdanja

Broj 126, Decembar 2025.

Broj 126

Decembar 2025.

Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.

Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.

Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.

Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.

Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.

Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.

Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.

Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.