Broj 126, Decembar 2025.
Broj 126, Decembar 2025. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

Ministarstvo prostora: O razvoju Beograda se odlučuje za vreme praznika

Kolektiv Ministarstvo prostora upućuje saopštenje Sekretarijatu za urbanizam i građevinske poslove Gradske uprave grada Beograda i Komisiji za planove skupštine grada Beograda, povodom odluke da se javni uvid u Nacrt izmena i dopuna Plana generalne regulacije Beograda (PGR) održi u vreme novogodišnjih i božićnih praznika. Iz ovog kolektiva ističu da se "nastavlja neprihvatljiva praksa svođenja učešća javnosti na formalni minimum, odnosno sprovođenja samovolje i procedura koje onemogućavaju direktno učešće građana u procesima donošenja odluka".U saopštenju se ističe da period novogodišnjih i božićnih praznika ne može biti vreme kada se vrši uvid u jedan od najvažnijih dokumenata kojima se definiše prostorni razvoj Beograda. Ono je upućeno povodom informacije da je Nacrt izmena i dopuna Plana generalne regulacije Beograda prošao stručnu kontrolu Komisije za planove Skupštine grada Beograda, te da je predviđeno da se nađe na javnom uvidu u trajanju od 30 dana, koji bi započeo 20. decembra 2021. godine. Imajući u vidu da ovo predstavlja važan plan za budući razvoj grada ključno je da stručna javnost, predstavnici organizacija civilnog društva i uopšte zainteresovana javnost učestvuje u javnim uvidima i raspravam i izjasni se o tome kako vidi svoje gradove i opštine i da utiče na to da se poštuju svi standardi zaštite životne sredine i ljudskih prava."PGR Beograda predstavlja krovni urbanistički dokument koji bliže određuje strateške ciljeve, definisane Generalnim urbanističkim planom Beograda (GUP). Ovaj operativni urbanistički plan sveobuhvatno sagledava prostor i detaljnije planski obrađuje građevinsko područje, definiše saobraćajne i infrastrukturne sisteme, javne objekte i komplekse i detaljnije definiše planiranu namenu površina i način daljeg sprovođenja", objašnjeno je u saopštenju.Zato predstavlja dokument od suštinske važnosti za prostorni razvoj čitavog grada Beograda i kvaliteta života u njemu, i kao takav, mora se razvijati uz poštovanje načela učešća javnosti i širi društveni dijalog. U saopštenju se podseća da je u toku definisanje strateških ciljeva razvoja grada, odnosno izrada Generalnog urbanističkog plana Beograda do 2041. godine, proces koji je započet pre više od dve godine, bez adekvatnih konsultacija sa javnošću, a nadležne institucije nastavljaju izradu izmena i dopuna Plana generalne regulacije Beograda koji se zasniva na odredbama trenutno važećeg GUP-a, postavljenog 2003. godine. Dosadašnji tok procedure izmena i dopuna PGR u potpunosti je zbunjujuć za građane, na čije okruženje i život ove promene direktno utiču.Naglašeno je da se izmene i dopune ovog urbanističkog dokumenta održavaju i u vreme globalne epidemije izazvane koronavirusom, kao i da nadležni organi ni nakon skoro dve godine od početka epidemije nisu učinili ništa kako bi se građani osetili dovoljno zaštićenim tokom korišćenja svog prava na učešće u procedurama izrade planskih dokumenata, a pandemija virusa je korišćena kao izgovor za umanjivanje prava zainteresovane javnosti da učestvuje u izradi planskih dokumenata. "Potpuno je neprimereno da se ovakav dokument nađe na javnom uvidu u toku trajanja praznika, te zahtevamo odlaganje javnog uvida i proakitvniji pristup institucija u širem dijalogu o budućnosti grada", navodi se u saopštenju. Saopštenje su potpisali: Nova planska praksa, Ministarstvo prostora, Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu, Ekonaut, Centar za eksperimente i urbane studije - CEUS, UG Ulice za bicikliste

Srbija

Nema nezaposlenih sa diplomom Matematičkog

Veliko je interesovanje maturanata, budućih studenata za upis na Matematički fakultet, kažu na tom Fakultetu, koji ove godine obeležava 148 godina od uvođenja matematike u visokoškolsko obrazovanje u Srbiji.Ove godine upisano je 366 studenata od 435 slobodnih mesta. “Na Matematičkom fakultetu stiče se temeljno obrazovanje i studiranje je zahtevno, ali zato nijedan diplomirani student nije nezaposlen i veliko je takmičenje kompanija da zaposle baš diplomirane studente Matematičkog fakulteta”, kažu na Matematičkom fakultetu za Novu ekonomiju. Postoje tri smera na master studijama, isto kao na osnovnim: matematika, informatika, astronomija i astrofizika. Veliko interesovanje je, kako kažu na tom Fakultetu, za smerove Matematika i Informatika, dok je smer Astronomija i astrofizika baš za posvećenike ove oblasti, a njih ipak nema toliko kao za prve dve oblasti. “Predavanja se održavaju onlajn, studenti mogu da se priključe iz daljine, ali isto tako u manjem broju, u skladu sa epidemiološkim merama, da dođu na fakultet i sa fakultetskih računara da prate predavanja”, kažu u PR službi Fakulteta. Povodom obeležavanja 148 godina od uvođenja matematike u visokoškolsko obrazovanje u Srbiji, danas se organizuje proslava Dana Matematičkog fakulteta u Svečanoj sali SANU od 17:00-20:00 časova.

Srbija

Tetkicama preti ista sudbina kao i onima koji su tužili banke?

Veliki broj sudskih sporova koje su pokrenuli zaposleni u obrazovanju koji primaju minimalac - tetkice, domari, administrativni radnici, odnosno svi do koeficijenta 8,62 - tražeći da im država plati regres i topli obrok i dalje nije završen. Od prvobitne najave da će na ime neisplaćenog regresa i toplog obroka za poslednje tri godine (što je period u kome ne zastarevaju novčana potraživanja iz radnih odnosa) zaposleni moći da računaju između 300.000 do 500.000 dinara, sada se spekuliše da će iznos biti upola manji. Naime, u momentu kada je dobijena prva presuda, sud je za obračun uskraćenih zarada koristio poslednji akt kojim je to pravo definisano, a to je Opšti kolektivni ugovor. Njim je propisano da topli obrok iznosi 20 odsto, a regres 75 odsto od prosečne zarade u Republici Srbiji, čime se došlo do pomenute računice.Nakon što su usledile masovne tužbe, stvari su se promenile.- Apelacioni sud i dalje prihvata tužbene zahteve, ali presuđuje po matematici koja je trenutno važeća, što je pokušaj da državu što manje košta. Sud sada kaže da kolektivni ugovori na koje se prosveta poziva, a koji daju više para, ne važe, a uzima kao meritorno ono što piše u kolektivnim ugovorima u javnim preduzećima. U njima je definisano da zaposlenom sleduje 250 dinara dnevno u bruto iznosu za ishranu i jedna dvanaestina minimalne zarade za regres. Kada se to sabere, ispadne nekih 7.000 do 8.000 mesečno, što za tri godine izađe između 150.000 i 200.000 dinara – kaže za portal Nova ekonomija Dušan Kokot, predsednik Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Vojvodine.On ističe da država i dalje ulaže Vrhovom kasacionom sudu žalbe na presude Apelacionog suda.- Da li će Vrhovni kasacioni sud da promeni svoj stav, kao što je to uradio u slučaju banaka, još uvek ne znamo jer postupci nisu okončani. Ne očekujem da Vrhovni kasacioni sud preinači odluku jer je ovde popuno jasno da u nečemu što je minimalna zarada ne može biti nikakav dodatak, jer to onda nije minimalna zarada. A Zakon o radu jasno kažu da zaposlenom pripada regres i topli obrok – ističe Kokot.  On kaže da Zakon o platama u državnim organima prepoznaje regres i topli obrok u koeficijentu, ali da je „potpuno jasno da tih dodataka nema ako je proizvod osnovice i koeficijenta ispod minimalne zarade, koja se zatim koriguje do minimalca“.- Jasno je da ni profesor, ni direktor nemaju regres i topli obrok, ali dok ne pronađemo pravni osnov da pokrenemo spor i za druge kategorije zaposlenih, sada mogu pokrenuti tužbe samo oni na minimalcu – napominje Kokot.

Srbija

Beogradu još 490 miliona iz budžetske rezerve

Gradu Beogradu biće prebačeno 250 miliona dinara iz budžetske rezerve za izvršavanje obaveza "iz razloga koje nije bilo moguće predvideti u postupku pripreme i donošenja budžeta, a koji mogu dovesti do ugrožavanja tekuće likvidnosti".Sredstva koja su prebačena Beogradu prvobitno su bila namenjena "realizaciju infrastrukturnih projekata od značaja za Republiku Srbiju", odnosno eksproprijaciju zemljišta u cilju izgradnje kapitalnih projekata.Sredstva će prvo biti preneta tekuću budžetsku rezervu.Sredstva rezerve se raspoređuju Ministarstvu finansija, na ime transfera gradu Beogradu za izvršavanje obaveza iz razloga koje nije bilo moguće predvideti u postupku pripreme i donošenja budžeta, a koji mogu dovesti do ugrožavanja tekuće likvidnosti, piše u rešenju o upotrebi sredstava tekuće budžetske rezerve. Gradu Beogradu prebačeno 470 miliona iz budžetske rezerveZa fabriku vakcina milijardu dinara iz budžetske rezerveGradu Beogradu je krajem novembra prebačeno 470 miliona dinara iz budžetske rezerve, isto za "plaćanje obaveza koje nije bilo moguće predvideti u postupku pripreme i donošenja budžeta, a koji mogu dovesti do ugrožavanja tekuće likvidnosti glavnog grada", objavljeno je u Službenom glasniku.Skupština grada Beograda usvojila je krajem oktobra treći rebalans budžeta za 2021. godinu, kojim su predviđena sredstva od 150 milijardi dinara.Zamenik gradonačelnika Goran Vesić ocenio je tada da je budžet "najveći u novijoj istoriji grada, što je dokaz da se u Beogradu dobro posluje".

Srbija

Novih 50 hiljada evra za obezbeđivanje vakcinalnih punktova

Posao fizičko-tehničkog obezbeđenja punktova za masovnu vakcinaciju protiv koronavirusa u šoping centrima Stadion, Beo, i Rajićeva, kao i u robnoj kući IKEA dobila je firma Atlas sekjuriti (Atlas security). Ukupna vrednost dodeljenog ugovora je 5,7 miliona dinara.Sekretarijat za poslove odbrane, vanrednih situacija, komunikacije i koordinaciju odnosa sa građanima je vrednost tog posla na 5,8 miliona dinara. Javna nabavka se sprovodi kao pregovarački postupak bez objavljivanja javnog poziva. Grad Beograd je firmu Atlas Security prethodno angažovao za posao fizičko-tehničkog obezbeđenja vakcinalnih punktova u tržnim centrima "Ušće" i "Galerija". Nabavka je isto sprovedena kao pregovarački postupak bez objavljivanja javnog poziva. Početkom oktobra Atlas Security je dobio posao fizičko-tehničkog obezbeđenja vanckinalnog punkta na Beogradskom sajmu.Posao obezbeđenja punkta za masovnu vakcinaciju Atlas Security je dobio i sredinom avgusta. Firma Atlas Security je u maju ove godine dobila posao fizičkog obezbeđenja spomenika Stefanu Nemanji na Savskom trgu.Kada je firmi dodeljen ugovor, Muzej grada je sproveo pregovarački postupak i hitnu javnu nabavku. 

Srbija

Za stradanje ptica na dalekovodima odgovorno i aerozagađenje

O stradanju ptica na električnim dalekovodima slabo se govori u javnosti, saopštilo je Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije. Strujni udari i sudari sa žicama električnih dalekovoda uzrok su velikog broja smrtnih slučajeva i povreda ptica. Ti slučajevi se često dešavaju zbog aerozagađenja kada je pticama suženo vidno polje."Možda ste čuli da ptice stradaju od strujnog udara nakon što slete na žicu ili stub dalekovoda, ali da li ste čuli za koliziju sa dalekovodima? Kolizija sa dalekovodima predstavlja sudar ptica sa provodnicima koje se nalaze između dva stuba dalekovoda", objašnjava Milica Krmar, iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.Ona kaže da mnoge ptice tokom leta ne vide ove žice koje se nalaze baš u njihovoj visini, a tome doprinose i loši uslovi koji smanjuju vidljivost, poput magle ili zagađenja vazduha.SVAKA PETA VRSTA PTICA U EVROPI UGROŽENA Krmar navodi da najčešće stradaju ptice koje imaju ograničeno vidno polje, veliko telo i koje su slabo okretne. Zbog toga ne mogu brzo da reaguju, promene visinu ili preusmere svoj let kako bi zaobišle žice.Od kolizije kako se napominje, najčešće stradaju ptice vodenih staništa, labudovi, čaplje, guske, ždralovi. Ove godine pronađene su 82 stradale ptice. U Srbiji se još uvek ne zna koliki procenat ptica strada od kolizije sa dalekovodima. Terenska istraživanja na projektu počela su početkom 2021. godine, a do kraja godine sakupljeni su prvi značajni podaci o tom problemu.Foto: Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije/Barski petlić koji je stradao od strujnog udara"Samo u 2021. godini pronašli smo 82 ptice nastradale pri koliziji sa dalekovodima duž Međunarodno značajnih područja za ptice (oko Dunava). Najviše žrtava bilo je u okolini IBA Koviljski rit, a uglavnom su pronalaženi labudovi, patke gluvare, gugutke, velike bele čaplje, golubovi grivnaši i čvorci. Od svih zabeleženih vrsta, najviše je pronađeno labudova, ukupno osam jedinki", dodaje Krmar.BUKA TERENSKIH VOZILA UGROŽAVA DIVLJE PTICE NA FRUŠKOJ GORI Dalekovodi kako se dodaje mogu da budu veoma opasni za ptice ako nisu dobro obezbeđeni. U okviru međunarodnog projekta LIFE Danube Free Skyorganizacije za zaštitu ptica prečavanje stradanja ptica na dalekovodima, obilaze se opasni stubovi i razvija se baza podataka o njihovom stradanju na dalekovodima.Tokom rada na terenu zabeležene su i neke retke, neočekivane vrste: barski petlić (Porzana porzana), mala carska šljuka (Numenius phaeopus), kašičar (Platelea leucorodia), kao i šumska šljuka (Scolopax rusticola).Pored sudara sa dalekovodima, ptice stradaju i od udara u staklene zgrade i prozore.

Srbija

Vlasnik Valter ćevapa: Širimo brend uz pomoć investitora

Momir Pavlović, vlasnik lanca ćevabdžinica Valter BBQ potvrdio je za Novu ekonomiju da je Integral Venture Partners (Integral) kupio polovinu udela u njegovim ćevabdžinicama. "Drago nam je zbog ovog ugovora o prodaji, ugovorili smo prodaju sa Integral Venture Partners da bismo dalje širili brend "Valter" u regionu i širom Evrope", rekao je Pavlović za Novu Ekonomiju.Investiciona kompanija Integral Venture Partners (Integral) saopštila je juče da je sa vlasnicima Valter BBQ, srpskog lanca restorana brze hrane, sklopila ugovor o kupovini 50 odsto udela u toj kompaniji. Transakcija ne podleže nikakvim regulatornim odobrenjima i očekuje se da će biti okončana u prvoj polovini januara 2022. godine. Uslovi investicije nisu objavljeni.Integral upravlja institucionalnim privatnim kapitalom i fokusiran je na investicije u zemljama centralne i jugoistočne Evrope.Integralov fond podržavaju vodeći međunarodni institucionalni investitori, uključujući EIF, EBRD i IFC. Integral pokriva svoje ciljno tržište iz  kancelarija koje ima u Londonu, Budimpešti i Beogradu.

Srbija

Nemanja Bojičić (Drenovac): Nestašica malina i kupina

Tržište maline i kupine podložno je velikim promenama i ove godine cene maline i kupine najviše su skočile u poslednjih nekoliko decenija. Cena maline povećana je za 100 odsto, a kupine za 300 odsto ove godine u odnosu na prethodnu godinu, kaže Nemanja Bojičić, menadžer za kvalitet i bezbednost proizvoda u preduzeću Drenovac iz Arilja, koje se bavi otkupom jagodičastog voća. „Toliki skok cena desio se zbog nekoliko uzroka, pre svega, smanjen je broj zasada voća, niži prinosi, nedostatak radnika i deficit maline na svetskom tržištu“, navodi Bojičić. U preduzeću Drenovac, ove godine, kako napominje, ipak je ostvaren plan za otkup potrebnih količina, zahvaljujući korektnoj saradnji sa proizvođačima, ali generalno posmatrajući poslovanje ostalih kompanija koje se bave sličnim poslom, smanjene su količine jagodičastog voća na tržištu, zaključio je on. Koliko voćari vode računa o dozvoljenoj upotrebi pesticida, kako kao menadžer za kvalitet i bezbednost proizvoda ocenjuje kvalitet domaćeg voća?„Na domaćem terenu najveći je problem nedovoljna kontrola primarne proizvodnje, odnosno laka dostupnost preparata za zaštitu bilja bez konsultovanja stručnjaka. Ne postoji dovoljna svest da zbog nedozvoljenih pesticida možemo imati nebezbedan proizvod. Na ovome se mora konstantno raditi jer nesavestan rad pojedinaca može poslati lošu poruku na inostrano tržište“, ocenjuje Bojičić. Preduzeće Drenovac koje posluje od 1992. godine kao porodična firma i danas zapošljava 35 radnika, sarađuje sa oko 120 proizvođača od kojih jedan deo ima implementiran GlobalGAP standard, a većina je sertifikovala ime geografskog porekla „Ariljska malina“.Zamrznuto voće, ovo ariljsko preduzeće izvozi na tržište Evropske Unije, Amerike i Rusije.Pre deset godina, uveli su modrernu tehnologiju sušenja voća, proces liofilizacije.„Sušenje se radi pomoću vakuuma na niskim temperaturama pomoću čega se dobijaju proizvodi kojima nije narušena nutritivna vrednost i gde su velikim delom sačuvani vitamini. Plodovi su hrskavi, izgledaju kao sveži i imaju prijatan ukus i miris“, kaže on. Takođe, ukazuje da su implementirali visoke standarde kvaliteta kao što su IFS Food, Organic, Global GAP, PDO (Ariljska malina). “Poučeni dobrim iskustvom iz Global GAP standarda u primarnoj proizvodnji, sa svojim zaposlenima radimo kontrole primarne proizvodnje kako se održavaa zasad, zaštita voća i okoline kao i higijene berbe. I naši proizvođači su edukovani u tom smislu.Sertifikovano je ime geografskog porekla “Ariljska malina” i našim klijentima prezentovali smo specifičnost maline koja je gajena u našem region, koja je prijatne arome, jedinstvenog ukusa i gajena je na “ariljski način”.“Svesni smo da strani kupci na geografskoj karti ne mogu pokazati ni gde je Srbija, a kamoli Arilje ali kako oni tvrde ovo im je dobro uverenje o poreklu što je važno zbog sve češćih “food fraud” (prevare u vezi sa hranom)”, kaže Bojičić. 

Srbija

Nenad Mijailović – najbolji finansijski direktor godine

 Nenad Mijailović, finansijski direktor Galenike a.d. proglašen je za najboljeg finansijskog direktora godine na prvoj dodeli ove nagrade koju su zajedno organizovali konsultantsko-revizorska kompanija Deloitte i Udruženje finansijskih direktora Srbije.Pobednik ovogodišnjeg konkursa je tako ušao u izbor za najboljeg finansijskog direktora godine za Jugoistočnu Evropu gde će se takmičiti sa kolegama iz Hrvatske, Slovenije i Bosne i Hercegovine. Organizacijom ovog izbora, Deloitte i Udruženje finansijskih direktora Srbije na pravi način ukazuju na rastući značaj profesionalnog upravljanja korporativnim finansijama i vrednost koju uspešno obavaljanje funkcije finansijskog direktora može kreirati za kompanije i akcionare. “Ova nagrada je priznanje rezultata koji je tim Galenike ostvario u poslednje četiri godine, ali i velika čast za mene. Zahvaljujem se organizatorima i nadam se da će ovogodisnji, prvi izbor najboljeg finansijskog direktora u Srbiji biti početak nečega što će prerasti u tradicionalni događaj promovisanja transparentnog korporativnog upravljanja i podstrek kolegama za kontinuirano profesionalno usavršavanje,” navodi Nenad Mijailović.  Prepoznajući sve veću ulogu finansijskih direktora, Deloitte je u saradnji sa Udruženjem finansijskih direktora pokrenuo konkurs za Izbor najboljeg finansijskog direktora koga bira stručni žiri prema unapred jasno definisanim kvalitativnim i kvantitativnim kriterijumima, odnosno na osnovu popunjenog kratkog  upitnika iz prijave na konkurs i javno dostupnih finansijskih izveštaja za 2020. godinu kompanije u kojoj je kandidat zaposlen. Nagrada „CFO godine“ dodeljuje se za uspeh i projekte koje finansijski direktor vodi u okviru funkcije finansija i meri se rezultatima koje privredno društvo u kome je zaposlen ostvaruje na osnovu tih aktivnosti. U pitanju je inicijativa koja promoviše važnost transparentnog korporativnog upravljanja i svakako je jedan od načina za poboljšanje ekonomskih performansi u celini, podsticanje investicione klime i na taj način jačanje ekonomije. Žiri za izbor najboljeg finansijskog direktora činili su: Violeta Kovačević, CEO kompanije Mercator-S, Slavica Pavlović, predsednica Izvršnog odbora Eurobanke, Nikola Turkan, senior direktor finansija Hemofarma, Nebojša Matić, osnivač i CEO kompanije MikroElektronika, Dragan Lončar, profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Olivera Andrijašević, partner u Deloitte-u.Nagrada je dodeljena na svečanosti u hotelu Metropol, i uručila ju je Olivera Andrijašević, partner i lider CFO programa u Deloitte-u. “Verujem da će ovaj događaj postati tradicionalan i da ćemo zajedno podizati svest u široj javnosti o značaju uloge finansijskog direktora, što će zasigurno povećati vidljivost ove pozicije i podstaći mnoge kolege da se uključe narednih godina”, ističe Olivera.„Udruženje finansijskih direktora Srbije je ove godine udružilo snage sa našim prijateljima iz Deloitte-a u izboru najboljeg finansijskog direktora tj. CFO godine,“ rekla je Violeta Kovačević, predsednica žirija i članica UO Udruženja koje okuplja preko 170 članova koji upravljaju finansijama u kompanijama koje ostvaruju 5 milijardi prihoda i zapošljavaju 46.000 ljudi. „Nije lako izvagati sve faktore, sagledati i širu sliku i proceniti vrednosti koje ima i svakodnevno u svom radu demonstrira osoba koja će poneti titulu CFO godine. Verujemo da smo pažljivim i posvećenim radom svih članova žirija uspeli u tome“. 

Srbija

Od sada Drumska strela ide i na struju

Srpski student tim “Drumska strela” predstavio je novi bolid na električni pogon na Mašinskom fakultetu. Iza ovog projekta stoji tim od 60 studenata sa sedam beogradskih fakulteta. Bolid sa novom litijum-jonskom baterije dostiže brzinu od 100 kilometara na sat za manje od tri sekunde. Drumska strela postoji već 11 godina i iza njih 9 izrađenih vozila sa motorom SUS(sa unutrašnjim sagorevanjem), dok je ovo prvo vozilo studentskog tima koje će ići na struju. Ceo projekat je pokrenut 2019. godine, ali je usled pandemije virusa Korona znatno usporen.  “Smatram da je ovaj projekat jedna avangarda, pionirski projekat u smislu dualnog obrazovanja, pre dualnog obrazovanja,” rekao je Bogdan Čarapić, vođa tima. Projekat je iste godine prvi put predstavljen na takmičenju u Silverstonu. Neke od novina su ovom bolidu su promena mesta baterije, umesto da bude iza vozača sada je pored njega, dostupnost dijagnostike vozaču na kontrolnoj tabli, monokok šasija od karbona asimetričnog dizajna.Rečeno je da tim imao dosta izazova u projektovanju i izradi delova. Prilikom izrade i sklapanja elektronike, jedan od problema sa kojima su se susreli i kriza čipova koja trenutno vlada u svetu.Pored promene sistema kočenja, oslanjanja i upravljanja, promenjen je i ceo koncept prenosnika koji predstavlja nakomlpeksniji i najveći mehanički skok u jednom elektro vozilu.Pored studenata Mašinskog fakulteta u izradi celog projekta učestvovali su i studenti Elektrotehničkog, Tehnološko-metalurškog, Arhitektonskog i Fakuleta organizacionih nauka, Vojne akademije i Fakulteta dramskih umetnosti. Anđela Đorđević

Srbija

Od sada „Drumska strela“ ide i na struju

Srpski student tim “Drumska strela” predstavio je novi bolid na električni pogon na Mašinskom fakultetu. Iza ovog projekta stoji tim od 60 studenata sa sedam beogradskih fakulteta. Bolid sa novom litijum-jonskom baterije dostiže brzinu od 100 kilometara na sat za manje od tri sekunde. Drumska strela postoji već 11 godina i iza njih 9 izrađenih vozila sa motorom SUS(sa unutrašnjim sagorevanjem), dok je ovo prvo vozilo studentskog tima koje će ići na struju. Ceo projekat je pokrenut 2019. godine, ali je usled pandemije virusa Korona znatno usporen.  “Smatram da je ovaj projekat jedna avangarda, pionirski projekat u smislu dualnog obrazovanja, pre dualnog obrazovanja,” rekao je Bogdan Čarapić, vođa tima. Projekat je iste godine prvi put predstavljen na takmičenju u Silverstonu. Neke od novina su ovom bolidu su promena mesta baterije, umesto da bude iza vozača sada je pored njega, dostupnost dijagnostike vozaču na kontrolnoj tabli, monokok šasija od karbona asimetričnog dizajna.Rečeno je da tim imao dosta izazova u projektovanju i izradi delova. Prilikom izrade i sklapanja elektronike, jedan od problema sa kojima su se susreli i kriza čipova koja trenutno vlada u svetu.Pored promene sistema kočenja, oslanjanja i upravljanja, promenjen je i ceo koncept prenosnika koji predstavlja nakomlpeksniji i najveći mehanički skok u jednom elektro vozilu.Pored studenata Mašinskog fakulteta u izradi celog projekta učestvovali su i studenti Elektrotehničkog, Tehnološko-metalurškog, Arhitektonskog i Fakuleta organizacionih nauka, Vojne akademije i Fakulteta dramskih umetnosti. Anđela Đorđević

Srbija javna preduzeća

Železničari traže veću platu da bi dostigli „minimalac“

Krajem oktobra stigao je prvi od tri Štadlerova voza vredna 62 miliona evra kakav "nijedna zemlja u regionu nema", a dočekala ga je najviša državna delegacija predvođena Aleksandrom Vučićem, predsednikom Srbije.Voz koji može da ide brzinom od 200 kilometara na čas, ući će u saobraćaj od marta sledeće godine. Samo dva dana ranije,u Palati Srbija sastali su se predstavnicisindikata železničkih preduzeća sa premijerkom Anom Brnabić, a tema je bilakako da oko 40 odsto zaposlenih u četiriželeznička preduzeća dostigne ni manjeni više nego minimalnu platu i to nakonpretnji štrajkom glađu.S jedne strane, milijarde se investiraju umodernizaciju i gradnju brzih pruga, govori se o tome kako će se vozom stići odBeograda do Novog Sada za pola sata, ovozovima koji jure 200 na sat, a s drugestrane ono što zaista čini kompaniju, ljudi koji će upravljati tim vozovima i koji ćeodržavati brze pruge, koji će voditi računao bezbednosti, nalaze se u situaciji da sebore za platu štrajkom glađu.URAVNILOVKA DOMINIMALCAJoš 23. marta sindikalci su protestovaliispred Vlade Srbije, tražeći da se zaradedovedu makar u zakonske okvire. Na sastanku održanom 27. oktobra premijerkaje obećala 650 miliona dinara od sledećegodine za sva četiri preduzeća, da se podeli među 10.500 radnika, što je povećanje mase plata od pet odsto. Sindikati sutražili povećanje mase plata od 13 odsto(oko 1,6 milijardi dinara), koliko su izračunali da je potrebno da se plate doveduu sklad sa zakonom. Prema rečima sin-dikata, premijerka je na tom sastankuinsistirala da ovaj novac ode na povećanjeplata radnika u izvršnim službama, odnosno onima sa najmanjim platama kojirade na prugama, a ne onima u kancelarijama, a posebno ne rukovodstvu. Takobi onih četrdesetak odsto zaposlenih dobilo povećanje od oko 9,8 odsto i dostiglominimalac sledeće godine.Preduzeća Srbija voz, Srbija Kargo, Infrastruktura železnice Srbije i ŽeleznicaSrbije AD su, kako kažu sindikalci, podelila ovaj novac između sebe, a sada ostaje da se novac podeli unutar preduzeća.Kažu da je na tom sastanku premijerkainsistirala da povišicu dobiju radnici iz izvršnih poslova, među kojima su mnogisa osnovnom školom i koji rade za platumanju od minimalca.S obzirom na to da od 2015. do prošle godine nisu imali povećanje plata, a i prošlegodine ono je iznosilo pet odsto, železničari tvrde da su plate i onih sa srednjomškolom sa koeficijentom 2,5 došle jakoblizu minimalne zarade. Ovim se pravijedna vrsta uravnilovke, gde svi od koeficijenta jedan (nkv radnici) do skoro 2,5efektivno rade za istu i to minimalnu platu, s obzirom na to da preduzeće onimačija je plata nominalno ispod minimalne,doplaćuje do minimalca.Razlog je, kako tvrde sindikalci, to što jekolektivnim ugovorom ugovorena cenaradnog sata od nešto ispod 78 dinara, dokje minimalna cena rada 183,93 dinara.Ovih dana vode se pregovori unutar i između železničkih preduzeća kako da sepodele ove pare koje je obećala premijerka, kako da se usklade cena rada i koeficijenti. Da ne bi bilo plata ispod minimalne,cena rada mora da bude oko 201 dinar.Zoran Dašić, predsednik Sindikata Srbijakargo, kaže za Novu ekonomiju da je nasastanku sa premijerkom rečeno da železnički sektor posmatraju kao celinu i dapet odsto bruto novca treba da se podeli usva četiri železnička društva."Po preporuci je to i urađeno, a sledećikorak je da se prilog 1 i koeficijenti uporede u sva četiri društva. Kada se usaglase, pristupiće se otkazivanju članovaKolektivnog ugovora u sva četiri društva”,objašnjava.On ističe da je sada prosečna plata u Srbija Kargu oko 58.000 dinara."Ovo će biti prvi put da cena radnog satabude po zakonu, a mi ćemo tražiti da seu kolektivnom ugovoru promeni tako dase svake godine usklađuje sa minimalnom zaradom”, kaže Dašić uz poruku daje štrajk glađu odložen, ali da štrajkačkiodbor nije raspušten sve dok ne dobijuzvaničan predlog crno na belo.SUDSKE TUŽBE ZBOGTOPLOG OBROKAZoran Vučković, predsednik Sindikata železničkog saobraćaja Nezavisnost, kažeda sada ima radnika kojima je osnovnazarada 18.000 dinara."Do koeficijenta 2,37 su na minimalcu, aako se ništa ne promeni i koeficijent 2,57će doći do toga. To znači da mašinovođerade za minimalnu osnovnu zaradu”, kažeVučković, dodajući da rukovodstva železničkih preduzeća, osim Srbija Karga kojeje već sastavilo predlog raspodele novca,kasne sa obračunom povećanja plata sledeće godine.Da li su se država i premijerka sažalilina tešku muku železničara pa odlučili daodreše kesu. Teško. Kažu sindikalci da seveć dugo žale resornom ministarstvu i dasu dobijali odgovor da za njih nema para.Da li je ova promena posledica pretnještrajkom glađu železničara, pošto teško damogu da štrajkuju obustavom vozova, doksu radovi na prugama u toku i znatno umanjen železnički saobraćaj. Možda. A moždaje razlog i ogroman broj tužbi radnika za neisplaćen topli obrok i smenski rad.Srbija Kargo je, prema finansijskom izveštaju za 2020. godinu, imao rezervisano259 miliona dinara troškova za sudskesporove po tužbama zaposlenih za topliobrok i smenski rad. U Infrastrukturi jeprošle godine rezervisano 538 miliona dinara za sudske sporove, mada nije jasnokoliko za tužbe radnika, a u Srbija vozu71,35 miliona dinara.Nenad Ranđelović, predsednik Sindikataželezničara Srbije, ističe da je Vlada ušla upregovore da bi se izbegle tužbe i ogromne naplate kako radnika, tako i njihovihadvokata."Ni tih 650 miliona dinara ili pet odstoneće zadovoljiti potrebe. Trebalo je 13,5 odsto da bi se to sve rešilo. Prošle godineje bilo povećanje plata za tri, četiri odsto,a pre toga godinama nismo dobili povećanje plata. Istovremeno smo od 2014. ifiskalne konsolidacije dobili umanjenjeod 10 odsto, kao i sva državna preduzeća. Samo što su druga preduzeća sebipodigla cenu rada, pa ih to smanjenje nijetoliko pogodilo, a nama nisu dali”, kažeRanđelović.Ovo bi mogao biti uzrok jednog većegproblema sa kojim će železnica moratiuskoro da se nosi. Naime, nova modernavozila i nova pruga zahtevaju kvalifikovanu i obučenu radnu snagu, dok radnicinapuštaju sadašnja preduzeća."Mi već sada imamo problem, jer malovozimo zbog rekonstrukcije pruga. Inženjeri sa licencama, ekonomisti, odlazeu kineske i ruske železničke firme kojerade u Srbiji. Mašinovođe, kako koji ispuniuslov za penziju, odlazi u privatne operatere. U državnim preduzećima imaju platuod 50.000 do 60.000 dinara, sa dodacimadobace i do 70.000 u Srbija vozu, u Kargunešto više. Priča se da je kod privatnikaplata mašinovođe 100.000 i više dinara”,kaže Ranđelović.Ono što zaposlene u železnici ograničava da masovnije odu u druge firmeje to što su se školovali za železničare i, prema rečima Staše Stanojević,predsednika sindikata Sloga u Infrastrukturi železnice, nemaju puno opcija."Otpravnici vozova i mašinovođe su dokorone odlazili u Nemačku. Nemci sudolazili ovde i tražili radnike, čak vrbovali učenike po železničkoj školi. Nekiprelaze kod privatnih operatera, alisa železničkom školom nemaju bašpuno izbora”, napominje Stanojević.

Srbija

Ministarstvo za 15 miliona evra kupilo ambulanta vozila, količina se ne zna

Ministarstvo zdravlja je kupilo ambulantna i druga vozila za 15,2 miliona evra od firmi Nikom-auto iz Kragujevca, Dem doo iz Novog Sada i Avtonova Kab iz Beograda, objavljeno je na zvaničnoj stranici ove institucije.Podaci o tome koliko je vozila nabavljeno i koji su bili kriterijumi za odabir firmi nisu javno dostupni. Ministarstvo namestilo nabavku prečišćivača vazduha u centimetar Na ta pitanja Novoj ekonomiji nisu odgovorili ni iz Ministarstva niti iz preduzeća koja su posao dobile.Nabavka je sprovedena u okviru projekta "Hitan odgovor Republike Srbije na COVID-19" koji finansira Svetska banka.Poziv za učestvovanje na tenderu nije objavljeno na Portalu javnih nabavki koji domaće zakonodavstvo (Zakon o javnim nabavkama) predviđa kao platformu za komunikaciju između naručilaca i ponuđača, već je oglas postavljen jedino na sajt Ministarstva.Za sve tri kovid bolnice samo jedan glavni dobavljač opreme Nabavka je sprovodena u kompetitivnom postupku (Request for Bids - RFB) u skladu sa pravilima Svetske banke i bila je otvorena za sve ponuđače, navodi se u oglasu.Međutim, poziv koji je objavljen na stranici Ministarstva ne sadrži tehničku specifikaciju, eventualna pitanja ponuđača, kriterijume za dodelu ugovora niti obrazac strukture cene ili model ugovora, što bi sve moralo da bude objavljeno na Portalu javnih nabavki.Nikom-auto je domaći distributer fijatovih vozila, Avtonova Kab citroenovih vozila, dok se firma Dem bavi prodajom medicinskih aparata.Podsetimo, Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) je u aprilu ove godine objavio da je Ministarstvo zdravlja krajem 2020. godine od distributera fijatovih vozila Nikom auta po hitnom postupku kupilo deset sanitetskih vozila za kovid bolnice u Batajnici u Kruševcu. Ovaj posao bio je procenjen na 40 miliona dinara (48 sa PDV-om), piše CINS.

Srbija

Srbija uzima zajam od 134 miliona evra od kineske Exim banke

Srbija planira da se zaduži 134,3 miliona evra kod kineske Export-Import banke za izgradnju dela puta Loznica-Valjevo-Lazarevac.  Vlada Srbije uputila je u skupštinsku proceduru predlog Zakona o potvrđivanju sporazuma o zajmu (Zajam za ugovaranje stranog projekta o izgradnji) za projekat izgradnje državnog puta Lozica-Valjevo-Lazarevac, deonica Iverak-Lajkovac.Sporazum je zaključen između kineske Export-import banke i Vlade Srbije (preko Ministarstva finansija). Sporazum je potpisan 26. novembra 2021. godine. 

Srbija

Batut: Potvrđen prvi slučaj gripa ove godine

Potvrđen je prvi slučaj infekcije virusom gripa tip A (H3) ove zime, objavio je Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" .Prvi slučaj u Srbiji potvrđemn je u Beogradu.Trećina bivših kovid pacijenata može da očekuje psihijatrijske probleme Ovu informaciju "Batut" je dobio dobio od Nacionalne referentne laboratorije za grip i druge respiratorne viruse Instita za virusologiju, vakcine i serume "Torlak".Kао i u vеćini prеthоdnih sеzоnа nаdzоrа nаd gripоm, lаbоrаtоriјsка pоtvrdа virusа u оvо dоbа gоdinе је оčеkivаnа, piše u saopštenju "Batuta".Međutim, prоšlе sеzоnе 2020/2021. niје bilо lаbоrаtоriјskе pоtvrdе infекciје virusоm gripа, dodaje se."Nајеfikаsniја mеrа prеvеnciје u cilju sprеčаvаnjа infеkciје virusоm gripа је vаkcinаciја. Vаkcinа prоtiv gripа је nајsigurniјi i nајbеzbеdniјi vid individuаlnе i kоlекtivnе zаštitе оd gripа", piše u saopštenju.I sa povećanjem plata, lekari i dalje potplaćeni Pored vakcinacije prеpоručuјu sе i оpštе mеrе prеvеnciје: izbеgаvаnjе bliskih kоntакаtа sа оbоlеlim оsоbаmа, higiјеnа disајnih putеvа (pоkrivаnjе nоsа i ustа priliкоm kiјаnjа i kаšljаnjа pаpirnаtоm mаrаmicоm којu оdmаh nаkоn upоtrеbе trеbа bаciti, а ruке оprаti tеkućоm vоdоm i sаpunоm), prоvеtrаvаnjе prоstоriја, izbеgаvаnjе bоrаvkа u zаtvоrеnim prоstоrimа gdе sе nаlаzi vеliki brој ljudi.Ukoliko osoba ima blagi oblik bolesti preporučuje se mirovanje, nadoknada tečnosti i upotreba lekova za snižavanje telesne temperature, a upotreba antivirusnih lekova samo po preporuci lekara. Antibiotici nisu delotvorni u lečenju gripa, ističe "Batut".

Srbija

Predstavljen novi model BMW iX

Dugoočekivani BMW iX je premijerno predstavljen u novootvorenom „THE BMW Store“u TC Galerija. Reč je o prvom BMW X modelu koji je potuno električan, a čiji domet doseže čak 630km za xDrive50 verziju, odnosno 425km za xDrive40 verziju (po WLTP standardu).Izdržljivi BMW iX poseduje pogon na sva četiri točka na oba modela koji imaju 523 (xDrive50), odnosno 326 konjskih snaga (xDrive40) u zavisnosti od verzije.Litijum jonske baterije u BMW iX-u imaju sistem grejanja i hlađenja koji povećava njihovu efikasnost i zavisnosti od modela, kapaciteta 76/112 kWh. Takođe, one poseduju i garanaciju od 8 godina, odnosno pređenih 160.000km. Moguće ih je puniti na razne načine: od kućne uticnice do DC punjaca, a model xDrive50 podrzava i snagu punjenja do 200kW, kada je potrebno oko 40 minuta da se baterija napuni od 10 do 80 odsto. BMW iX poseduje sistem za automatsko kočenje koji je najnapredniji među BMW modelima, te prepoznaje saobraćaj  prilikom skretanja levo, kao i bicikliste i pešake  tokom skretanja desno. Ukupno pet kamera, pet radarskih i 12 ultrazvučnih senzora kontrolišu situaciju oko vozila.Za proizvodnju BMW iX-a u pogonu BMW Group u Dingolfingu koristi se isključivo zelena energija, dok je upotreba sirovina strogo kontrolisana, a udeo prirodnih i recikliranih materijala je visok.Među pojedinostima koje izdvajaju ovaj model su i 4D Bowers & Wilkinis Diamond ozvučenje sa zvučnicima intergisanim u prednja sedišta - u naslonima za glavu su visokotonci, dok su u donjem delu generatori vibracija koji pojačavaju utisak niskih tonova i stvaraju bolji užitak.Futuristički eksterijer i pažljivo kreiran moderni enterijer sa avangardnim infotejmentom zajedno donose mnoštvo inovacija sublimiranih u ovom SUV modelu.Struktura karoserije, dizajnerski pristup i karakterističan sistem oslanjanja BMW iX-a savršen su spoj koji obezbeđuje izvanredan stepen udobnosti u vožnji sa sportskim karakteristikama.

Srbija

Swinto je pobednik Elevator Lab Challenge South-East Europe

Tim Swinto odneo je titulu najboljeg startapa jugoistočne Evrope i nagradu od 10.000 evra na fintech takmičenju Elevator Lab Challenge South-East Europe."Uživali smo u ovom iskustvu, dalo nam je divnu priliku da ponovo otkrijemo našu ideju i ono što nudimo. Uložili smo mnogo truda da napravimo prezentaciju koja je u potpunosti odražavala našu kompaniju", istakao je tim Swinto nakon pobede u finalu.Učesnici su dobili šansu da predstave svoja fintech rešenja, a stručni žiri, sastavljen od menadžera Raiffeisen banke, ocenjivao je ona najinovativnija iz oblasti finansijskih tehnologija.Pored novčane nagrade, pobednički tim će imati priliku da se predstavi na međunarodnom Elevator Lab Demo Day-u na proleće 2022. godine, da upozna rukovodstvo Raiffeisen Bank International grupacije i dobije stručne savete o poslovnim prezentacijama i jedinstvenim načinima predstavljanja poslovnim klijentima.Elevator Lab Challenge South-East Europe je regionalno startap takmičenje Raiffeisen grupe fokusirano na podršku tehnološkim inovacijama koje utiču na pozitivan razvoj finansijsko-bankarskih sistema.

Srbija

Počele da rade eKonsultacije, koji digitalizuje javne rasprave

U okviru eUprave pokrenut je portal eKonsultacije koji će pmogućiti građanima da učestvuju u procesu donošenja zakona, uredaba i drugih propisa, kao i u procesu i izradi dokumenata javne politike kao što su strategije, programi i akcioni planovi.Nadležni organ države koji sprovodi konsultativni proces ili javnu raspravu u obavezi je da sve materijale koji prate propis ili dokument javne politike učini javno dostupnim na svom veb sajtu i Portalu eKonsultacije, zajedno sa pozivom javnosti na pisanje predloga i primedbi. Obavezna upotreba portala eKonsultacije pri donošenju akata predviđena je Pravilnikom o smernicama dobre prakse za ostvarivanje učešća javnosti u pripremi nacrta zakona i drugih propisa i akata, koji je donet 12. jula 2019. godine.Građani koji žele da učestvuju u konsultativnom procesu na portalu eKonsultacije potrebno je da se registruju, oni pretraživanjem mogu pronaći dokument koji je u konsultativnom procesu i ukoliko imaju komentare vezane za taj dokument, mogu ih uneti, a institucija koja je nadležna za pripremu tih dokumenata u obavezi je da odgovori da li je komentar usvojen ili ne u roku od najmanje sedam dana.Ako je predlog odbijen, institucija je u obavezi da na portalu objavi obrazložen razlog za odbijanje predloga.Takođe institucija odgovorna za pripremu dokumenta je obavezna da na ovom portalu objavi izveštaj o sprovedenom konsultativnom procesu ili javnoj raspravi, pre upućivanja dokumenta na usvajanje.Konsultativni proces i javna rasprava su vremenski ograničeni, a korisnici mogu pratiti sve faze ovih procesa.

Izdanja

Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.
Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.
Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.
Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.
Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.
Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.
Broj 117, Januar 2025.

Broj 117

Januar 2025.