Broj 126, Decembar 2025.
Broj 126, Decembar 2025. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

U 2021. izvezena malina u vrednosti od 290 miliona evra

Za deset meseci tekuće godine malina je iz Srbije izvezena u vrednosti od 290 miliona evra za razliku od 2020. godine kada je za isti period vrednost izvoza iznosila 215 miliona evra.Ovogodišnji rod maline procenjuje se između 80.000 i 90.000 tona je boležen najvećom otkupnom cenom do sada, koja se u zavisnosti od područja uzgajanja kretala između 400 i 450 dinara po kilogramu. Neki od najvećih uvoznika srpske maline su Nemačka, Francuska, Ujedinjeno Кraljevstvo, Belgija i SAD.Na sastanku Grupacije proizvođača svežeg i zamrznutog voća i povrća u Privrednoj komori Srbije istankuto je se malinari suočavaju sa velikim izazovima među kojima su primetan pad proizvodnje i manji obim poslovanja.Pad proizvodnje posledica je nepovoljnih vremenskih prilika, opšteg stanja zasada malina, kvaliteta sadnog materijala, deficita stručnog kadra i nedostatka sezonske radne snage, ali i načina primene agrotehničkih mera i nekontrolisane primene sredstava za zaštitu bilja.Tokom poslednje dve godine izražen je deficit kako maline, tako i ostalog jagodastog voća, usled ogrmone potražnje izazvane pandemijom i smanjenim rodom koje se bave proizvodnjom. Na sastanku je posebno istaknuto da je ovogodišnji rast cena prema u inostranstvu doveo do manjeg obima poslovanja, pa čak i do gubitka stalnih kupaca, što se može negativno odraziti na potražnju u narednoj godini, jer su se neki kupci opredelili za druge vrste voća.Na sastanku su se usaglasali da se na vreme treba pripremiti na moguće situacije koje mogu nastati iz aktuelnih nedostataka i visokih cena kao što su cene đubriva, energenata, radne snage ne samo u poljoprvirednoj proizvodnji, nego  i u preradi, pakovanju, ali i transportu robe.Ono što je svakako obeležilo ovogodišnju berbu pored cene,  jeste i to da je primećen  veliki broj neregistrovanih otkupnih mesta koja su nelegalnim otkupom ugrožavala i otežavala poslovanje. Istaknuto je da otkupljivači moraju obratiti posebnu pažnju na ostatke pesticida u plodovima, kako bi se izbegli potencijalni problemi u izvozu.Proizvođači voća: Moramo da se svi udružimoKilogram domaće maline koštaće i do 800 dinaraOve godine otkupna cena maline ide do 300 dinara?Traži se kupina više u celom svetu Proizvođači voća: Moramo da se svi udružimoProizvođači voća: Moramo da se svi udružimoProizvođači voća: Moramo da se svi udružimo

Srbija

Ove godine izvoz malina dostigao 290 miliona evra

Za deset meseci tekuće godine malina je iz Srbije izvezena u vrednosti od 290 miliona evra za razliku od 2020. godine kada je za isti period vrednost izvoza iznosila 215 miliona evra.Ovogodišnji rod maline procenjuje se između 80.000 i 90.000 tona je boležen najvećom otkupnom cenom do sada, koja se u zavisnosti od područja uzgajanja kretala između 400 i 450 dinara po kilogramu. Neki od najvećih uvoznika srpske maline su Nemačka, Francuska, Ujedinjeno Кraljevstvo, Belgija i SAD.Na sastanku Grupacije proizvođača svežeg i zamrznutog voća i povrća u Privrednoj komori Srbije istankuto je se malinari suočavaju sa velikim izazovima među kojima su primetan pad proizvodnje i manji obim poslovanja.Pad proizvodnje posledica je nepovoljnih vremenskih prilika, opšteg stanja zasada malina, kvaliteta sadnog materijala, deficita stručnog kadra i nedostatka sezonske radne snage, ali i načina primene agrotehničkih mera i nekontrolisane primene sredstava za zaštitu bilja.Tokom poslednje dve godine izražen je deficit kako maline, tako i ostalog jagodastog voća, usled ogrmone potražnje izazvane pandemijom i smanjenim rodom koje se bave proizvodnjom. Na sastanku je posebno istaknuto da je ovogodišnji rast cena prema u inostranstvu doveo do manjeg obima poslovanja, pa čak i do gubitka stalnih kupaca, što se može negativno odraziti na potražnju u narednoj godini, jer su se neki kupci opredelili za druge vrste voća.Na sastanku su se usaglasali da se na vreme treba pripremiti na moguće situacije koje mogu nastati iz aktuelnih nedostataka i visokih cena kao što su cene đubriva, energenata, radne snage ne samo u poljoprvirednoj proizvodnji, nego  i u preradi, pakovanju, ali i transportu robe.Ono što je svakako obeležilo ovogodišnju berbu pored cene,  jeste i to da je primećen  veliki broj neregistrovanih otkupnih mesta koja su nelegalnim otkupom ugrožavala i otežavala poslovanje. Istaknuto je da otkupljivači moraju obratiti posebnu pažnju na ostatke pesticida u plodovima, kako bi se izbegli potencijalni problemi u izvozu.Proizvođači voća: Moramo da se svi udružimoKilogram domaće maline koštaće i do 800 dinaraOve godine otkupna cena maline ide do 300 dinara?Traži se kupina više u celom svetu Proizvođači voća: Moramo da se svi udružimoProizvođači voća: Moramo da se svi udružimoProizvođači voća: Moramo da se svi udružimo

Srbija

„Aps“ rakija, proizvod osuđenika iz smederevskog zatvora

Osuđenici koji su na izdržavanju kazne u u Okružnom zatvoru u Smederevu, u okviru programa resocijalizacije, prave rakiju. Alkoholni napitak po imenu „Aps“ u luksuznom pakovanju prvi put je predstavljen na Festivalu rakije održanom u Kragujevcu.Štand je na Festivalu izazvao veliku pažnju, dok je upravnik zatvora  Goran Pavlović objašnjavao da se proizvodnja odvija u okviru programa koji je odobren od Uprave za izvršenje krivičnih sankcija i Ministarstva unurašnjih poslova. Zatvorenici nemaju nikakvog kontakta sa alkoholom, njihovo angažovanje završava kod loženja vatre ispod kazana, kazao je Pavlović za nova.rs.Sve je počelo pre tri godine kada je u zatvorskoj ekonomiji preteklo voće koji nije bili za prodaju. Registrovali su destileriju i odlučili da višak pretvore u rakiju, trenutno kapaciteti su oko 7000 litara. Planiraju da sledeće godine iađu na tržište sledeće godine sa jeftinijim pakovanjem kako bi više ljudi moglo da proba njihovu rakiju od kasije, šljivovicu i jabukovaču, kazao je upravnik Okružnog zatvora. ‘‘Na ekonomiji imamo voćnjake pod jabukom, kajsijom i šljivom na kojima rade zatvorenci. Imamo i našu hladnjaču od 100 tona i voće uglavnom ide za izvoz. Pošto je ostajalo dosta voća neuslovonog za prodaju, počeli smo da pravimo rakiju. Znam da je čudno da proizvodnja rakije bude program resocijalizacije, ali zatvorenici sve rade pod nadzorom. Oni aktivno učestvuju u berbi, skupljanju, prebiranju voća i loženju kotla, a sve drugo rade naši instruktori za obuku i upošljavanje‘‘, pojasnio je Pavlović.

Srbija

Skoro 95 miliona evra kredita za renoviranje beogradskih fakulteta

Pred poslanicima će se naći Zakon o potvrđivanju sporazuma kojim je predviđena izgradnja i renonviranje nekoliko fakulteta Univerziteta u Beogradu. Pozajmica Banke za ravoj iznosi 95 miliona evra to jest 61 odsto vrednosti projekta, dok je ukupna vrednost 155 miliona evra. Sporazum je skopljen između Banke za razvoj Saveta evrope i Republike Srbije za projektni zajam Univerzitetska infrastruktura. Pozajmica je dobrena je 19. marta ove godine Administrativnog saveta CEB.Projektom je predviđena renoviranje umetničkih fakulteta, tehničkih fakulteta, Geografskog fakulteta, Fakulteta bezbednosti i Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu.Kranji rok za završteka radova je 31. decembar 2026. godine. U okviru umetničkih fakulteta predviđena izgradnja i opremanje novog objekta Fakulteta muzičke umetnosti za „muzičku akademiju i umetničke igre(balet)“,  kao i za igradnja i opremanje nekoliko objekata za Fakultet primenjenih umetnosti . Fakultet likovnih umetnosti čeka rekonstrukcija i opremanje pet postojećih objekata i izgradnja dva nova.Planom je predviđeno da Elektrotehnički fakultet bi trebao dobiti proširenje, sanacija postojećih zgrada i opreme, kao i izgradnja zajedničkih objekata kampusa (tehničkih fakulteta).Geografski fakultet i Fakultet bezbednosti će dobiti novu i opremljenu zgradu, kao i Biološki fakultet.

Srbija

Peđa Petronijević novi glavni direktor za razvoj GTC

Nadzorni odbor kompanije GTC imenovao je Peđu Petronijevića na mesto glavnog direktora za razvoj i Janoša Gardaija za glavnog operativnog direktora, saopštila je ta kompanija.Novoimenovani direktor razvoja i član Upravnog odbora GTC-a, Peđa Petronijević pridružio se Grupaciji 2008. godine kao tehnički direktor za Srbiju, a 2012. godine postao je generalni direktor, navodi se u saopštenju.Tokom njegovog mandata, GTC je završio izgradnju 10 poslovnih zgrada u Beogradu, uključujući FortyOne, Green HearHeart i Ada Mall, moderni tržni centar u srcu Beograda, saopštila je ta kompanija. Peđa Petronijević je takođe nagrađen priznanjem za najboljeg lidera 2017. godine na CIJ Avards Serbia & SEE 2017. Pre GTC-a, bio je odgovoran za poslovanje kompanije Mercury Engineering u Srbiji. Svoju profesionalnu karijeru započeo je kao projektni inženjer na jednom od najvećih projekata u Gaboroneu, u Bocvani. Diplomirao je mašinstvo na Univerzitetu u Beogradu.Janoš Gardai, novi glavni operativni direktor i član uprave u GTC-u, započeo je svoju karijeru 1996. godine kao finansijski analitičar u Autovill Rt. Između 1997. i 1999. godine radio je kao finansijski kontrolor i menadžer za izveštavanje u ERECO Rt. Nakon toga, Gardai se pridružio White Star Real Estate (AIG/Lincoln), gde je poslednje 22 godine bio uključen u sve aspekte poslovanja nekretninama na različitim pozicijama, počev od direktora finansija, preko direktora razvoja i generalnog direktora do glavnog partnera za tu zemlju. Gardai je diplomirao na Fakultetu za korporativno računovodstvo na Visokoj školi za finansije i računovodstvo.GTC Grupa je vodeći investitor nekretnina sa fokusom na Poljsku i Centralnu i Istočnu Evropu. Tokom 25 godina svog rada, GTC je kroz centralnu i istočnu Evropu razvio 76 visokostandardnih, modernih poslovnih i maloprodajnih objekata ukupne površine veće od 1,3 miliona kvadrata. GTC sada aktivno upravlja portfoliom komercijalnih nekretnina od 54 komercijalne zgrade koje imaju 854 hiljade kvadrata poslovnog i maloprodajnog prostora u Poljskoj, Mađarskoj, Bukureštu, Beogradu, Zagrebu i Sofiji. Pored toga, GTC ima razvojni cevovod od 420 hiljada kvadrata maloprodajnih i poslovnih objekata u glavnim gradovima Centralne i Istočne Evrope, 54 hiljade kvadrata u izgradnji. GTC S.A. je izlistan na Varšavskoj berzi i na unutrašnjoj kotaciji na Johanesburškoj berzi. GTC je objavio svoj prvi ESG izveštaj ove godine, koji pokriva aktivnosti Grupe na šest tržišta Centralne i Istočne Evrope tokom 25 godina. 

Srbija

Gradska skupština Loznice ukinula Prostorni plan za rudnik litijuma

Skupština grada Loznice je, na sednici koja je održana po hitnom postupku, jednoglasno je stavila van snage odluku o donošenju Prostornog plana kojim je bila predviđena izgradnja rudnika litijuma u tom kraju. Odluka je usvojena bez prethodne rasprave, zbog čega su negodovali odbornici opozicije, preneo je N1.Ovom odlukom ispunjen je prvi zahtev lokalnih udruženja i aktivista koji su zabrinuti za očuvanje životne sredine. Za stavljanje odluke van snage glasalo 46 odbornika Skupštine grada.Ukidanje prostornog plana za rudnik litijuma kompanije Rio Tinto prethodno je najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić.Rudarska kompanija Rio Tinto ranije je najavila otvaranje rudnika litijuma, kao i postrojenja za preradu rude, što je izazvalo negodovanje, a kasnije i proteste i blokade puteva nezadovoljnih građana u brojnih ekoloških udruženja u mnogim mestima u Srbiji.Šta sve znamo o projektu za iskopavanje litijuma u dolini Jadra? Kompanija je više puta naglašavala da će poštovati zakon, kao i da će voditi računa o životnoj sredini. Međutim, zbog brojnih ekoloških incidenata za koje je bila odgovorna u mnogim zemljama, građani i organizacije ističu da joj ne veruju.Brojni stručnjaci, među kojima i oni iz Srpske akademije nauka i umetnosti smatraju da će taj rudnik biti poguban po biološku raznolikost i brojna zagađenja. Ipak, Vlada Srbije prošle godine je najavila da će joj Rio Tinto biti strateški partner.Projekat za iskopavanje litijuma planiran je u dolini reke Jadar, koja često izaziva poplave. To je jedan od glavnih razloga koji se navode kao povod da se taj projekat obustavi.Pored doline Jadra, litijum se istražuje blizu Valjeva, Gornjeg Milanovca, Požege i Jagodine. Građani u tim mestima takođe se protive otvaranju rudnika i zabrinuti su za životnu sredinu. Litijum bi, kako se često navodi, trebalo da pomogne u takozvanoj zelenoj tranziciji, odnosno kao zamena za fosilna goriva jer služi za proizvdnju električnih baterija.

Srbija

USAID obeležio dve decenije misije u Srbiji

Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID) multimedijalnom izložbom u Jugoslovenskoj kinoteci obeležila je dve decenije partnerstva sa Srbijom. Od 2001. godine, USAID je, kako se podseća, uložio 882 miliona dolara u ekonomski i demokratski razvoj Srbije."Tokom prethodne dve decenije, USAID je radio ruku pod ruku sa ljudima širom Srbije. USAID i njegovi partneri treba da budu ponosni na ono što su zajedničkim inicijativama postigli", rekao je američki ambasador u Srbiji Entoni Godfri.Prema njegovim rečima, podrška koju je USAID pružio malim privrednicima, od opreme i tehnologije do pomoći u poboljšanju njihovih proizvoda, boljem međusobnom povezivanju i osvajanju tržišta pomogla je Srbiji da otvara nova, bolje plaćena radna mesta. U isto vreme, saradnja sa državnim institucijama doprinela je da institucije bolje reaguju na potrebe građana."USAID ove godine obeležava 60 godina postojanja i predstavlja najveću bilateralnu razvojnu agenciju koja posluje u preko 100 zemalja sveta. Fokusiraćemo se na energetski sektor, zaštitu životne sredine, nastavak saradnje sa lokalnim samoupravama, kao i na podršku projektima usmerenim na razvoj preduzetništva i demokratski razvoj Srbije", izjavila je Suzan Fric, direktorka misije USAID-a u Srbiji.Direktor USAID Srbija: Za 20 godina Srbija najviše unapredila poslovno okruženjeUSAID obeležava 20 godina saradnje sa Srbijom U saradnji sa Vladom Srbije, privatnim sektorom i civilnim društvom, USAID je kako se napominje realizovao hiljade aktivnosti širom zemlje, u cilju unapređenja životnog standarda, otvaranja novih radnih mesta i podrške težnjama Srbije da postane članica Evropske unije. Povodom jubileja, održana je i multimedijalna izložba u Jugoslovenskoj kinoteci pod nazivom "#20GodinaPartnerstva- Zajedno stvaramo" na kojoj predstavljena su neka od partnerstava ostvarena tokom protekle dve decenije širom Srbije, uz najavu dalje prijateljske saradnje.Cilj izložbe je da se predstave neki od najuspešnijih projekata iz oblasti preduzetništva, agrobiznisa, obrazovanja, saradnje sa lokalnim samoupravama kao i drugih oblasti. Gosti izložbe su pozvani da se pridruže članovima osoblja misije USAID-a i predstavnicima NVO ADRA u prikupljanju donacija konzervirane hrane za beskućnike u Beogradu. Donirani praznični poklon paketi biće podeljeni 20. decembra ove godine.

Srbija

Torlak otvorio laboratoriju za testiranje i vakcinisanje na Kopaoniku

Institut za virusologiju, vakcine i serume "Torlak" je otvorio novu laboratoriji na Kopaoniku u kojoj građani mogu da obave RT-PCR i antigensko testiranje na SARS-CoV-2, kao i da se vakcinišu protiv korone.Za dve godine 430 miliona za sistem prodaja ski-karata na KopaonikuRadno vreme laboratorije je svakog dana u vremenu od 9 do 16 časova, a smeštena je u ambulanti na Kopaoniku.Otvorena je 8. decembra, dan pre nego što je zvanično počeo Ski opening koji obeležava početak ski sezone na Kopaoniku.

Srbija

Mediji neće još dugo moći da žive od klikova, moraju inovacije

Onlajn mediji koji su u stalnoj poteri za "klikovima" ubrzano gube svoj identitet, počinju da liče jedna na drugi, a taj proces je pogoršan zbog toga što se prilagođavaju društvenim mrežama umesto što neguju svoju publiku i uređivački stil. Oni će morati ubrzano da se odvajaju od modela finansiranja koji se zasniva na banerima, pošto u ovom trenutku sedam od deset pripadnika "Generacije Z" koristi softvere za blokiranje reklama na svojim uređajima. S druge strane, zbog kašnjenja u primeni inovacija, u domaći mediji su u poziciji da uče na "tuđim" greškama, ocenjeno je na panelu "Inovacije u medijima: Kako se prilagoditi, zaraditi i opstati", koju je organizovala Asocijacija medija.Medijski ekspert USAID SMS programa Pavle Zlatić ocenio je da su mediji u Srbiji spremni na inovacije koliko i oni u svetu, ali da se suočavaju sa različitim preprekama.Ukazao je da je medijski "ekosistem" previše brojan, da ima puno medija i novinara, nacionalnih televizija sa svojim digitalnim izdanjima, portala poniklih iz štampanih medija, kao i lokalnih medija koji "jedva drže glavu iznad vode"."Treba osetiti gde je potrebno uvesti inovaciju i gde ona može da ‘prođe’ a da ne dođe do bacanja resursa i jurenja trendova", naglasio je Zlatić.Kada je reč o spremnosti čitalaca da plate za medijski sadržaj na internetu, Zlatić naglašava da ono malo medija u svetu koji to uspevaju, nude poznata novinarska imena i "premium" sadržaj."Naplata zahteva otvaranje novih radnih mesta u medijima za ljude koji bi se bavili biznis stranom rada, ali i da mediji ne proizvode isti sadržaj kao i svi drugi", kaže Zlatić.Urednik portala RTS Zoran Stanojević je kao primer dileme oko "jurenja za klikovima" naveo izveštavanje o smrti javnih ličnosti."To je, kako se kaže i u ‘Maratoncima’ siguran posao koji donosi ogromnu čitanost pa neki mediji ‘troše’ tu priču danima vodeći se samo čitanošću" rekao je Stanojević.Naglasio je da mediji, ukoliko žele da budu "korektiv" društva, treba da svojoj publici daju ono što analitika čitanja i praćenja kaže da oni žele, ali bez podilaženja."Mi analitiku koristimo tako da saznamo šta naše korisnike zanima, ko su oni i kako da pridobijemo nove, ali nećemo preći granice sopstvene uređivačke politike zbog veće čitanosti", rekao je Stanojević.Zamenica urednika portala N1 Jelena Petrović je, govoreći o inovacijama u medijima i odnosu publike prema njima, dala primer uvođenja rubrike o kuvanju na N1 portalu."Naši čitaoci su specifični, i kada smo uveli ‘Kuvanje’ prozivali su nas na Tviteru, ali to samo govori o njihovom kritičkom mišljenju, što i sami gajimo u našem radu" , ispričala je Petrović.Kada je reč o analitici čitanosti i plasmanu sadržaja, ocenila je da je posao novinara danas sa jedne strane lakši, a sa druge veoma otežan."Olakšana je dostupnost informacijama, naši čitaoci nam i sami šalju vesti i slike, ali zato postoji pritisak da se informacije objave brzo i u različitim formatima – dakle, lakše je doći do informacije ali je daleko teže nju ‘upakovati’, a posebno za čitaoce različitih generacija", rekla je Petrović.Direktor prodaje u Euronews Srbija Mihailo Ponjavić upozorava da u Srbiji 57 odsto investicija u oglašavanje ide u TV oglašavanje, i da se očekuje da će se takav trend zadržati u budućnosti."To je u potpunoj suprotnosti sa evropskim trendovima, a u SAD je 40 odsto izdavača već našlo način kako da svoje čitaoce ‘ponude’ oglašivačima", rekao je Ponjavić.Dodao je i da 70 odsto novca za oglašavanje koji ne završi kod televizija, ode na društvene mreže, upozorivši da se tržište ubrzano menja."Nijedan medijski izdavač ne bi više trebalo da svoje kolege posmatra kao konkurenciju – konkurencija su danas Gugl ili Fejsbuk", naglasio je Ponjavić.Vitomir Ognjanović, direktor Južnih vesti, naglašava da su taj medij pokrenuli IT-ijevci i da je u njihovom slučaju simbioza medija i novih tehnologija dala dobre rezultate, a da analitiku sada koriste samo za donošenje boljih odluka."Pravac o kom nadalje treba razmišljati su kvalitetni nejtiv tekstovi, koji dopiru do vaše publike. Na lokalu je teže raditi na istraživačkim pričama, istraživati korupciju, zbog čega je (prisniji kontakt sa publikom) neophodan", smatra Ognjanović. Direktor u kopaniji Smartocto Dejan Nikolić dodaje da poslovni model medija koji insistira na kvantitetu a ne kvalitetu "uništava tržište" i da predstavlja negativnu spiralu u kojoj analitika diktira kreiranje sadržaja."Tako imamo domaće portale koji su prinuđeni da izbacuju 500 ili 600 vesti dnevno, kako bi popunili inventar za banere. U svetu se ne desi 600 važnih događaja dnevno.Uspeh digitalnih platformi kao što je Netfliks, koji i u Srbiji ima hiljade pretplatnika, pokazuje da je naša publika spremna da plati kvalitetan sadržaj", zaključio je on.

Srbija

Građanski preokret: Fabriku Linglong spajaju sa rekom Begej

Između kineske fabrike guma Linglong koja je u izgradnji i reke Begej postavljaju se cevi velikog prečnika i to izaziva veliku zabrinutost zbog eventualnog zagađenja otpadnim vodama, saopštio je Građanski preokret. Zbog tih radova privremeno izmeštena i trasa obližnjeg magistralnog puta Beograd-Zrenjanin."Opravdana je zabrinutost da će se kroz ovaj cevovod velikog kapaciteta ispuštati sav tečni otpad fabrike direktno u reku, bez bez ikakvog tretmana. Na manje od dva kilometra od tog mesta nizvodno je Specijalni rezervat prirode Carska bara, a zatim ušće Begeja u Tisu", piše u saopštenju.GRAĐANSKI PREOKRET ZBOG LINGLONGA TUŽIO I POKRAJINSKI SEKRETARIJAT ZA URBANIZAM Napominje se da će ogromno zagađenje iz te fabrike na tim rekama, koje su povezane jezerima i kanalima, dospeti u zemljište, podzemne vode i u hranu koja se proizvodi na tom području.Video: Građanski preokret"U trenutku kada Srbija otvara klaster o ekologiji u pregovorima sa Evropskom unijom, realizuju se projekti s prljavim tehnologijama i zagađenjem životne sredine nezamislivim bilo gde u Evropi i civilizovanom svetu", kažu u Građanskom preokretu.Predstavnici te organizacije podsećaju da se kineska fabrika autoguma Linglong gradi bespravno, bez integrisane studije o proceni uticaja na životnu sredinu, kao i bez građevinskih dozvola. Građanski preokret podseća da je to utvrdio pokrajinski građevinski inspektor.KINESKA FABRIKA GUMA NIJE OPASNA PO ZDRAVLJE ZRENJANINACA, KAŽE STUDIJAKINESKOJ FABRICI GUMA ZEMLJIŠTE, SUBVENCIJE I SAD ULICA "Tužilaštvo i Upravni sud mesecima, u nekim slučajevima i više od godinu dana ne odlučuju o podnetim prijavama i tužbama protiv investitora i državnih organa koji su mu omogućili takvo ponašanje, čime direktno omogućavaju opstanak i napredak tog višestruko štetnog projekta", dodaje se u saopštenju.Građanski preokret ranije je zatražio obustavljanje Linglongovog projekta u Zrenjaninu, dok je Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) iz Beograda utvrdio da joj je nezakonito dodeljena državna pomoć u iznosu od 83,49 miliona evra.

Srbija

Smenjena četiri direktora EPS-a zbog nestašica

Četiri direktora u Elektorpirvredi Srbije (EPS) smenjena su zbog zastoja rada blokova u TENT-u, saopštio je danas EPS.Zbog propusta u radu biće smenjeni izvršni direktor za proizvodnju uglja Dejan Jevtić, direktor proizvodnje uglja u RB "Kolubara" Milan Mišković, izvršni direktor za proizvodnju energije Savo Bezmarević i direktor proizvodnje energije u ogranku TENT Goran Lukić. "Posle analize događaja koji su doveli do zastoja rada blokova u TENT-u u noći između subote i nedelje v. d. direktora Elektroprivrede Srbije Milorad Grčić doneo je odluku o smeni odgovornih u lancu proizvodnje uglja i električne energije", navodi se u saopštenju.Milorad Grčić ističe da je odgovornost za rad celog sistema na njemu, kao direktoru "Elektroprivrede Srbije", ali i da "neposredni rukovodioci moraju da snose odgovornost za nedopustive greške u radu".U saopštenju se navodi da je do sada utvrđeno da je do problema došlo na više nivoa, u "Kolubari"  je u vagone utovaren ugalj lošijeg kvaliteta koji se tokom transporta natopio vlažnim snegom i zamrznuo."Takav ugalj nije smeo da bude upotrebljen u blokovima termoelektrana. Ove greške dovele su do zastoja u radu blokova i grejanja Obrenovca", piše.Zbog svih nerazjašnjenih okolnosti koje su izazvale zastoj u sistemu EPS će zatražiti pomoć u daljoj istrazi od MUP-a i bezbednosnih službi,"kako ne bi došlo do eventualnih novih propusta ili namernih grešaka u radu".

Srbija

Đorđe Jovanović (Uniplast Čačak): Farmaceutska ambalaža koja uništava bakterije

Cene energenata i repromaterijala su ove godine povećane i do tri puta, sirovina je poskupela u prvoj polovini godine, dok je struja poskupela u drugoj polovini godini, kaže Đorđe Jovanović, direktor čačanke kompanije Uniplast koja proizvodi farmaceutsku, medicinsku i kozmetičku ambalažu i ove godine slavi 30 godina postojanja.  "U ovoj godini imali smo ogromne oscilacije na tržištu i nestašicu sirovine, tako da se u jednom trenutku nije dovodilo u pitanje cene, nego mogućnost nabavke repromaterijala. Na krovovima naše kompanije imamo instalirane solarne panele za proizvodnju struje, tako da će se ta investicija po novim cenama struje brže isplatiti“, kaže Jovanović za Novu ekonomiju. Tokom pandemije, na tržištu je bila, kako podseća, velika potražnja za dezinfekcionim sredstvima, pa samim tim i njihovim proizvodima za pakovanje tih sredstava.Uniplast je razvio  više od 150 proizvoda u svom proizvodnom programu, plastične i staklene bočice i kutije različite zapremine koje se kupuju u apoteci. Najviše se prodaju bočice zapremine 10 mililitara, 50 ml, 100ml i jednog litra, ali i brojni drugi proizvodi ove kompanije koji se svakodnevno koristite."Ne znamo da lečimo ljude, ali znamo da napravimo pakovanje koje će u nekoj meri sprečiti širenje zaraze. I sarađujemo sa više od 500 klijenata u oblasti farmaceutske, kozmetičke industrije“, navodi Jovanović.U cilju zaštite životne sredine, uveli su, kako on napominje, 2008. godine standard ISO 14001 koji se odnosi na procedure upravljanja otpadom u  kompaniji kako ne bi zagadili životnu sredinu. Takođe, u saradnji sa Tehničkim Fakultetom u Čačku razvili su "Eco friendly“ proizvode. Ti proizvodi se sastoje od mešavine drvo i plastika u kome se pakuje prirodna kozmetika. "Samim tim, trudimo se da edukujemo naše tržište oko zaštite životne sredine, a takođe kompanijama pružimo rešenje za njihove proizvode. Mi smo inovativna kompanija koja dosta vremena ulaže u nove programe. To pokazuju brojni projekti koje smo imali i koje sada razvijamo“, kaže on. U saradnji sa Fondom za Inovacionu delatnost razvili su novi materijal od kojeg se proizvodi "aktivna ambalaža“. Ta ambalaža sadrži jone srebra i predstavlja antimikrobno dejstvo na mikroorganizme i bakterije (uništava ih) i benefit korisnika tog pakovanja jeste veća sigurnost samog proizvoda koji koristi, kaže on."Mi taj materijal koji proizvodimo možemo prodavati i drugim granama industrije, kao što su kompanije koje se bave pakovanjem hrane, voća, izradom plastičnih daski za sečenje mesa“, navodi Jovanović. Uniplast je porodična kompanija i sa 38 zaposlenih snabdeva tržište bivše Jugoslavije, Rumunije, Albanije, Nemačke, Poljske, Austrije.Jovanović kaže da su koristili kovid pakete za pomoć privredi i pomoglo im je da zadrže zaposlene pa čak i da povećaju broj radnika. "Porodična kompanija je preživela tranziciju sa prve generacije osnivača na drugu generaciju naslednika koji se trude da zadrži vrednosti porodičnih kompanija i uvedu efikasnost i napredovanje zaposlenih kao u velikim kompanijama. Prema ostvarenom rezultatu zaposleni napreduju. Posmatrano dugoročno, spor je proces, ali veoma održiv, jer je u interesu vlasnika, zaposlenih i ostalih saradnika da kompanija bude i ostane stabilna u ovim teškim vremenima“, zaključuje Jovanović. 

Srbija

BOŠ objavio vodič za saradnju civilnog i poslovnog sektora

Gotovo 80 odsto projekata u saradnji poslovnog i civilnog sektora imaju filantropski karakter, te postoji prostor i potreba da se razvijaju programi iz drugih oblasti, navodi se u vodiču za saradnju poslovnog i civilnog sektora Beogradske otvorene škole. Beogradska otvorena škola (BOŠ) predstavila je danas na onlajn konferenciji vodič za saradnju ova dva sektora koji ima cilj da ohrabri što veći broj kompanija i organizacija civilnog društva da preduzmu aktivne korake i ostvare dugoročnu saradnju."Procenili smo da je situacija u oba sektora zrela za poboljšanje i kvaliteta i obima saradnje, i da je sada pravi trenutak. Svi naši budući projekti imaće komponentu podrške partnerstvu civilnog i poslovnog sektora", istakla je koordinatorka saradnje sa biznis sektorom u Beogradskoj otvorenoj školi Milena Vujović. Vodič pod imenom "Inicijative za održivu budućnost - inovativni pristupi za saradnju civilnog i poslovnog sektora" sadrži konkretne smernice i okvire u kojima partnerstvo ta dva sektora može biti ostvareno.Sfere koje su predstavnici ova dva sektora prepoznali kao one koje su od zajedničkog interesa su: unapređenje okruženja za poslovanje mikro, malih i srednjih preduzeća, unapređenje zapošljivosti mladih i zaštita životne sredine.Biznis strana je kao izazove u saradnji sa civilnim sektorom, između ostalog, navela da organizacije civilnog društva (OCD) moraju da poseduju kredibilitet i stručnu procenu u poslovima kojima se bave i da imaju pripremljene i razrađene predloge inicjativa koje bi predložile kao predmet saradnje. Biznisi smatraju i da OCD treba da imaju kapacitete koji mogu da sprovedu te inicijative i da imaju dobro izveštavanje o projektima koji se sprovode, o tome da li je taj projekat uspešan ili ne. Sa druge strane civilne organizacije smatraju da predstavnici poslovnog sektora treba da se fokusiraju na dugoročnu saradnju, a ne isključivo na sponzorstva i donacije, da je potrebno graditi međusobno poverenje u inicranju i osmišljavanju zajedničkih inicijativa, i da je neophodno da se saradnja proširi na pitanja vladavine prava, ljudskih prava, nezavisnosti medija. Tri osnovna koncepta pomoću kojih ciljevi saradnje mogu da se ostvare su poslovni model (business model), dizajnersko  razmišljanje i širi društveni uticaj, piše u vodiču.  

Srbija

Predrag Mihajlović iz OTP banke je menadžer godine

Predsednik Izvršnog odbora OTP banke Srbija Predrag Mihajlović je izabran za menadžera godine na tradicionalnoj dodeli nagrada Srpske asocijacije menadžera (SAM), koja je tom prilikom odala priznanje dvojici najuspešnijih menadžera u ovoj godini. Na dodeli SAM Godišnjih nagrada Predrag Mihajlović je istakao da ovo priznanje predstavlja krunu uspešne godine koju je obeležila najkompleksnija bankarska integracija na ovim prostorima kao i da je OTP banka danas najveći kreditor privrede i stanovništva i lider na tržištu usluga faktoringa, lizinga i e-commerca."Želimo da u našim redovima stvaramo lidere budućnosti i usmeravamo pažnju na dalji razvoj, agilnost i strateško razmišljanje zaposlenih. Na taj način bićemo u mogućnosti da pružimo podršku i ekspertizu klijentima u zajedničkoj budućnosti koju spremno dočekujemo", dodao je on.Kao neka od postignuća koja su dorprinela ovoj nagradi navode se uspešna integracija sa Vojvođanskom bankom i zauzimanje liderske pozicije u brojnim oblastima domaćeg bankarskog tržišta.Ova prestižna priznanja SAM dodeljuje menadžerima, poslodavcima, kompanijama i pojedincima koje se zalažu za unapređenje poslovnog okruženja, promociju menadžerske struke i liderstva, za društveno-odgovorno poslovanje, kao i za bolji život svih građana u celini. OTP banka nedavno je predstavila "zelenu tranziciju", novo strateško usmerenje posvećeno ekološkoj održivosti. Tim povodom pokrenut je i projekat Generator Zero, u okviru kojeg banka nagrađuje rešenja koja imaju za cilj smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte, kao jednog od najvećih izazova današnjice. Konkurs je otvoren za mikro, mala, srednja preduzeća, startap kompanije, startap neformalne timove i preduzetnike, koji se mogu prijaviti putem sajta  www.generator.rs do 20. decembra 2021. godine.

Srbija

U oktobru izdato preko 3.800 građevinskih dozvola

U oktobru ove godine izdate su 3.843 građevinske dozvole, što predstavlja povećanje od 30,5 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, objavio je Republički zavod za statistiku (RZS).Od ukupnog broja dozvola izdatih u oktobru, 87,3 odsto se odnosi na zgrade, a 12,7 odsto na ostale građevine. Kada su u pitanju zgrade, 86,7 odsto dozvola izdato je za stambene, a 13,3 odsto za nestambene zgrade, dok kod ostalih građevina 70,3 odsto se na cevovode, komunikacione i električne vodove.U Srbiji je u oktobru, prijavljena je izgradnja 2.950 stanova s prosečnom površinom od 74,8 kvadrata. U novim stambenim zgradama, 13,9 odsto stanova biće građeno u zgradama s jednim stanom, s prosečnom površinom od 144,2 kvadrata, dok će 85,1 odsto stanova biti građeno u zgradama s tri i  više stanova, a njihova prosečna površina biće 62,2 kvadrata.Predviđena vrednost radova novogradnje u oktobru 2021. godine iznosi 94,7 odsto ukupno predviđene vrednosti radova. Najveća građevinska aktivnost očekuje se u Severnobačkoj oblasti, 65,1 odsto predviđene vrednosti novogradnje, zatim u Beogradskoj oblasti 18,2 odsto, u Južnobačkoj oblasti 2,6 odsto i u Zlatiborskoj oblasti 1,9 odsto, dok se učešća ostalih oblasti kreću do 1,8 odsto.U izveštaju RZS navodi da od 1999. godine ne raspolaže pojedinim podacima za autonomnu pokrajinu Kosovo i Metohiju, tako da oni nisu obuhvaćenu podacima za Srbiju.

Srbija

Do kraja decembra još 250 miliona evra za uvoz energenata

NIS, Srbijagas i EPS zajedno su, od oktobra do sada, neto kupili više od pola milijarde evra deviznih sredstava za uvoz energenata, a do kraja decembra treba, treba da kupe još 250 miliona evra rekla je guvernerka Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković na sednici Vlade na kojoj je razmatrana aktuelna energetska situacija."Mogu da kažem da će kurs, kao stabilno sidro, bez obzira na ovakve potrebe, ostati stabilan i da nijedan korisnik, odnosno klijent, preduzeće, nije ostao uskraćen ni od svoje banke, ni na međubankarskom deviznom tržištu za devize, ako je trebalo da uveze repromaterijal, da isplati ostvarenu dobit ili da izvrši bilo koju obavezu u devizama", kazala je Tabaković.Istakla je da je Srbija u ovoj godini još uvek neto kupac deviza, dodajući da je NBS kupila 1,555 milijardi evra, a prodala 830 miliona.Tabaković je ukazala da Srbija ima neto na raspolaganju 725 miliona evra kupljenih u ovoj godini i dodala da je reč o deviznim sredstvima na transakcionim računima, bez zlata čije su rezerve više od 37 tona i čija vrednost, kako ona kaže, raste zbog rasta dolara.

Srbija

EIB: Telekomu kredit od 70 miliona evra za brži internet

Telekom Srbija dobio je kredit od 70 miliona kod Evropske investicione banke (EIB), banka Evropske unije. Kredit je dobijen za uvođenje 5G telekomunikacione mreže i proširenje postojeće 4G mreže širom Republike Srbije. Ovim potezom omogućeno je da 60% građana Srbije dobije pristup najsavremenijoj 5G mreži i da se pogodnosti 4G mreže prošire tako da budu pristupačne skoro svim građanima, navodi se u saopštenju. Kvalitet digitalne infrastrukture u zemlji biće unapređen i brži internet biće dostupan za korisnike mobilne i fiksne-bežične mreže koji žive i rade u ruralnim područjima.Od početka prošle godina, Evropska investiciona banka uložila je 195 miliona evra u tri projekta u Srbiji, od toga je 125 miliona evra investirano u digitalizaciju srpskih škola i malih i srednjih preduzeća. Ovim ulaganjem se potpomaže digitalna transformacija kao jedan od zajedničkih prioriteta EU i Srbije.EIB predstavlja vodećeg finansijera projekata digitalizacije u Evropskoj uniji i partnerskim zemljama širom sveta.“Samo nekoliko časova nakon što je Evropska unija otvorila klaster 4 pristupnih pregovora sa Srbijom, ovaj novi kredit još jedanput pokazuje na koji način EU može da podrži političke reforme svojim snažnim finansijskim kapacitetom. Bolja povezanost će imati velike konkretne uticaje na građane i preduzeća u Srbiji: bolji kvalitet života, više radnih mesta i poslovnih prilika”, rekao je Emanuel Žofre, šef Delegacije EU u Srbiji.Ljiljana Pavlova, potpredsednica EIB-a zadužena za poslovanje u Srbiji, kazala je da brza i efikasna digitalna tranzicija i ulaganje u informaciono-komunikacione tehnologije (IKT) i prateću infrastrukturu podstiču inovacije i doprinose zelenoj, održivoj, cirkularnoj i klimatski stabilnoj Srbiji i da su to njeni potporni stubovi moderne ekonomije.Pavlova je dodala da se ovim kreditom se naglašava uloga EIB-a kao ključnog investitora u digitalizaciju Srbije, a podjednako i u razvoj države u celini.

Srbija

Plan za višespratnice na Slavije na javnom uvidu do januara

Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove oglasio je javni uvid u Nacrt plana detaljne regulacije bloka između ulica Nemanjine, Svetozara Markovića, Kralja Milana i Kralja Milutina. Tu su planirane višespratnice koje će graditi kompanija u vlasništvu bivšeg fudbalskog reprezentativca Dejana Stankovića. Radi se o bloku koji se nalazi između trga Slavija i parka Manjež. Površina koja je predmet ovog plana iznosi oko 1,9 hektara. "Područje koje se obrađuje planom je u neadekvatnom režimu korišćenja, zapušteno je i neusaglašeno sa afirmisanim potencijalima neposrednog okruženja. Postoji i potreba da se izvrši šira analiza prostora i usaglasi postojeća i planirana izgradnja u visinskoj regulaciji", piše u Nacrtu. Severoistočni deo ovog bloka, koji se nalazi između ulice Kralja Milana i interne saobraćajnice, planiran je za zonu mešovitog gradskog centra.Na višim spratovima je predviđeno stanovanje, dok je prizemlje namenjeno delatnostima širokog spektra (trgovina, poslovanje, ugostiteljstvo, zanatske usluge, predškolske ustanove kapacitet do 30 dece, zdravstvene ustanove..).   U planu se navodi da je maksimalna dozvoljena spretnost objekata P+8+Ps (prizemlje, osam spratova i povučeni sprat).Kako se napominje, komercijalna zona, koja je deo ovog bloka, obuhvata postojeći objekat Narodne banke Srbije (NBS) koji se zadržava u postojećem stanju. Planom je obuhvaćena i interna protivpožarna saobraćajnica koja povezuje ulice Svetozara Markovića i Kralja Milutina.Ova ulica razdvaja zona mešovitih gradskih centara i komercijalnu zonu. Kako je Nova ekonomija ranje pisala, između Trga Slavija i parka Manjež u Beogradu razmatra se izgradnja višespratnica koje bi bile namenjene stanovanju i poslovanju.Višespratnice planira da gradi kompanija "STEFIAL" d.o.o,  u vlasništvu bivšeg fudbalskog reprezentativca i aktuelnog trenera FK Crvena Zvezda, Dejana Stankovića.Drušvo arhitekata Beograda raspisalo je u julu urbanističko-arhitektonski konkurs za deo bloka između Slavije i Manježa,a naručilac je bila kompanija Maison royal.Prva nagradu u iznosu od 15.000 evra, otišla je u ruke arhitektonskog studija AKVS. AKVS je predložio izgradnju objekata od 13 i 14 spratova u Kralja Milana, na uglovima sa Kralja Milutina i Svetozara Markovića, pisala je Politika.Ove "dve kule" bile bi povezane šestospratnim zdanjem sa zelenim krovom. 

Izdanja

Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.
Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.
Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.
Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.
Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.
Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.
Broj 117, Januar 2025.

Broj 117

Januar 2025.