Broj 126, Decembar 2025.
Broj 126, Decembar 2025. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

U pandemiji zaposleno 4.300 zdravstvenih radnika, fali nam još 5.000

Broj radnika u zdravstvu u Srbiji je u pandemiji porastao za preko 4.300 ljudi, pokazuje analiza Fiskalnog saveta. I pored toga, zdravstvenim ustanovama još uvek nedostaje preko 5.000 radnika.Novo zapošljavanje u zdravstvu je bilo neophodno, ali i dalje ne rešava u potpunosti problem manjak medicinskog osoblja, piše u analizi.Najviše radnika nedostaje u zdravstvu, a slede Poreska i Carinska uprava, kao i republičke inspekcijske službe.Najvećoj zdravstvenoj ustanovi u Srbiji, Univerzitetskom kliničkom centar (UKC) Srbije je u novembru ove godine nedostalo preko 3.000 ljudi, što je skoro trećina zaposlenih koji su predviđeni sistematizacijom. Ostajemo li dužni lekarima? Ovaj broj je tek delimično nadoknađen angažovanjem radnika na određeno, navodi Fiskalni savet.Ministarstvo zdravlja je objavilo i da je poslednje nedelje decembra 200 diplomaca medicinskih fakulteta i 500 diplomaca srednjih medicinskih škola dobilo ugovore o radu u okviru Programa zapošljavanja najuspešnijih diplomaca.Poslednji podaci o broju zaposlenih u zdravstvenim ustanovama u Srbiji objavljeni su na sajtu Instituta za javno zdravlje "Batut" na kraju decembra 2018. godine.Tada je u svim ustanovama radilo ukupno  101.700 ljudi, a od tog broj 80.600 su bili zdravtsveni radinici, dok je bilo preko 21.000 administrativnog i tehničkog osoblja.U toku pandemije je u novoizgrađenim kovid bolnicama angažovano dosta mladih lekara, a kako je za Novu ekonomiju rekla Gorica Đokić iz Sindikata lekara i farmaceuta ceo sistem u kovid bolnici u Batajnici se u toku prošle godine održavao na "entuzijazmu zdravtsvenih radnika".Međutim, bolnice su izbegavale da medicinarima daju ugovore "za stalno", kako je pisao BIRN.Novoj ekonomiji je potvrđeno da se mladim lekarima stalno produžavaju ugovori na određeno. Izvor dobro upoznat sa situacijom u kovid bolnici u Batajnici, čije ime je poznato našoj redakciji, objašnjava da su lekari u septembru radili i mimo propisa, nakon noćne smene imali dodatni slobodan dan, a plata i pored ovakvih uslova nije bila viša.Iako su u pandemiji zapošljavani medicinari, sve do 2019. godine broj zaposlenih u ovom sektoru je padao. Kako je tada pokazalo istraživanje Nove ekonomije, od 2014. do 2019. broj zaposlenih u zdravstvu je bio smanjen za gotovo 10.000 ljudi. Uprkos zabrani zapošljavanja koja je tada bila aktuelna, od njenog uvođenja zaposleno je više od 3.500 nemedicinskih radnika.Zdravstvene ustanove najviše problema imaju prilikom zapošljavanja medicinskih sestara i tehničara i lekara specijalista.O tome svedoče i konkursi za angažovanje zdravstvenih radnika za rad u kovid bolnicama. U septembru ove godine Univerzitetski klinički centar Srbije je zaposlio po 47 zdravstvenih radnika sa srednjom i visokom stručnom spremom za potrebe kovid bolnice u Batajnici iako je na prethodno raspisanom konkursu tražio preko 800 medicinara.Pre toga, i Klinički centar Vojvodine je za potrebe kovid bolnice u Novom Sadu tražio 1.143 medicinskih radnika, ali je na konkursu primljeno njih tek 216, kako je objavio portal 021.

Srbija

Više od 15 miliona za sređivanje Palate Srbija

Država je opredelila više od 15 miliona dinara bez PDV-a za radove na Palati Srbija, koji se u ovom trenutku odvijaju na vencu oko fontane, ali i na istočnom ulazu zgrade.Radovi na vencu ispred Palate Srbija koštaju 8,2 miliona dinara bez PDV-a, a zamenjuju se stare polomljene mermerne ploče, navode u Vladi Srbije za portal Nova.rs."Nove mermerne ploče imaju sertifikat Instituta IMS i ugrađuju se uz saglasnost konzervatorskog nadzora koji vrši Zavod za zaštitu spomenika kulture Beograda", navode u odgovoru za ovaj portal.Radovi na istočnom ulazu Palate Srbija koštaju 6,9 miliona dinara bez PDV-a, a pohabane granitne ploče, stare više od 60 godina zamenjuju se, kako tvrde u Nemanjinoj 11, identičnim kamenom - granitom istih dimenzija, boje i kvaliteta.Behaton ploče se ne ugrađuju, niti su iste deo ugovorenog predmeta koji se može videti na portalu javnih nabavki, odgovaraju u Vladi Srbije na sumnje nove.rs, nakon što su se ovoj redakciji obratili sugrađani sa tvrdnjom da se ugrađuju pomenute behaton ploče na ovom kulturnom spomeniku.U Nemanjinoj 11 za Nova.rs ističu i da je angažovan diplomirani inženjer geologije kao konsultant koji vrši predmer i predračun potrebnih radova i procenu adekvatnosti kamena, a koji je, kako navode, prisutan prilikom izbora kamena, njegove kupovine i ugradnje, kao i kod izbora vezivnih materijala i sredstava za zaštitu kamena."On ima i obavezu da kontroliše kvalitet kamena koji se na gradilište donosi iz kamenoloma", navodi se u odgovoru.Vlada Srbije ističe da je za navedene radove pribavljena saglasnost Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda 10. decembra ove godine, a pošto ovi radovi predstavljaju tekuće održavanje nije potrebno, kako naovde, pribavljanje građevinske dozvole.U Zavodu za zaštitu spomenika kulture grada Beograda su za Nova.rs rekli da su izdali Rešenje o uslovima za preduzimanje mera tehničke zaštite za sanaciju istočnog ulaza Palate Srbija u Bulevaru Mihaila Pupina."Planiranim radovima je predviđena demontaža svih oštećenih podnih ploča i kocki od granita/kamena i zamena novim kamenim pločama i kockama istog ili sličnog petrološkog sastava i istih ili sličnih likovno-estetskih svojstava. Stručna služba Zavoda vrši konzervatorski nadzor nad izvođenjem radova i vodi računa o tome da propisane mere tehničke zaštite budu sprovedene", navode u Zavodu za portal Nova.rs.Palata Saveznog izvršnog veća, u novobeogradskom bloku 13, svečano je otvorena 1961. godine povodom održavanja Prve konferencije šefova država i vlada nesvrstanih zemalja u Beogradu i predstavlja jedan od glavnih repera Novog Beograda i njegove čvrste urbane hijerarhije.Njena izgradnja je počela 1948. godine prema projektu tima zagrebačkih arhitekata, koji su činili Vladimir Potočnjak, Anton Urlih, Zlatko Nojman i Dragica Perak, a završena u periodu od 1955. do 1961. godine prema projektu beogradskog arhitekte Mihaila Jankovića i projektnog biroa "Stadion".

Srbija

Novi protest protiv Rio Tinta 3. januara

Nakon izjave predsednika Aleksandra Vučića projekat Jadar neće biti ukinut, savez ekoloških organizacija iz cele Srbije (SEOS) najavio je nove proteste za 3. januar.„Siti smo laži i igara, zato idemo ponovo na blokadu od  3.1.2022. u 13h. Prvo ćemo blokirati puteve na  tri sata, a posle i duže i šire, sve dok predsednik ne povuče Uredbu i ne skloni RioRadioactive signTinto iz Jadra i Srbije,“, naovdi se na Tviter nalogu SEOS-a.Osiromašeni litijum: Istine, laži, zablude i interesiRio Tinto obećava platu od 1.000 evra i najveću stranu investicijuEkološka udruženja: Rio Tinto želi da ostane 100 godina u SrbijiO rudniku litijuma treba javno pričati na osnovu činjenica, a ne emocija

Srbija

Vučić najavljuje pomoć za majke, mlade, medicinare i penzionere

...amandman na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom kojima se predviđa da od 1. januara 2022. godine sve porodice koje dobiju drugo ili treće dete prime od države jednokratnu pomoć od 100.000 dinara.Pored ove roditeljima ostaje i postojeća finansijska podrška za drugo dete od po 10.000 dinara mesečno u trajanju od dve godine, dok će treće dete i dalje dobijati narednih 10 godina po 12.000 dinara mesečno.Vlada Srbije je nedavno usvojila je izmene ovog zakona, po kojima će od 1. januara za svako prvorođeno dete biti isplaćivano po 300.000 dinara umesto dosadašnjih 100.000 dinara.Danas su na sednici Odbora za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva, razmotreni ovi amandmani, a ministar za brigu o porodici i demografiju Radomir Dmitrović je u ime Vlade, prihvatio predloženi odborski amandman i na sednici Odbora naveo da su procenili kapacitete budžeta i zaključili da ima prostora i za ovu izmenu.

Srbija

Srbiji ne treba ugalj, već energetska efikasnost i obnovljivi izvori energije

Elektro-privreda Srbije (EPS) nema dovoljno uglja niti plan za dugoročnu proizvodnju struje kojim bi se izbegavale njene nestašice, kaže Zvezdan Kalmar iz nevladine organizacije Centar za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR). Prema njegovom mišljenu Srbija treba da se pre svega okrene razvoju energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije.Predstavnik CEKOR-a smatra da Srbija treba da razmišlja o zatvaranju termoelektrana i razvoju novij projekata poput hidroelektrane Đerdap 3 i Bistrica, kao i o hidroelektranama koje bi bile građene na Drini i Ibru. Glavni razlog je prema njegovim rečima zagađenje koje izaziva sagorevanje uglja, koga kako ocenjuje nema dovoljno.Kalmar je podsetio da je EPS uložio dosta novca u otvaranje novih kopova uglja u Vreocima, gde, kako tvrdi, uglja zapravo nema dovoljno. Kao jedan od dokaza za to navodi kolaps koji se u dogodio u EPS-u pre nekoliko nedelja kada je pao sneg, a sa njim i elektro-energetski sistem Srbije.Vučić: Srbija ne može da izbaci ugalj, kineski investitori prave "zeleno" okruženje "Tamo uglja zapravo nema, neko u vlasti tada je istraživao ležište uglja i otkrili 570 miliona tona uglja ispod Vreoca, koji su dovljni za 20 godina", kaže Kalmar.Prema njegovim rečima, državni budžet je raseljavanje oko 100 domaćinstava iz Vreoca koštalo između 150 i 200 miliona evra. Napominje da dokumenti o tome još nisu dostupni javnosti i poziva nadležne da ih konačno objave.Kalmar naglašava da je taj novac mogao da bude upotrebljen za unapređenje energetske efikasnosti u Srbiji. Dodaje da je se u kopovina Rudarskog basena Kolubara sada kopa se novo polje G, koje ima vrlo malo uglja.Predstavnik CEKOR-a podseća i da je pre 10 godina Srbija uzela kredit i kupila mašinu za mešanje kvalitetnog i lošijeg uglja. Napominje da jeuloga te mašine za homogenizaciju upravo sprečavanje vanredne situacije u EPS-u, kao i da je plaćena 150 miliona evra.Sada već "ćuveno" loženje blata u pogonima termoelektrana u Obrenovcu nazvao je kriminalom, zbog koga kako ocenjuje treba otpustiti odgovorne i oduzeti im licence za rad.Povećana proizvodnja struje iz uglja na celom svetu Kalmar smatra da je izgradnja postrojenja za odsumporavanje u EPS-ovim  termoelektranama preskupa i neisplativa investicija od 800 miliona evra. Kao razloge za takav stav između ostalog navodi veću količinu struje koju zahtevaju ta postrojenja, njihovo skupo održavanje (150 miliona), povećanje pepelišta, otvaranjen novih rudnika uglja (Veliki Crljeni, Drmno, Burovo).Jedan od važnih razloga zbog kojih EPS trenba da razmišlja o zatvaranju termoelektrana je kako dodaje emisija CO2, zbog kojih će Evropska unija početi da naplaćuje posebnu taksu. Kaže da će cena struje u tom slučaju biti takva da EPS neće moći da posluje likvidno:"Apsloutno smatram da nije potrebno da ulazimo u ovo, već da razmišljamo o tome da do 2035. godine zatvorimo termoelektrane", poručuje Kalmar.Prema njegovom mišljenju Srbija bi milijardu evra investicija mogla da usmeri na energetsku efikasnost, jer se obavezala i na ciljeve koje je postavila EU, a to je potpuna dekarbonizacija do 2050. godine.U DVE GODINE PROIZVODNJA I POTROŠNJA UGLJA U EU PLA ZA TREĆINU Izgradnja nuklearnih elektrana u Srbiji kako naglašava nije isplativa jer traje dugo, zahteva ogromne investicije, školovane ljude koje Srbija nema i ne može da iškoluje preko noći. Naveo je primer Finske koja je svoju novu nuklearnu elektranu gradila dve decenije, jer njene jake regulatorne institucije nisu dozvoljavale ni najmanje propuste tokom radova."Đerdap 3 mora biti apsolutni prioritet za Srbiju, imaće oko 2,5 gigavata instalisane stuje, to je ukupna flotila termoelektrana u Srbiji. Tu je i reverzibilna hidroelektrana Bistrica, jer kad nema vetra potrebna je vršna, rezervna energija", dodao je predstavnik CEKOR-a.Podsetio je i da većina EPS-ovih postrojenja, ali i nekih rudnika radi bez neophodnih dozvola, kao i da kompanija Rio Tinto koja u Srbiji želi da iskopava litijum samo koristi mehanizme koji su uspostavljeni za EPS. Ponovio je da cena struje ne može da bude socijalna kategorija, kao i da građanima treba pomoći da izoluju kuće, stave solarne panele i obezbede druge načine da se greju. Energetska politika kako poručuje mora da bude zasnovana na obnovljivim izvorima energije.

Srbija

Koliko podataka o vama imaju javne institucije i preduzeća?

Niško udruženje “Pravilaw” pokrenulo je platformu otisak.org na kojoj građani mogu da provere da li je bezbedno da ostave svoje podatke na nekom od sajtova državnih preduzeća i institucija.Provera privatnog sektora biće moguća selektivno i na zahtev građanaod marta 2022. godine.Pravna lica se kategorišu po modelu semafora u tri kategorije stepena rizika: crvenom –visok stepen, žutom – umeren i zelenom neznatan.Svaka provera je potpuno besplatna i obavlja se bez registracije.“Nama je primarno da to budu organi javne vlasti, odnosno u narodu poznat državni sektor. Za početak imamo oko 650 organa. Taj broj bi trebalo da raste, jer radimo na novih 600-700 organa, tako da ćemo imati oko 1.300-1.400 organa na ovoj platformi. Građani će moći da provere koliko su im lični podaci bezbedni ,” kazao je Tadija Mitić Južne vesti.Otisak sadrži apslutno sve organe javne vlasti koji su izloženi u katalogu Poverenika. Svako pravno lice je kategorisano u skladu sa PraviLaw kategorizacijom podataka o ličnosti i stepenu sprovođenja Zakona o zaštiti podataka o ličnost, navedeno je na sajtu platforme.

Srbija

Top 10 društveno odgovornih akcija u 2021. godini

2020. je bila godina velike krize ali i velike solidarnosti, godina koja nam je pokazala kako kriza može da ujedini i pokaže najbolje u svima nama. Prema istraživanjima koje sprovodi Catalyst Balkans o stanju filantropije „Srbija daruje“, 2020. godina je bila rekordna kada su u pitanju dobrotvorna davanja – skoro tri puta su bila veća nego prethodne godine. Kada je korporativni sektor u pitanju, čini se da je u celom regionu bio najaktivniji i veoma brzo odreagovao na krizu tokom 2020. Ali i 2021. se pokazao kao prilično aktivan i, što je veoma interesantno, uglavnom okrenut strateškim davanjima i rešavanju važnih tema poput smanjenja siromaštva, podrške deci, ženama, pružanju psihološke podrške koja je ove godine bila neophodna mnogima kao posledica pandemije, i mnogih drugih.Ova godina je bila ujedno i godina kada su se žene dovoljno osnažile i podigle svoj glas protiv nasilja koje trpe, ili su trpele u prošlosti, progovorile su o svojim problemima, pa zato i ne čudi velika podrška od strane kompanija koje su zauzele svoj stav po tom pitanju i veoma otvoreno podržale žene.Ovogodišnja kampanjа Avon Srbije Reci NE nasilju nad ženama, fokusirana je na podizanje svesti o verbalnom nasilju, kao jednom od najčešćih vidova zlostavljanja u partnerskim odnosima.Povodom Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad ženama, snimljen je video koji je izazvao snažne reakcije na društvenim mrežama. Ujedno, video ima za cilj da ohrabri žene kojima zatrebaju pomoć i savet, da se jave na besplatan broj telefona Autonomnog ženskog centra 0800 100 007 koji još od 1993. godine pruža podršku ženama sa iskustvom nasilja. U okviru ove akcije, kompanija Avon je ovoj organizaciji najavila i donaciju vrednu milion i po dinara, za podršku redovnih aktivnosti tokom 2022. godine. Te aktivnosti obuhvataju direktnu psihosocijalnu i pravnu pomoć ženama koje doživljavaju neki vid fizičkog ili psihičkog nasilja.Podršku ženama koje su progovorile o svojim iskustvima vezanim za neki vid nasilja pružila je i Cockta. Nedavno je pokrenuta kampanja #NisamPrijavila preko društvene mreže Twitter, a Cockta je hrabro podržala ovu temu i time pokazala svoj stav o veoma teškom društvenom problemu u Srbiji. Takođe su podržali i inicijativu #NisiSama koja je pokrenuta početkom godine a u cilju podrške hrabrim devojkama i ženama koje su prijavile seksualno nasilje i suočile se sa velikim problemima i osudom javnosti zbog toga.Još jedna veoma važna tema ove godine je psihološko stanje tokom pandemije jer je izolacija pojačala mentalne poremećaje kod velikog broja ljudi. Tom temom se bavila kampanja „Nesalomivi“, koju je pokrenula Hemofarm Fondacija. Cilj kampanje je bila zajednička borba protiv depresije i stigme koja prati obolele, a u prva tri meseca implementacije omogućila je da pomoć i podršku dobije više hiljada ljudi. Hemofarm Fondacija je skrenula pažnju na važan društveni problem i ponudila rešenja ljudima kojima je to bilo potrebno.Nije izostala ni podrška roditeljima. Kompanija MK Grupa i Aik Banka (koja je u sklopu MK grupe) su godinama pomagale i podržavale roditelje u okviru svoje grupacije i internog projekta pod nazivom „Podrška porodici“. Ove godine su rešili da taj projekat preraste u veliki društveno odgovorni projekat kojim će pomagati roditeljima, tako što su svoje donacije usmerili ka porodilištima u celom regionu. U Srbiji je njihova donacija usmerena ka porodilištu u okviru KBC „Dr Dragiša Mišović“ za renoviranje prijemnog odeljenja i proširenje kapaciteta ambulanti za preglede trudnica.Još jedna važna akcija koja je okrenuta podršci ženama i prevenciji kada govorimo o njihovom zdravlju, jeste akcija za borbu protiv raka dojke, kompanije Avon Srbija. U okviru ove akcije, Avon je svojom donacijom omogućio rad pokretnog mamografa, sa ciljem da se obezbede besplatni pregledi i podstakne rana dijagnostika kod žena starijih od 45 godina.Veoma važno je napomenuti da mnoge žene nisu u mogućnosti da dođu do mamografskog pregleda, koji je veoma važan preventivni pregled u životnoj dobi preko 45 godina života, pa je ova akcija imala neizmernu važnost za veliki broj žena. O tome govori i podatak da je akcija bila produžena usled ogromnog interesovanja žena.Akcija usmerena da pomogne Svratištu za decu u Beogradu pod nazivom „Za lepši život svakog deteta“, pokrenuta je od strane Lidl Srbija i Essity. Tokom trajanja kampanje koja je pokrenuta u oktobru ove godine, od svakog kupljenog Zewa i Libresse proizvoda u Lidlu se odvajalo po 20 dinara za donaciju Centru za integraciju mladih. Na ovaj način prikupljeno je 30.000 evra za obnovu Svratišta za decu u Beogradu, kroz koje na dnevnom nivou prođe u proseku oko čak 70 dece. Jedan od važnih projekata jeste društveno odgovorni program „Svet kakav želiš” kroz koji je kompanija A1 Srbija pružila mentorstvo i finansijsku podršku važnim inicijativama iz oblasti javnog zdravlja, obrazovanja i ekologije.Grupa stručnjaka je, uz predstavnike kompanije A1 i Propulsion, partnera na programu, nominovala i odabrala tri projekta koji imaju nacionalnu pokrivenost, tiču se obrazovanja, javnog zdravlja i ekologije, sa izraženim karakteristikama tehnološkog unapređenja i održivosti, a uz to rešavaju goruće probleme društva koji se tiču šire zajednice.U prvom ciklusu je za realizaciju inicijativa dodeljeno ukupno 10 miliona dinara. Drugi ciklus je obuhvatio 3 projekta a uloženi iznos je 9 miliona dinara.Nedavno su Mastercard i Nacionalno udruženje roditelja dece obolele od raka Nurdor pokrenuli kampanju pod nazivom „Biti nečiji superheroj. Neprocenjivo.”  koja predstavlja novu, modernu onlajn platformu za doniranje i modnu kolekciju kao deo iste.Cilj je da doniranje Nurdoru učine jednostavnijim, bržim ali i interesantnijim, kao i da uključe mlađu urbanu populaciju. U ovu kampanju su uključeni i domaći modni dizajneri i proizvođači a cilj je da se na ovaj način osiguraju sredstva za važne inicijative i aktivnosti kojima se bavi Nurdor. Nakon samo dve nedelje, preko ove platforme je prikupljeno 1,7 miliona dinara a 50% modne kolekcije je već došlo do superheroja koji su podržali ovu akciju.U okviru kampanje „Zato što ih volimo“, kompanija AVON Srbija je usmerila preko 3,5 miliona dinara kupovini vaučera za donaciju 1.300 specijalnih ortopedskih grudnjaka namenjenih ženama koje su se suočile sa mastektomijom širom Srbije i izgubile jednu, ili obe dojke.Specijalni grudnjaci preuzimali su se preko 12 udruženja koja su deo programa donacije: Nacionalne asocijacije za lečene od raka (NALOR), kao i Savetovališta za žene obolele od raka dojke „Jefimija“ iz Užica, Ženskog centra „Milica“ iz Vrnjačke Banje i udruženja Europa Donna iz Beograda.Kampanja „Prati suncokret“, kompanije Dijamant doo Zrenjanin i Zvijezda doo, pomaže osobama sa Daunovim sindromom. Suncokret je odabran kao simbol Dijamanta, ali i onih koji imaju ovaj genetski poremećaj, a kojih je u Srbiji, prema nezvaničnim podacima, više od 2.000.Likovnim konkursom, izložbom radova i novčanom donacijom, kompanija Dijamant je skrenula pažnju javnosti na osobe sa Daunovim sindromom, i podržala njihovo uključivanje u društvo i osamostaljivanje.Ovo su primeri društveno odgovornih akcija i kampanja koje smo pratili tokom 2021. Važno je da društveno odgovorno poslovanje u 21. veku bude u poslovnoj strategiji svake kompanije.Pored ekologije, obrazovanja, zdravstva i humanitarnih projekata, društvena odgovornost danas je i otvorenost za teške teme sa kojima se suočavamo kao što je suzbijanje nasilja, borba za ravnopravnost žena, LGBT populacije i svih manjinskih grupa, podrška ugroženih i ugnjetavanih. Kompanije kao deo društva i zajednice mogu i treba da iniciraju takve akcije i utiču na promene.

Srbija

„eFiskalizacija: Modernizacija ili malverzacija?“

E fiskalizacija je tema kojom se ovih dana bavi veliki broj privrednika i potrošača, a iz udruženja "Zaštitniks preduzetnika i privrednika Srbije" analiziraju da li je u pitanju modernizacija, kako to predstavlja Ministarstvo finanasija ili još jedna malverzacija kako to deluje velikom broju privrednika.  U saopštenju je navedeno da sadašnji sistem fiskalnih kasa ne zahteva internet konekciju, a trošak iznosi 480 dinara mesečno, dok novi sistem podrazumeva zamenu uređaja, obaveznu internet konekciju koja mesečno košta oko 1.800 rsd, softver za komunikaciju sa poreskom upravom i aplikaciju za izdavanje računa za koji ponude iznose 800 rsd mesečno.Tako umesto mesečnog troška od 480 dinara imamo trošak od 2.600 dinara, suprotno najavljenom smanjenju troškova za privredu. Ovaj zakon predviđa i širi obim obveznika fiskalizacije kao što je delatnost 85.5 koja se odnosi na ostalo obrazovanje, obveznke paušalnog poreza gde izdavanje fiskalnih računa ne utiče na visinu poreza koji plaćaju, a u koje spadaju i inženjeri, arhitekte, zanatlije, itd. Ova stavka je problematična jer uplate koje ležu na račun preko m bankinga, e bankinga i virmana, ne dobijaju fiskalni račun u momentu uplate nego u momentu kad se uplata proknjiži što uvodi u pravnu nesigurnost. Takođe mesečni troškovi će "pogurati" mnoge iz ovih delatnosti na crno tržište što će odgovarati i klijentima jer će usluga biti jeftinija. "Kad radite na crno kazne su minorne, a kad radite registrovani kazne su enormne.", navodi se u saopštenju. Pored toga oni koji rade samo povremeno sa fizičkim licima, a pretežno sa pravnim licima, nemaju računicu da uvode ceo sistem i izlažu se mesečnim troškovima zbog čega će ili biti uskraćena usluga fizičkom licu ili će se raditi na crno. Kakva je tačno razlika između arhitekte i advokata? Pa da prvom sada treba kasa, a drugom ne, ističu iz udruženja "Zaštitnika preduzentnika i privatnika Srbije".Novi Zakon o fiskalizaciji je prezentovan kao alat za suzbijanje sive ekonomije, modernizacija, smanjenje troškova za privredu čime je opravdavana cena troška novca poreskih obveznika za subvencije koja je prvobitno najavljena u iznosu od 3 milijarde dinara, a zatim je skočila na 6 milijardi dinara, a privrednici se pitaju zašto budžet od 3 milijarde dinara ili manje nije iskorišćen za nabavku softvera, kao što je traženo na javnom slušanju, jer je koncept fiskalnih računa moguće izvesti i kroz običnu mobilnu aplikaciju i sajt koju bi poreska uprava mogla da razvije o trošku budžeta i daje besplatno privrednicima. Račun ne mora ni da se štampa, kada se izda generiše je unikatni kod-potpis koji se pojavi na ekranu i koju kupac kroz svoju besplatnu aplikaciju može da skenira i potvrdi da je račun zaista evidentiran i sa kojim sadržajem. Danas je već praksa da umesto terminala za plaćanje karticama može da se koristi aplikacija banke, pa ako banke mogu da razviju takav softver sigurno može i država. Što bi se onda moglo smatrati modernizacijom, a ne još jednom malverzacijom u nizu koja privredu uvodi u veće troškove i pravnu nesigurnost, kako to sad deluje tvrde u saopštenju.

Srbija

KTM u Srbiji lansirao onlajn šop

Proizvodi i oprema KTM-a u Srbiji od sada će biti dostupni i putem onlajn šopa, saopšteno je iz kompanije Delta auto. "Članove narandžaste porodice od sada deli svega nekoliko klikova od orginalne KTM opreme i lifestyle aksesoara koji su dostupni u okviru novog KTM Online shop-a", piše u saopštenju kompanije.U online ponudi je, između ostalog, KTM POWER WEAR kolekcija koja, pored ostalog, obuhvata moderne motociklističke jakne, kacige, pantalone i čizme, kako za street, tako i za offroad vožnju."Osim toga, u ponudi su i KTM Lifestyle aksesoari iz najnovijih kolekcija, kreiranih za najvernije poklonike KTM Brenda širom sveta. Reč je o dodacima namenjenim svim uzrastima poput majica, dukseva, kačketa, patika, kao i niz jedinstvenih dodataka koji osvajaju svojom atraktivnošću", piše u saopštenju.Kompanija je najavila da vozače KTM motocikala uskoro očekuje i poseban segment POWER PARTS, koji podrazumeva mogućnost poručivanja rezervnih delova online, bez odlaska u prodajni salon.Kompanija Delta Auto je ove godine postala novi uvoznik i distributer KTM motocikala za srpsko tržište, a početkom aprila otvoren je KTM prodajni objekat, kao i "najsavremeniji servisni centar". 

Novčanice i kovanice evra

Srbija

Preko šest miliona evra državne pomoći za novu fabriku u Šapcu

Komisija za kontrolu državne pomoći ocenila je da je subvencija od 6,4 miliona evra koja je dodeljena firmi United Alloy-Tech Europe u Šapcu u skladu sa pravilima. Kompanija će pomoć dobiti kao podršku u izgradnji nove fabrike proizvodnog sektora za proizvodnju delova automobilske industrije livenjem aluminijuma u Šapcu. Nacrt ugovora o dodeli sredstava podsticaja, koji je dostavljen Кomisiji, zaključen je između Ministarsva privrede i United Alloy-Tech Europe Šabac. United Alloy-Tech Europe osnovana je 13. januara 2021. godine i u vlasništvu je ulagača, privrednog društva Minth GmbH iz Nemačke.Ulagač Minth GmbH i Alloy - Tech Europe su deo Minth grupacije sa glavnim sedištem u Кini. Grupacija se prvenstveno bavi projektovanjem, proizvodnjom i prodajom opreme, dekorativnih delova, delova karoserije, krovnih nosača. Projektom će, kako se navodi, biti zaposlen najmanje 161 novi radnik na neodređeno vreme do kraja 2023. godine, a  predviđeno je i ulaganje u materijalna i nematerijana sredstva firme od najmanje 50 miliona evra u istom roku. Nacrt ugovora predviđa i obavezu ove kompanije da ne smanjuje ukupan broj zaposlenih na neodređeno vreme ispod 161, u periodu od pet godina od završetka investicionog projekta.Firma se obavezuje i da početne investicije i novootvorena radna mesta povezana sa investicijama moraju da ostanu u istom području, najmanje pet godina nakon završetka projekta.U Nacrtu ugovora se navodi da i da će vrednost troškova zarada za novozaposlena lica povezana sa ulaganjem u dvogodišnjem periodu nakon dostizanja pune zaposlenosti predviđene investicionim projektom iznostiti najmanje 2,7 miliona evra. Kompanija se obavezuje i da, nakon ispunjenja obaveze zaposlenja, svakom novozaposlenom redovno isplaćuje osnovnu zaradu koja je za najmanje 20 odsto veća od minimalne zarade.

Srbija

Novogodišnje jelke – isplativ biznis

Proizvodnja novogodišnjih jelki je isplativ posao, ali je poslednjih godina proizvodnja smanjena zbog povećane potražnje veštačkih jelki, kaže Vladan Ćosić, vlasnik rasadnika Jalovik. “Posao proizvodnje jelki je višegodišnji, potrebno je mnogo rada, za proizvodnju jedne jelke od 100 centimenara potrebno je ponekad i više od pet godina. Već godinama unazad postoji trend smanjene tražnje za novogodišnjim jelkama. Pre svega, zbog poboljšanog kvaliteta plastičnih jelki”, kaže Ćosić. Pandemija je, kako on kaže, promenila tržište četinara. Istovremeno sa smanjenjem tražnje za novogodišnjim jelkama porasla je tražnja za drugim vrstama ovog zimzelenog rastinja. “To je u direktnoj vezi sa porastom prometa nekretnina, pogotovo vikendica i kuća”, kaže Ćosić. U rasadniku Jalovik nedaleko od Beograda, u Vladimircima proizvodi se nekoliko vrsta novogodišnjih jelki. Od svih vrsta za novogodišnju jelku najčešće se koristi obična šumska smrča (Picea), dok se ređe kupuje jela (Abies), kaže Ćosić.  “Svakako, najlepša novogodišnja jelka je Picea pungens (Bodljikava smrča), mada se ređe nalazi na tržištu za razliku od klasične šumske smrče, zato što je rast te vrste usporeniji, a samim tim i skuplja proizvodnja”, kaže vlasnik rasadnika u kojem se već 32 godine proizvode četinari na površini od tri hektara.   U poslednje vreme, javnost, ekolozi, ljubitelji prirode uznemireni su nelegalnom sečom šuma u Srbiji.“Rasadnici su veliki proizvođači zdravog vazduha. Sa našom proizvodnjom, više od sto hiljada biljaka godišnje, naš ekološki doprinos je nemerljiv. Naš rasadnik je specijalizovan za proizvodnju četinara i trenutno proizvodi više od 110 vrsta”, kaže Ćosić.  

Srbija

Ko seče šume na Fruškoj gori?

U poslednjih nekoliko godina se javnosti sve više pominju seče šuma na Fruškoj Gori. Borci za zaštitu prirode navode za Birn da javno preduzeće koje upravo treba da zaštiti šumu, se u najvećem delu slučajeva finansira od prodaje isečenih stabala upravo iz te šume.BIRN je analizirao javne nabavke koje je raspisivao za usluge seče šuma od decembra 2017. do danas.U tom periodu preduzetnička radnja “Beton komerc” i njen pravni sledbenik “Mil-gradnja-1991” d.o.o, u vlasništvu Nikole Stjepanovića, dobile su dve trećine od ukupno 363,9 miliona dinara vrednih ugovora sa javnim preduzećem 240,3 miliona dinara, odnosno, više od dva miliona evra.2017. godine je javno preduzeće sklopilo sporazum za usluge seče šuma sa Beton komercom iako u trenutku konkurisanja na javnu nabavku formalno nije ispunjavala uslove konkursa.Ova firma ni nije bila registrovana za seču šuma, nego za “ostale završne radove”, otkriva Birn.U novembru 2018. firma je promenila pravnu formu i ime tako što je prerasla u društvo sa ograničenom odgovornošću “Mil-gradnja-1991”.Te godine su bili jedini ponuđač na javnoj nabavci vrednoj 114,2 miliona dinara.U izveštaju Državne revizorsk institucije (DRI) za 2019. navodi se da je u toj godini skopljeno devet ugovora u kojima je obim nabavke prekoračen “za više od pet odsto u odnosu na ugovoreno, odnosno, tih devet ugovora je prekoračeno za 4,65 miliona dinara.”Dragana Arsić, članica pokreta navela je da  samo na prostoru Fruške Gore u 2018. posečeno oko 700 stabala bukve i hrasta, starosti od 80 do 100 godina.“Vi sečom šuma, onako kako oni rade, podmlađujete šumu. A podmlađivanjem šume određene vrste gube svoje stanište, zato što mogu da opstanu samo u zrelim i starim šumama, koje imaju duplje,” Draženko Rajković, ornitolog iz Centra za istraživanje biodiverziteta.Rajković napominje da se na Fruškoj gori seče šuma kad je ona “najjača, najbolja i najjedrija”, čime se stvara generacijski jaz u šumama i tako proteruju one vrste zbog kojih je Nacionalni park i osnovan.Nastavlja se borba za očuvanje šume na KošutnjakuDruštvo za zaštitu ptica: Hitno zaustaviti seču šuma na Fruškoj GoriTrenutnim tempom Srbiju ćemo pošumiti za 1.400 godinaNa zahtev SPC posečena šuma na Fruškoj gori

Srbija

Novi Sad plaća 90 miliona dinara za ponovno uvođenje poslovnog softvera

Gradska uprava Novog Sada osam godina nije koristila poslovni softver SAP za koji je platila oko 50 miliona dinara firmi "B4B", a gradski čelnici su ponovo angažovali istu firmu za usluge održavanja ovog softvera, saznaje Pištaljka. Vrednost posla ovaj put je skoro pa dvostruko veća i iznosi 92 miliona dinara.Novosadska uprava za komunalne poslove je firmi "B4B", prema sopstvenom priznanju, platila ukupno 54.119.160 dinara, a prema inicijalnom ugovoru potpisanom 2013. godine ova firma se obavezala da će za devet meseci pustiti softver u rad, što se nije desilo.Kako navodi u Pištaljka, oni su ugovore, anekse i spisak plaćanja dobili tek posle godinu dana uz intervenciju poverenika za informacije od javnog značaja.Suvlasnik i direktor "B4B" Miroslav Gužvica svojevremeno je tvrdio da softver nije plaćen, a gradske vlasti odbijale su da dostave ugovor pod izgovorom da bi time ugrozile eventualni sudski spor.  Softver koji je trebalo da olakša i automatizuje planiranje budžeta, sprovođenje operativnih nabavki i upravljanje projektima, investicijama i kreditima nije bio u funkciji, pa su gradske vlasti u julu prošle godine formirale stručni tim za sagledavanje "činjeničnog i pravnog stanja i predlaganje načina rešavanja pravne stvari SAP ERP sistemom pred nadležnim sudom u odgovarajućem". Stručni tim činili su predstavnici gradske uprave i gradskog pravobranilaštva. Pištaljka navodi da ni sa jedne adrese nisu uspeli da dobiju dokumenta o radu ovog stručnog tima, ali i da im je pravobranilaštvo saopštilo da ne postoji sudski postupak koji se vodi u vezi sa nabavkom programa SAP ERP.Uprkos tome ovog leta potpisan je aneks 2 kojim je firma "B4B" dobila još 4.945.000 dinara za poslove migracije podataka i obuke za korisnike, a krajnji rok za izvršenje ovog posla određen za kraj godine. I migracija podataka i obuka su plaćene i to još 2014. godine, a u odgovoru gradske uprave koji je potpisao v.d. načelnika Zoran Stanojević piše da je aneksom predviđeno da se zbog protoka vremenskog perioda mora izvršiti dodatna migracija podataka i obuka korisnika softvera, ali i da će privatna firma o "svom trošku" izvršiti sve kontrole i korekcije da bi softver proradio. Pitanje je kako da firma o svom trošku radi nešto za šta joj je plaćeno godinama ranije, kao to i zašto je gradska uprava pristala da dva puta plati za migraciju podataka i obuke.Firma "B4B" je 2019. godine promenila vlasništvo kada je 90 odsto udela prešlo u ruke Nenadu Kovaču, poznatom kao "Neša Roming". Deset odsto udelau u kompaniji i dalje pripada Miroslavu Gužvici.Pištaljka podseća kako je kontroverzni biznismen Kovačević bio umešan u neke od najvećih poslova u zemlji, kao što je uvođenje "Bus plusa" i nabavka bandera koje je EPS platio dvostruko više nego crnogorska elektrodistibucija.  "B4B" je novi posao održavanja SAP softvera u Novom Sadu u vrednosti od 92 miliona dinara dobila na tenderu kao jedini ponuđač, a portal 021 je pisao kako ova nabavka nije bila u planu javnih nabavki i da je uvrštena istog dana kada je tender i raspisan.Za potrebe uvođenja SAP-a gradska uprava angažovala je i revizorsku kuću "Dilojt“ kojoj je za izradu analize rada postojećeg sistema i predloga za nastavak rada u SAP ERP okruženju u junu 2019. godine platila oko 25 miliona dinara. Tako su ukupni troškovi za uvođenje ovog programa gradsku upravu do sada koštali više od 177 miliona dinara.Firma "B4B" pruža slične usluge i drugim budžetskim korisnicima, pa je tako ove godine bila i jedini ponuđač na tenderu za održavanje, unapređenje i obuku za SAP ERP program beogradskog javnog komunalnog preduzeća "Infostan tehnologije". Za ovaj posao im je dodeljen ugovor vredan 15 miliona dinara, a udružena sa firmom "Aseko", "B4B" je dobila i posao održavanja i razvoja SAP softvera u državnoj firmi "Srbija kargo" u preiodu od 2021. do  2023. godine za 88,7 miliona dinara. Firma "Aseko" u javnosti je poznata po brojnim poslovima sa državom koje je dobijala dok je direktor firme bio brat premijerke Ane Brnabić. Zanimljivo je da se "Srbija kargo" odlučila za novu investiciju uprkos tome što poslednje dve godine beleži gubitke.

Srbija

Srbija evropski rekorder u proizvodnji struje iz uglja

Prema publikaciji Our World in Data koju je objavio Univerzitet u Oksfordu, prosečan stanovnik Srbije godišnje troši oko četiri puta više struje iz uglja u odnosu na evropski prosek, prenosi portal Klima 101. Kako se dodaje, ugalj "doprinosi" klimatskim promenama i negativano utiče na ljudsko zdravlje jer zagađuje vazduh.U 2020. godini 3654 kilovat-časova (kWh) proizvedenih per capita (po glavi stanovnika) u našoj zemlji poteklo je iz termoelektrana na ugalj. To je oko tri puta više proizvedenih "prljavih" kilovat-časova nego što potroši prosečan stanovnik sveta (1121 kWh) i čak 456 puta od prosečnog Belgijanca (8 kWh).Udeo obnovljivih izvora u proizvodnji struje po glavi stanovnika u toku godine kod nas se procenjuje na 1567 kWh. Dodatno zabrinjava to što je dominantna vrsta uglja koja se koristi u Srbiji. To je kako se pšodseća niskokalorični lignit koji se smatra ugljem najnižeg kvaliteta.Poljska je država Evropske unije koja najviše koristi ugalj, ali je njen godišnji per capita udeo uglja u proizvodnji električne energije bolji je od onog u Srbiji i iznosi 2904 kWh."Srbija će napustiti ugalj zbog Pariskog sporazuma" U jednako nezavidnoj situaciji što se tiče dekarbonizacije proizvodnje struje nalazi se i susedna Bosna i Hercegovina u kojoj je tokom prošle godine iz uglja generisano 3278 kWh per capita. To je dvostruko više nego u Nemačkoj (1602 kWh).Srbija se plasirala kao četvrta zemlja na svetu po procentu uglja u proizvodnji električne energije. Ispred nas nalaze se samo Indija, Južna Afrika i Mongolija, dok su približno iste rezultate, prema podacima organizacije Ember, ostvarile Poljska i Kazahstan.Zemlja koja je prilično odmakla u energetskoj tranziciji u Evropi jes Švedska, a to se ogleda i kroz proizvodnju električne energije. Prosečan Šveđanin potrošio je u 2020. godini čak 338 puta više struje iz obnovljivih izvora (11143 kWh) nego iz uglja (33 kWh).Stanovnici Austrije takođe većinski konzumiraju električnu energiju zelenog porekla, odnosno oko 6116 kWh časova na godišnjem nivou naspram 80 kWh iz uglja. Slično stanje je i u Danskoj i Francuskoj.Kako se navodi u godišnjem izveštaju Agencije za energetiku Srbije, u 2020. ostvarena je ukupna proizvodnja struje od 35,54 TWh (teravat časova), od čega su termoelektrane na ugalj proizvele 68,6%.VUČIĆ: SRBIJA NE MOŽE DA IZBACI UGALJ, KINESKI INVESTITORI PRAVE "ZELENO" OKRUŽENJE Srbija kako se dodaje ima veliki potencijal za korišćenje energije sunca i vetra. Ukoliko bi fokus stavila na proširivanje tih kapaciteta, umesto na izgradnju novih termoelektrana na ugalj, mogla bi da se znatno približi razvijenim državama koje koriste obnovljive izvore energije.Srbija bi pre svega trebalo da sprovede zaokret od fosilnih goriva zarad efikasnije borbe protiv klimatskih promena i očuvanja životne sredine i života građana. Prošlogodišnje istraživanje Evropske agencije za zaštitu životne sredine o posledicama zagađenja životne sredine po zdravlje označilo je našu zemlju kao jednu od crnih tačaka u Evropi.

Srbija

Srbija prva u Evropi po količini struje proizvedene iz uglja

Srbija ima najveću proizvodnju struje iz uglja po glavi stanovnika u  Evropi. U 2020 godini, stanovnik Srbije trošio je skoro četiri puta više sturje iz uglja odnosno 3654 kWh potrošenih per capita, u ondosno na prosečnog Evropljanina koji u 2019. trošio 935 kWh, pokazuju podaci proračuni Oksfordove naučne onlajn publikacije Our World in Data, a prenosi Klima 101. Iza Srbije se nalazi Bosna i Hercegovina sa potrošnjom od 3278 kWh pre capita, dok je na trećem mestu Nemačka skoro duplo manjom potršnjom od 1602 kWh pre capita.U godišnjem izveštaju Agencije za energetiku Srbije  se navodi da je u prošloj godini ostvarena ukupna proizvodnja struje od 35,54 TWh, od čega su termoelektrane na ugalj proizvele 68,6%. Srbija se tako plasirala kao četvrta zemlja na svetu po procentu uglja u proizvodnji električne energije. Ispred nas nalaze se samo Indija, Južna Afrika i Mongolija, dok su približno iste rezultate.Proizvodnja struje  iz obnovljivih izvora po glavi stanovnika procenjuje se na na 1567 kWh, što je za oko 400 kWh manje u odnosu na evropski prosek.Najviše struje iz obnovljivih izvora dobija, ubedljivo, Švedska, 11 143 kWh, na drugom mestu Autrija je 6116 kWh, dok se na trećem nalazi Danska 3922 kWh.Dodatni problem predstavlja to što se u našim termoelektranma najviše koristi niskokalorični lignit koji se smatra ugljem najnižeg kvaliteta.

Srbija

ZA PRAZNIKE Krediti za likvidnost dostupni od početka 2022.

Krediti za primenu Zakona za održavanje likvidnosti i obrtna sredstava u otežanim ekonomskim uslovima usled pandemije COVID-19 biće dostupni početkom 2022. godine, po dinamici uplate kredita od strane Evropske investicione banke, objavljeno je na sajtu Privredne komore Srbije. U skladu sa Zakonom o utvrđivanju finansijske podrške privrednim subjektima za održavanje likvidnosti i obrtna sredstva u otežanim ekonomskim uslovima usled pandemije COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2, u Fondu za razvoj trenutno je proces donošenja odluka o primljenim zahtevima za kredit i potpisivanja ugovora o kreditu sa krajnjim korisnicima.To je navedeno u zajedničkoj izjavi EIB, Ministarstva privrede i Fonda za razvoj u vezi sa primenom Zakona za održavanje likvidnosti i obrtna sredstava u otežanim ekonomskim uslovima usled pandemije COVID-19.

Srbija

RGZ predstavio „Katarstarski alarm“

Republički geodetski zavod (RGZ) kreirao je novu aplikaciju "Кatastarski alarm" čija je namena da vlasnika ili bilo koga ko ima pravni interes alarmira o svim promenama u vezi sa nepokretnošću.Na taj način građani će biti obavešteni u realnom vremenu i ukoliko neko zlonamerno pokuša da podnese zahtev za  promenu vlasništva ili upis zabeležbi i tereta, vođenje sudskog spora, ispravku greške, kao i bilo koje druge radnje koje mogu da nanesu štetu vlasniku i ugroze njegova prava, navodi RGZ. Da bi korisnik dobijao informacije o svim promenama na nepokretnosti koju prati, potrebno je da popuni zahtev na sajtu RGZ-a verifikovan elektronskim potpisom."Sva obaveštenja će mu stizati putem elektronske pošte bez odlaska na šalter ili svakodnevnog proveravanja u aplikaciji eКatastar na sajtu RGZ-a", navodi RGZ.Prvi put od svog osnivanja Republički geodetski zavod dobija eŠalterRepublički geodetski zavod: Pali promet stanova i kupovina za kešVerovatno morate da ponovite prijavu na ePorezimaMasovna primena ove aplikacije će, kako navodi RGZ, direktno uticati na promenu loših navika u društvu, odnosno "pokušaje reketiranja vlasnika nepokretnosti i korišćenje pravnog okvira za prevarne radnje".RGZ apeluje na vlasnike nepokretnosti da koriste "Кatastarski alarm" kako bi pravovremeno mogli da prijave MUP-u i sudovima lica koja zloupotrebljavaju podnošenje zahteva da bi pribavili protivpravnu korist i napravili štetu."Nepokretnosti upisane u katastar više nikada ne mogu biti predmet prevarnih radnji, duplih prodaja, ugrožavanja prava vlasništva nad nepokretnostima ili drugih malverzacija, sada digitalni sistem RGZ-a to automatski detektuje i alarmira". 

Srbija

Grad Beograd uvodi sistem javnih bicikala

Beograd uvodi sistem javnih bicikala, planira se još 500 kilometara stazaGradonačelnik Beograda Zoran Radojičić izjavio je da je na poslednjoj sednici Skupštine Grada Beograda doneta odluka kojom će Beograđani prvi put dobiti sistem javnih bicikala, a Grad Beograd će se pridružiti porodici evropskih gradova koji neguju ovu tradiciju javnog prevoza.„Beograd i Beograđani će ovom odlukom dobiti 150 stanica za javne bicikle, na kojima će biti omogućeno iznajmljivanje i parkiranje bicikala, što će znatno rasteretiti druge vidove javnog gradskog prevoza putnika, a što je u javnom interesu Grada Beograda. Širom sveta gradovi prihvataju inovativan pristup urbanoj mobilnosti, koji se bazira na održivim vidovima javnog prevoza, uvažavajući „zelenu hijerarhiju”, odnosno ekološki prihvatljivije vidove kretanja u metropolama. Sistem javnih bicikala je deo važnog segmenta transportnog sistema koji promoviše zdraviji život, čistiji vazduh, bezbednije ulice, poboljšanu pristupačnost, i na uvođenje ovog sistema javnog prevoza za naše sugrađane smo veoma ponosni“, istakao je za Beoinfo gradonačelnik Radojičić.Ukupna vrednost koncesije, čiji je predmet finansiranje, nabavka i postavljanje stanica javnih bicikala jeste oko pet miliona evra, a rok trajanja koncesije je 15 godina.„Strateški ciljevi Grada Beograda orijentisani su ka razvoju pešačko-biciklističkog saobraćaja. Trenutno u Beogradu imamo 103 kilometra uređenih biciklističkih staza, a Planom održive urbane mobilnosti, koji je prošle godine proglašen za treći najbolji plan održive urbane mobilnosti u Evropi, planirana je izgradnja još oko 500 kilometara biciklističke infrastrukture u narednih deset godina. Veći broj javnih bicikala i javnih stanica će biti dodatni motiv da budemo još brži kada je reč o izgradnji staza. Ova odluka će svakako doprineti povećanju kvaliteta života građana Beograda i pokazuje našu čvrstu nameru da pešaci i biciklisti moraju imati prednost u odnosu na druge vidove javnog prevoza u Beogradu“, zaključio je gradonačelnik Radojičić.

Srbija

Petrović: Biće problema u EPS-u, ne ulaže se dovoljno

Očigledno je da će biti problema u Elektroprivredi Srbije (EPS), rekao je predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović za Betu, dodajući da je na to upozoravao od 2019. godine, ali da ipak nije očekivao kolaps tolikih razmera u termoelektrani "Nikola Tesla" (TENT) u Obrenovcu.Rekao je da je 2019. godine urađena analiza poslovanja EPS-a i da su date preporuke za reformu i povećanje investicija.Sistemske greške plaćamo skupim uvozom struje U TENT je 12. decembra ove godine zaustavljena proizvodnja električne energije i oko 130.000 građana je ostalo bez struje zbog nekvalitetnog, blatnjavog uglja koji je korišćen za loženje. Ta termoelektrana nije u rezervama imala ni dovoljne količine mazuta kojim bi se pospešilo sagorevanje uglja. Zbog interventnog uvoza struje napravljeni su vanredni troškovi koji se mere desetinama miliona evra.Petrović je rekao da je analizom krajem 2019. godine utvrđeno i da se kvalitet uglja "očigledno" smanjuje i da to treba imati u vidu prilikom izrade strategije poslovanja prema zahtevima EU u prelasku na nefosilne izvore električne energije.Petrović: EPS mora da udvostruči investicije na 5,6 milijardi evra"Analizom poslovanja krajem 2019. godine utvrdili smo da su investicije u EPS nedovoljne i da su na nivou amortizacije, čak u nekim slučajevima i ispod tog nivoa", rekao je Petrović.Dodao je da se kasnilo i u otvaranju novih otkrivki uglja i da postoji "kompresija" plata, odnosno da su one u proseku visoke, a da su niske za profesionalni, stručni kadar.Privrednici se žale da ih EPS diskriminiše različitim cenama struje Fiskalni savet je upozoravao da se EPS nalazi na prekretnici i da je neophodan snažan zaokret u poslovanju preduzeća i hitno pokretanje novog, velikog investicionog ciklusa od pet-šest milijardi evra."Do početka 1990-tih Srbija je imala dobro postavljen elektroenergetski sistem i EPS je raspolagao velikim viškom proizvodnih kapaciteta u odnosu na tadašnje potrebe zemlje za električnom energijom. Taj višak omogućio mu je da u prethodnih tridesetak godina bez većih problema podmiruje rast domaće potrošnje, iako i u tom periodu nije investirao dovoljno ni za očuvanje postojećih proizvodnih kapaciteta", navedeno je u analizi.Te investicije treba da, kako je ukazano, budu osnov energetske stabilnosti zemlje, ali i preduslov za uspešno poslovanje samog preduzeća koje se suočava s postepenim gubitkom tržišnog učešća zbog ulaska drugih proizvođača na tržište.EPS radi studiju kako bi iskopavanje uglja bilo efikasnije Fiskalni savet je upozoravao i da dugogodišnja ulaganja ispod amortizacije počinju da uzimaju svoj danak, da u poslednjih pet godina EPS-ova proizvodnja električne energije opada i da je u 2018. bila za oko 3.000 gigavat sati (GWh), odnosno za osam odsto manja nego u 2013. godine.Detaljnija analiza pokazala je da iza tog smanjenja proizvodnje ne stoje jednokratni činioci, već prvenstveno sistemski problemi preduzeća zbog kojih nije moglo da obezbedi dovoljne količine uglja, potrebnog za proizvodnju električne energije.Uz to, učestali zastoji u proizvodnji iz različitih razloga, već su u nekoliko navrata usporili ukupni privredni rast Srbije. Tako su problemi u proizvodnji EPS-a u prvoj polovini 2017. oborili stopu rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) u toj godini za 0,2 0,3 procentna poena, a negativan uticaj na privredni rast ponovio se i u drugoj polovini 2018. godine.Plaćamo li potrebu ili luksuz: Analiza računa za struju Druga posledica loše investicione politike EPS-a do 2019. godine, kako je pokazala analiza Fiskalnog saveta, je to što nijedno postrojenje u tom trenutku nije zadovoljavalo sve nacionalne i EU ekološke propise, pa je to preduzeće pojedinačno najveći zagađivač životne sredine u Srbijii i jedan od najvećih zagađivača vazduha u Evropi, budući da su njegove termolektrane u vrhu liste postrojenja s najvećim emisijama zagađujućih materija."EPS je u 2016. godini ispustio više sumpor-dioksida od svih termoelektrana na lignit u EU zajedno, iako je njegova proizvodnja električne energije više nego desetostruko manja", navedeno je u analizi.Dodaje se da je procena, kada se uzme u obzir očekivani rast tražnje za strujom u narednih pet do deset godina, da će EPS-u nedostajati kapaciteti za proizvodnju preko 5.000 GWh električne energije godišnje.Analiza računa za struju: Velika razlika između obračunske i angažovane snage Ističe se da su najveći problem EPS-a preveliki troškovi radne snage, usled viška i neodgovarajuće strukture zaposlenih i darežljivog sistema zarada, pa je najvažniji reformski zadatak za to preduzeće obezbeđivanje stroge kontrole nad rashodima za zaposlene i priprema odgovarajuće sistematizacije radnih mesta."Ukupni distributivni gubici EPS-a su među najvećim u Evropi i postoji ogromna potreba da se tehnički gubici na mreži i krađe električne energije svedu na prihvatljivu meru. Da bi se obezbedila sredstva za investicije EPS-u treba dozvoliti postepeno povećanje cene struje", navedeno je u analizi.Istaknuto je i da je "specifični problem u poslednjih nekoliko godina značajno velike uplate EPS-a u republički budžet, iako nema dovoljno sredstava ni za sopstveno uspešno poslovanje".

Izdanja

Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.
Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.
Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.
Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.
Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.
Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.
Broj 117, Januar 2025.

Broj 117

Januar 2025.