Broj 114, Oktobar 2024.
Broj 114, Oktobar 2024. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
Pretplata 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

Ant Group izlazi na berzu, najavljuje najveći IPO ikada

Platforma za finansijske usluge Ant Group, koja građanima Kine nudi jedinstveno mesto za zajmove, investicije i onlajn plaćanja, objaviće inicijalnu javnu ponudu (IPO) svojih akcijna na berzama u Hongkongu i Šangaju, prenosi Njujork tajms.Sestrinska firma digitalnog giganta Alibaba trebala bi da prikupi oko 34 milijarde dolara, što bi značilo da je to najveći IPO u istoriji.Kompanija putem svog mobilnog servisa Alipay, trenutno ceni svoje akcije oko 10,30 dolara po deonici, prema dokumentaciji koje su berze u dva grada objavile u ponedeljak.Po toj ceni, kompanija bi vredela oko 310 milijardi dolara, što je tržišna vrednost uporediva sa JPMorgan Chase-om i većom od vrednosti mnogih drugih globalnih banaka.Novac koje bi Ant Group prikupio nadmašio bi rekord od 29,4 milijarde dolara, koji je postavila državna naftna kompanija Saudijske Arabije Saudi Aramco kada je prošle godine izašla na berzu.Listing finansijske kompanije takođe bi bila veća od one koju je sestrinska kompanija, kineski gigant za e-trgovinu Alibaba, prikupio tokom svog izlaska na berzu, odnosno 25 milijardi dolara.Za stotine miliona ljudi u Kini, Alipay je pravi surogat za banku, koji im izdaje kreditne i debitne kartice, omogućava investiranje u fondove, a služi i kao posrednik u osiguranju, sve na jednoj mobilnoj platformi.Takođe nudi zajmove malim preduzećima, kako putem Interneta, tako i van njega, koje bi kineske velike državne banke inače ignorisale.Alipay ima više od 730 miliona korisnika mesečno. Poređenja radi, PayPal ima 346 miliona aktivnih računa.Kao i druge internet kompanije, Ant kaže da je njegova snaga u obavljanju velikog broja različitih zadataka odjednom. Na primer, što više ljudi koristi Alipay, to se više podataka prikuplja o njihovoj potrošačkoj moći.Kineska kompaniaj kaže da ove informacije pomažu u ponudi zajmova, investicija i polisa osiguranja koje odgovaraju potrebama korisnika. Podaci takođe pomažu i partnerskim bankama da utvrde ko će im zajmove verovatno vratiti.Prošle godine, Ant Group je zaradio 2,7 milijardi dolara profita na 18 milijardi dolara prihoda, a u kompaniji navode da su za 12 meseci koji su se navršili u junu samo u kontinentalnoj Kini obradili 17 biliona dolara.

Srbija

Najmlađa deca žrtve prosjačenja u Beogradu uzrasta dve godine

U glavnom gradu Srbije Beogradu ima oko 2000 maloletnih prosjaka, a najmlađi među njima, prema podacima Gradskog centra za socijalni rad, nema ni dve godine, pišu Večernje novosti.Polovina dece koja prose u prestonici živi u 28 neformalnih naselja, koja se nalaze u 10 gradskih opština. U Centru napominju da je glavni izvor prihoda njihovim porodicama sakupljanje sekundarnih sirovina i prosjačenje, što je jedini način da dopune pomoć države, za koju tvrde da nije dovoljna.“Od početka epidemije korone cene otkupa sekundarnih sirovina su pale, pa su se i porodični prihodi rapidno smanjili”, kaže Mina Lukuć, koordinator Svratišta za decu.Prema njenim rečima, pre pandemije cena kilograma plastike bila je 26 dinara, sada je svega 10. To je, kako kaže i nateralo porodice da na različite načine pokušaju da dopune kućne finansije.Postavlja se pitanje da li pojava nove dece na ulicama koja se bave prosjačenjem, koje ranije nije bilo, što se vidi po boljoj odeći koju nose, govore u prilog činjnici da je prosjačenje jedna od delatnosti koje “dopunjuju” te budžete.ŠTA KAŽU BROJKE?U svratištima na Zvezdari i u Novom Beogradu, kako dodaje Mina Lukić, broj dece ne opada već nedeljama. Ranije ih je dnevno svraćalo od 60 do 65, dok je situacija sada dosta drugačija, dolazi ih između 70 i 112 dnevno.Te brojke, kako se dodaje nisu karakteristične za jesen, već za ledene dane u januaru, jer sada ne dolaze da se ugreju, već d anešto pojedu i okupaju se.MOGU LI KOZE DA OSNAŽE ŽENE? Na evidenciji Gradskog centra za socijalni rad prošle godine bilo je 58 “dece sa ulice”, različitog uzrasta i to je informacija koja je potvrđena. Najmlađe dete je imalo manje od dve godine, 25 njih između šest i 14 godina, dok je 31 dete bilo u tinejdžerskim godinama.Sa druge strane, prošle godine je zbog zlostavljanja i zanemarivanja iz bioloških porodica izdvojeno je 189 dece, od kojih su neka terana i na prosjačenje.TRAŽENJE MILOSTINJE SE UGLAVNOM GONI PREKRŠAJNOIzuzeće od prekršajnog gonjenja predviđeno je u slučajevima trgovine ljudima, zlostavljanja ili prevare. U Prekršajnom sudu u Beogradu kažu da su prošle godine imali šest težih predmeta i tad asu presuđivane sankcije veće od propisanih 5 do 10 hiljada dinara, ili do 30 dana zatvora.Kako nalažu pravila, protiv dece koja su mlađa od 14 godina, ne može se voditi sudski postupak. Većina prosjaka pred sudom inačče tvrdi da moraju da prose jer su siromašni, nemaju redovnih primanja i lošeg su zdravstvenog stanja.

Srbija

Prosečna zarada u avgustu oko 498 evra

Prosečna neto zarada u Srbiji u avgustu ove godine je iznosila 58.513 dinara (oko 497,8 evra) i nominalno je veća za 8,1 odsto nego pre godinu dana, saopštio je danas Republički zavod za statistiku. ...

Srbija

Da li ćemo i kada moći da sednemo za kvantni računar?

Kada su početkom 20-tog veka zavirili u svet elementarnih čestica, molekula i atoma, naučnici su shvatili da tamo vladaju neki drugačiji, kontra-intuitivni zakoni. Tako je nastala kvantna mehanika kao posebna oblast fizike koja opisuje ove zakone. Dva osnovna principa koja važe u kvantnoj mehanici su superpozicija i uvezanost čestica. Superpozicija se najčešće objašnjava Šredingerovim paradoksom tj. mačkom koja je istovremeno i živa i mrtva, dok je uvezanost čestica fenomen da dve ili više čestica uvek imaju ista svojstva bez obzira na udaljenost, što je dovelo do ideje da postoje paralelni univerzumi.Kvantna teorija je toliko kompleksna da je najbolje opisuje izjava Ričarda Fajnaman: "Ako mislite da razumete kvantnu mehaniku, ne razumete kvantnu mehaniku".Ova dva primera i pretpostavka da je tako nešto moguće vam verovatno zvuče kao naučna fantastika, ali zapravo je više nauka nego fantastika. Ukoliko i stvarno volite fantastiku (naučnu), a hoćete da naučite više i o ovoj oblasti preporučujem da pogledate seriju Devs.Iako je decenijama kasnije većina Nobelovih nagrada iz Fizike dobijena za pronalaske u ovoj oblasti, čekalo se do 80-tih godina prošlog veka da se pronađe prava primena ovih zakona u svakodnevnom životu.Tada se javlja ideja da bi ovi zakoni mogli da se iskoriste za pravljenje računara baziranog na principima kvantne mehanike. Ponovo je trebalo da prođe skoro dve decenije da se dođe do tehnologija koje će omogućiti da se napravi prototip prvog kvantnog računara.Kako rade kvantni računari?Kvantni računari svoj princip rada baziraju na "qubitu" (kjubit) što je pandan jednom bitu kod klasičnih računara. Razlika između bita i qubita je u tome što bit može da ima samo dva stanja, 0 ili 1, dok jedna qubit možda da ima beskonačno mnogo stanja. Zbog ove osobine, sa povećanjem broja qubita brzina kvantnog računara raste eksponencijalno.To konkretno znači da kvantni računar sa nekoliko desetina qubita može da uradi više operacija od najbržeg postojećeg klasičnog super-kompjutera.Tako dolazimo do pojma "Quantum supremacy" koji je definisan kao momenat ili dostizanje granice kada će jedan kvantni računar moći da reši problem koji najbrži klasični računar ne može da reši u nekom prihvatljivom vremenu za taj domen problema.Možda ćemo jednog dana stvarno sesti za pravi kvantni računar i raditi na njemu, ali to se neće desiti uskoro. Za sada, zbog specifičnih uslova koje je potrebno obezbediti, ovakvi računari mogu da postoje samo u strogo kontrolisanim uslovima. Verovatniji model primene ovih računara u skorijoj budućnosti je da samo određene zadatke, kao što je kriptovanje šifre, prepustimo njima i da ih za te operacije pozivamo po potrebi kao servis.Gde smo trenutno i šta kod nas možemo da uradimo da se što bolje pripremimo za kvantnu revoluciju?Trenutno smo u procesu prelaska iz sfere teorije u sferu istraživanja i razvoja (R&D). Pitanje kako ovu oblast prebaciti iz akademije u industriju je glavno pitanje kojim se trenutno bave svi veliki univerziteti i tehnološke kompanije. Nekoliko velikih kompanija je napravilo kvantne računare sa ozbiljnim brojem qubita koji mogu da se koriste za rešavanje određenih problema i dostupni su svakome ko hoće da istražuje u ovoj oblasti. Imamo najavu da ćemo do 2023. imati 1000 qubitni računar, a za deset godina milion-qubitni, tako da i u ovoj oblasti počinje da važi neki novi Murov zakon.Investiranje u ovu oblast se značajno povećava svake godine iako još uvek ima jako mali broj kompanija koje se komercijalno bave primenom kvantnih tehnologija, ali sve velike kompanije i fondovi žele da se što bolje pripreme i da postanu "Quantum ready".Verovatno najznačajniji proces koji se trenutno dešava je edukacija i priprema mladih kadrova koji će u budućnosti predvoditi kvantnu revoluciju. To su pre svega hiljade studenata na različitim univerzitetima. Takođe, ima sve više primera da se edukacije i kursevi spuštaju i u srednje škole, pošto je procena da će tek te generacije moći da razumeju potencijal koji donose ove tehnologije. Ogroman novac se ulažu u edukaciju i mislim da je ovo jedna od konkretnih stvari sa kojom i mi u Srbiji treba da krenemo što pre.Koje su oblasti primene kvantnih tehnologija?Iako su nam na prvi pogled nama najbliža i najrazumljivija primena kvantne mehanike upravo kvantni računari i kvantno programiranje, postoji niz drugih oblasti gde će verovatno i mnogo brže moći da se primene zakoni kvantne mehanike. Neke od primena kvantnih tehnologija koje su lako razumljive su: - komunikacije - gotovo trenutan i siguran prenos informacija koji je nemoguće špijunirati;- super precizni senzori u industriji;- kamera koja može da snima iza ugla.Što se tiče kvantnog programiranja ono će značajno unaprediti mnoge oblasti u narednih deset i više godina. Neke od najznačajnijih primena su: - proizvodnja lekova - višestruko brža proizvodnja novih antibiotika; - finansijski modeli za berze - mnogo brže i preciznije donošenje odluka; - veštačka inteligencija (mašinsko učenje) - eksponencijalno unapređenje brzine algoritama; - optimizacija saobraćaja - procesiranje velikog broja parametara sa automobila, gps sistema, mapa u realnom vremenu.Da se vratimo na naslov teksta. Kvantna revolucija, koja je u toku, u nekom trenutku će prerasti u kvantnu ekonomiju. Do tada, desiće se dosta promena u našoj svakodnevnici izazvanih primenom ovih tehnologija.Neki od poslova koje trenutno obavljamo će pretrpeti velike promene ili će postati suvišni jer će ulogu ljudi preuzeti super brzi algoritmi. Ipak, imamo još uvek dovoljno vremena da se pripremimo i naviknemo na sve te promene. Data Science Srbija zajedno sa nekoliko Univerzitetskih profesora i profesionalaca iz industrije pokrenula je novu inicijativu Quantum Serbia, u okviru koje će se promovisati kvantne tehnologije i njihova primena. Prvi događaj koji planiramo zakazan je za 26. oktobra 2020. kada će uvodno online predavanje održati prof. Terrill Frantz sa Univerziteta Harrisburg, Pennsylvania.Ukoliko želite da ispratite ovaj i sve buduće događaje i na taj način počnete sa pripremom za promene koje nas čekaju priključite se meetup grupi https://www.meetup.com/Quantum-Serbia/ 

Srbija

Nova šansa za mala preduzeća

Najveća integrisana online i TV platforma u regionu Shoppster.com, koja je u vlasništvu United Grupe, nastavlja sa širenjem poslovanja nudeći mogućnost malim preduzećima u Srbiji da bez novih ulaganja uđu u svet e-prodaje i ponude svoje proizvode kupcima.Nakon otvaranja online prodavnice i prvog specijalizovanog prodajnog TV kanala, Shoppster poziva sva mala preduzeća da prodaju svoje proizvode na shoppster.com i Shoppster TV kanalu, sa željom da podstakne razvoj lokalne ekonomije i domaćih firmi.Sva mikro i mala preduzeća sada imaju istu mogućnost kao i velika – mogu da stignu do svakoga u Srbiji, predstave svoje proizvode i povećaju svoju prodaju. Sva pravna lica - proizvođači i trgovci iz svih oblasti proizvodnje izuzev prehrambene, imaće mogućnost plasiranja svoje ponude kroz online prodajni portal, ali i Shoppster prodajni TV kanal koji se emituje u okviru svih SBB televizijskih platformi (digitalna kablovska mreža, Total TV i EON) kao i NetTV Plus platforme u dijaspori.„Shoppster je od nas tražio samo jedno, a to je da damo obećanje da ćemo nastaviti da se razvijamo ukoliko ljudi čuju za naše proizvode. Profesionalnost, posvećenost, empatiju i uopšte neprocenjivu podršku, sve to smo dobili od poslovnog giganta koji se prema nama odnosio kao prema sebi ravnima,“ poručila je preduzetnica Dragana Babić, čiji brend igračaka je uveliko u ponudi na Shoppster.com, primetan i sa značajno boljim prodajnim rezultatima. Sva mala preduzeća će dobiti šansu da ojačaju svoj brend i nađu se među 22 kategorije u postojećoj ponudi od preko 40.000 proizvoda. Uz nove mogućnosti prodaje, imaće podršku Shoppster tima za marketing i online trgovinu koji će im pomoći da što kvalitetnije uđu na e-tržište, plasiraju svoju ponudu, osiguraju rast, stignu do što više kupaca i budu spremni i za TV prezentaciju. Sve vendore na shoppster.com očekuje jednostavno, pouzdano i bezbedno poslovanje.Mikro i mala preduzeća treba samo da veruju u kvalitet svoje ponude i žele novu šansu za rast i veću prodaju – Shoppster će im omogućiti da imaju svoju online prodavnicu, sami uređuju asortiman i cene, potencijalno budu predstavljeni na prodajnom Shoppster TV kanalu, i sve to bez dodatnih ulaganja. Shoppster intenzivno širi svoj asortiman, kako bi zadovoljio potrebe i najizbirljivijih kupaca, verujući da mikro i mala preduzeća imaju izuzetno mnogo da ponude ovom segmentu kupaca.Sve informacije o otvaranju svoje radnje 24/7 na Shoppster.com možete pronaći na linku: https://www.shoppster.com/sr-RS/tvoja-radnja-24/7Shoppster je deo United Grupe, vodećeg telekomunikacionog i medijskog operatora u Jugoistočnoj Evropi. Kroz značajne investicije u digitalnu infrastrukturu, sadržaj i tehnologiju, pruža vodeće usluge korisnicima širom regiona.

Srbija

Ko su novi ministri u Vladi Srbije?

Mandatarka za sastav vlade Ana Brnabić sopštila je danas imena novih ministara nakon sednice Predsedništva Srpske napredne stranke.Uz premijerku Brnabić i jednog ministra bez portfelja, nova Vlada Srbije imaće ukupno 23 članova.Koalicija okupljene oko SNS je predložila 20 članova, dve ministarske pozicije će pripasti Socijalističkoj partiji Srbije i Jedinstvenoj Srbiji, dok će jedno mesto biti za predstavnike kolaicje oko SPAS-a koji predvodi Aleksandar Šapić.Na spisku ima mnogo novih imena, čak 16 njih koji nisu u prethodnom mandatu predvodili ministarstva, dok su neki članovi izvršili "rokade" po ministarstvima.Prema resorima, predloženi su:- Ministarstvo finansija - Siniša Mali- Ministarstvo privrede - Anđelka Atanacković- Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede - Branislav Nedimović- Ministarstvo zaštite životne sredine - Irena Vujović- Ministarstvi građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture - Tomislav Momirović- Ministarstvo rudarstva i energetike - Zorana Mihajlović- Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija - Tatjana Matić- Ministarstvo pravde - Maja Popović- Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave - Marija Obradović- Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog - Gordana Čomić- Ministarstvo unutrašnjih poslova - Aleksandar Vulin- Ministarstvo odbrane - Nebojša Stefanović- Ministarstvo spoljnih poslova - Nikola Selaković- Ministarstvo za evropske integracije - Jadranka Joksimović- Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja - još nije određeno- Ministarstvo zdravlja - Zlatibor Lončar- Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja - Darija Kisić Tepavčević- Ministarstvo za brigu o porodici i demografiji - Ratko Dmitrović- Ministarstvo omladine i sporta - Vanja Udovičić- Ministarstvo kulture i informisanja - Maja Gojković- Ministarstvo za brigu o selu - Milan Krkobabić

Srbija

Ministarstvo sprema novi zakon, čitaće fiskalne kase u realnom vremenu

Ministarstvo finansija sačinilo je radnu verziju Nacrta zakona o fiskalizaciji, za koji navodi da bi trebao da suzbije sivu ekonomiju i uspostavi efikasniju kontrolu i bolju naplata poreza. Novi sistem fiskalizacije omogućio bi Poreskoj upravi efikasnije praćenje i kontrolu poreskih obveznika kod kojih postoji rizik od izbegavanja plaćanja poreza, kao i povećanje broja poreskih kontrola u samom sedištu poreskog organa, čime se smanjuje potreba za terenskim kontrolama."Novi zakon bi trebalo da dovede do efikasnije kontrole svih isporuka dobara i pruženih usluga na malo, uključujući i primljene avanse za budući promet dobara i usluga", navodi seu  saopštenju.Novi model fiskalizacije predviđa "sveobuhvatni obim fiskalizacije", a od obaveze evidentiranja prometa na malo preko elektronskog fiskalnog uređaja biće odstupanja u samo u posebno opravdanim slučajevima i posebnim delatnostima."Nacrtom zakona o fiskalizaciji predviđeno je da se u momentu prometa na malo svaki račun fiskalizuje i da se Poreskoj upravi vrši prenos podataka o izdatim fiskalnim računima putem stalne internet veze u realnom vremenu. Izuzetno, ukoliko se podaci o izdatim fiskalnim računima ne mogu dostaviti u realnom vremenu, usled prekida internet veze ili ona nije dostupna na mestu prometa, predviđena je obaveza čuvanja podataka u internoj memoriji elektronskog fiskalnog uređaja do momenta prenosa podataka Poreskoj upravi", navodi se u saopštenju.Takođe, predviđeno je da obveznik fiskalizacije koristi bezbednosni element za potpisivanje fiskalnih računa za potrebe sprovođenja postupka fiskalizacije i potvrde identiteta prilikom razmene podataka i informacija sa Poreskom upravom.S tim u vezi, predloženo tehničko rešenje trebalo bi da obezbedi efikasan i pouzdan način prenosa podataka o izdatim fiskalnim računima Poreskoj upravi, koja evidentira podatke o primljenim fiskalnim računima u Sistemu za upravljanje fiskalizacijom.Pored navedenog, predloženo zakonsko rešenje će otkloniti uočene nedostatke sadašnjeg sistema fiskalizacije (postupak fiskalizacije/defiskalizacije fiskalnih kasa, redovno servisiranje, čuvanje kontrolnih traka i dr.), čime se smanjuju troškovi poslovanja, ukida nepotrebno administriranje i stvara bolji poslovni ambijent.Nacrtom zakona o fiskalizaciji predloženo je da obveznik fiskalizacije u trenutku prometa na malo, uključujući i primljeni avans za budući promet na malo, izda fiskalni račun korišćenjem elektronskog fiskalnog uređaja, koji se sastoji od elemenata (procesor fiskalnih računa i elektronski sistem za izdavanje računa) čija je upotreba prethodno odobrena od strane Poreske uprave, pri čemu će Poreska uprava uspostaviti registar elemenata elektronskih fiskalnih uređaja čija je upotreba odobrena, dok je obvezniku fiskalizacije ostavljena i mogućnost da samostalno razvija i implementira uređaj za potrebe svog poslovanja, koji Poreska uprava odobrava pre početka korišćenja.Pored toga, novim zakonskim rešenjem predviđeno je da kupci proizvoda, odnosno korisnici usluga, mogu da provere da li je njihov fiskalni račun izdat u skladu sa zakonom, odmah po izdavanju fiskalnog računa.Pre usvajanja Nacrta zakona o fiskalizaciji biće obavljene konsultacije sa privrednim subjektima i drugim zainteresovanim stranama, kako bi bili blagovremeno i pravilno informisani o predloženim zakonskim rešenjima, čime bi se omogućilo da daju i svoj doprinos daljem unapređenju predloženih rešenja."Važeći Zakon o fiskalnim kasama je u primeni od 1. januara 2005. godine, a u međuvremenu je tehnologija koja se može primeniti u ovoj oblasti značajno napredovala, te je nakon izvršene detaljne analize postojećeg sistema fiskalizacije, ustanovljeno da postoji potreba za njegovim unapređenjem, a sve u cilju stvaranja uslova za suzbijanje sive ekonomije, efikasnije kontrole i bolje naplate poreza", zaključuje se u saopštenju.Početak primene zakona je predviđen od 1. januara 2022. godine, kako bi se u međuvremenu donela podzakonska akta za sprovođenje ovog zakona, a obveznici fiskalizacije imali dovoljno vremena da usklade svoje poslovanje sa odredbama novog zakona.

Srbija

Javna preduzeća posle četiri godine ponovo u „minusu“

Javna preduzeća su, nakon četiri godine pozitivnih finansijskih rezultata, prošlu godinu završile sa gubitkom od ok 574 miliona dinara, javljaju Večernje novosti. Godinu dana pre toga, ostvarila su dobit od 3,47 milijardi dinara.Finansijski izveštaji 549 državnih i lokalnih kompanija, koje je objavila Agencija za privredne registre, ukazuju da su javna preduzeća nastavila pozitivan trend prihodovanja iz poslovnih aktivnosti, ali da su ostvarivala veliki gubitak iz "ostalih aktivnosti".Neto dobit od ukupno 22,7 milijarde dinara ostvarila su 394 javna preduzeća, a negativan neto rezultat, u iznosu od 23,3 milijardidinara upisala su 134 preduzeća. Istovremeno, 21 firma nije iskazala rezultat.Snabdevanje strujom, gasom i klimatizacije su najznačajniji sektori za generisanje pozitivnih rezultata, dok su rezultat naniže "povukle" firme iz građevinskog sektora.Građevinske firme imale su gubitak od gotovo 16,2 milijarde, što je skoro 60 odsto više nego godinu pre toga.Profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić za Novosti ocenjuje da je to potvrda da se javna preduzeća iz godine u godinu "ne menjaju"."Nema ozbiljne reforme, nema rezanja troškova. Država od njih ne pravi tržišno zdrava preduzeća. Moj je utisak da ni ona slika o profitu, kao ni ova o gubitku, nije realna. Ona iskazuje rezultat kakav vlasnik želi", kazao je Savić.

Srbija

Fond za razvoj odobrio još 422 miliona dinara kroz 80 kredita

Fond za razvoj odobrio je ukupno 80 kreditnih zahteva ukupnog iznosa oko 422,8 miliona dinara, saopštila je ta institucija.Na 81. sednica Upravnog odbora Fonda odobren je jedan dugoročni krediti za investicije, u iznosu od 12 miliona dinara, dva dugoročna kredita zzatrajna obrtna sredstva u iznosu od 11,5 miliona dinara, kao i 52 kredita za likvidnost  u uslovima izazvanim pandemijom COVID-19 u iznosu od 304.040.000,00 rsd;Dodatno, odobreno je 21 kredit za likvidnost namenjen privrednim subjektima koji se bave turizmom, ugostiteljstvom i putničkim saobraćajem, ukupne vrednosti 89,9 miliona dinara.Odobrena su četiri zahteva za startap kredite po programu podsticanja razvoja preduzetništva za početnike u poslovanju u iznosu od oko 5,4 miliona kreditnih i 2,3 miliona bespovratnih sredstava.Na istoj sednici odbijeno je sedam zahteva za likvidnost u uslovima izazvanim pandemijom COVID-19, tri zahteva za likvidnost na privrednim subjektima koji se bave turizmom, ugostiteljstvom i putničkim saobraćajem i jedan zahtev za investicione kredite.

Srbija

Sindikat pravosuđa: Manjak osoblja kriv za nerazumno dugo trajanje postupaka

Sindikata pravosuđa Srbije uputio je otvoreno pismo premijerki Ani Brnabić, u kom se navodi da je Vlada Srbije dužna da obezbedi sve neophodne uslove za funkcionisanje pravosuđa, koja je na "drastično povećan" broj predmeta reagovala smanjenjem broja pravosudnog osoblja i zabranom zapošljavanja.Nakon njene ocene da se usled neažurnosti sudova "enormna sredstva isplaćuju građanima zbog nerazumno dugog trajanja sudskih postupaka", a da "toga ne bi bilo da je ona imala uticaja na sudstvo", sindikat navodi da su propisi, koje predlaže Vlada i usvaja Skupština, "glavna prepreka za bolji učinak i delotvoran rad pravosuđa"."Srpski sudovi, u periodu od 2012. do kraja 2019. godine, rešili su blizu 18 miliona predmeta. Prošle godine je 2.531 sudija, zajedno sa 10.685 sudskog osoblja, rešilo 2.268.769 predmeta. Međutim, imajući u vidu da je u 2019. primljeno novih 2.244.102 predmeta stiče se utisak da ništa nismo radili", piše u saopštenju.Godišnje se iz republičkog budžeta svake godine izdvaja od 10 do 13 miliona evra za kazne za suđenje u nerazumnom roku. Dodaje se i da je za ažurnije pravosuđe potrebno dovoljno zaposlenih, prostora i finansija, a da se, prema izveštaju Vrhovnog kasacionog suda, povećanje broja predmeta koji se tiču zaštite prava na suđenje u razumnom roku odnosi na izvršenje presuda protiv društvenih preduzeća, što je suspendovano Zakonom o privatizaciji."(Na to) sudovi nisu imali uticaj, niti su se sredstva od privatizacije slivala u sudski budžet, da bi se sada šteta isplaćivala iz sredstava namenjenih za rad sudova... Povrede ljudskih prava činili su drugi organi, a ne sudovi, pa se ne mogu prihvatiti kritike da se enormna sredstva isplaćuju građanima zbog nerazumno dugog trajanja sudskih postupaka", dodaje Sindikat pravosuđa Srbije.Kada je reč o srpskim tužilaštvima, sindikat navodi da su ona u proteklih osam godina imala blizu četiri miliona predmeta u radu, a da se od 2012. do 2019. godine broj krivičnih prijava uvećao skoro 60 odsto, iako se istovremeno tvrdi da je "stopa kriminaliteta smanjena"."Ovako dramatičan rast broja sudskih i tužilačkih predmeta nije moguće savladati bez angažovanja većeg broja sudskog i javnotužilačkog osoblja. Ali, to sprečava zakonsko ograničenje u zapošljavanju", ocenjuje se u saopštenju, zbog čega je sindikat zatražio da se pravosuđe izuzme od zabrane zapošljavanja.

Srbija

Svi smo manje ili više medijski zavisnici

kazao je povodom globalne Nedelje medijske pismenosti u intervjuu  za Novu ekonomiju  Ljubiša Bojić, naučni saradnik i koordinator Laboratorije za digitalnu sociometriju u Institutu za filozofiju i društvenu teoriju. Vaša istraživanja od pre deset godina pokazala su da je značajan procenat građana Srbije zavistan od medija, naročito korisnici internet medija. Šta mislite, kakvi bi ti rezultati bili danas, šta se promenilo za jednu deceniju?U međuvremenu se povećalo korišćenje medija u Srbiji, ali i na globalnom nivou. Jedan od razloga jeste objektivna praktičnost uređaja i aplikacija povezanih sa internetom. Na primer, sada određeni broj ljudi plaća mesečne obaveze koristeći e-banking aplikacije. Takođe, svi imaju priliku da 24 sata budu povezani sa mejlom, da odmah vide sve ono šta im kolege sa posla pošalju i slično. Ovo su načini da se pametno koriste mediji.Istovremeno to su i razlozi zašto su mediji primamljivi beg od stvarnosti, bolji ometači misli i svakodnevnih poslova nego što su to bili pre. Dakle, utiču na fokus i svakodnevni život, na mnogo načina. Poseban par rukava je kako mediji utiču na decu i njihov odnos prema svetu.Neka istaživanja pokazuju da prekomerena izloženost medijskim sadržajima može da stimuliše bezosećajnost kod dece. Ko ima najviše šanse da postane zavisnik od medija? Šta je lek, ima li dobrih praksi i normativa u svetu koje bi trebalo da prepišemo?Od omladine koja igra igrice do starijih pobornika rijaliti programa sve generacije su obuhvaćene blažom ili intenzivnijom zavisnošću, samo što je ova slabija mnogo opasnija jer utiče na kreiranje masovnog društva nezainteresovanih pojedinaca. Upravo zato ja zagovaram tezu da je potrebno ozbiljnije baviti se zavinostima manjeg intenziteta. Ljudi koji su veoma uronjeni u potrošačko društvo brinu o površnim stvarima, malo su zavisnici od brendova, malo od TV-a i telefona. Na kraju dana oni beže od sopstvenih misli i osećanja i postaju mediokriteti koji čine masovno društvo i njemu daju snagu.Iz navedenih razloga je medijska pismenost bitna. Ali njome se države ne bave na jedan ozbiljan način, što je zabrinjavajuće. Prosto je neshvatljivo da globalno gledano ne postoji program medijske pismenosti koji sprema decu i odrasle na život u bitno novim okolnostima, onim koje nismo imali samo pre 10 godina jer su se i kvantitet i kvalitet korišćenja medija izmenili. Veoma je bitno sagledati stvari u globalnom planu, jer sada svet tako funkcioniše, van granica, iako one formalno postoje.Pandemija koja i dalje traje je bez sumnje stres koji utiče na sve. Kako veze ima korona tačno sa našim psihičkim stanjem i zavisnošću od medija? Kako se meri i manifestuje ta zavisnost? Sve vesti, a naročito one koje mogu da utiču na naš svakodnevni život prave potrese u psihi. Tako na primer, ako se nešto desilo daleko od nas, neki zemljotres u južnoj hemisferi, to će nas minimalno potresti. Iako nam se čini da vesti o pandemiji kojima smo izloženi imaju mali uticaj - stvarnost je suprotna. Izloženost potencijalno pretećim vestima, kao i stalne poruke da se čuvamo i držimo distancu smanjuju kontakte i čine nas izolovanim pa ljudi pribegavaju sve većem korišćenju medija koji su kao kolači i torte, veoma ukusni na prvu loptu ali vez ikakve nutritivne vrednosti.Jasno je da se veliki deo populacije predao viralnim video sadržajima koji uz bombastične naslove promovišu teorije zavere kojima je najlakše poverovati. Netačne, neproverene i lažne poluistine su veoma česte i pravo je čudo koliko ljudi ih citira iznalazeći razna objašnjenja za neobične okolnosti virusa koji nas okružuje. Sa druge strane, ova situacija jeste neobična i ne bih odbacio sve te ideje, ali definitivno da masovna konzumacija pomenutih sadržaja urušava društva širom sveta tako što ih polarizuje, javlja se mržnja među ljudima koji se svrstvaju na različite strane u kriznim vremenima, nivo komunikacije opada i to ugrožava ionako slabu demokratiju.Kako se različiti medijski sadržaji dovode u vezu sa zavisnošću? Čini mi se da nije ideja da se ljudi odbiju od informisanja i kvalitetnih medija. Dajte nam savet od million dolara, kako "navući" publiku na dobar medijski sadržaj? Odgovornost pojedinca svakako postoji i na ljudima je krajnja odluka da li će i kakav medijskih sadržaj konzumirati, kakvu će hranu jesti i slično. Neodgovornost prema sebi osnovni postulat koji definiše situaciju u kojoj se nalaze društva danas.   Ako me pitate šta da rade novinari sa namerom da plasiraju kvalitetnije sadržaje, jedina mogućnost jeste atraktivnije opremanje primamljivijim naslovima i ilustracijama. Ali to nije suštinski put koji će napraviti bilo kakvu razliku u pogledu društva. Država i IT firme tu imaju najveći uticaj. Države mogu da doprinesu i tako što će uvesti medijsku pismenost u okviru svih nivoa obrazovanja.Skoro nepremetni sistemi za preporučivanje su osnova društvenih mreža koje svi koristimo uključujući Fejsbuk, Jutjub, Tvitera i Instagrama. Oni preporučuju slične sadržaje ili one koje konzumiraju vama slični ljudi. Tako se dešava polarizacija društva. Kada bi visokotehnološke kompanije ustrojile algoritme da prikažu određeni procenat različitih sadržaja, ili onih sa definisanim, na primer edukativnim karakteristikama, onda bismo učinili veliku razliku, smanjili polarizaciju društva i dali šansu demokratiji.U tom smislu, na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju, gde sam naučni saradnik i koordinator Laboratorije za digitalnu sociometriju, nastojaćemo tokom novembra 2020. da organizujemo niz događaja i predavanja o digitalnom društvu, kao na primer o velikim podacima i klimatskim promenama, socio fizici i društvenoj polarizaciji. Ovi događaji su otvoreni za javnost, pa ovom prilikom pozivam sve zainteresovane da nam se pridruže kako bismo zajednički osvetlili ova pitanja i damo odgovore na društvene izazove sa kojima se susrećemo.

Srbija

Vojvođanski paor: Zemlju u pokrajini raspodeljuju ljudi umreženi sa vlašću

Navodi Jelisvete Vasilić iz Saveta za borbu protiv korupcije o žalbama vojvođanskih paora kako su državnu zemlju raspodelili među sobom ljudi umreženi sa vlašću SNS-a i SPS-a su istiniti, rekao je Milovan Papić paor iz Kleka, piše nedeljnik NIN. U intervjuu za novi broj NIN-a Papić je rekao da ni Ana Brnabić ne radi u korist vojvođanskih paora, već velikih novih feudalaca, krupnih kapitalista koji su to postali preko noći zahvaljujući vlasti. On navodi da je zemlja u Vojvodini raspodeljena po rejonima i da desetoro novih vlasnika kupuju zemlju na licitacijama, dok su paori primorani da se isele. Dodaje da se nekoliko puta žalio i Upravnom sudu u Novom Sadu, ali da se procesi odugovlače i da oni koji uzimaju zemlju rade u dogovoru sa gradskim vlastima koja drži i sudove. Milovan kaže za NIN da je završio Pravni fakultet, ali da je odlučio da obrađuje zemlju, koju je nasledio od oca. Milovanov otac je obrađivao 60 hektara i školovao njega i sestru, kao i ostali poljoprivrednici tog vremena, koji su živeli od obrađivanja zemlje. „Sad se pojavljuju novokomponovani biznismeni koji nisu nikad radili zemlju ali su na položajima bili po fabrikama i kombinatima, sad je sve to propalo, sve su uništili i samo je zemlja ostala.“ navodi on. Dodaje i da su sela uz granicu pusta, iako su kuće jeftinije nego ikada. Mladi odlaze, jer na licitaciji ne mogu da dođu do državne zemlje koja se razgrabi u dogovoru sa SNS-om i SPS-om. Pepić kaže da je i sam pokušao da učestvuje u licitacijama, ali da nije ove godine nije uspeo da dobije ni hektar dok su drugi uzimali po 240 ili 400 hektara i to sve fiktivno, na tuđe ime. „Sigurno sve zna i sam vrh vlasti. Aleksandar Vučić je dolazio u Zrenjanin i premijerka Brnabić, takođe. Ništa vezano za zemlju nisu govorili, nego oko otvaranja fabrike vode. Otvarali su više puta istu fabriku, koja ni danas ne radi“, kaže za NIN paor Milovan Papić. 

Srbija

Država sprema još novca za posrnula preduzeća

Vlada Srbije usvojila je uredbu kojom će preduzeća moći da dobiju državnu pomoć putem dokapitalizacije  Ako individualna ili državna pomoć koja se dodeljuje na osnovu šeme po korisniku prelazi iznos od 250 miliona evra u dinarskoj protivvrednosti po zvaničnom srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan dodele državne pomoći, davalac je dužan da pored ispunjenosti uslova iz ove uredbe dokaže da:1) finansiranje na tržištu ili horizontalne mere državne pomoći za likvidnost nisu dovoljni da se osigura održivost korisnika;2) su odabrani instrumenti dokapitalizacije uz prateće uslove primereni za rešavanje ozbiljnih poteškoća korisnika;3) je državna pomoć proporcionalna, odnosno ne prelazi minimum potreban da se osigura održivost učesnika na tržištu (istovetan rezultat se ne bi mogao postići sa manjim iznosom državne pomoći i uz manje ograničavanje konkurencije).Prilikom ocene uslova iz stava 1. tačka 3) ovog člana, uzima se u obzir i državna pomoć koja je primljena ili planirana u vezi sa izbijanjem epidemije zarazne bolesti COVID 19.Uredba o uslovima i kriterijumima usklađenosti državne pomoći kroz dokapitalizaciju učesnika na tržištu radi otklanjanja poremećaja u privredi prouzrokovanih epidemijom zarazne bolesti COVID-19 se neće primenjivati na učesnike na tržištu finansijskih usluga.Takođe, pomoć kroz dokapitalizaciju neće biti dostupna firmama koje su u procesu privatizacije.U saopštenju Vlade Srbije navodi se da "država mora da poseduje odgovarajuće mehanizme za blagovremeno delovanje u cilju očuvanja ekonomske stabilnosti i održavanja privrednih aktivnosti", kao i da je mera "prevashodno namenjena podizanju likvidnosti učesnika na tržištu putem dokapitalizacije, kao jednim od instrumenata državne pomoći".Uslovi podrazumevaju i da bi preduzeće bez intervencije države prekinuo poslovanje ili bi se suočilo sa ozbiljnim poteškoćama u poslovanju, ali i da postoji interes države da se interveniše (npr. zbog sprečavanje socijalnih poteškoća i tržišnog neuspeha usled značajnog gubitka zaposlenja, izlazak inovativne ili sistemski važne kompanije, rizik od prekida pružanja važne usluge ili robe i drugih sličnih okolnosti).Da bi ostvarili pravo na ovaj tip pomoći, potrebno je i da pravno lice nije u mogućnosti da pribavi finansiranje na tržištu po pristupačnim uslovima, a da postojeće mere pomoći za otklanjanje štetnih posledica ili likvidnost učesnika na tržištu nisu dovoljne da bi se osigurala održivost korisnika.Izuzetnno, državna pomoć može da se dodeli mikro ili malim preduzećima koji su bili u teškoćama na dan 31. decembra 2019. godine, pod uslovom da se nad njima ne sprovodi stečajni postupak kao i da nisu dobili državnu pomoć za sanaciju ili za restrukturiranje.Iznos dokapitalizacije ne sme preći iznos koji je neophodan za uspostavljanje strukture kapitala koja je prethodila izbijanju epidemije, odnosno stanja na dan 31. decembra 2019. godine.Državna pomoć kroz dokapitalizaciju ne može da se dodeli posle, 30. septembra 2021. godine, a preduzeća će biti dužna i da definišu "izlaznu strategiju" o izlasku državnog kapitala iz vlasništva. Bonusi, druge varijable ili uporedive naknade zaposlenima nisu dozvoljene sve dok najmanje 75 odsto državne pomoći kroz dokapitalizaciju nije otkupljeno.1) vlasničkim instrumentom, izdavanjem običnih ili preferencijalnih akcija, odnosno na drugi način kojim se direktno stiče udeo u kapitalu;2) kroz ostvarivanje prava na učešće u dobiti, sporazumom o „tihomˮ partnerstvu bez učešća u upravljanju, konvertibilnim osiguranim ili neosiguranim obveznicama, varantima, odnosno drugim instrumentom kojim se indirektno stiče udeo u kapitalu (u daljem tekstu: hibridni instrument).Prilikom odabira instrumenata, davalac se stara da instrumenti iz stava 1. ovog člana i prateći uslovi dokapitalizacije odgovaraju stvarnim potrebama korisnika, čime se umanjuje uticaj na narušavanje konkurencije.Otkup dokapitalizacije u smislu ove uredbe odnosi se na isplatu celokupnog iznosa ulaganja države po isteku ugovorenog periodaNaknada državi se uvećava za najmanje 10% od preostalog iznosa dokapitalizacije koji korisnik nije otkupio, i to za svaku od navedenih situacija:1) ako država nakon četiri godine nije prodala najmanje 40% učešća u kapitalu stečenog po osnovu državne pomoći kroz dokapitalizaciju, odnosno ulaganja u kapital;2) ako država nakon šest godina od dana ulaganja u kapital, nije u potpunosti prodala svoj udeo stečen po osnovu državne pomoći kroz dokapitalizaciju.Ako se korisnik državne pomoći kroz dokapitalizaciju ne kotira na berzi, period nakon kojeg se aktivira mehanizam iz stava 3. ovog člana se produžava za godinu dana od dana ulaganja u kapital i to:1) za slučaj iz stava 3. tačka 1) ovog člana na pet godina;2) za slučaj iz stava 3. tačka 2) ovog člana na sedam godina.Nije dozvoljeno sticanje više od 10% udela u konkurentu ili drugim učesnicima na tržištu u istoj ili sličnoj delatnosti, uključujući i vertikalno povezano tržište (učesnici koji posluju na različitom nivou lanca proizvodnje i prometa), sve dok najmanje 75% iznosa mere dokapitalizacije ne bude otkupljeno ili prodato.Izuzetno, korisnici mere dokapitalizacije mogu steći više od 10% udela kod učesnika koji posluju na vertikalnom tržištu koje je povezano sa delatnošću korisnika, ako se na takav način osigurava održivost korisnika.

Srbija

Kompanija Deloitte imenovala novo rukovodstvo u Srbiji

Kompanija za pružanje profesionalnih konsultantskih usluga Deloitte saoštila je da je njen novi rukovodeći partner u Srbiji, Darko Stanisavić, koji je ujedno i njihov glavni partner za usluge u oblasti finansijskog savetovanja za našu zemlju Hrvatsku, Sloveniju, BiH, Crnu Goru i Severnu Makedoniju.Kako se dodaje novi rukovodilac je tokom više od 20 godina profesionalnog iskustva iz oblasti finansija koje je sticao u Sjedinjenim Američkim Državama i u regionu Centralne Evrope, a učestvovao je u realizaciji niza projekata iz oblasti korporativnih finansija, restrukturiranja i transakcija, kao i u pružanju konsultantskih usluga u oblasti poslovne strategije.Kompanija saopštava i da će kao novi rukovodeći partner svojim bogatim profesionalnim iskustvom, Darko Stanisavić  nesumnjivo dati značajan doprinos daljem jačanju i ekspanziji njenog poslovanja, kako na srpskom tržištu, tako i u regionu.Deloitte je saopštio i da je novi partner u Sektoru revizije i srodnih usluga Olivera Andrijašević koja će biti zadužena za dalji razvoj usluga revizije i konsaltinga u Srbiji.Ona ima bogato iskustvo u primeni Međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja (MSFI), stručnjak je u području računovodstvenog savetovanja i poseduje bogato iskustvo u području finansijskog savetovanja, s posebnim fokusom na dubinsku analizu poslovanja, poslovno planiranje, finansijsku analizu, privatizacije, posebne istrage, kao i druge usluge profesionalne podrške.Napominje se da Andrijašević aktivno podržava žene preduzetnice i zalaže se da se putem raznih programa podrže i finansiraju njihove ideje i projekti.     

Srbija

Valicon: Dve trećine građana ne veruje Kriznom štabu

Svaku drugi građanin Srbije nema poverenje u zvanične informacije koje saopštava Krizni štab za borbu protiv širenja koronavirusa, a čak 73 odsto njih izražava zabrinutost po pitanju daljeg toka epidemije, navodi se u istraživanju koje je sprovela kompanija za istraživanje tržišta Valicon.Visok i značajan je procenat onih koji predviđaju pogoršanje u pogledu razvoja epidemiološke situacije, kao i onih koji trenutnu situaciju doživljavaju kao negativnu, od kojih je skoro svaki drugi opisuje kao "neugodnu" odnosno "umarajuću".Da vakcina, nakon njenog pronalaska, ne treba da bude obavezna, smatra tačno četiri petine ispitanika, a zaoštravanje epidemioloških mera uživa podršku kod 61 odsto stanovništva, navodi se u petnaestom istraživanju o reakciji građana na pandemijuIstraživanje je sprovedeno od 16. do 18. oktobra na nacionalno reprezentativnom uzorku po uzrastu, polu i obrazovanju."Poverenje u zvanične institucije i podatke koje na dnevnom nivou objavljuju članovi Kriznog štaba poljuljano je još od događaja u kome je iskazana sumnja u njihovu validnost. Obelodanjivanje takvih informacija kao i različita tumačenja funkcionisanja informacionog sistema koji se koristi za unos i obradu podataka u vezi sa korona virusom, uneli su visok stepen sumnje kod građana Srbije", navodi se u istraživanju.Građani najveću sumnju imali su početkom septembra, kada je Srbija beležila značajno niži broj novozaraženih u odnosu na ostatak regiona i Evrope.Od dve trećine građana koji su izrazili nepoverenje, 37 odsto "ne veruje" Kriznom štabu, a 30 odsto uopšte ne veruje u zvanične podatke koje saopštavaju nadležne institucije o broj zaraženih, obolelih i izlečenih.Nasuprot njima, nalazi se 25 odsto onih koji veruju u njih i svega 4 odsto koji veruju u potpunosti.Građani su izričiti i po pitanju obavezne vakcinacije protiv koronavirusa, upitani da li smatraju da vakcina u Srbiji treba da bude obavezna u trenutku kada ona bude napravljena i  zvanično odobrena, čak četiri od pet građana Srbije ima negativan stav."Samostalnu odluku da primi vakcinu, ukoliko ona ne bude obavezna, doneće samo 27 odsto stanovništva u Srbiji, dok se više od polovine neće odlučiti za takav korak, a svaki peti građanin još uvek nije siguran", dodaje se u pratećem saopštenjuTrenutno pogoršanje u vezi daljeg razvoja epidemije previđa skoro tri od četiri građanina Srbije, od kojih 61 odsto smatra da ide ka lošijem, a 13 odsto ka mnogo lošijem. Poboljšanje predviđa 26 odsto građana.Sprovedene mere u cilju zaštite stanovništva od koronavirusa kao adekvatne opisuje 44 odsto ispitanih, da su isuviše blage smatra 33 odsto, a preostali smatra da su trenutne mere previše stroge.Pozitivan stav vlada prema dodatnom zaoštravanju epidemioloških mera usled povećanja broj novozaraženih, ali je saglasnost sa ekonomskim merama slična je kao i sa zdravstvenim."Većina, 49 odsto, smatra da su delimično odgovarajuće, a 26 odsto da su adekvatne, i 25 odsto smatra da su ekonomske mere neprimerene. Međutim, uprkos podršci ekonomskim merama, najveći broj građana, njih 39 odsto, kaže kako je njihova trenutna finansijska situacija već lošija u odnosu na onu pre pola godine", dodaje se u saopštenju. 

Srbija

Solarna energija sve isplativija, u Srbiji skupa zbog fid-in tarifa

Cena struje dobijene iz solarnih panela u mnogim zemljama sveta je najniža i samim tim najpovoljnija za potrošače, međutim u Srbiji to nije slučaj jer je zbog fid-in tarifa znatno uvećana u odnosu na njenu realnu vrednost, navodi se u štampanom izdanju lista Danas.Solarna tehnologija je u većini zemalja znatno jeftinija nego ona u elektranama na ugalj ili prirodni gas, pa tako solarne elektrane trenutno nude struju po najnižim cenama nego ikada dosad, pokazuju podaci iz izveštaja Međunarodne agencije za energetiku.U Međunarodnoj agenciji za energetiku takođe ističu da će solarna energija u narednih deset godina preuzeti primat kada je reč o dopunskim količinama struje i da će podmirivati čak trećinu svetskih potreba.Istraživanje ove agencije pokazuje da će prosečna stopa rasta udela solarnih postrojenja u dopunskoj proizvodnji struje iznositi 13 odsto godišnje.Ekspert za energetiku Goran Radosavljević kaže za Danas da je još uvek reč o procenama, ali da su one zbog niza faktora potpuno realna kada je reč o prednostima proizvodnje struje iz solarnih pandela u narednoj deceniji.Potrošači u Srbiji trenutno struju dobijenu iz solarnih panela plaćaju skuplje zbog fid-in tarifa, koje proizvođačima električne energije iz obnovljivih izvora, pa tako i solarnih panela, garantuju otkupne cene veće od tržišnih. Elektroprivreda Srbije proizvođačima iz OIE, shodno odlukama države, struju plaća skuplje kako bi oni mogli da nadoknade utrošena sredstva uložena u investicije i razviju posao na tržištu. Tako EPS struju plaća skuplje nego onu dobijenu u njegovim elektranama, a tu razliku na kraju plaćaju potrošači jer su njihovi računi za utrošenu energiju uvećani za taj iznos.Radosavljević navodi da je tržište električne energije iz obnovljivih izvora u Srbiji u povoju zbog čega su i uvedene podsticajne mere, odnosno fid-in tarife.

Srbija

Danas počinje Festival čokolade 2020

Od danas pa do petka, 25. oktobra, u beogradskom Dorćol Platz-u održavaće se četvrti po redu Festival čokolade, saopštili su organizatori. Kao i prethodne tri godine, na festivalu će izlagati domaći ...

Izdanja

Broj 113, Septembar 2024.

Broj 113

Septembar 2024.
Broj 112, Jul 2024.

Broj 112

Jul 2024.
Broj 111, Jun 2024.

Broj 111

Jun 2024.
Broj 110, Maj 2024.

Broj 110

Maj 2024.
Broj 109, April 2024.

Broj 109

April 2024.
Broj 108, Mart 2024.

Broj 108

Mart 2024.
Broj 107, Januar 2024.

Broj 107

Januar 2024.
Broj 106, Decembar 2023.

Broj 106

Decembar 2023.
Broj 105, Novembar 2023.

Broj 105

Novembar 2023.