Broj 126, Decembar 2025.
Broj 126, Decembar 2025. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

Pet domaćih startapa predstaviće se svetskim investitorima u Dubaiju

Startapi iz Srbije imaju mogućnost da do 7. februara apliciraju za učešće na globalnom investicionom skupu i startap takmičenju AIM 2022 koji će se održati od 29. do 31. marta 2022. godine u okviru svetske izložbe Expo2020 u Dubaiju.Naučno - tehnološki park Beograd saopštio je da će na lokalnom takmičenju biti odabrano do pet startapa iz Srbije koji će dobiti mogućnost da se predstave globalnoj publici i investitorima u UAE. "Najboljem među 5 odabranih startapa (lokalnom pobedniku) biće obezbeđen i direktan plasman u globalno finale AIM Startup 2022 takmičenja, dok će preostala četiri startapa dobiti priliku da učestvuju u pitch takmičenju i bore se za kvalifikaciju u veliko finale", piše u saopštenju.Učešće startapa iz Srbije omogućiće NTP Beograd, u saradnji sa Annual Investment Meeting (AIM), vodećom investicionom platformom na Bliskom Istoku i Severnoj Africi,.Prijave su otvorene do 7. februara.Pravo učešća na lokalnom takmičenju imaju startap kompanije sa do 50 zaposlenih, u većinskom srpskom vlasništvu, koje su u dosadašnjem razvoju prikupile finansiranje od najmanje 50.000 evra i nisu starije od 10 godina.Kriterijumi po kojima će se ocenjivati su: iskustvo i ekspertiza tima, tržište i biznis model, dosadašnji razultati i planovi, industrija u kojoj startap posluje, pitch deck i značaj učešća na AIM događaju za dalji razvoj startapa.

Srbija

Najrazvijenim opštinama 360 miliona u 2022. godini

Programom podrške ove godine je za unapređenje izrazito nedovoljno razvojenih opština opredeljeno ukupno 360 miliona dinara, između ostalog za projekte izgradnje komunalne infrastrukture, izgradnju i rekonstrukciju objekata iz oblasti obrazovanja, zdravstva, otklanjanje elementarnih nepogoda, suzbijanje i sprečavanje koronavirusa. Vlada Srbije donela je Uredbu o utvrđivanju programa podrške unapređenju razvoja nedovoljno razvijenih opština (lokalne samouprave iz četvrte grupe) za 2022. godine. Program će sporovoditi Кabinet ministra bez portfelja zaduženog za unapređenje razvoja nedovoljno razvijenih opština na teritoriji Republike Srbije.Pravo na podnošenje prijave projekta i zahteva za mere podrške imaju jedinice lokalne samouprave koje čine četvrtu grupu izrazito nedovoljno razvijenih jedinica lokalne samouprave, odnosno čiji je stepen razvijenosti ispod 60 odsto republičkog proseka.Lokalne samouprave koje spadaju u četvrtu grupu su: Aleksinac, Babušnica, Bela Palanka, Blace, Bojnik, Bosilegrad, Brus, Bujanovac, Varvarin, Vladičin Han, Vlasotince, Gadžin Han, Golubac, Dimitrovgrad, Doljevac, Žabari, Žagubica, Žitorađa, Кnjaževac, Кrupanj, Кuršumlija, Кučevo, Lebane, Ljig, Mali Zvornik, Malo Crniće, Medveđa, Merošina, Mionica, Nova Varoš, Opovo, Petrovac na Mlavi, Preševo, Priboj, Prijepolje, Ražanj, Raška, Rekovac, Svrljig, Sjenica, Surdulica, Trgovište, Tutin i Crna Trava.1. Novac je namenjen za projekte unapređenje infrastruktrunih kapaciteta, za koje  je od ukupnog iznosa opredeljeno 320 miliona dinara.Tu spada izgradnja i rekonstrukcija komunalne infrastrukture, izgradnja, rekonstrukcija i adaptacija objekata iz oblasti obrazovanja, zdravstva, turizma, socijalne zaštite, kulture, sporta i vodoprivrede, kao i opremanje ovih objekata, nabavku opreme u funkciji obavljanja delatnosti iz nadležnosti jedinica lokalne samouprave.2. Osatak, 40 miliona dinara, namenjen je za mere podrške radi obezbeđivanja nedostajućih sredstava.Ta sredstva se mogu koristiti za nabavku opreme radi normalizacije rada jedinice lokalne samouprave i njenih ustanova, službi i javnih preduzeća, u slučajevima kada nastupe vanredne okolnosti ili poremećaji u funkcionisanju, za otklanjanje posledica elementarnih nepogoda, kao i za sredstava za materijalne troškove za sprečavanje i suzbijanje koronavirusa. Kabinet ministra projekte sufinansira u iznosu od 40 do 80 odsto, sa maksimalnim učešćem do osam miliona dinara. Mera podrške se finansira 100 odsto. Кriterijumi za ocenjivanje prijava biće održivost projekta, broj potencijalno obuhvaćenih korisnika obuhvaćenih, sopstveno učešće i efekat projekta na kvalitet života. 

Srbija

Strazbur presudio: Srbija mora da nadoknadi štetu slepim šahistima

Evropski sud za ljudska prava je presudio da je Srbija dužna da slepim šahistima kojima nisu isplaćene nagrade i beneficije nadoknadi štetu.Srbija treba da četvorici šahista isplati po 4.500 evra na ime nematarijalne štete kao i da obezbedi sve finansijske beneficije i nagrade na koje bi imali pravo da su dobrovideći šahisti, uključujući i pripadajuće kamate.Četvorica šahista, Branko Negovanovć, Sretko Avram, Živa Markov i Dragoljub Baretić, su između 1961. i 1992. godine osovojili niz medalja na šahovskim olimpijadama za slepe. Najveći uspeh postigao je Baretić koji je osvojio zlatnu medalju, dok su Negovanović, Avram i Markov osvojili srebrne medalje.Sportskim organizacijama 1,2 milijarde od države Uprkos uspesima, šahistima nisu dodeljene nagrade i nacionalne priznanja zbog čega su 2009. godine podneli tužbu protiv Srbije. Tvrdili su da su bili diskriminisani u poređenju sa drugim sportistima sa sličnim dostignućima.Oni su tražili sudsku potvrdu da su bili diskriminisani, kao i obeštećenje za materijalnu i nematerijalnmu štetu koji su pretrpeli.Iako je Osnovni sud u Novom Sadu presudio u korist šahista, ovu odluku pobio je Apelacioni sud u Novom Sadu, tvrdivši da šahovska olimipijada slepih nije bila navedena u uredbi kojom su regulisana nacionalna priznanja i nagrade."Najveća ekološka tužba u srpskoj istoriji" tapka u mestu Nakon toga, obratili su se i Ustavnom sudu koji je 2015. godine odbio njihovu žalbu.Kako je preneo portal Dnevnik, profesor Dragoljub Baretić, FIDE majstor, bio je najtrofejniji član Šakovskog kluba "Anpasan", a preminuo je 2018. godine.

Srbija

U prošlom tromesečju 1,8 milijardi evra obrta na tržištu nepokretnosti

Ukupan broj kupoprodaja na tržištu nepokretnosti u četvrtom kvartalu prošle godine u Srbiji bio je 37.500, što je za 12,6 odsto više nego u četvrtom kvartalu 2020. godine, prema Izveštaju Republičkog geodetskog zavodan(RGZ).Ukupna količina novca na tržištu nepokretnosti u poslednjem kvartalu 2021. godine iznosila je 1,8 milijardi evra, što je povećanje od 33,8 odsto u odnosu na poslednji kvartal 2020. godine, navodi se u Izveštaju. Ukoliko se uporedi sa količinom novca na tržištu u odnosu na treći kvartal prethodne godine zabeleženo je povećanje od 18,2 odsto, saopštio je Republički geodetski zavod.U četvrtom kvartalu prošle godine najveći udeo u ukupnim novčanim sredstvima u prometu nepokretnosti u Srbiji imao je promet stanova sa 51 odsto učešća, odnosno promet od 902,1 milion evra, od čega je, prema izveštaju, samo u Beogradu izdvojeno 541,9 miliona evra.Za stambene objekte (kuće, vikendice i stambene zgrade) izdvojeno je 188,5 miliona evra (11 odsto), za građevinsko zemljište 125,8 miliona evra (sedam odsto), za poslovne prostore 102,2 miliona evra (šest odsto) dok je za poljoprivredno zemljište izdvojeno 68,2 miliona evra (četiri odsto), navodi se u Izveštaju RGZ.Iz kredita se najčešće plaćaju stanovi. U četvrtom kvartalu prošle godine 30 odsto stanova u Srbiji plaćeno je preko kredita. Najviše iz kredita stbovi su kupljeni u tom periodu U Kragujevcu (35 odsto), Beogradu, Nišu i Novom Sadu po 34 odsto, objavljneo je u Izveštaju RGZ.Prosečna cena stanova u Beogradu, u četvrom kvartalu 2021. godine u Beogradu na vodi iznosila je 3.417 evra, West 65 3.347 evra, Novi Dorćol 3.146, K Discrit 2.767, Plato Bežanija 2.100 evra. U Novom Sadu prosečna cena kvadrata u Avenia Garden Residence je 1.460 evra, u Kragujevcu (Panorama Erdoglija) 1.010 evra.

Srbija

Centralni registar vrednosnih hartija od leta deo Evroklira

Centralni registar hartija od vrednosti tokom leta postaje deo Evroklira, jedne od najvećih svetskih finansijskih kuća, prenele su Večernje novosti. Prema rečima ministra finasija Siniše Malog, to će doprineti povoljnijim kamatnim stopama za Srbiju, njene građane i privredu."Tokom jeseni ćemo imati testiranje sistema i već od januara očekujem velike emisije i definitivno ulazak u sistem Evroklira (Euroclear)", rekao je ministar finansija Siniša Mali.Prema njegovim rečima, to će za Srbiju značiti veliki korak na kome se radi već dve godine. Evroklir kako dodaje okuplja veliki broj najvećih i najvažnijih investitora, a sa ulaskom na tu platformu očekuje još veću konkurenciju i još veći broj investitora koji su zainteresovani za ulaganje u naše državne hartije od vrednosti.KOLIKO JE NARODNA BANKA SRBIJE NEZAVISNA OD STRANAKA "Veća konkurencija podrazumeva manje kamatne stope za našu državu i samim tim za privredu i građane", rekao je Mali.On je dodao da je krajnji cilj da Srbija tokom ove ili najkasnije početkom sledeće godine dobije investicioni rejting. Mali smatra da će Srbija kroz to partnerstvo i razvoj tržišta kapitala doći na mesto koje zaslužuje."To je mesto razvijenih zemalja Evrope", rekao je ministar finansija.Klijenti Evroklira su iz više od 90 zemalja sveta, a korisnici usluga su brokersko-dilerska društva, centralne, poslovne i investicione banke, kao i emiteri hartija od vrednosti.Hartije od vrednosti predstavljaju dokumente kojima se obećava isplata novca, kamate, zarade ili dividende.

Srbija

Kabinet ministra daje bespovratna sredstva za promociju inovacija

Vlada Srbije opredelila je 70 miliona dinara za promociju i popularizaciju inovacija i inovacionog preduzetništva putem manifestacija, promotivnih kampanja, štampanih i multimedijalnih piblikacija, kao i sprovođenjem programa mentorstva u 2022. godini. Vlada je donela Uredbu o utvrđivanju Programa za promociju i popularizaciju inovacija i inovacionog preduzetništva za 2022. godinu.Program sprovodi Кabinet ministra bez portfelja zaduženog za inovacije i tehnološki razvoj. Produkcija TV emisija, okrugli stolovu, mentorstvo, fokus grupeMaksimalno 23 miliona dinara po odobrenom projektu namenjeno je za planiranje, izradu i sprovođenje promotivne kampanje u sredstvima javnog informisanja o značaju razvoja inovacija (izrada kreativnih rešenja, produkcija TV emisija, promotivne kampanje u elektronskim i štampanim medijima). Za organizaciju manifestacija (konferencije, okrugli stolovi, radionice) koje doprinose promociji i popularizaciji inovacija i inovacionog preduzetništva namenjeno je do 20 miliona dinara po projektu. Maksimalno pet miliona dinara po odobrenom projektu je za izradu i sprovođenje programa mentorstva i obuka čiji je cilj promocija inovacija u funkciji podizanja efikasnosti i unapređenja procesa rada u preduzećima. Do pet miliona po projketu namenjeno je za izradu i sprovođenje istraživanja o stanju, problemima i perspektivama inovacionog ekosistema u Srbiji (terenska, telefonska istraživanja, fokus grupe).Maksimalno 10 miliona dinara namenjeno je za izradu štampanih i multimedijalnih publikacija koje doprinose promociji i popularizaciji inovacija i inovacionog preduzetništva u široj populaciji (izrada plakata, brošura, video materijala).Za sprovođenje projekata čiji je cilj digitalizacija uživanja kulturnog, umetničkog i duhovnog nasleđa Srbije i srpskog naroda namenjeno je do pet miliona dinara po odobrenom projektu. Cilj programa je, kako piše u uredbi, informisanje javnosti, univerzitetske, akademske, naučno-istraživačke i poslovne zajednice, a pre svega mladih, "o sistemskim merama koje sprovodi Vlada u cilju razvoja tehnoloških i društvenih inovacija, inovacionog ekosistema, inovacionog preduzetništva i inovacione infrastrukture".Ko ima pravo da konkuriše? Pravo na korišćenje bespovratnih sredstava ima organizacija koja konkuriše zajedno sa jedinicom lokalne samouprave koja ima više od 150.000 stanovnika.Organizacija treba da je registrovana u Agenciji za privredne registre, da ima izrađen detaljan akcioni plan projekta, detaljan budžet projekta, da je izmirila obaveze po osnovu poreza i doprinosa i lokalnih dažbina. Od organizacije koja želi da konkuriše se traži i da poseduje iskustvo u konkretnoj oblasti, i neophodne tehničke i kadrovske kapacitete kojima može da obezbedi uspešnu realizaciju projekta. Prijavom može da se konkuriše za sredstva za realizaciju samo jedne mere predviđene Programom.Srbija je sredstava za promociju inovacija opredelila po ugledu na Švajcarsku, Finsku, Izrael, koje već decenijama sprovode sistemske mere za promociju i popularizaciju inovacija i inovacionog preduzetništva, piše u Uredbi. Ove države su, kako piše, mereno prema globalnom indeksu inovativnosti, vodeće u svetu."Realizacijom ovog programa Srbija nastoji da podstakne građane, a posebno mlade, da razmišljaju na preduzetnički način, kao i da ih ohrabri da u većoj meri osnivaju svoje inovacione i tehnološke startap kompanije". Pravo na korišćenje bespovratnih sredstava nemaju organizacije i jedinice lokalne samouprave koje nisu opravdale sredstva dobijena na osnovu istog ovog programa u 2021.Javni konkurs će raspisati Kabinest ministra nakon usvajanja programa, a rok za prijave biće od dana objavljivanja konkursa do utroška sredstava.Aktivnost za koju su odobrena sredstva, kao i sva plaćanja u vezi sa njenom realizacijom, mora biti započeta nakon potpisivanja ugovora, a plaćanja izvršena do 31. decembra 2022. godine. Pravdanje utrošenih sredstava mora da se izvrši najkasnije do 15. februara 2023. godine, piše u Uredbi. 

Srbija

ProductDock organizuje tromesečnu Java praksu za studente i diplomce

Kompanija ProductDock organizuje "Rookie Boot Camp", tromesečnu praksu za studente i diplomce koji poznaju programski jezik Javu, prenosi Netokracija. Na kraju programa, svi učesnici u skladu sa postignutim rezultatima imaće priliku za stalno zaposlenje u toj kompaniji.Program će, kako se napominje biti organizovan u novosadskoj kancelariji te kompanije od 1. marta. Praksa je plaćena a rok za prijavu je 31. januar. Otvorene su četiri pozicije za praksu. Praksa je osmišljena i organizovana kao simulacija realnog projekta, sa svim izazovima rada na projektu koji je naručen od strane klijenta, ali bez dodatnog pritiska.Dodatne informacije mogu da se pronađu na sledećem LINKU.Na taj način će kako se objašnjava, polaznici će moći da se prilagode agilnom načinu rada i upoznaju sa procesima planiranja i analiziranja koda pre nego što dođu u direktan kontakt sa projektom koji se isporučuje klijentu, mkoći će da vide rezultat svog rada, kao i da ga upotrebe.Studentima završnih godina ili nedavno svršenim studentima tokom prakse biće na raspolaganju i mentor koji će sa njima prolaziti kroz projekat osam sati dnevno, pet dana u nedelji.U Srbiji prošle godine osnovano skoro 10.000 preduzeća Praksa se po prvi put održava u Novom Sadu, ali njen koncept je osmišljen pre tri godine i već je nekoliko puta primenjen u ProductDock-ovim kancelarijama u Bosni i Hercegovini. Kako ističu iz te kompanije, mnoge njihove kolege su putem prakse postale deo ProductDock tima.Kako bi postali deo programa, zainteresovani bi trebalo da proslede svoju prijavu, a jedini preduslovi su poznavanje osnova programiranja u Javi, kao i da organizatorima proslede svoju radnu biografiju.Mentor će upoznati polaznike sa planiranjem i razvojem projekta od nule, uz pomoć jezika i tehnologija kao što su Java, Spring, Microservices, Kafka, Google Cloud Platform.Pritom, kroz ceo proces biće u prilici da dobiju detaljne komentare u vezi sa svojim kodom , a imaće priliku i da nauče kako da "automatski" isporuče aplikaciju. Serveri i tehnologije Jenkins, Pipelines, Maven/Gradle i CI/CD, kako se naglašava, biće im biti deo svakodnevne rutine.

Srbija

Za preduzetnice 100 miliona dinara u 2022. godini

Ministarstvo privrede raspisalo je javni pozi za dodelu bespovratnih sredstava u okviru Programa podsticanja razvoja preduzetništva kroz finansijsku podršku za žene preduzetnice i mlade u 2022. godini u iznosu od 100 miliona dinara.Program sprovodi Ministarstvo privrede u saradnji sa Fondom za razvoj.Pravo da se prijave na javni poziv imaju preduzetnici i mikro i mala preduzeća koja su registrovana u APR-u od 2017. do 2022. (ulljučujući 2022.), zatim, čiji je osnivač i zakonski zastupnik žena, starosti do 35 godina, objavilo je Ministarstvo privrede.Preduzeća imaju pravo na finansijsku podršku u iznosu do 35 odsto vrednosti ulaganja, odnosno 45 odsto za one u lokalnim samoupravama četvrte grupe razvijenosti.Preostali iznos ulaganja biće finansiran iz kredita Fonda sa rokom otplate do pet godina, grejs periodom do jedne godine i kamatnom stopom od 1 odsto uz garanciju banke ili dva odsto godišnje uz ostala sredstva obezbeđenja, uz primenu valutne klauzule.Iznos odobrenih sredstava po zahtevu ne može biti manji od 400.000 dinara ni veći od šest miliona dinara, objavljeno je na sajtu Ministarstva privrede.Ulaganja koja se mogu finansirati obuhvataju kupovinu opreme, dostavnih vozila, tekuće održavanje poslovnog i proizvodnog prostora i operativne troškove.Za dodelu bespovratnih sredstava doneta je Uredba o utvrđivanju Programa podsticanja razvoja preduzetništva kroz finansijsku podršku za žene preduzetnice i mlade u 2022. godini. U Uredbi se navodi da je cilj Programa podsticanje razvoja preduzetništva i održivog ekonomskog razvoja.Javni poziv je otvoren do utroška sredstava, a najkasnije do 31. decembra.

Srbija

Izmene Zakono o privrednim društvima znače i tužbe za brisanje sedišta

Izmenama Zakona o privrednim društvima data je mogućnost zainteresovanom licu da sudskim putem zahteva brisanje registrovane adrese sedišta društva, prenosi eKapija.Mogućnost podnošenja tužbe i brisanje registrovane adrese sedišta društva sudskim putem može za posledicu imati pokretanje postupka prinudne likvidacije.Zainteresovano lice koje je podnelo tužbu za brisanje registrovane adrese sedišta društva može podneti zahtev Agenciji za privredne registre da izvrši registrovanje zabeležbe spora u odgovarajući registar.Postupak po tužbi za brisanje registrovane adrese sedišta je hitan.APR: Više od 400 hiljada aktivnih privrednih subjekataSud nakon sprovedenog sudskog postupka dostavlja pravnosnažnu presuda kojom se nalaže brisanje registrovane adrese sedišta Agenciji za privredne registre radi sprovođenja brisanja registrovane adrese sedišta.Po pravnosnažnosti presude i nakon brisanja sedišta iz registra Agencije za privredne subjekte društvo ima rok od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude kojom se nalaže brisanje adrese sedišta da registruje novu adresu sedišta, u suprotnom Agencija za privredne registre po službenoj dužnosti pokreće postupak prinudne likvidacije tog društva.Nedostatak registrovane adrese duži od 30 dana predstavlja novi osnov za pokretanje postupka prinudne likvidacije društva.Promil firmi ostvaruje 28 odsto svih prihoda domaće privrede

Srbija

Linglong kupio 2,8 hektara u Ečkoj, gradiće stanove

Kineska kompanija Linglong koja gradi fabriku guma u Zrenjaninu, platila je 14 miliona dinara parcelu površine 2,8 hektara u mestu Ečka, saopštio je Grad Zrenjanin. Kako se navodi, na tom mestu planira se izgradnja kolektivnog smeštaja za njene radnike.Novo naselje kako navode u lokalnoj samoupravi imaće 300 stanova za radnike Linglonga. Objekti će biti namenjeni rezidencijalnom stanovanju, kao i za stanovanje kineskih i srpskih radnika, kao i ljudi zaposlenih u samoj kompaniji.Parcela na kojoj će se graditi novo stambeno naselje nalazi se na obodu naseljenog mesta Ečka i oslanja se na pojas budućeg autoputa Beograd-Zrenjanin-Novi Sad.Taj autoput će se sa sadašnjim državnim putem Zrenjanin-Beograd ukrštati  na potezu između ulaza u Ečku i industrijske zone Jugoistok, odnosno mesta gde se uveliko grade pogoni Linglonga.LINGLONG DOBIO SAGLASNOST ZA DEO FABRIKE U ZRENJANINUKRIVIČNE PRIJAVE PROTIV KOMPANIJE LINGLONG ZBOG NELEGALNE GRADNJEGRAĐANSKI PREOKRET: ALJKAVA ODLUKA O DOZVOLI ZA LINGLONG U ZRENJANINU Kako je ranije saopštila nevaldina organizacija Građanski preokret iz Zrenjanina, u Ečkoj će se graditi stanovi za 3.000 radnika Linglonga."Izgradnjom pet petospratnica na 30.000 kvadratnih metara, prenamenom šumskog zemljišta u građevinsko, i doseljavanjem više hiljada Kineza, selo Ečka, koje trenutno ima oko 3.500 stanovnika, bilo bi potpuno izmenjeno i u ambijentalnom i u demografskom smislu", ocenjuje se u ranijem saopštenju Građanskog preokreta.Građanski preokret upozorio je i da je tih 44.000 kvadrata zemljišta šuma prve klase. Linglong je u Zrenjaninu dobio besplatno zemljište i milionske subvencije od države. I pored toga, prošle godine  građevinski inspektor utvrdio je da je čak osam objekata te fabrike u Zrenjaninu građeno bez dozvole.Pored toga, Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) utvrdio je da je Linglongu nezakonito odobrena državna pomoć.

Srbija

Milena Marković dobitnica NIN-ove nagrade za 2021. godinu

Roman Deca autorke Milena Marković najbolji je objavljeni roman u 2021. godini, odlučio je žiri Nedeljinih informativnih novina (NIN).   NIN-ov žiri ove godoine radio je u sastavu Marija Nenezić, Branko Kukić, Ivan Milenković, Marjan Čakarević i Teofil Pančić koji je obavljao funkciju predsednika.U najužem krugu za 68. NIN-ovu nagradu bili su i Ilija Đurović sa romanom Sampas (izdavač Treći trg/Srebrno drvo), Elvedin Nezirović sa romanom Ono o čemu se ne može govoriti (izdavač Laguna), Vladimir Kopicl sa romanom Španska čizma (izdavač Laguna), Srđan V. Tešin sa Mokrinskim hronikama (Arhipelag) i David Albahari sa romanom Pogovor (Čarobna knjiga).NIN-ova nagrada dodeljuje se od 1954. godine, a prošlogodišnji dobitnik bio je Svetislav Basara.Pokrovitelji nagrade su Sberbank, jedna domaća, kao i dve strane kompanije, koje žele da ostanu anonimne.

Srbija

Vlada propisala koliko državne pomoći mogu da dobiju mediji

Vlada Srbije donela je uredbu koja uređuje dodelu državna pomoću u oblasti javnog informisanja, a koja propisuje da je dozvoljeni intenzitet državne pomoći za televiziju do 50 odsto opravdanih troškova projekta za koji se pomoć dodeljuje. "Dozvoljeni intenziteti državne pomoći su do 50 odsto opravdanih troškova projekta proizvodnje medijskih sadržaja koji doprinose ostvarivanju javnog interesa u javnom informisanju za televiziju".Kada su u pitanju projketi proizvodnje medijskih sadržaja (štampani, radio i internet) koji su lokalnog značaja i doprinose "ostvarivanju javnog interesa u javnom informisanju" tada visina državne pomoći može biti i do 80 odsto opravdanih troškova.  Vlada Srbije donela je Uredbu o uslovima i kriterijumima usklađenosti državne pomoći u oblasti javnog informisanja. "Državna pomoć u oblasti javnog informisanja usklađena je ako doprinosi ostvarivanju javnog interesa u oblasti javnog informisanja u skladu sa propisima kojima se uređuje javno informisanje i mediji kao i javni medijski servis", piše u Uredbi. Opravdani troškovi su troškovi koji su nastali u vezi sa izradom medijskog sadržaja, a naročito obuhvataju zarade, troškove zakupa prostora, opreme, lokacije, uvođenje novih tehnologija, troškove upotrebe sopstvene imovine, istraživanja malog opsega koji imaju cilj bolje razumevanje navika korišćenja medija.Opravdani troškovi ne obuhvataju troškove izdavaštva, distribucije i promocije, piše u Uredbi.Država na javno informisanje potrošila 42 miliona evra Visina državne pomoći i do sto odsto troškovaKako piše u uredbi, za projekte za koje nije predviđena komercijalna eksploatacija dozvoljeni intenzitet državne pomoći može biti i do 100 odsto opravdanih troškova. Visina pomoći do 100 odsto može se, na primer dobiti, za proizvodnju medijskih sadržaja koji su namenjeni društveno osetljivim grupama (deca i mladi, žene, stare osobe, socijalno i zdravstveno ugrožena lica, osobe sa invaliditetom, pripadnici LGBT zajednice, pripadnici etničkih manjina).Pomoć do 100 odsto opravdanih troškova može se dobiti i za proizvodnju medijskih sadržaja koji su namenjeni očuvanju, izražavanju kulturnog identiteta, srpskog naroda i nacionalnih manjina, sadržaje koji promovišu teme iz nauke, opšteg obrazovanja uključujući i medijsku pismenost, zdravstvenog obrazovanja i obrazovanja u vezi sa zaštitom životne sredine. Pomoć za rijaliti programe uvek neusklađena Državna pomoć je, kako piše uredbi, uvek neusklađena ako se dodeljuje za rijaliti programske sadržaje, kao i druge programske sadržaje koji obuhvataju ili potencijalno mogu obuhvatite nasilje i njegove posledice,  seksualno nasilje, nago ljudsko telo i seksualnost, osim u obrazovne svrhe, zastrašujuće scene, zloupotrebu opojnih droga, duvana, alkohola i drugih štetnih supstanci, diskriminatorno postupanje, opasno i nepristojno ponašanje.Uslovi za usklađenost pomoćiDržavna pomoć za finansiranje proizvodnje medijskih sadržaja je usklašena ako se dodeljuje na osnovu šeme državne pomoći i ako doprinosi ostvarivanju javnog interesa i  postoji potreba za intervencijom države.Uslov za usklađenost je i da je iznos državne pomoći proporcionalan (sveden na minimum), da je državna pomoći primerena i da ima podsticajni efekat.Državna pomoć je usklađena i ako je transparentna, odnosno podaci o njoj su dostupni javnosti.Inovacije u medijima – kako se prilagoditi, zaraditi i opstatiКorisnici državne pomoći za proizvodnju medijskih sadržaja u štampanom i digitalnom formatu mogu biti mikro, mala i srednja pravna lica i preduzetnici.Državna pomoć, kako se navodi, ne sme da doprinese povećanju osnovnih sredstava korisnika, odnosno proširenju postojećih delatnosti, niti objedinjavanju medija (medijskoj koncentraciji) i osnivanju ili registrovanju novih učesnika na tržištu.Sredstva državne pomoći ne mogu da se koriste za druge namene, a naročito ne za proizvodnju drugih medijskih sadržaja (prelivanje sredstava). 

Srbija

Filip Moris sedmu godinu zaredom dobitnik sertifikata „Top Employer“

 Kompanija Filip Moris Srbija, sedmi put zaredom, dobitnik je priznanja „Top Employer Serbia 2022“ koji dodeljuje istoimeni internacionalni nezavisni institut sa sedištem u Holandiji.Nagrada za najboljeg poslodavca još jednom potvrđuje posvećenost kompanije Filip Moris stalnom unapređenju radnog okruženja, kroz dobro osmišljene programe, kojima se zaposleni osnažuju i dobijaju izvanredne mogućnosti daljeg razvoja.„Činjenica da smo sedmi put zaredom proglašeni za jednog od najboljih poslodavaca u Srbiji govori nam da su naši prioriteti dobro postavljeni i dokazuje da su nam ljudi na prvom mestu. Izuzetno smo ponosni što se nalazimo u društvu najpoželjnijih poslodavaca i u vremenu kada kompanije širom sveta, bez izuzetka, prolaze kroz poslovno jedan od najizazovnijih perioda. Ovo priznanje samo nam daje vetar u leđa da nastavimo da vodimo računa o blagostanju svih zaposlenih i budemo primer organizacije koja uvažava i razume njihove potrebe“, istakla je Milica Jović, direktorka ljudskih resursa i organizacione kulture u kompaniji Filip Moris za jugoistočnu Evropu.Program Top Employers instituta sertifikuje kompanije na osnovu rezultata istraživanja o najboljim praksama iz oblasti ljudskih resursa. Ova ugledna međunarodna institucija istraživanje sprovodi u 6 oblasti, koje se sastoje od 20 segmenata uključujući planiranje angažovanja zaposlenih, radno okruženje, strategiju pronalaženja talentovanih pojedinaca, blagostanje, inkluzivnost, mogućnosti za dalje učenje i razvoj zaposlenih.„Kada se osvrnemo na još jednu izazovnu godinu za nama, koja je izuzetno uticala na organizacije širom sveta, kompanija Filip Moris je nastavila da dokazuje da joj održavanje izuzetnih praksi u oblasti ljudskih resursa na prvom mestu. Filip Moris nastavlja da se suočava sa izazovima veoma promenljivog sveta rada dok istovremeno neumorno radi kako bi pozitivno uticao na živote svojih zaposlenih. Zadovoljstvo nam je da prepoznamo i odamo priznanje kompanijama koje su se ove godine istakle kao najbolji poslodavci u svojim zemljama“, istakao je David Plink, izvršni direktor Top Employers Instituta.

Srbija

„Prodajom zrenjaninske fabrike vode nastavljena pljačka građana“

Fabriku pijaće vode u Zrenjaninu u pola cene i bez tendera kupilo je preduzeće Pannonian Water, koje je u Srbiji registrovano pre dva i po meseca, podseća Građanski preokret. Njegovi predstavnici ocenjuju da se poslednjom prodajom te fabrike nastavljaju "kriminalni poslovi aktuelne vlasti"."Krajnje je vreme da pravosuđe stane na put kriminalnim poslovima aktuelne vlasti kojima se izvlače sredstva iz budžeta u interesu sumnjivih investitora sa kojima se sklapaju koruptivni i netransparentni poslovi, grade preskupa i nefunkcionalna postrojenja", ocenjuju u Građanskom preokretu.Zrenjaninska fabrika pijaće vode, u kojoj se 2020. godine dogodila eksplozija u kojoj su povređena dva radnika, prodata nakon dva prethodna neuspela pokušaja prodaje licitacijom.Podseća se da je kupac zrenjaninske fabrike vode pravno lice čija su adresa i zakonski zastupnici isti kao kod preduzeća Begej Water, koje je osnovano pre devet meseci i koje je u javnosti predstavljeno kao ćerka firma arapske kompanije Metito.Kompaniji Metito je, kako se podseća, poverena i izgradnja prečistača otpadnih voda u Zrenjaninu."Potpuno ista lica, kojima je bez tendera i javne rasprave, odlukom aktuelne vlasti dat posao izgradnje prečišćivača otpadnih voda, sada su kupila propali prečistač pijaće vode, neposrednom pogodbom", piše u saopštenju Građanskog preokreta.Na taj način je kako se dodaje, nastavljena praksa koruptivnih i netransparentnih poslova u vezi sa tretmanom vode u Zrenjaninu.VOICE: Radnici u Zrenjaninu preživeli eksploziju, pa ostali bez zdravstvenogFabrika vode u Zrenjaninu oglašena na prodaju, grad ima prvenstvo u kupovini Građanski preokret podseća i na izjave predstavnika lokalne samouprave i investitora o studiji procene uticaja na životnu sredinu najavljenog postrojenja za otpadne vode, kao i o ishodovanju građevinskih dozvola, koje su se, kako se dodaje, pokazale kao netačne.U zrenjaninsku fabriku pijaće vode država i lokalna samouprava su uložili značajna sredstva, a oni se, kako se dodaje, ne pominju kao poverioci koji će biti namireni njenom prodajom.Građanski preokret je zbog poslova u vezi sa fabrikom pijaće vode, kojima je kako se ocenjuje naneta ogromna šteta Zrenjaninu i državi, a nekim ljudima pribavljena protivpravna imovinska korist, već podneo krivične prijave protiv sedam ljudi.Među tim ljudima su, kako se podseća, bivši gradonačelnik Čedomir Janjić i bivši ministar privrede Goran Knežević. Prijave kako se podseća nisu odbačene, ali se po njima još uvek ne postupa.Fabrika vode u Zrenjaninu prodata za 417 miliona dinaraGrad Zrenjanin oglasio prodaju zemljišta u Ečkoj

Srbija

Mladi u Srbiji žele dostupno obrazovanje, usklađeno sa potrebama tržišta

Međunarodni dan obrazovanja obeležava se danas (24. januara) po četvrti put ove godine,  na inicijativu Organizacije Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESCO), a prema odluci Generalne skupštine Ujedinjenih nacija (UN). Prema podacima UN iz 2021.godine oko 265 miliona dece i tinejdžera širom sveta nema pristup obrazovanju, ili jednom započeto obrazovanje ne može da privede kraju. Svrha obeležavanja dana posvećenog obrazovanju je usmeravanje pažnje vlada i javnosti na dostupnost obrazovanja kao sredstva za izlazak iz siromaštva, navodi se u saopštenju, navodi se u saopštenju Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ).Upravo na taj način važnost obrazovanja sagledavaju i mladi u Srbiji, pokazalo je istraživanje „Mladi i Ciljevi održivog razvoja “, koje je krajem prošle godine sproveo Timočki omladinski centar (TOC) u saradnji sa Centrom za visoke ekonomske studije CEVES. Istraživanje je sprovedeno u okviru Platforme za opštedruštveni dijalog „Održivi razvoj za sve “, koju uz podršku vlada Švajcarske i Nemačke u okviru projekta “Reforma javnih finansija – Agenda 2030“ implementira GIZ. Agenda za održivi razvoj do 2030, koju su usvojile sve članice UN 2015. godine među kojima i Srbija, obuhvata 17 ciljeva održivog razvoja, a četvrti cilj obavezuje na zalaganje za bеsplatno predškolsko, osnovno i srеdnjе i pristupačnije univerzitetsko obrazovanje i podizanje nivoa uključenosti. Posebno najosetljivijih grupa, u obrazovni sistem.“Kada je u pitanju očekivanje od države u pogledu sprovođenja ciljeva održivog razvoja, učesnici ispitivanja sprovedenog sa različitim grupama mladih širom Srbije kao najvažniji cilj istakli su dostupno besplatno i kvalitetno obrazovanje, a nakon toga univerzalnu pokrivenost socijalnom zaštitom i iskorenjivanje gladi“, kaže Goran Radisavljević direktor TOC-a.U istraživanju, čiji je autor Boban Stojanović, kao generalni zaključak na ovu temu navodi se da mladi smatraju da se, pre svega, mora obezbediti dostupnost obrazovanja, a onda raditi na kvalitetu i uvezivanju sa tržištem rada, sa mnogo više praktičnog obrazovanja koje će pripremati učenike i studente za posao koji sledi. Pojedini učesnici fokus grupa su istakli da su najbogatije i najrazvijenije one zemlje koje najviše ulažu u obrazovanje i u kojima je obrazovanje moderno i primenjivo. Pored uvida u stav mladih od 15 do 30 godina o važnosti obrazovanja, istraživanje je pokazalo i da 70,3 odsto mladih u Srbiji uopšte nije upoznato sa Agendom za održivi razvoj do 2030. godine.“Tek svaka dvadeseta mlada osoba, što je procentualno tek 4,9 odsto, izjasnila se da je u potpunosti upoznata sa Agendom 2030, a samo 11,1 odsto mladih je stava da u potpunosti zna sve ciljeve održivog razvoja. Prema njihovim odgovorima bilo je primetno da je kod gotovo svih učesnika jako razvijen i strah da je priroda u Srbiji nepovratno uništena i da ćemo se sa posledicama tek suočiti”, zaključuje Radisavljević. U okviru Platforme “Održivi razvoj za sve” sprovodi se niz aktivnosti posvećenih promociji, primeni i praćenju sprovođenja Agende za održivi razvoj do 2030. 

Srbija

Vlada osnovala Komisiju za saradnju sa CERN-om

Vlada Srbije obrazovala je Кomisiju za saradnju sa Evropskom organizacijom za nuklearna istraživanja - CERN.Komisija će imati zadatak da prati aktivnosti i rad u odgovarajućim telima CERN-a, da daje stručna obrazloženja, mišljenja i predloge Vladi od značaja za razvoj nauke, tehnologije i inovacije, piše u odluci Vlade. Vlada Srbije donela je odluku o obrazovanju Кomisije za saradnju sa Evropskom organizacijom za nuklearna istraživanja - CERN u Ženevi, Švajcarska КonfederacijaU odluci piše da će predloge, mišljenja i stručna obrazloženja Кomisija upućivati organu državne uprave u čijem delokrugu je pretežni deo poslova za koje je obrazovana, da ih on, ako oceni da je potrebno, kao svoje pripremi za Vladu.Za predsednika Komisije imenovana je državna sekretarka u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Marijana Dukić Mijatović, a njenog zamenika državni sektretar u Ministarstvu prosvete Ivica Radović.Komisija će imate 15 članova i zamenika članova. Predsednik i članovi Кomisije nemaju pravo na novčanu naknadu za rad u Кomisiji.Kako se navodi stručnu i administrativno-tehničku podršku Кomisiji pružaće Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Кomisija će biti dužna da nadležnom odboru dostavi izveštaj o radu najmanje svakih 60 dana, a Vladi svakih 90 dana.CERN, centar za istraživanje elementarnih čestica, osnovan je 1954. godine i nalazi se u blizini Ženeve. Srbija je postala punopravna zemlja članica CERN-a 24. marta 2019. godine. Od 15. marta 2012. bila je pridružena članica.

Srbija

„Država najviše krši privatnost građana“

Tokom 2020. i 2021. godine u Srbiji su registrovane 142 povrede prava privatnost, saoštile su organizacije Partneri Srbija, Share Fondacija, Inicijativa A11, Da se zna, Atina i Beogradska otvorena škola. U tom periodu 51 odsto povreda napravile su javne institucije, a 40 odsto privatne kompanije. Naglašava se da posebno zabrinjava što je među žrtvama povrede privatnosti bilo 11 maloletnika.Kako se dodaje, povrede prava maloletnika najčešće su "praktikovale" javne institucije i mediji. Slučajevi povreda privatnosti dostupni su u onlajn bazi na sledećem LINKU, koje predstavlja otvoreni javni resurs za buduća istraživanja i praćenje trendova. Tri četvrtine povreda odnosilo se na neadekvatno korišćenje ličnih podataka građana, a zabeležene su i u odnosu na psihički i fizički integritet građana, kao i narušavanje privatnosti njihovog prostora.Povrede informacione privatnosti najučestalije su u oblastima radnog prava i javne uprave, gde se izdvajaju prava potrošača, kao i povrede prava u sektora zdravstva, "što je posebno problematično tokom krize javnog zdravlja kakva je pandemija COVID-19".Share Fondacija: U Srbiji uvedeno filtriranje internetaSHARE fondacija protiv legalizacije masovnog biometrijskog nadzora Kako se objašnjava, u bazu se upisuju povrede privatnosti u fizičkom svetu, one koje su nastale bez posredstva medija i one koje su nastale uz njihovo posredstvo. Beleže se i u digitalnom svetu, nastale putem zvaničnih sajtova, društvenih mreža i sajtova bez uređivačke politike."Najčešće su povrede bez posredstva medija, 61 odsto, putem društvenih mreža imaju visok udeo, 18 odsto od ukupnog broja. Najviše je bilo na lokalnom nivou, 74 puta, zatim u onlajn prostoru 41 put, a na nacionalnom nivou 19 puta", dodaje se u saopštenju. Praćenje povreda privatnosti i nezakonite obrade ličnih podataka, kako se objašnjava, je važno zbog uvida u trenutno stanje ili smenu trendova. Na taj način se omogućava uvid u rizične situacije kojima je potrebno da se posveti pažnja."U slučajevima ozbiljnih ili važnih povreda, informacije prikupljene na ovaj način mogu inspirisati ili olakšati vođenje strateških parnica u oblasti zaštite podataka o ličnosti", dodaje se u saopštenju.Share Fondacija predstavila Vodič za zaštitu ličnih podataka u doba koroneZakon se krši na sve strane KAKO REŠITI PROBLEME?Nedelja privatnosti, koju organizacija Partneri Srbija održava se od 24. do 27. januara u online formatu, biće  prilika za razgovor pre svega o zaštiti podataka o ličnosti. Više informacija o tome dostupno je na sledećem LINKU.Kako se ocenjuje, nema naznaka da će loš status prava na privatnost u Srbiji biti promenjen, jer mnogi faktori utiču na građanska prava i slobode, a jedan od velikih problema je što nemamo razvijenu sudska praksu u toj oblasti.Javne institucije, kako se naglašava, treba da unaprede rukovanje podacima, znanje svojih zaposlenih, primenu mera zaštite podataka, kao i interne mehanizme za utvrđivanje nedozvoljene upotrebe podataka.Kako se dodaje, privatni sektor treba da unapredi pravila postupanja sa ličnim podacima i prilagođavanje svojih poslovnih modela pravu na privatnost kako zaposlenih, tako i korisnika."Mediji neprofesionalnim izveštavanjem ignorišu dostojanstvo i privatnost građana zarad profita. Građani svojim ponašanjem, pre svega na društvenim mrežama i u onlajn prostoru, ne vode dovoljno računa o privatnosti drugih", dodaje se u saopštenju. Baza povreda privatnosti kreirana je u okviru projekta "Sačuvaj privatnost – odupri se pritisku" koji podržava Delegacija Evropske unije u Srbiji.

Izdanja

Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.
Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.
Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.
Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.
Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.
Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.
Broj 117, Januar 2025.

Broj 117

Januar 2025.