Srbija

Zaštitnik preduzetnika: Ko zaslužuje glas privrede na izborima?

Udruženje "Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije" smatra da Vlada koja se ovako ponaša ne zaslužuje glas privatnog sektora na predstojećim izborima i zbog toga su uputili zahtev svim listama koje će se na predstojećim izborima nadmetati za državne funkcije da daju svoje mišljenje za rešavanje ključnih problema za privredu, kako bi Udruženje stvorilo jasnu sliku ko zaslužuje glas milion i po ljudi koji rade u privatnom sektoru. Najvažnija pitanja na kojima Udruženje Zaštitnik preduzetnika insistira su: smanjenje nameta na male zarade i podizanje neto iznosa kako bi se izjednačio sa potrošačkim korpama, nameti na minimalce su trenutno 60 odsto zbog čega mnogi ne mogu da zarade ni za minimalnu potrošačku korpu. Osim toga, zahtevaju prekid prakse subvencionisanja stranih investitora i preusmeravanje subvencija u razvoj kapaciteta domaće poljoprivrede i prerade "Potrebno je reformisati poreski sistem da bude pravedan i sveobuhvatan umesto haotičnan i pogodan za malverzacije kao što je trenutno. Isto tako, tražimo izjednačavanje prava majki preduzetnica sa ostalim formama radnog odnosa, smanjenje nameta na male biznise i usklađivanje modela poslovanja kroz ukidanje parafiskalnih nameta, pojednostavljenje procedura, fiskalno i administrativno rasterećenje u praksi", navodi se u saopštenju. Neophodno je profesionalizovati državne službe, uključujući Poresku Upravu da bude servis građanima i privredi, a ne sredstvo reketiranja u rukama političara, suzbiti crno tržište kroz smanjenje nameta i revidiranje kaznene regulative na gradacionu i usklađenu sa ekonomskom moći privrednika, tako da legalno poslovanje bude višestruko isplativije, saopštilo je ovo Udruženje. Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije traži da zakoni da važe jednako za sve, uključujući državne funkcionere i njihove saradnike, da se procesuiraju akteri afera u kojima je državni budžet zloupotrebljen uključujući odgovorne u Poreskoj upravi i Ministarstvu finansija, zatim da se ukine naplata natpisa na privatnoj svojini što se trenutno praktikuje u Beogradu i još nekim lokalnim samoupravama.

UNICEF i Viber udruženi u borbi protiv vršnjačkog nasilja

UNICEF u Srbiji je lansirao novi besplatan paket U-Report Viber stikera sa sloganom "Stop nasilju!" povodom Međunarodnog dana borbe protiv vršnjačkog nasilja, navodi se u saopštenju. Stikeri s...

Vezisti u diplomatiji dobijaju beneficirani radni staž

Zaposleni u Ministarstvu spoljnih poslova i ambasadama koji rade na poslovima kriptozaštite dobijaju benificirani radni staž, predviđeno je pravilnikom koji su sporazumno doneli ministar spoljnih poslova i ministarka za rad.Zaposlenima koji obavljaju poslove kriptozaštite informacija, izrađuju dokumenata kriptozaštite ili obučavaju kadrove za ove poslove svakih 12 meseci rada biće računato kao 16 meseci staža osiguranja.Beneficirani radni staž i vatrogascima na aerodromu Radna mesta koja su obuhvaćena pravilnikom su iz odeljenja za informatiku i telekomuniakcije, odseka za prenos informacija i telefoniju, odseka za zaštitu informacija i odseka za bezbednost infomraciono-komunikacionih sistema. Beneficirani radni staž dobiće i zaposleni na radnom mestu za vezu, informatiku, finanisjske i kancelarijske poslove u trideset ambasada Srbije u inostranstvu, tri misije Srbije u Briselu, Njujorku i Ženevi, kao i u pet konzularnih predstavništava.Pravilnik stupa na snagu osam dana od objavljivanja u Službenom glasniku, odnosno 2. marta.Srbija se obavezala da će pojačavati saradnju sa Kinom

Ziđin odustao od geoloških istraživanja na Kosmaju

Kompanija "Serbia Ziđin majning" odustala je od daljih geoloških istraživanja polimetalične mineralizacije na području Babe-Ljuta Strana na Kosmaju, na istražnom polju koje se nalazi na teritoriji opština Barajevo, Sopot i Voždovac. "Odluka je doneta na osnovu analiza koje je kompanija kompanija intenzivno sprovodila o isplativosti nastavka istraživanja, zaštiti životne sredine, kao i nemogućnosti da budu ispunjeni svi uslovi za nastavak dobijanja potrebnih dozvola za istraživanje i nastavak ostalih proceduralnih aktivnosti kada je reč o istraživanju na ovom prostoru", saopštila je kompanija. Ministarstvo rudarstva i energetike juče je na zahtev kompanije Ziđin donelo rešenje kojim prestaju da važe ranije data istražna prava ove kompanije na području Babe - Ljuta strana na Кosmaj za geološka istraživanja više mineralnih sirovina (olovo, cink, bakar, srebro, zlato).Donošenje rešenje kojim je Ministarstvo ukinulo ranije data istražna prava znači da na Кosmaju neće biti ni geoloških istraživanja, niti mogućnosti za eksploataciju rude i otvaranje rudnika.Ziđinu odobreno proširenje rudnika "Čukaru Peki"Vlada ukinula prostorni plan za projekat "Jadar"Istražna prava na ovom području prvobitno su dodeljena 2012. godine privrednom društvu "Balkan eksplorejšen end majning" iz Beograda i potvrđena su po novom zakonu 2015, a zatim produžavana 2017. i 2020. godine, navodi Ministarstvo u saopštenju. U međuvremenu, zbog promene vlasničke strukture kod prvobitnog nosioca prava, istražna prava na ovom području preuzela je kompanija "Serbia Ziđin majning".

Regionalni forum komunikacionih lidera „IZAZOV 2022“ u Beogradu

Regionalni forum komunikacionih lidera – IZAZOV 2022 biće održan 12. i 13. aprila u hotelu Mona Plaza u Beogradu, pod sloganom "Handle with care". Ovo je o interaktivni poslovni događaj, namenjenom profesionalcima iz oblasti marketinga, odnosa s javnošću i digitalnih komunikacija iz kompanija i agencija. Prijavljivljivanje traje do 31. marta, a više informacija možete pronaći na sajtu www.izazovforum.rs"Kroz slogan 'Handle with care' obraćamo se brendovima, odnosno onima koji ih vode, dajući im, na neki način 'uputstvo' kako se poneti u trenutku kada kampanje počinju da zauzimaju vrednosne stavove i artikulišu ih tokom prodajnih aktivnosti. To se ne odnosi nužno na CSR aktivnosti, već bi, naprotiv, to trebalo da bude slogan koji će važiti za svakodnevne kampanje i komunikaciju brendova", rekla je Ivana Parčetić Mitić, osnivač i CEO Marketing mreže, koja je organizator foruma IZAZOV 2022.Ove godine teme foruma biće, između ostalog, ko su lideri budućnosti; da li je kreativno liderstvo ključno za opstanak i rast kompanije; kako planirati neplanirane scenarije i na najefikasniji način iskoristiti resurse sa kojima raspolažemo; kako pomiriti održivost i profit; kako društveno važne teme integrisati u brend strategiju i svakodnevnu komunikaciju, a 'ne pasti' na klizavom woke terenu; kako danas merimo kreativnu efikasnost; ko je odgovoran za oglašavanje neetičnih brendova i plasiranje brand fake news; ali i ko je potrošač 3.0 i šta očekuje od vašeg brenda; dolazi li vreme preispitivanja lojalnosti i zašto je feedback važan za izgradnju kvalitetnog odnosa klijent-agencija. O stanju na tržištu marketinških komunikacija zemalja u regionu govoriće predstavnici agencija iz Srbije, Hrvatske, Slovenije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Makedonije.Poseban segment foruma biće posvećen podsticanju dijaloga između agencija i kompanija, kroz različite tipove interaktivnih radionica, a koje ove godine organizuju kompanije Atlantic Štark, Bambi, Frikom, PepsiCo – Marbo Product, Naftna industrija Srbije i Porto Montenegro, a biće predstavljeno i najnovije istraživanje stanja struke u regionu, koje Marketing mreža sprovodi punih osam godina.

Deo radnika Pošte ponovo protestuje

Zaposleni u Pošte Srbije u Zemunu danas su održali protest ispred poslovnice u Glavnoj ulici gde su zahtevali povećanje plata od 17 odsto, isplatu zarade iz viška dobiti i tranformaciju ugovora za kolege koje su angažovane po osnovu privremeno-povremenih poslova. Predsednik Sindikata radnika pošte "Sloga" Stefan Mitrović rekao je za Novu ekonomiju da je povećanje plata koje je najavljivano krajem godine, odrađeno na netransparentan način i vrlo konfuzno. Za sutra je planiran protest ispred sedišta preduzeća u Takovskoj 2 u Beogradu. Mitrović je rekao da se povećanje zarada traži pre svega za ljude koji rade u tehnologiji i za deo njih koji su u administraciji. To je svakako, kaže Mitrović, veći broj zaposlenih, negde oko 10 ili 12 hiljada, od 15 hiljada koliko ima u ovom trenutku u Pošti. Pored povećanja zarada, insistira se, na "hitnoj transformaciji" ugovora za kolege i koleginice koje su angažovane po osnovu ugovora o privremeno-povremenim poslovima.Zahtev je da njih stotinak, koliko ih ima okvirno, dobiju ugovor na određeno vreme, a da se zaposleni koji su dve ili više godina angažovani po ugovoru na određeno vreme momentalno prime u stalni radni odnos. Poštari sanjaju dan kada će se približiti prosečnoj plati"Jedan od glavnih zahteva je i hitna isplata zarade iz viška dobiti, takozvane 13 plate koja prvobitno nije predviđena planom poslovodstva za ovu godinu", rekao je Mitrović.Mitrović kaže da je bilo reči da će 13. plata možda biti nakon 31. marta što je, po njegovoj oceni, "apsurd" jer se ne zna u kom će stadijumu biti Vlada i šta će biti posle izbora."To su klasična predizborna obrećanja, mi tražimo da se na papiru garantuje isplata zarade najkasnije do 20 marta tekuće godine". Poslednja isplaćena neto zarada zaposlenih u Pošti Srbije za 2021. godinu iznosila je prosečno 53.817 dinara i niža je u odnosu na istu na nivou republike (65.218 dinara) za 17,5 odsto, piše u Programu poslovanja Pošte za 2022. Povećanje zarada najavljivano "pompezno", a sprovedeno "konfuzno"Program poslovanja Pošte za 2022. predviđao je povećanje mase zarada od 10 odsto.Mitrović navodi da je na portalu Pošte stavljeno da su plate zvanično povećane, ali da je to veoma konfuzno urađeno jer nigde nije precizirano koliko je za koje radno mesto procentualno povećana zarada. "Došli smo u situaciju da kolege zovu iz različitih organizacionih celina gde se žale na nejednakost u povećanju, neko je dobio 1000, 2000, neko 5000 dinara", kaže Mitrović. Mitrović smatra da je sve urađeno "vrlo konfuzno", na jedan netransparentan način i da su ljudi nezadovoljni povećanjem."Nije taj procenat o kome se pričalo i kako je pompezno najavljivano krajem godine", kaže Mitrović.DRI: Nepravilnosti u Pošti, od javnih nabavki do službenog automobilaMasa sredstava za bruto zarade predviđena Programom poslovanja za 2022. godinu uvećana je za 10 odsto u odnosu na nivo godišnje mase sredstava planirane za poslovnu 2021. godinu.Kako se navodi u Programu poslovanja Pošte za 2022, mesečna dinamika raspodele ukupne novčane mase planirana je tako da u ovoj godini obezbedi rast zarada za grupe pre svega tehnoloških poslova definisanih kolektivnim ugovorom."Umesto da se linearno rasporedi za uvećanje zarade svim zaposlenim, preduzeće bi istu usmerilo samo na zaposlene, a ne na poslovodstvo kao i kada su pitanju zaposleni, diferencirano, sa težištem na radnike u proizvodnji, na tehnološkim radim mestima i sa najnižim primanjima", piše u Programu poslovanja. To bi, kako se navodi, obezbedilo nelinearno povećanje zarada zaposlenih u rasponu od 0 odsto za rukovodioce do 18 odsto za zaposlene na preradi poštanskih pošiljaka.

Najuspešnija „Sezona darivanja“ Novak Đoković Fondacije

Više od 345 hiljada evra prikupljeno je za adaptaciju i opremanje vrtića u opštini Medijana u Nišu i druge projekte, zahvaljujući podršci više od 1.400 velikodušnih pojedinaca i kompanija, petostruko su premašeni ciljevi donatorske kampanje "Sezona darivanja", nakon dupliranja svih donacija od strane osnivača Novaka i Jelene Đoković, saopštila je Novak Đoković Fondacija. "Tradicionalna donatorska kampanja "Sezona darivanja", čiji je cilj da širi svest o značaju ranog obrazovanja i omogući pristup predškolskom obrazovanju što većem broju dece širom Srbije, ostvarila je rekordni uspeh početkom ove godine. Time je Fondacija načinila još jedan korak bliže cilju da do 2030. godine svako dete u Srbiji ima pristup kvalitetnom ra-nom obrazovanju", navodi se u saopštenju.Više od 1.400 ljudi iz 32 zemlje podržalo je kampanju, kao i mnogo kompanija iz Niša, Srbije i inostranstva.Osnivači Fondacije Novak i Jelena Đoković iz godine u godinu tradicionalno dupliraju prikupljenu sumu iz ličnih sredstava, čime je konačno prikupljeno 346.315 evra, pet puta više od prvobitno zacrtanog iznosa, navodi se u saopštenju. NOVAK ĐOKOVIĆ FONDACIJA RENOVIRALA IGRALIŠTA U VRTIĆU "DAMBO"

Produžen rok za izmenu deklaracija na prehrambenim proizvodima

Produžen je rok za izmenu dekleracije prehrambenih proizvoda, pa će priozviđači umesto do 1. marta tu obavezu moći da ispune do 1. januara 2023. godine, saopštila je Privredna komora Srbije."Odlaganje početka primene novog propisa omogućiće proizvođačima da prilagode poslovne procese, kao i da iskoriste postojeću ambalažu i time uštede milione evra" ističu u Privrednoj komori Srbije.Na zahtev proizvođača iz sektora prehrambene industrije, PKS je uputila inicijativu Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, za odlaganje primene propisa koji reguliše deklarisanje, označavanje i reklamiranje hrane. Viši savetnik u Udruženju za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju Privredne komore Srbije Saška Biorčević, objasnila je da prema poslednjim izmenama i dopunama Pravilnika o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane, obaveza proizvođača je da postojeće deklaracije izmene i prilagode novim odredbama koje se odnose na navođenje zemlje porekla ili zemlje i mesta porekla glavnog sastojka.Milena Cvetković, direktorka operacija u Fabrici dečje hrane u Dobanovcima kaže da su zahvaljujući odlaganju primene obaveze o deklarisanju samo u toj kompaniji sprečeni gubici od oko stotinu hiljada evra, kao i ogromni troškovi za čitavu prehrambenu industriju.Pandemija je nametnula dodatno otežane uslove, pa su proizvođači bili u obavezi da od dobavljača naručuju velike minimalne količine pakovanja, što je dodatno otežalo operativno prilagođavanje novim propisima."Veoma smo zahvalni na angažovanju da se odgodi rok obaveze deklarisanja proizvoda, jer smo zbog pandemije, imali poteškoća u pristupačnosti i nabavci, kao i planiranju korišćenja ambalaža u predviđenim rokovima", kaže Milica Živanović direktorka razvoja u kompaniji Frikom d.o.o.Prema našim analizama Privredne komore Srbije bilo je ugroženo 3,5 miliona komada ambalažnog materijala, što bi predstavljalo veliki gubitak za kompaniju.

Finansijska direktora EMS-a prešla u Er Srbiju

Marija Sokić, doskorašnja izvršna direktorka za finansije Elektromreža Srbije (EMS), je krajem januara imenovana za članicu izvršnog odbora Er Srbije (Air Serbia).Prestala je da bude članica odbora direktora EMS početkom februara, a na njeno mesto imenovan je Ivan Jovićević.Zašto bi linija Niš-Beograd mogla da se isplati? Osim Sokić, u izvršnom odboru Er Srbije su i Branislav Malović, Goran Grozdanić i Juri Marek iz Češke.Sokić je predsednica i članica izvršnog odbora Komercijalne banke od aprila 2019. do januara 2021. godine.Kako navodi u svojoj biografiji, karijeru je započela u Kapital banci, nakon čega je radila u Nacionalnoj štedionici (EFG), Marfin banci i Atlantik grupi.Jelena Matejić (Elektromreže Srbije): Spremni smo da priključimo vetroparkove u Banatu

Novac u gnezdu japanskih prepelica

Za proizvodnju prepeličjih jaja potrebna su mala ulaganja, da bi biznis bio isplativ potrebno je naći stalne kupce, kaže Ivana Zdravković, koja je počela da se bavi ovim poslom u Beogradu još kao student veterine. Od 200 prepelica koliko ih ima mesečno dobije oko 2.800 jaja. "Pokretanje ovog biznisa nije skupo. Sećam se kad smo krenuli, moja porodica je uložila 100 evra, što nije mnogo da se rizikuje. Proizvodnja je isplativa, samo je neophodno rasprodati jaja. Generalno proizvođači jaja od prepelica imaju problem sa prodajom, jer ljudi nisu upoznati o nutritivnim vrednostima ovih jaja. Na sreću, uspela sam da pronađem kupce, koji su sada moje stalne mušterije", kaže Ivana. Nedeljno proizvode oko 700 jaja, prodaju ih po preporuci, ali mnogo kupaca su našli preko grupe “Mali proizvođači hrane u Srbiji” na Facebook-u."Ovim poslom počela sam da se bavim kao student na Veterinarskom fakultetu, dobila sam od roditelja 20 prepelica, 2019. godine. U to vreme, moja mlađa sestra Dragana imala je anemiju i doktor joj je preporučio da pije sirova prepeličja jaja. Kada sam videla da su njoj jaja pomogla, zainteresovala sam se, istraživala o tome, pronašla sam naučne radove i tako je sve krenulo. Kasnije sam jato povećavala. Spojila sam veterinu sa ovim veličanstvenim pticama i napravila mali biznis", kaže Zdravković. Uzgajanje ovih ptica nije komplikovano, za njihovu hranu osnova su žitarice, kukuruz i pšenica. “Kad se upoznaju ove ptice, onda je i proizvodnja laka. Specijalna hrana za prepelice se ne može naći na tržištu. Prepelice vole mir, čistu vodu i salatu uz obrok: kupus, bundevu, šargarepu, lubenicu i jabuke”, kaže Zdravković.

Građani sprečili projekat spaljivanja plastike u Apatinu

Odeljenje za inspekcijske poslove opštine Apatin juče je donelo rešenje kojim se obustavlja postupak procene uticaja na životnu sredinu za Projekat – proizvodni kompleks za reciklažu i prolizu plastike u Apatinu.U obrazloženju se napominje da se nosilac projekta Bionex DOO 11. janurara obratio ovom organu sa zahtevom za postupak procene uticaja na životnu sredinu, ali su tokom trajanja uvida u dokumentaciju dostavljene primedbe na dokumentaciju koju je između ostalih podnelo i udruženje građana "Bez straha" iz Apatina.Ipak 18. februara Bionex je dostavio saopštenje da odustaje od zahteva o proceni uticaja na životnu sredinu.Povodom ovog rešenja putem fejsbuka se oglasilo s UG "Bez straha" istakavši da je dobijena bitka, ali ne i rat. Iz udruženja su čestali građanima na zajedničkoj pobedi, ali su i istakli da cilj i dalje ostaje sprečavanje bilo kakve prerade plastike u Apatinu.UG "Bez straha" je 27. januara uputilo javni poziv za potpisivanje peticije "Stop spalionici" istakavši kao naveći problem činjenicu da će se iz Evropske unije uvoziti sirovine (guma i plastika), u Apatin gde če se vršiti prerada, zagađivati voda i vazduh, širiti štetni uticaji, skladištiti otpad od proizvodnje, a gotov proizvod će se ponovo izvoziti za EU. "Ovakva investicija je pogubna za grad, pa u tome smislu, pozivamo sve bez obzira na politička i verska ubeđenja da stanemo u zajednički front otpora ovakvoj investiciji i da zahtevamo od rukovodstva opštine Apatin da raskine Ugovor sa Bionexom i spreči otpočinjanje radova na izgradnji, koja je zakazana za mart 2022. godine", navedeno je u pozivu. Nakon organozovane peticije opštini Apatin je 7. februara je ona predata, a potpisalo ju je preko tri hiljade građana, koji su time izrazili protivljenje Bionex-u i preradi plastike u ovom gradu.Iz udruženja su takođe apelovali i na to da je doo Bionex osnovana 4. novembra 2020. godine, svega 38 dana pre sednice odbora na kojoj je doneta odluka o prodaji zemljišta za izgradnju spalionice.

Inflacija u januaru 8,2 odsto

Potrošačke cene u januaru 2022. godine, u poređenju sa istim mesecom prethodne godine, povećane su za 8,2 odsto, objavio je Republički zavod za statistiku. U odnosu na decembar 2021. godine, u proseku su cene povećane za 0,8 odsto.U 2021. godini u poređenju sa 2020. godinom, potrošačke cene su u proseku povećane za 4 odsto.NBS i dalje očekuje pad inflacije od drugog tromesečjaCene proizvoda i usluga u grupi "reakreacija i kultura" veće su za 1,6 odsto u januaru, u odnosu na prethodni mesec, dok su cene hrane i bezalkoholnih pića veće 1,4 odsto u januaru u odnosu na decembar. U januaru je oprema za stan i tekuće održavanje poskupela 1,1 odsto, a transport 1 odsto. Stanovanje, voda, električna energija, gas i ostala goriva, zdravlje i restorani i hoteli poskupeli su za po 0,4 odsto, a alkoholna pića i duvan i komunikacije 0,1 odsto. U decembru poskupela testenina i mobilna telefonijaNarodna banka Srbije (NBS) navela je ranije da će ukupna inflacija u prva dva meseca 2022. godine blago porasti, da bi se u martu vratila blizu decembarskog nivoa.Od drugog tromesečja NBS očekuje da će inflacija usporiti, a da će krajem godine biti u rasponu 3,5-4 odsto.

Raseljeni zbog infrastrukturnih projekata će biti udomljeni i na Vračaru

U Gročanskoj ulici na Vračaru u planu je izgradnja stanova za raseljavanje koji će biti namenjeni vlasnicima objekata i zemljišta koji se raseljavaju sa trasa planirane infrastrukture.Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda raspisala je tender za izradu tehničke dokumentacije i izgradnju stanova za raseljavanje u Gročanskoj ulici na Vračaru. Ukupna procenjena vrednost je 405 miliona dinara, vidi se u oglasu o javnoj nabavci. Iz Direkcije su za Novu ekonomiju rekli da će broj stambenih jedinica biti poznat po izradi idejnih rešenja za potrebe pribavljanja lokacijskih uslova. U tehničkoj specifikaciji piše da u objektima treba planirati jednosobne, jednoiposobne, dvosobne i dvoiposobne stanove, i da u novim objektima treba planirati minimalan broj trosobnih stanova čija površina ne bi prelazila 90 metara kvadratnih. Konkursnom dokumentacijom je predviđen rok od 150 dana za izradu tehničke dokumentacije i 200 dana za izvođenje radova, a sve od dana uvođenja dobavljača u posao za pojedine faze usluga i radova, kažu iz Direkcije. Rok za dostavljanje ponuda je 14. mart.Koji su uslovi za ponuđače? Firma, zainteresovana za posao, treba da pruži dokaz da u poslednje tri godine ima minimum dve reference na poslovima izrade tehničke dokumentacije projekata za građevinsku dozvolu/ projekata za izvođenje stambenih ili stambeno-poslovnih objekata minimalne bruto razvijene građevinske površine 3.000 metara kvadratnih po objektu, odnosno minimalne spratnosti prizemlje + šest spratova sa podzemnom garažom, po objektu. Direkcija traži i dve reference za završene usluge formiranja građevinskih parcela ili izrade projekata parcelacije, kao i da je u periodu od prethodnih pet godina privredni subjekat izveo najmanje dva stambena objekta površine veće od 3.000 metara kvadrtanih po objektu.Uslov je i da je ponuđač izveo najmanje jednu podzemnu garažu sa dva nivoa parkiranja, koja sadrži lift i sistem protivpožarne zaštite, minimalne bruto površine od 500 kvadrata.

KRIK: Direktor „Puteva Srbije“ imao pola miliona franaka u Švajcarskoj

Direktor "Puteva Srbije" Zoran Drobnjak imao je nešto više od pola miliona švajcarskih franaka (više od 300.000 evra) na tajnom računu u banci "Credit Suisse" u Švajcarskoj...

Radnici Pošte traže povećanje plata, u suprotnom obustava rada

Radnici Pošte Srbije sa teritorije Radne jedinice Zemun traže povećanje plata od 17 odsto i hitnu isplatu solidarne pomoći predvidjene aneksiranim Kolektivnim ugovorom iz 2019. godine, saopštio...

Baštenske zajednice, novi vid urbane poljoprivrede

Udruženje Ekonaut objavilo je puvlikaciju "Uvod u baštenske zajednice" čiji je cilj da upozna građanje sa pojavom baštenskih zajednica, a predstavlja i priručnik za kolektivno baštovanstvo namenjen svim baštovanima iz gradova kao i onima koji to žele da budu.Broj ljudi na planeti svakodnevno raste, a kako bi se zadovoljili apetiti sve veće populacije, neophodno je da se uposle svi raspoloživi resursi. Stanovnici gradova stoga bi trebalo i da samostalno uzgajaju hranu pored toga što se oslanjaju na povrće i voće koje do njihovih lokalnih pijaca dolazi iz seoskih bašti i voćnjaka, zato je veoma bitno da se udruže u baštenske zajednice. Uprkos tome što možda u gradu nema plodnih oranica, niti mogućnosti za njihovim uzoravanjem i te kako postoje adekvatni prostori za bavljenje poljoprivredom, to mogu biti krovovi solitera ili zapušteno zemljište u vašem kraju.Baštenske zajesnice predstavljaju otvorene površine, smeštene u gradskom jezgru ili na periferiji, na kojima pojedinci ili grupe uzgajaju biljke po sopstvenom izboru, njihova veličina varira od pedesetak kvadratnih metara do nekoliko hektara, posed može biti u javnom ili privatnom vlasništvu, a imanje može da se izdeli na individualne i/ili kolektivne parcele.One nastaju planskom gradnjom unutar stambenih blokova ili tako što građani spontano zauzmu zemljište koje nije namenjeno za to, a takođe mogu da se nađu u sklopu insitucija poput škola, bolnica ili zatvora, gde imaju edukativni, terapeutski i društveni karakter. Osnivačica udruženja Ekonatu, Sabina Kerić za Klimu101 ističe: "Želimo aktivno da uključimo građane i građanke kroz edukaciju i informisanje o konceptu baštenskih zajednica, ali i kroz direktno učešće u aktivnostima naše Inicijative za baštenske zajednice".Ovaj vid urbane poljoprivrede zastupljen je u većini evropskih gradova i ima brojne društveno korisne namene poput fizičke i socijalne rehabilitacije i mogućnosti za rad i zapošljavanje ekonomski ugroženijih slojeva stanovništva, a služi i za animaciju građana u trećem dobu. "Kupujte lokalno" je slogan koji je inspirisao mnoge da se u nabavci oslone na domaće proizvođače. Sada se ova praksa podiže na sledeći nivo, a novi zeleni poziv glasi: "Uzgajajte lokalno".U kojoj meri su stanovnici našeg glavnog grada zainteresovani za urbanu poljoprivredu?"Na veliko interesovanje Beograđana za urbanu poljoprivredu ukazao nam je priličan broj prijava za predavanja i radionice posvećene baštovanstvu za početnike koje smo organizovali tokom oktobra i novembra prošle godine", objasnila je Sabina iz Ekonauta.U prilog baštenskim zajednicama idu i saznanja studenata Šumarskog fakulteta, koji su, u okviru projekta "Beogradske bašte zajednice za održivi razvoj grada", istraživali stavove građana u vezi sa mogućnošću razvojа urbanih bašta u njihovim zajednicama.Više od polovine stanovnika beogradskih opština Novi Beograd, Rakovica i Palilula smatra da je pokretanje baštenske zajednice u njihovoj opštini dobra ideja, a čak 56 odsto ispitanika je zainteresovano za iznajmljivanje sopstvene parcele u okviru baštenske zajednice.Prema Sabininim rečima začeci ovih zajednica sežu daleko u prošlost.Zauzimanje slobodnog zemljišta krenulo je već posle Drugog svetskog rata, što je, pre svega, bilo uslovljeno industrijalizacijom koja je pokrenula migracije selo-grad, te je u Beogradu dušlo do naglog porasta stanovništva."Na mestima gde su bile močvare ili poljoprivredno zemljište, gradila su se čitava nova naselja. Novodoseljeni stanovnici spontano su počeli da zauzimaju zemljišta koja su uključivala površine koje nisu privedene prvobitnim urbanističkim namenama ili tampon zone između zgrada i poljoprivrednog zemljišta i na njima da stvaraju neformalne, takotvane "divlje" baštenske zajednice", objašnjava ona.Sabina ističe da Velikom ratnom ostrvu, koje je 2005. godine proglašeno za predeo izuzetnih odlika i spada u zaštićeno područje lokalnog značaja, već decenijama postoji spontano nastala neformalna baštenska zajednica čiji baštovani iz Zemuna prelaze čamcima na ostrvo da bi gajili biljke i uživali u bogatom zelenilu ove oaze.Ona ukazuje na veliki problem s kojim se suočavaju neformalne baštenske zajednice budući da uglavnom nemaju osnovnu infrastrukturu, sistem upravljanja, niti bilo kakva pisana pravila i ne postoji bilo kakva garancija da tu sutra neće nići nove zgrade ili celo naselje, a pored toga između ovih bašti često nastaju deponije smeća koje za sobom ostavljaju i sami korisnici bašti, ali i drugi nemarni prolaznici.Prema istraživanjima Šumarskog fakulteta, procenjuje se da se na teritoriji grada Beograda bar 100 hektara, najčešće gradskog građevinskog zemljišta, koristi za neformalne baštenske zajednice.Koncept baštenske zajednice je svoje formalizovano obličje počeo da dobija 2013. godine kada je na privatnom zemljištu nadomak grada, iz želje grupe udruženja građana i pojedinaca da unaprede urbano baštovanstvo, nastalo Baštalište, prva formalna baštenska zajednica kod nas."Na prostoru bivšeg vinograda od 13 ari, sa bagremovom šumicom, rasčišćena je dugo neobrađivana zemlja i podeljena na 16 jednakih individualnih parcela sa zajedničkim delom, stazama i prilazom. Ova baštenska zajednica svake godine u proleće prima nove članove i članice koji uglavnom dolaze motivisani da nauče kako se gaji povrće kako bi se vremenom osnažili da na svojim parcelama započnu veće baštovanske poduhvate", kazala je Sabina.Dodaje i da je Baštalište 2014. godine pokrenulo prvu zvaničnu inicijativu za formalizaciju baštenskih zajednica na nivou Beograda, ta inicijativa je donekle senzibilisala lokalnu javnost i donosioce odluka da saznaju više o ovoj temi i njenom potencijalu, ali zbog nerešenih imovinsko-pravnih problema i nedovoljne zainteresovanosti gradskih i opštinskih institucija, nije se mnogo odmaklo u formalnoj realizaciji ovog koncepta.Uprkos tome što postoje različiti tipovi organizovanja baštenskih zajednica, kao i pravila koja uređuju prava i obaveze korisnika, postoji nekoliko zajedničkih postulata za sve, navodi se u publikaciji Ekonauta. Na individualnim parcelama seju se samo jednogodišnje i dvogodišnje kulture, a na kolektivnim moguća je i sadnja višegodišnjih vrsta. Takođ važan segment u vođenju baštenskih zajednica jeste i upravljanje otpadom – organski otpad se najčešće kompostira, dok se neorganski odvaja i reciklira. Dozvoljeno je postavljanje samo montažnih, prizemnih objekata malih površina, sa svrhom zaklona od nevremena ili čuvanja alata, a korisnik koji ne održava svoju individualnu baštu, rizikuje isključivanje iz baštenske zajednice, gubitak prava na parcelu i slično. Baštovani iz kolektiva plaćaju neku vrstu najma ili takse za korišćenje, a ta sredstva služe za plaćanje tekućih troškova zajednice i infrastrukturno ulaganje.Baštenske zajednice imaju višestruko pozitivno delovanje u odnosu na svoju okolinu i važan su deo uspostavljanja održivosti u gradu. Zajedno sa drugim zelenim i otvorenim površinama rešavaju različite tipove izazova u životnoj sredini i čine deo zelene infrastrukture, one pružaju širok opseg usluga ekosistemu, kao što su prečišćavanje vode, poboljšanje kvaliteta vazduha, obezbeđivanje prostora za rekreaciju i prilagođavanje klimatskim promenama. Ova mreža zelenih ili plavih, vodnih, oblasti može da unapredi ekološke uslove, a samim tim i da deluje pozitivno na zdravlje i kvalitet života građana. Time se takođe podržava zelena ekonomija, kreiraju mogućnosti za zaposlenje, a kroz povezivanje staništa biljnih i životinjskih vrsta razvija se i biodiverzitet.Mogućnost sprovođenja poljoprivrednih aktivnosti u gradu često se zanemaruje, a cilj Ekonauta jeste da popularizuje ovu praksu kako zbog društvenih, tako i zbog benefita baštenskih zajednica po samu prirodu."Udruženje Ekonaut će nastaviti da radi na predstavljanju i istraživanju koncepta baštenskih zajednica kroz organizovanje javnih događaja, predstavljanje primera dobre prakse iz inostranstva i podsticanje osnivanja baštenskih zajednica u Beogradu kao vrste gradske komunalne usluge dostupne svima koji nemaju svoju baštu.", istakla je Sabina.

Srbija povećala budžet za vojsku i odbranu, a smanjila ulaganja u zdravstvo

Srbija je, za poslednjih osam godina, povećala budžetska izdvajanja za odbranu, vojsku i policiju a smanjila državna ulaganja u zdravstvo, obrazovanje i socijalnu zaštita. Udeo bruto društvenog proizvoda (BDP) za obrazovanje i socijalnu zaštitu je niži nego ranije, a ulaganja za zdravstvo je već dve decenije niži nego u zemljama istočne i centralne Evrope, piše u izveštaju koji je izradila A11- Inicijativa za ekonomska i socijalna prava uradila zajedno sa njujorškim Centrom za ekonomska i socijalna prava (CESR),Izveštaj sadrži analizu raspodele i trošenja budžetskih sredstava od 2014. godine, odnosno od uvođenja mera štednje Vlade Srbije.Kako se navodi, najveći udar preživeo je sistem socijalne zaštite, najsiromašniji građani, jer je pored smanjivanja državnih izdvajanja, država prebacivala budžet namenjen za socijalnu zaštitu u budžet za odbranu i vojsku.Iz budžeta za socijalnu zaštitu je 2016. godine preko budžetske rezerve prebačeno 14 miliona evra u Ministarstvo odbrane i Vojsku Srbije.Ministarstvu odbrane je sličnim mehanizmom dve godine kasnije iz budžeta prebačeno još 183 miliona evra, a ta je transakcija označena kao državna tajna.Broj ljudi koji žive u apsolutnom siromaštvu je oko 470 000 (6.8 odsto) i taj broj se ne menja skoro deset godina, piše.."Oko 1,5 miliona ljudi živi u riziku od siromaštva. Udeo BDP za socijalnu zaštitu je smanjen za skoro pola odsto za osam godina, a broj korisnika usluga centara za socijalni rad (CSR) je, u istom periodu, porastao za oko 50 000. Smanjen je i broj stalno zaposlenih u CSR za skoro 20 odsto i pored toga što se povećava broj korisnika".U izveštaju se navodi i da su obrazovanje i zdravstvo takođe bili na velikom udaru mera štednje i upitne budžetske politike, za osam godina pala su ulaganja u obrazovanje (4,74 odsto udela BDP u 2014. i 4,08 odsto u 2020). Da bi naše državno zdravstvo bilo na nivou zdravstva u istočnoj i centralnoj Evropi, potrebno je da država ulaže oko 0,5 odsto udela BDP, a ona već godinama ulaže 0,3 - 0,4 odsto.Prema izveštaju Fiskalnog saveta, sredstva za rekonstrukciju sva četiri klinička centra povučena su još 2006. godine, iz Evropske investicione banke, do sada je rekonstruisan samo KC u Nišu, ovo je 16. godina da taj proces traje.Država, sa druge strame, plaća kazne i penale za izgubljene sudske i arbitražne postupke i za deset godina je na to potrošila milijardu evra, a samo 2020. godine iznos za kazne i penale je bio oko 200 miliona evra. Izveštaj Inicijative A 11 i CESR deo je grupe alternativnih izveštaja koje su brojne organizacije civilnog društva prosledile Komitetu UN za ekonomska, socijalna i kulturna prava kako bi dale doprinos realnijem sagledavanju stanja socijalnih i ekonomskih prava u zemlji.Početkom marta Komitet će dati svoje mišljenje i državi Srbiji izdati nove preporuke za unapređenje socijalnih i ekonomskih prava građana.

Još nema rešenja za poljoprivredne penzionere

Predlog novog modela za rešavanje statusa poljoprivrednih penzionera još nije završen, kažu u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede za Novu ekonomiju. Iako su u Ministarstvu poljoprivrede najavili da očekuju da novi predlog bude gotov do kraja prošle godine i dalje nije poznato kakav će biti stauts penzionera koji su život proveli obrađujući zemlju. Više hektara koji se obrađuju, veći doprinosi za penziju. Prema trenutnim idejama, kako su za Novu ekonomiju odgovorili pre nekoliko meseci u Ministarstvu poljoprivrede, ovo je moguće rešenje višegodišnjeg problema sa obračunom poljoprivrednih penzija i nagomilanih dugova za doprinose koji se procenjuju na dve milijarde evra.Predlog novog modela za rešavanje statusa poljoprivrednih penzionera očekuje se da bude završen do kraja godine, kažu u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede za Novu ekonomiju. Umesto uživanja u plodovima svoga rada i pogleda na vinograd, poljoprivredni penzioneri u Srbiji pored toga što imaju male penzije, nedovoljne za dostojan život nisu spokojni jer imaju i nagomilane dugove za neplaćene doprinose PIO.Sve zbog dugogodišnjeg komplikovanog rešenja o obračunu penzija za vlasnike poljoprivrednog dobra.Država u saradnji sa Svetskom bankom radi na rešavanju problema u postojećem sistemu osiguranja i traži novi model koji će važiti za poljoprivredne penzionere.U njihovom fokusu je analiza postojećeg sistema, stanju dugova, a traži se i rešenje za njihovu naplatu ili otpis, odgovaraju u Ministarstvu na pitanje Nove ekonomije.REŠENJE ZA POLJOPRIVREDNE PENZIJE DO KRAJA GODINEIstovremeno, eksperti će osmisliti novi model penzionog sistema za poljoprivrednike. Dosadašnji i još uvek važeći model za utvrđivanje osnovice doprinosa za penzijsko invalidsko osiguranje zasniva se na jednakom iznosu obaveza koje poljoprivrednici plaćaju godišnje, dužina perioda uplata nema bitan uticaj na iznos penzije. Jednak iznos plaćali su poljoprivrednici koji imaju jedan hektar obradive površine i oni koji imaju stotine hektara.Zbog toga u praksi se do sada dešavalo da je veliki broj poljoprivrednika zaduživan iznosom koji nije mogao da plati imajući u vidu njegovu ekonomsku snagu, kažu u Ministarstvu.“Veliki broj poljoprivrednika prestao je da plaća doprinose, što je posledica tog modela, a usled toga Fondu se iz budžeta prebacuje novac za isplatu poljoprivrednih penzija”, kažu u Ministarstvu.Problem je u obračunu jer poljoprivredni penzioneri uplaćuju doprinose na minimalnu osnovicu, koja je veoma niska pa im je zbog toga i penzija koju primaju veoma niska. Novi model osnovica srazmerna površini imanjaZa sada je poznato da se “osnovna teza novog modela ogleda u tome da će osnovica za utvrđivanje doprinosa biti zasnovana na radu, odnosno na dohotku koji svaki poljoprivrednik ostvaruje srazmerno površini poljoprivrednog gazdinstva i intenzitetu korišćenja poljoprivrednih resursa”, odgovaraju u Ministarstvu. Takođe, dužina staža, odnosno broj godina u kojima se plaćaju doprinosi uticaće na iznos penzije. Na ovaj način će se stvoriti pravedniji model za plaćanje, prema kojem će svaki osiguranik plaćati srazmerno svojoj ekonomskoj snazi. Na osnovu toga, poljoprivrednici će ostvarivati parvo na primanje različitog iznosa penzije, na koji će pored visine plaćanja imati uticaj i dužina staža. Pored toga, ovaj model, kako kažu u Ministarstvu za Novu ekonomija, trebalo bi da stvori održivo rešenje sa aspekta priliva u PIO Fond i odliva po osnovu isplata penzija u budućnosti. Za potrebe uspostavljanja ovog modela pored odgovarajuće zakonske i podzakonske regulative, potrebno je izraditi modele za pravilno tačno i pouzdano utvrđivanje osnovice. “Rešavanje ovog problema je složeno imajući u vidu da pretežni deo naših poljoprivrednika nije u obavezi da vodi knjigovodstvene evidencije u vezi sa poslovanjem svojih gazdinstava i ostvarenim rezultatima u vezi sa njihovim poslovanjem. Zbog toga postupak rešavanja zahteva nešto duži period”, kažu u Ministarstvu poljoprivrede. Minimalne penzije Prema podacima PIO fonda u avgustu ove godine ukupan broj poljoprivrednih penzionera iznosio je 154.719, dok je prosečna penzija iznosila svega 12.619 dinara. Uglješa Trkulja, zastupnik Udruženja poljoprivrednika Ruma i urednik portala subvencije.rs kaže da poljoprivredni penzioneri koji primaju penzije od 100 evra teško žive. Najteže je starim ljudima koji za života nisu stekli neku imovine da je daju u zakup ili ako niko ne brine o njima u starosti.„Najveći problem neusaglašenosti osnove za obračun PIO doprinosa je taj što umesto da se posmatra ekonomska veličina poljoprivrednog gazdinstva, na primer u odnosu na promet koji ostvaruje, u važećem penzionom sistemu istim iznosom se zadužuje poljoprivrednik koji obrađuje jedan hektar i oni koji imaju 100 hektara“, kaže Trkulja.On veruje da će stručnjaci tražiti način da se napravi razlika u odnosu na visinu uplata u PIO fond, onaj ko želi da ima minimalnu penziju uplaćivao bi manje i obratno. Nagomilani dugovi za doprinose, kako su preneli mediji, iznose oko dve milijarde evra. Država računa na te prihode, dok su realno nenaplativi i samim tim verovatno će biti otpisani, kaže on.„Mislim da će mali broj poljoprivrednika odlučiti da uplati deo tih dugovanja kako bi dobili poljoprivredni staž. Računica je prosta. Novac koji bi uplatili za dugove bolje je uložiti u kupovinu zemljišta. Izdavanjem zemljišta ili proizvodnjom na tom imanju zaradiće gotovo isto kao što bi dobijali penziju. I kad se kupi zemljište, uvek ostaje naslednicima i realna je imovina“, ocenjuje Trkulja.Prema njegovom mišljenju, rešenje za poljoprivredne penzionere bi bilo da se obavezno izdvaja deo za zdravstvo, a da se uplate u PIO Fond ostave na dobrovoljnoj bazi. On smatra da je posmatrajući duži vremenski period bolje uplaćivati neke polise osiguranja ili kupiti zemljište. Primeri u drugim zemljamaU istraživanju „Penzijsko osiguranje poljoprivrednika“ (iz 2010. godine) ekonomiste Boška Mijatovića, navode se različita primeri rešenja za penzije poljoprivrednika u Evropskoj uniji. U više zemalja poljoprivrednici su uključeni u opšte šeme penzijskog osiguranja zajedno sa ostalim kategorijama osiguranika, a pod jednakim uslovima, navodi se u toj studiji.U Danskoj postoji socijalna penzija za sve građane koja se finansira iz budžeta, pa su i poljoprivrednici uključeni u nju, objavljeno je u tom istraživanju. „U više drugih zemalja posebno je regulisano penzijsko osiguranje poljoprivrednika. U Mađarskoj i Rumuniji samostalni poljoprivrednici nisu uključeni u obavezno penzijsko osiguranje, već se osiguravaju dobrovoljno. U Velikoj Britaniji su poljoprivrednici obuhvaćeni obaveznim osiguranjem, ali je omogućeno da istupe iz ovog osiguranja ukoliko im je prihod ispod određenog iznosa. Ovo mirovanje osiguranja se kasnije ne računa u penzijski staž“, piše u studiji Penzijsko osiguranje poljoprivrednika.U Nemačkoj je penzijsko osiguranje, takođe, obavezno za vlasnika i članove njegove porodice. Doprinosi se određuju na osnovu vrednosti imanja, navodi se u tom istraživanju.

Potpisan ugovor za izgradnju tunela dugog 3,3 km između Stalaća i Đunisa

Infrastruktura železnice Srbije potprisala je ugovor kojim je predviđeno projektovanje i izgradnja tunela broj 4 između Stalaća i Đunisa, dužine oko 3,3 kilometra, na deonici međunarodnog železničkog Koridora 10 između Beograda i Niša. Vrednost ugovora je 40,8 miliona evra (bez PDV-a), a sredstva su obezbeđena iz budžeta Srbije.Ugovor je potpisan nakon sprovedene javne nabavke, koja je bila raspisana 30. oktobra 2021. godine i realizovane celokupne tenderske procedure.Na sajtu Infrastrukture železnice Srbije navedeno je da je predviđeni rok za projektovanje i izgradnju tunela 912 dana, odnosno oko dve i po godine od uvođenja izvođača radova u posao, a očekuje se da radovi na gradilištu počnu sredinom ove godine.Pored ovog tunela, ugovorom je obuhvaćena i izgradnja tri evakuaciona tunela ukupne dužine oko 1,4 kilometra, kao i dva pristupna puta dužine oko 1,7 kilometara, a radovima nisu obuhvaćeni koloseci, elektrifikacija, signalizacija i telekomunikacije.Drugi deo predstavljaju radovi koji obuhvataju rekonstrukciju i modernizaciju postojeće železničke pruge, izgradnju drugog koloseka na deonici Stalać – Đunis i izgradnju još četiri tunela kroz klisuru, a raspisivanje tendera za ovaj drugi lot projekta očekuje se sredinom 2022. godine.Postojeća pruga Stalać – Đunis duga je oko 17,7 kilometara i jedina je jednokolosečnu deonicu na delu međunarodnog železničkog Koridora 10 između Beograda i Niša. U saopštenju se navodi da ovom prugom danas prosečno dnevno saobraća između 35 i 40 putničkih i teretnih vozova, a kada projekat bude završen, novom dvokolosečnom prugom Stalać – Đunis, biće omogućena brzina vozova do 160 kilometara na sat u poređenju sa njihovom sadašnja maksimalnom brzinom koja na ovoj deonici iznosi 65 kilometara na sat.

Kompanija BIG Shopping Centers preuzela Delta siti u Podgorici

Izraelska kompanija BIG Shopping Centers preuzela je podgorički tržni centar Delta City za 95 miliona evra, saopšteno je iz kompanije, prenosi eKapija. Kako je navedeno, podružnica CEE-BIG BV, koja je u 95 odsto vlasništvu BIG-a, potpisala je ugovor o kupovini tržnog centra u Podgorici po ugovorenoj vrijednosti od 95 miliona, od čega će 57 miliona evra biti finansirano kreditom.Izvršni direktor BIG Shopping Centers Hay Galis rekao je da BIG nastavlja sa kupovinom strateških nekretnina u regionu, u skladu sa strategijom širenja kompanije na Balkan i Istočnu Evropu."Ulazak BIG-a u Crnu Goru je još jedan korak napred u implementaciji strategije kompanije da proširi svoje poslovanje na Balkanu i Istočnoj Evropi", rekao je Galis.Kako je navedeno na LinkedIn profilu kompanije, pored uspeha postignutog u Srbiji, ova akvizicija svrstava BIG u poziciju jedne od vodećih kompanija za komercijalne nekretnine na Balkanu."Delta City Podgorica jedan je od najmoćnijih komercijalnih objekata u zemlji, ali i na Balkanu. U potpunosti je iznajmljen i mnogi vodeći međunarodni trgovinski lanci su zainteresovani da se pridruže", rekao je Galis.

Izdanja

Broj 126, Decembar 2025.

Broj 126

Decembar 2025.

Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.

Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.

Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.

Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.

Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.

Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.

Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.

Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.