Srbija

Austrijska firma kupila domaćeg proizvođača stočne hrane Patent Co.

Austrijska kompanija RWA Raiffeisen Ware Austria AG preuzela je srpsku kompaniju za proizvodnju stočne hrane Patent Co. sa sedištem u Mišićevu.Nakon odobrenja nadležnog antimonopolskog tela, zatvaranje je obavljeno 31. januara, saopštila je austrijska kompanija. "Preuzimanjem Patent Co, RWA čini značajan korak ka rastu u ključnim segmentima stočne hrane i aditiva za stočnu hranu. Uvereni smo da će kupovina dovesti do značajnog jačanja portfolija proizvoda i geografskog pozicioniranja u sektoru stočne hrane", rekao je generalni direktor RWA Rajnhard Vulf. U saopštenju se navodi da je RWA austrijska berzanska korporacija sa sedištem u Korneuburgu kod Beča i da je u pitanju veleprodajno i uslužno preduzeće magacinskih zadruga u Austriji. Navodi se da je grupa RWA "duboko ukorenjena u austrijskoj poljoprivredi". Patent Co. je kompanija u oblasti stočne hrane sa sedištem u Mišićevu, koja prodaje potpune smeše, superkoncentrate i premikse u regionu Balkana. Zapošljava oko 280 radnika i ostvarila je promet od 64,8 miliona evra u 2020.

Raspisan tender za uređenje arheološkog nalazišta Medijana

Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj Niša raspisala je tender za uređenje kompleksa arheološkog nalazišta Medijana za potrebe prezentacije i turističke eksploatacije.Nabavka obuhvata radove na zaštitnoj konstrukciji i pokrivanju (tesarski i pokrivački radovi), radove unutar Vile sa peristilom i prostora oko nje, ispod zaštitne konstrukcije ( radovi na demontaži i rušenju, zemljani radovi, betonski radovi, bravski, stolarski i staklorezački radovi, konzervatorsko restauratorski radovi).Dalje, u planu su radovi izvan gabarita zaštitne konstrukcije i radove na izradi info panoa i mobilijara.Obimni arheološki radovi sprovođeni tokom minulih godina nisu praćeni adekvatnim aktivnostima na tehničkoj zaštiti, konzervaciji, restauraciji i prezentaciji otkrivenog, "neprocenjivo bogatog arhitektonskog nepokretnog kulturnog nasleđa, piše u projektu arhitekture. Skoro ni jedna zaokrižena arhitektonska celina (objekat) nije u potpunosti arheološki istražena i u potpunosti spremna za sprovođenje sveobuhvatnih mera tehničke zaštite. Uprkos tome što su srpska država i društvo uložili velike sume novca, nalazište praktično nije privedeno nikakvoj nameni i nije spremno za adekvatno uključivanje u savremene turističke privredne tokove, piše u projektu. U Niškoj Banji u planu izgradnja termi "Kulište"U granicama projekta se nalaze Vila sa peristilom, terme, ogradni zid vile sa kapijom, Horeum (žitnica), Zanatski centar (vojničke barake), Crkva sa Hristovim monogramom, deo istočnog zanatskog centra, koji su istraženi ili delimično istraženi. Jedan od uslova za izbor ponuđača je da je u prethodne tri godine izveo radove adaptacije, rekonstrukcije, restauracije najmanje jednog objekta u vrednosti od 15 miliona dinara (bez PDV-a) na objektima koji su pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika kulture.Rok za podnošenje ponuda je 22. februar, a kriterijum za dodelu ugovora biće cena.Mamuti iz Viminacijuma po ovome jedinstveni su u svetu (VIDEO)Prve istraživačke radove na Medijani sproveo je 1864. godine Feliks Кanic. Sistematska planska istraživanja započeta su tridesetih godina prošlog veka (1932.godine). U kontinuitetu (sa malim prekidima) u organizaciji Arheološkog instituta iz Beograda vrše se od 1961.godine, piše u projektu. Otkriveni arhitektonski sadržaji su, pre svega pod dejstvom atmoferilija, dovedeni u alarmantno stanje propadanja. Po osnovu stepena zaštite (izuzetan značaj), Medijana je u nadležnosti Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture iz Beograda.Medijana arheološko nalazište je višeslojni lokalitet, na kome su pored antičkog naselja iz IV veka pronađeni i ostaci praistorijskog naselja iz bronzanog doba, kao i horizont iz gvozednog doba.

Vlasnica AIS-M sporta: Nisam „trenirala“ šivenje sportske odeće, ali sam uspela

Aleksandra Stojiljković Ilić, vlasnica male tekstilne radnje Ais m sport iz Leskovca koja proizvodi sportsku odeću kaže da se težak, danonoći preduzetnički rad isplatio i raširili su posao na jugu, jugoistoku i severu Srbije, od Preševa do Bogatića. “Radila sam osam godina u privatnoj apoteci i prozvodnji kozmetike i parafarmacije. Nakon zatvaranja te firme, nisam imala mnogo mogućnosti da biram, rešila sam da se oprobam kao preduzetnik u sasvim drugoj oblasti od one za koju sam se školovala”, kaže Aleksandra Stojiljković Ilić, po struci inženjer biohemijkog i hemijskog inženjerstva. Njen suprug je sportski radnik i odlučili su da šiju sportsku odeću: dresove, šortseve, trenerke, pamučne majice, dukseve, kasnije i radnu opremu.“Mukotrpan rad se isplatio, napravili smo malu preduzetničku radnju i raširili posao, sportsku opremu prodajemo na jugu, jugoistoku i severu Srbije. Pre nekoliko godina počeli smo da učimo grafički dizajn i digitalni marketing, tako da sad samostalno radimo štampu na sportskoj opremi”, kaže ona.Njena firma je pre početka pandemije poslovala punim kapacitetom, dok je trenutno proizvodnja na “tihom hodu”, 50 odsto manja. Istovremeno, cena pamučnih i polester materijala je porasla za 20 odsto lane, pa su i povećali cenu gotovih proizvoda, što je uticalo na pad prodaje.Na početku pokretanja proizvodnje, kupili su tri polovne industrijske mašine, vrednosti oko 3.500 evra. U ovom poslu mnogo su joj pomogle, kako napominje, obuke za preduzetnike. “Obuke su mi pomogle da idem napred, mada su me svi sa čuđenjem i nevericom gledali kako pokrećem proizvodnju, ali u tom momentu nisam imala drugu mogućnost za posao. Od USAID-a dobila sam 2013. godine novu opremu za unapređenje biznisa, industrijske mašine kao i termoprese za štampu. Na konkursu 2016. koji je raspisala nevladina organizacija Eneca iz Niša, dobila sam štampač za sublimacionu štampu”, priča Aleksandra za Novu ekonomiju kako je njena porodična firma zaokružila ceo proces proizvodnje.Sportsku opremu danas prodaju sportskim klubovima, školama sportova, državnim institucijama, privatnim firmama. “Pratimo sve promene i trendeve u sportskoj opremi, promene se dešavaju suviše brzo. Da bismo opstali na tržištu i bili konkurentni moramo da idemo u korak sa vremenom i uvodimo sve novine kako bi bili zadržali naše stare kupce i pridobili nove”, kaže ona.Kod sportske odeće trenutno je aktuelan trend sublimaciona štampa na sportskoj opremi, to je štampa koja je postojna na visokim temperaturama, popularna je u digitalnim dekoracijama i takvu oprema je veoma tražena kaže vlasnica porodičnog biznisa, koja zapošljava četvoro radnika i angažuju još zaposlenih kad je povećan obim posla.

HBO Max stiže u Srbiju

HBO Max, striming usluga kompaninije WarnerMedia, od 8. marta biće dostupna u još 15 zemalja Evrope, uključujući i Srbiju. Kompanija je saopštila da će uslugu, koja je trenutno dostupna u 46 zemalja u Severnoj i Južnoj Americi u Evropi, proširiti na Bosnu i Hercegovnu, Bugarsku, Češku, Mađarsku, Moldaviju, Holandiju, Severenu Makedoniju, Poljsku, Rumuniju, Portugal, Slovačku, Sloveniju i Srbiju, Crnu Goru, Hrvatsku. Netflix i Booking od sada imaju svoje predstavnike u SrbijiKasnije ove godine HBO Max bi trebalo da stigne u još šest zemalja Evrope, uključujući i Grčku i Tursku.HBO Max će biti dostupan na smart televizorima, uređajima za strimovanje, mobilnim telefonima, tabletima, kao i onlajn na sajtu HBO Max-a. Netfliks planira ulazak na tržište video igara

Stočarima, pčelarima i ribarima 275 miliona evra subvencija

Vlada Srbije usvojila je uredbu kojom se ove godine poljoprivredna proizvodnja subvencioniše da pet milijardi dinara. Ta sredstva uvećana su za 246,2 miliona dinara, odnosno iznos finansijskih sredstava koja nisu potrošena prethodnih godina.Kako se dodaje, ukupan iznos od 105.000.000 dinara raspoređuje se za isplatu subvencija u skladu sa rešenjima iz sudskih presuda i koje prethodno nisu isplaćene.Podrška za unapređenje primarne poljoprivredne proizvodnje iznosi 1,2 milijarde dinara (od toga 170.000.000 miliona dinara nije raspoređeno prethodnih godina.Subvencije u iznosu od 70,9 miliona dinara namenjene su za nabavku novih mašina i opreme za unapređenje primarne biljne proizvodnje u iznosu od 745.000.000 dinara od čega 575.000.000 dinara iz izvora finansiranja prihodi budžeta (01) i 170.000.000 dinara iz izvora finansiranja neraspoređeni višak prihoda iz ranijih godina (13), investicije za nabavku novih mašina i opreme za unapređenje primarne stočarske poljoprivredne proizvodnje u iznosu od 70.000.000 dinara, podrška investicijama u nabavku opreme za unapređenje primarne poljoprivredne proizvodnje u iznosu od 5.000.000 dinara, investicije u izgradnju i opremanje objekata u iznosu od 250.000.000 dinara, za podršku investicijama za elektrifikaciju polja u iznosu od 20.000.000 dinara i za digitalizaciju stočarske proizvodnje u iznosu od 50.000.000 dinara;ˮ.

Umesto iz fondova EU, energetsku efikasnost ćemo finansirati samo iz budžeta

Profesor na Katedri za termomehaniku Mašinskog fakulteta u Beogradu Miloš Banjac izjavio je da je Uprava za finansiranje energetske efikasnosti organizaciono najniži, potpuno kontrolisani i isključivo budžetski način finansiranja projekata energestke efikasnosti, piše Biznis.rs. "Formiranjem ove Uprave, što je bez ikakve dileme pozitivno, projekti će biti finansirani isključivo iz budžeta Srbije, odnosno kredita, a ne korišćenjem bespovratnih sredstava fondova EU koji bi nam u ovom drugom slučaju bili na raspolaganju", rekao je Banjac. Banjac je, kako je naveo, 10 godina bezuspešno pokušavao ubedim Ministarstvo finansija da dozvoli uspostavljanje Fonda za EE kao nezavisnu instituciju, koja bi pored sredstava budžeta Srbije mogla da koristi i bespovratna sredstva EU i drugih međunarodnih organizacija i fondova. "Nažalost, u tome nisam uspeo", rekao je Banjac.Osnivanje Uprave za finansiranje i podsticanje energetske efikasnosti i početak njenog rada očekuje se početkom ove godine, navodi se u Programu ekonomskih reformi za period od 2022. do 2024 godine.Formiranje Uprave prethodno je najavljivano za jun 2021. Uloga Uprave je, između ostalog, da priprema predloge projekata i sprovodi projekte enegetske efikasnosti koji se finansiraju sredstvima EU i drugih međunarodnih fondova, kao i da sprovodi sve aktivnosti u vezi dodele podsticaja za sprovođenje mera energetske efikasnosti i prati realizaciju ostvarenih ušteda energije, piše u Zakonu o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije. Vlada je 20. januata usvojila Program ekonomskih reformi za period od 2022. do 2024. godine, a efikasnije korišćenje energije uz dalje otvaranje energetskog tržišta jedan je od tri ključna tri ključna izazova za konkurentnost, inkluzivni rast i povezane strukturne reforme.

Zbog vakcina protiv korone nastalo 144.000 tona medicinskog otpada

Trideset odsto zdravstvenih ustanova (60 odsto u najmanje razvijem zemljama) nije opremljeno za rukovanje postojećim otpadom, a kamoli sa dodatnim otpadnom koji je nastao kao posledica Covida 19, pokazao je izveštaj Svetske zdravstvene organizacije (SZO).Zdravstveni radnici su zbog toga potencijalno izloženi povredama ubodom igle, opekotinama i patogenim mikroorganizmima, a zajednice koje žive u blizini loše vođenih deponija i lokacija za odlaganje otpada izložene su zagađenju vazduha od sagorevanja otpada, lošem kvalitetu vode ili štetočinama koje prenose bolesti.Desetine hiljada tona medicinskog otpada iz pandemije koronavirusa stvorilo je ogroman pritisak na sisteme upravljanja otpadom u zdravstvu, piše SZO. Medicinski otpad nastao u pandemiji je pretnja i za zdravlje ljudi i za životnu sredinu. Globalna analiza zdravstvenog otpada u kontekstu pandemije (status, uticaji, preporuke) koju je sprovela SZO zasniva se na oko 87.000 tona lične zaštitne opreme koja je nabavljena u periodu od marta 2020 i novembra 2021. i isporučena kroz zajedničku inicjativu UN-a za hitne slučajeve kao podrška zemljama u odgovoru na koronavirus. Autori su ukazali da je ova analiza samo ukazuje na obim problema otpada u pandemiji, ali da ne uzima u obzir robu koja je nabavljena van inicijative UN-a, niti otpad koji je nastao od strane građana kao što su medicinske maske. SZO ističu da je isporučeno preko 140 miliona kompleta za testiranje, sa potencijalom za stvaranje 2.600 tona neinfektivnog otpada (uglavnom plastike) i 731.000 litara hemijskog otpada (što odgovara jednoj trećini olimpijskog bazena).Navodi se i da je isporulčeno preko osam milijardi doza vakcine na globalnom novu, proizvodeći 144.000 tona dodatnog otpada u obliku špriceva, igala i sigurnosnih kutija."Apsolutno je od vitalnog značaja da se zdravstvenim radnicima obezbedi odgovarajuća zaštitna oprem. Ali je takođe od vitalnog zančaja da se obezbedi da se oprema koristi bezbedno vez uticaja na okolinu", rekao je izvršni direktor Programa SZO za hitne slučajeve Majkl Rajan. Za bezbedno korišćenje opreme potrebni su efikasni sistemi upravljanja, ali i vodiči koji bi zdravstvene radnike uputili kako da rukuju sa zaštitnom opremom i zdravsvenim proizvodima nakon upotrebe.SZO je iznela niz preprouka uključujući korišćenje ekološki prihvatljivog pakovanja i transporta, bezbedne i višekratne zašttine opreme, biorazradive maetrijale, investicije u u tehnolgouju tretmana otpada bez sagorevanaja."Značajna promena na svim nivoima, od globalnog nivoa do nivoa bolnica, u načinu na koji upravljamo tokovima zdravstvenog otpada je osnovni zahtev klimatski pametnih zdravstvenih sistema, na šta su se mnoge zemlje obavezale na nedavnoj Konferenciji UN o klimatskim promenama, i naravno, zdrav oporavak od koronavirusa i spremnost na druge hitne zdravstvene situacije u budućnosti", rekla je Maria Neira, direktorka SZO za zaštitu životne sredine, klimatske promene i zdravlje.

Mladi, šta ćete sa 100 evra? (ANKETA)

Širenje optimizma i lepa atmosfera je razlog što vam je na račun leglo po 100 evra, ako imate između 16 i 29 godina. Kaže ministar Mali da će se novac potrošiti, da li na kriptovalute, da li na knjige.A šta vi kažete, na šta ćete potrošiti sto evra od države?

Neće se menjati naknada za povlašćene proizvođače struje

Naknada za podsticajpovlašćenih proizvođača električne energije ostaće ista kao prišle godine i iznosiće 0,437 dinara po kilovat času (kWh), odlučila je Vlada Srbije. Ta naknada se plaća proizvođačima koji proizvode struju iz obnovljivih izvora energije.Naknada koja predstavlja jedan od takozvanih administrativnih troškova koji plaća svaki potrošač električne energije u Srbiji, poslednji put menjana je pre godinu dana.Za 2020. godinu ona je bila tri puta manja i iznosila je 0,093 dinara za kilovat čas.Šta sve plaćamo na računima za struju, a nema veze sa njenom potrošnjom?Prema pisanju portala Balkangreenenergynews, visina te naknade na prosečmnom računu za struju u Srbiji tada je sa 33 dinara, skočila na 153 dinara.Ovaj trošak, koji se plaća za sve proizvođače "čiste" eletrične energije u Srbiji, dobijaju i vlasnici malih hidroelektrana (MHE), čijom izgradnjom su devastirana korita mnogih reka i potoka u Srbiji.ČIJA SU BROJILA: UDRUŽENJA POTROŠAČA PROTVI EPS DISTRIBUCIJE Pored njih dobijaju ih i vlasnici vetroelektrana, solarnih i gasnih elektrana. Podsticaji im se isplaćuju u vidu fid-in tarifa, ako su dobili status povlašćenih proizvođača električne energije i to praktično znači da im je država odobrila isplatu subvencija.Prema mišljenju predstavnika udruženja za zaštitu potrošača Prosperitet iz Novog Sada, na računima za struju građani Srbije plaćaju još neke troškove koji nemaju veze sa utroškom struje: trošak garantovanog snabdevača, trošak za obračunsku snagu, naknadu za javne medijske servise, unapređenje energetske efikasnosti.GRAĐANI SE ŽALE: PLATILI SMO BROJILO 100.000, ZAŠTO DA GA USTUPIMO EPS DISTRIBUCIJI U Prosperitetu smatraju da bi Elektro-privreda Srbije (EPS), koja je državno preduzeće, samo naplatom troška obračunske snage svojim mogla da naplati oko 12,5 miliona evra mesečno, a da im pri tome ne proda nijedan kilovat-čas struje.Građani i privreda u Republici Srpskoj prošle godine plaćali su za 15% manju naknadu za subvencionisanje obnovljivih izvora energije.

Beogradske pijace traže obezbeđenje za 150 miliona dinara

Beogradsko javno komunalno preduzeće "Gradske pijace" je raspisalo tender za nabavku usluga fizičkog obezbeđenja pijaca sa patrolama. Procenjena vrednost je 150 miliona dinara (1,3 miliona evra) bez PDV-a.Na 24 beogradske pijace trebalo bi da svake bude raspoređeno ukupno 26 čuvara. Pijace Kalenić, Otvoreni tržni centar i Zemun imaće celodnevno obezbeđenje, dok će na ostalim biti angažovan jedan noćni čuvar koji će raditi smenu od 12 sati.Jedino za pijace Gornja Varoš, Konjarnik, Novo Kijevo, Senjak i Voždovac nije predviđeno angažovanje obezbeđenja.U konkursnoj dokumentaciji se navodi da je za sprovođenje predmetne nabavke potrebno obezbediti duplo veći broj čuvar od onog broja koji će biti raspoređen na pijacama.Nova rekonstrukcija Kalenića, trebalo da bude završena još 2018. Tenderom se traži i obezbeđivanje pet patroja sa po dva izvršioca koja će funkcionisati 12 sati u periodu od 18 do 6 časova, svakog dana u godini.Firma koja bude dobila posao obezbeđivanja pijaca mora da obezbedi i jedan operativni centar koji će raditi bez prekida i koji ima mogućnost da u realnom vremenu prati protivprovalne i video signale sa objekata koji su pod fizičkim obezbeđenjem.Neophodno je da ponuđač koji bude izabran u okviru operativnog sistema prati rad službe obezbeđenja i rad patrolnih timova preko GPS-a, odnosno preko sistema za eletronsku verifikaciju prisustva obezbeđenja. Ovaj sistem služiće i kao rezervi monitoring centar, a uslov je da bude kompatibilan sa postojećom platformom proizvođača Dahua.Prošle godine istu nabavku dobio Dobergard, povezan sa krađama u muzejimaJP Gradske pijace su u martu 2021. godine sprovele istu nabavku za obezbeđenje. Konkursna dokumentacija je gotovo identična kao ovogodišnja.Iz ovogodišnje dokumentacije je, međtim, izbačen deo koji se tiče kadrovskih i tehničkih kapaciteta ponuđača. Naime, prošle godine je zahtevano da firma ima najmanje 150 radno angažovanih, 10 patrolnih vozila, licence i službene legitimacije MUP-a. Ove godine, ništa od navedenog nije potrebno.Stefan Nemanja nije kulturno dobro, ali ima obezbeđenje skuplje nego muzej Prošle godine posao obezbeđivanja pijaca dobile su firme Dobergard i Dobergard plus iz Beograda, a vrednost ugovora je bila 180 miliona dinara sa obračunatim PDV-om, odnosno 150 miliona bez PDV-a (isto kao i ove godine). Obe firme su u vlasništvu tridesetdevetogodišnjeg Dušana Đukića.Radnik firme Dobergard je osuđen za delo teške krađe iz Muzeja Jugoslavije 2016. godine, dok je ova firma obezbeđivala ovu ustanovu. Dobergard je na osnovu učinjene štete isplatio 3,25 miliona dinara na račun Ministarstva finansija, saopštilo je Ministarsto kulture u martu 2021. godine.Drugi radnik istog preduzeća je okrivljen i u slučaju krađe vrednih predmeta iz zbrike Muzeja primenjene umetnosti, takođe u vreme angažovanja ove kompanije, piše u istom saopštenju.CINS je pre osam godina pisao da je firma Dobergard, iako osnovana 2004. godine najveći broj ugovora sa državom sklopila tek početkom 2013. godine.Železnička stanica postaje muzej, dozvoljeno i rušenje pojedinih zidova

Srbija uzima kredit za razvoj dualnog obrazovanja u vazduhoplovstvu

Srbija će od Banke za razvoj Saveta Evrope uzeti zajam od 20 miliona evra za rekonstukciju dva centra za obuku (u Beogradu i Vršcu) za potrebe vazduhoplovnog obrazovanja (po modelu dualnog obrazovanja), piše u predlogu zakona o potvrđivanju sporazuma o zajmu. Dva centra za obuku čine novoformiranu državnu Visoku školu strukovnih studija Vazduhoplovnu akademiju.Predlog Zakona o potvrđivanju okvirnog sporazuma o zajmu između Banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije za projektni zajam - Centar za obuku za dualno obrazovanje upućen je u skupštinsku proceduru.Ukupni troškovi projekta se procenjuju se na 39,1 milion evra, uključujući i zajam Banke od 20 miliona evra.Iz zajma će se finansirati građevinski radovi, oprema, nameštaj i određene usluge, dok Srbija finansira nabavku zemljišta i imovine i građevinske radove.Projektne aktivnosti se odnose na rekonstrukciju objekata za obuku u Beogradu i Vršcu, rekonstrukciju studentskog smeštaja u Vršcu i modernizaciju opreme i tehnologije, što će koristiti obema lokacijama.Nosilac projekta je Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. U obrazloženju zakona se navodi da se projekat se može posmatrati kao pilot projekat za razvoj dualnog obrazovanja na akademskom nivou.ĐACI IZ DUALNOG SISTEMA VOLE PRAKSU U KOMPANIJAMADualno obrazovanje ubuduće i za vojsku i policijuNa zvničnom sajtu Visoke škole strukovnih studija Vazduhoplovna akademija navodi se da je osnovana u skladu sa potrebama tri kompanije iz sektora vazduhoplovne industrije, MTU Maintenance Serbia, Er Srbije i Кontrole letenja Srbije i Crne Gore SMATSA. MTU Maintnance Serbia, Er Srbija i SMATSA, potpisale su sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoj u avgustu 2021, potpisale Memorandum o saradnji na razvoju dualnog modela studija u visokom obrazovanju u vazduhoplovstvu. Krajem maja Ministarstvo prosvete je objavilo da je Vazduhoplovna akademija preuzela pilotsku akademiju u Vršcu i da ona više neće biti u vlasništvu Kontrole letenje Srbije i Crne Gore SMATSA. Tada je saopšteno da će pilotska akademija u Vršcu u buduće biti u "sistemu dualnog obrazovanja".Gde će se zaposliti generacija iz karantina: Još teži položaj mladih na tržištu rada Pod kojim uslovima se uzima zajam? Zajam se isplaćuje u najmanje dve tranše, a iznos prve ne sme biti veći od 25 odsto ukupnog iznosa zajma. Srbija ima mogućnost da izabere fiksnu ili varijabilnu kamatnu stopu prilikom povlačenja tranše i ona će se primenjivati tokom čeitavog perioda njene otplate. Prilikom povlačenja tranše, Srbija ima mogućnost da izabere između godišnje, polugodišnje i tromesečne otplate kredita.Takođe, za svaku pojedinačnu povučenu tranšu, ima mogućnost izbora perioda otplate do 20 godina sa uključenim periodom početka do pet godina. Pristupna naknada i naknada na nepovučena sredstva zajma se ne plaćaju, piše u predlogu zakona. Krajnji datum raspoloživosti kreditnih sredstava je 31. decembar 2025. godine, a period realizacije projekta je predviđen u periodu od 2022 - 2025. godine.

Sindikalci: Uber „pada“ na testu EU o zapošljavanju

Najveće evropske platformske kompanije kao što su Uber i Delivero ispunjavaju većinu kriterijuma koje je postavila Evropska unija zbog čega ih nesumnjivo treba smatrati poslodavcem sa svim obavezama prema svojim radnicima, umesto da ih tretiraju kao samozaposlene, pokazala je analiza Evropske konferencije sindikata (EKS).Direktiva o radu digitalne platforme koju je Evropska komisija objavila u decembru uključuje listu kriterijuma za utvrđivanje da li su radnici koje takva kompanija angažuje stvarno u radnom odnosu.Kompanija se smatra poslodavcem ako ispunjava najmanje dva od pet kriterijuma utvrđenih direktivom EU, objašnjava se u tekstu objavljenom na portalu Nezavisnost.org.Sindikat nas zove sa bilborda (VIDEO) Kako navodi EKS, kriterijumi bi mogli i da otvore nove rupe u propisima koje bi kompanije koje posluju na platformama mogle da nastave da koriste kako bi izbegle svoje obaveze prema ljudima koji su radno angažovani u ovim preduzećima, ali nemaju status zaposlenih.Analiza EKS je pokazala da su velike platforme Uber i Delivero među kompanijama koje ispunjavaju više od dva kriterijuma i koje bi zato trebalo da budu klasifikovane kao poslodavci sa svim obavezama prema svojim zaposllenima.Sekretar EKS Ludovik Voet izjavio je da će platformske kompanije naporno raditi i potrošiti veliki novac u nastojanju da pokušaju da prevare testove koje im je postavila EU kako bi zadržale poslovni model zasnovan na eksploataciji.Sindikat prosvetara: Nastavnicima treba plata od 96.000 dinara „Ne može biti jasnije da najveće evropske platformske kompanije treba smatrati poslodavcima. Ako se predložena direktiva EU na kraju ne bude primenjivala na velike platforme koje jasno funkcionišu kao poslodavci, koja bi bila svrha te direktive?”, ocenjuje Voet.EKS ukazuje da „poslanici Evropskog parlamenta i ministri treba da zatvore rupe u nacrtu zakona kako bi osigurali da platforme ne mogu nastaviti da varaju radnike i preduzeća koja posluju po pravilima.“Najbolja stvar koju platforme mogu da urade je da se konačno okupe za stolom sa sindikatima i pregovaraju o pristojnim platama i radnim uslovima za svoje radnike”, zaključuje EKS, najveća sindikalna centrala u Evropi.

Prijave za Virtus nagrade za filantropiju traju još deset dana

Ove godine nagrada za filantropiju Virtus dodeljuje se jubilarni, petnaesti put, saopšila je Trag fondacija, organizator tog konkursa. Nagrada je namenjena je pojedincima, kompanijama i preduzećima koja čine dobra dela.Trag fondacija je pozvala sve zainteresovane ljude da joj pomognu u nominaciji kandidata. Cilj je da se gest gobročinstva prepozna i nagradi."Ako ste čuli za neko dobro delo tokom prethodne godine ili želite da vlastitim primerom inspirišete druge na dobročinstvo, pomozite nam da takav gest prepoznamo i nagradimo", dodaje se u saopštenju Trag fondacije.Organizatori podsećaju da se dodeljuju sledeće Virtus nagrade: Nagrada za korporativnu filantropiju, Nagrada za malo i srednje preduzeće, Nagrada za dugoročno partnertvo između poslovnog i civilnog sektora, Nagrada za individualnu filantropiju ili Nagrada za mlade filantrope. "Kapacitet za dobro postoji u svima nama. Ako se potrudimo da ga vidimo, pronaći ćemo ga ili će ono pronaći nas negde u našem okruženju", kaže Marija Mitrović iz Trag fondacije.Ona podseća da ta fondacija dodeljujući Virtus nagradu ukazuje na probleme u zajednici i doprinosi da se oni reše."Dobročinstvo čini svet boljim, važno je da damo dobar primer ljudima, posebno mladima, upravo onima koji će u budućnosti biti nosioci filantropskih inicijativa", dodala je Mitrović. Kako se dodaje, Trag fondacija je objavila potragu za pojedincima, kompanijama i preduzećima, koja su tokom prethodne godine činili dobra dela. Više informacija o tom konkursu može da se pronađe na sledećem LINKU.Virtus nagrada za 2021. godinu dodeljuje se uz finansijsku podršku Evropske unije i Balkanskog fonda za demokratiju.

Međunarodni urbanistički konkurs za obnovu Vojno-tehničkog zavoda u Kragujevcu

Gradska uprava za razvoj i investicije Kragujevca raspisala je međunarodni urbanistički konkurs za urbanu obnovu i rehabilitaciju Vojno-tehničkog zavoda. Gradska uprava, kao naručilac, navela je da kroz konkursne aktivnosti treba da se sagledaju potencijali prostora, u skladu sa kulturno-istorijskim kontekstom, značajem prostora, uz predviđanje njegovog budućeg razvoja. Konkursni obuhvat je oivičen regulacijom reka Lepenice, Ždraljice, Kosovskom ulicom, ulicom Stojana Protića u Kragujevcu, a uključije i prostor postojeće komunalne zone i grupaciju stambenih objekata. Ovo je najstariji fabrički kompleks u ovom delu Evrope, začetak industrijalizacije i novog društvenog poretka, piše u dokumenatciji, međutim, kompleks danas karakteriše "zamrlost, nebezbednost, nesovetljenost, nefunkcionalnost, ekološka ugroženost, heterogena vlasnička struktura".Rok za dostavljanje konkursnih radova je 21. mart. Konkursom je predviđen nagradni fond, i to četiri miliona dinara za prvu nagradu, dva miliona za drugu, milion dinara za treću nagardu. Fond za otkupe iznosiće milion dinara. Grad će kroz nagrađena rešenja utvrditi smernice za urbanu obnovu i regeneraciju kompleksa sa predlogom aktivnosti, i mera koje treba preduzeti. Cilj obnove je da se obezebedi ekonomski opravdan, socijalno prihvatljiv, i ekološko održiv razvoj prostora što će se postići vraćanjem njegovog izvornog idenititeta kao centra industrijalizacije i modernizacije Srbije.Obnova podrazumeva osmišljavanje savremenih koncepata korišćenja objekata i prostora industrijskog nasleđa kroz njihovu prenamenu i ponovno korišćenje (kreativne industrije ili industrije 4.0). Odlukom Vlade je 2014. godine Vojno-tehički zavod u Kragujevcu utvrđen ua prostorno kulturno-istorijsku celinu od izuzetnog značaja.Grad Kragujevac je 2006. godine otkupio deo prostora i građevina nekadašnjeg VTZ-a.

Preduzetnici i računovođe traže odlaganje zakona o fiskalizaciji

Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije i udruženja Računovodstvena komora Srbije zatražili su da se odloži primena Zakona o fiskalizaciji i Zakona o elektronskim fakturama na jučerašnjem sastanku sa predstavnicima Ministarstva finansija i Poreske uprave. "Zahtevamo odlaganje primene ova dva zakona zbog neusklađenosti Zakona o fiskalizaciji i Zakona o elektronskim fakturama sa Zakonom o računovodstvu, Zakonom o PDV-u i drugim zakonima", navodi se u saopštenju. "Zahteva se uključivanje šifre delatnosti 85.5 ostalo obrazovanje u uredbu i izuzimanje iz obaveze evidentiranja prometa na malo preko fisklanog uređaja, kao što je to bilo do sada. Zato što je delatnost obrazovanja od značaja za društveni razvoj, kursevi i časovi se uplaćuju e- bankingom, edukacije se često održavaju van sedišta firme. Većina firmi sa šifrom delatnosti 85.5 prihoduje svega devet do deset meseci godišnje zbog raspusta i često zbog kovid mera prelaze na onlajn režim i nemaju fizički kontakt sa korisnicima", navodi se u dopisu ovih Udruženja koji je dostavljen Ministartsvu finansija.U skladu sa izjavom Siniše Malog, ministra finansija da će nova fiskalizacija biti potpuno besplatna tražili su da se obezbedi potpuno besplatna aplikacija u vlasništvu Poreske uprave bez jednokratnih i bez mesečnih troškova. Ovo je posebno bitno za delatnosti koje nemaju potrebu, kako navode, da svakodnevno izdaju fiskalne račune stoga nema opravdanja ni ekonomske logike da se nameću dodatni troškovi."Još uvek se nalazimo u kriznom periodu zbog pandemije stoga je nelogično izlagati ugrožene delatnosti novim troškovima. Zbog zaštite podataka traži se izbacivanje posrednika iz Zakona o elektronskom fakturisanju i da sistem pređe sa e-uprave na Poresku upravu. Predstavnicima Poreske uprave skrenuli smo pažnju da su represivne mere loša i ekonomski pogrešna praksa prema legalno registrovanim preduzećima i smatramo da PU ne čini dovoljno napora kako bi se suzbilo crno tržište", navodi se u saopštenju.Akcenat je na neprihvatljivoj kaznenoj regulativi koja se, kako ocenjuju ova udruženja, "koristi da bi se živi biznisi zatvarali između 15 i 90 dana"."I za najmanje prekršaje daju se visoke kazne ne uzimajući u obzir suštinu prekršaja i ekonomsku moć firme i previsoki nameti teraju sve više poslova u sivu zonu", navodi se u saopštenju Zaštitnika preduzetnika.

Direktor trgovinskog lanca DIS: Ne pregovaramo o prodaji DIS-a

Kompanija DIS trenutno ne pregovara ni sa jednim strateškim partnerom, a ni kupcem za prodaju svog maloprodajnog lanca, kazao je za Novu ekonomiju Ivan Šuleić, generalni direktor ovog porodičnog domaćeg trgovinskog lanca koji je prošle godine obeležio 30 godina poslovanja. Prethodno je Seelegal, regionalni portal za korporativno pravo koji okuplja poznate advokatske kancelarije iz 12 zemalja, objavio da se ovaj trgovinski lanas prodaje. "Svaka kompanija je uvek na prodaju za dobrog kupca, i to je dobro za svakog ko ima veze sa tom kompanijom. Svako ko kupuje neku kompaniju ima za cilj da je razvije", rekao je Šuleić.DIS je osnovan 1991. u Krnjevu. Prema podacima sa sajta, DIS u svojoj mreži ima 39 marketa i 170 franšiznih partnera sa razrađenom distribucijom.

Na Fejsbuku i Vajberu lažni nalozi UniCredit banke, ne odgovarajte na poruke

Na društvenim mrežama Fejsbuk (Facebook) i Vajber (Viber) kreirani su lažni nalozi koji se predstavljaju kao UniCredit Banka Srbije, preko kojih se sprovodi fišing (eng. phishing) kampanja usmerena ka klijentima, navodi se u upozorenje ove banke.Fišing kampanja podrazumeva slanja imejlova, odnosno poruka, koje u prilogu sadrže maliciozne fajlove.UniCredit upozorava da građani ne odgovaraju ni na koju vrstu upita kao i da ne odgovaraju i ne učestvuju u instrukcijama koje se od njih traže putem poruka.Banka je preduzela sve mere kako bi se sankcionisale negativne aktivnosti usmerene ka klijentima, piše u saopštenju.Kako da se ne „upecate“ na hakerske prevare

Ima li ko da nas leči? (ANKETA)

Nedavno ste operisani, opravljate se kod kuće i potrebno vam je da svaki dan dobijate injekcije. To bi vam inače davao dežurni lekar iz vaše seoske ambulante, ali je on trenutno u kovid bolnici, a na vratima njegove ordinacije je katanac jer je on jedini zdravstveni radnik u vašem mestu. Analize pokazuju da je za vreme pandemije zaposleno preko 4.000 zdravstvenih radnika, ali da nam nedostaje još 5.000 medicinara.Recite nam, kakva su vaša iskustva? Ima li ko da nas leči?

Istraživanje: U Srbiji nema demokratije, ali građani traže „čvrstu ruku“

Građani Srbije prepoznaju da je Srbija zarobljena država u kojoj nema demokratije, ali ipak jedan deo njih pokazuje sklonost ka "prosvećenom apsolutizmu" i smatra da dobar lider treba da ima "čvrstu ruku".Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP) objavio je analizu istraživanja javnog mnjenja pod nazivom "Demokratije u Srbiji nema, a nije ni poželjna". Istraživanje je sprovedeno u sklopu inicijative Bezbednosni barometar Zapadnog Balkana. Rezultati istraživanja pokazali su da skoro trećina građana Srbije ocenjuje da u zemlji nema demokratije, dok polovina ispitanika smatra da je ona sa većim ili manjim problemima.Direktor istraživanja BCBP-a Predrag Petrović ocenio je da građani jako dobro daju dijagnozu stanja u državi i vide da je Srbija zarobljena država u kojoj nema demokratije."Svega 10 odsto smatra da u Srbiji demokratija postoji, ostali smtaraju ili da je nema ili da funkcioniše sa ozbliljnim ili manjim problemima. Ili živimo u demokratiji ili u demokratiji sa defektom", rekao je on na predstavljanu rezultata istraživanja. Ogromna većina građana smatra i da glavni uticaj na odlučivanje u Srbiji ima predsednik Republike.Istraživanje je pokazalo i da dve trećine građana smatra da političari organizovani u interesne grupe zloupotrebljavaju vlast zarad ostvarenja ličnih interesa."Oni to čine preko poluga državne vlasti, vlade i parlamenta, pravosuđa i policije, kao i preko državnih i javnih preduzeća u kojima se upravlja značajnim javnim resursima".Dobar lider - "čvrsta ruka"Učesnici fokus grupe koja je učestvovala u istraživanju smatraju da je neophodno povećati transparentnost, da je potrebno da se zakoni primenjuju jednako na sve, kao i da odluke donosi većina a ne manjina u vlasti.Međutim, kao se dalje navodi u analizi, u toj fokus grupi postoji sklonost dela učesnika ka prosvećenom autoritarizmu, jer su među poželjne osobine političkog lidera osim stručnosti, obrazovanja, redovnih i iskrenih kontakta sa narodom, izdvojili da dobar lider treba da ima "čvrstu ruku", jer jedino sa takvim stavom on može nešto da uradi u Srbiji.Jedan od učesnika fokus grupe rekao je da politički lider treba da ima "veštine kao Vučić, samo da radi u interesu svog naroda a ne u tuđem interesu"."Postoji ta neka kontradiktornost kod kod građana u poimanju demokratije, oni razumeju termin demokratije, ali kada ona treba da se iznese u praksi, oni nekako to delegiraju, traže da to neko drugi iznese", rekao je Predrag Petrović.Najveće poverenje u vatrogasce i vojskuNajveće poverenje građani imaju u vatrogasnu službu i u vojsku, zatim u Srpsku pravoslavnu crkvu, zdravstvene ustanove i policiju, a veliko poverenje građana uživa i institucija Predsednika Republike. Stariji istraživac BCBP-a Srđan Hercigonja rekao je da poverenje u predsednika ima oko 49 odsto građana.Sa druge strane veliki broj građana i nema poverenje u predsednika, tako da je predsednik dosta polarizovan". Najmanje se veruje u političke stranke, Vladu, nevladine organizacije Građani najmanje poverenja imaju u političke stranke, nevladine organizacije, Vladu Srbije i Narodnu skupštinu.Građani uzrasta od 60 i više godina imaju značajno veće poverenje u institucije, dok građani do 30 godina starosti izražavaju znatno manji stepen poverenja, pokazalo je istraživanje. Takođe, istraživanje je pokazalo da u sredinama koje su ekonomski razvijene (Beograd i Vojvodina) postoji manji stepen poverenja u institucije u odnosu na sredine koje su manje razvijene (Jugoistočna Srbija i Centralna i zapadna Srbija). Veliki procenat veruje da je nasilje opravdano u nekim situacijamaKao najprihvatljiviji oblik izražavanja nezadovoljstva, građani navode protestne skupove i sprečavanje uništavanja prirodnih dobara, dok kao najmanje prihvatljive građani navode blokiranje ambasada i blokiranje saobraćaja.Veliki procenat građana veruje da je u nekim situacijama nasilje opravdano i to radi zaštite lične bezbednosti, kao i bezbednost svoje porodice (70 %), sopstvenog naroda (64%) ili tradicionalne vrednosti i način života (56%).Hercigonja je rekao je da je identifikovana velika motivisanost građana da se uključe u neke inicijative i da budu aktivni, u lokalnoj sredini i civilnim akcijama, kao i da su specifično izrazili zelje koje su te teme koji se njih tiču. "Sa druge starne imamo podatak da je samo 3 odsto građana redovno uključeno u građanske inicijative", rekao je on.

Privredna komora Vojvodine prodaje hotel u Igalu

Privredna komora Vojvodine je raspisala tender za prodaju hotela Vojvodina u Igalu, a početna cena iznosi 3,7 miliona evra, piše eKapija.Na prodaju je hotel površine 421 kvadrat i poslovni ugostiteljski prostor površine 365 kvadrata. Na prodaju je i dvorište, a ceo kompleks se nalazi u katastarskoj opštini Topla.RTV-u 900 miliona od države za "osnovne delatnosti" Pred Privrednim sudom Crne Gore vodi se spor po tužbi "Igaloprometa" radi utvrđivanja prava suvlasništva nad hotelom, kako je pisao portal 021.rs.Tender za prodaju odmarališta Vojvodina raspisan je i u martu 2020. godine, a početna cena je tada iznosila 4,7 miliona evra, podseća eKapija. Sledeći pokušaj prodaje usledio je u junu iste godine, a cena je umanjena za miliona evra, ali i taj pokušaj prodaje propao.U martu 2021. godine Pokrajinska vlada je prodala svoj udeo u odmaralištu za 147,6 miliona dinara Privrednoj komori Vojvodine.Crna Gora: Prihodi od turizma 700 miliona evra

Izdanja

Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.

Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.

Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.

Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.

Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.

Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.

Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.

Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.

Broj 117, Januar 2025.

Broj 117

Januar 2025.