Srbija

Srbija

Poljoprivrednici će nastaviti proteste ukoliko im se ne usvoje zahtevi

Sastanak ministra poljoprivrede i delegacije poljoprivrednika u Šapcu, završen je bez konkretnog dogovora, prenosi Danas online. Poljoprivrednici očekuju da vlada usvoji sve njihove zahteve, a ukoliko do toga ne dođe, najavili su proteste širom Srbije.Poljoprivrednici traže ukidanje akciza na evro dizel za registrovana poljoprivredna gazdinstva, subvencije od 200 evra po hektaru, redovnu i brzu isplatu subvencija, regulisanje uvoza smrznutog mesa i regulisanje nekontrolisanog uvoza mleka u prahu.RATARI SE ŽALE: PALETA ĐUBRIVA SKUPLJA OD TRAKTORSKE PRIKOLICE Ministar je garantovao da će uvoz smrznutog mesa i mleka u prahu biti stopiran i da će deo subvencija koje država duguje poljoprivrednicima biti isplaćene do 10. marta."To su reči ministra Nedimovića, mi nemamo ništa napismeno", rekao je Dušan Tufegdžić, predstavnik delegacije poljoprivrednika."MI ĆEMO MAKSIMALNO UBRZATI STVARI KOJE SE TIČU ISPLATE NOVIH SUBVENCIJA. ŠTO SE TIČE UVOZA SVINJSKOG MESA, DRŽAVA SA JEDNE STRANE MORA DA POŠTUJE SVOJE OBAVEZE, A SA DRUGE STRANE, MORA DA VODI RAČUNA O SVOJIM INTERESIMA", REKAO JE NEDIMOVIĆ.Prema njegovim rečima, subvencije koje su većim delom predate početkom ove godine, neće biti isplaćene do 10. marta, nego tek posle aprila, odnosno posle raspisanih izbora.Mijnistar poljoprivrede Branislav Nedimović je najavio je da će o prva dva zahteva poljoprivrednika, koji se odnose na ukidanje akciza za evro dizel registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima i subvencijama od 200 evra po hektaru uskoro odlučivati Vlada Srbije.Dodao je da će konkretnije informacije o tome biti poznate tokom petka, kao i da će ponovo doći u Šabac kako bi poljoprivrednike obavestio o odlukama koje je donela Vlada Srbije.MANJI PRINOSI DOMAĆEG AGRARA DONEĆE NOVO POSKUPLJENJE HRANE Nezadovoljni rezutatima današnjeg sastanka, poljoprivrednici su održali protestnu vožnju.Kako je nedavno pisala Nova ekonomija, srpski poljoprivrednici su se poslednjih meseci suočili sa poskupljenjem goriva, hemijskih sredstava, veštačkog đubriva, kao i poljoprivrerdne mehanizacije, koja je skuplja i do 20 odsto.Kako je za naš portal objasnio Milan Damljanović iz Poljoprivredne savetodavne i stručne službe u Čačku, na leto i jesen zbog toga može da dođe do novog talasa poskupljenja hrane, jer će poljoprivrednici štedeti na agrotehničkim merama i imaće manje prinose.Kako je preneo Agrosmart, cena dizela za ratare u Mađarskoj je 138, u Rumuniji 128 dinara, u Bosni i Hercegovini 115 dinara po litru.Gorivo najpovoljnije kupuju poljoprivrednici u Hrvatskoj, za 76,70 dinara po litru. Oni, kako se dodaje, po hektaru troše 120 litara "plavog dizela2, bez ograničenja površina, a dobijaju i određene količine za stoku (po krmači 120 litara, za krave od 40-90 litara i za ovce osam litara).

Srbija

KRIK: Direktor „Dedinja“ imao pola milona evra na računu u Švajcarskoj

Milovan Bojić, direktor Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“ i blizak saradnik nekadašnjeg predsednika Slobodana Miloševića, od sredine devedesetih godina imao je dva računa u švajcarskoj banci „Credit Suisse“ i više od pola miliona franaka na njima, pokazuju podaci procureli u međunarodnom projektu „Švajcarske tajne“, koje je objavio KRIK.On je za KRIK rekao da je račune otvorio zbog lečenja svoje dece, ali nije odgovorio na pitanja o poreklu novca.Institut "Dedinje" od Auto Čačka limuzinu za 36.000 evra Bojić je u vreme sankcija Jugoslaviji 1994. i 1995, otvorio dva računa u švajcarskoj banci „Credit Suisse".Na jednom od računa Bojić je imao više od pola miliona franaka (gotovo 350 hiljada evra) u avgustu 2003. Na drugom računu najveći iznos bio je u oktobru 2007. godine – tada se na njemu nalazilo oko 380 hiljada franaka (više od 200 hiljada evra). Novinarki KRIK-a Bojić je rekao da je račune otvorio zbog lečenja svoje dece u inostranstvu.„Ja sam imao bolesnu decu i lečio sam ih u Švajcarskoj, čak je jedna i umrla. I dalje mi to izaziva stres i ne bih mogao uopšte da govorim o tome. U tim uslovima obustavljenog platnog prometa nije se moglo lečiti drugačije već na taj način“, rekao je Bojić.KRIK: Direktor "Puteva Srbije" imao pola miliona franaka u Švajcarskoj On nije objasnio odakle mu novac koji je bio na računima u Švajcarskoj.„Ja vam pričam sada i kao roditelj i kao čovek. Prošao sam sve specijalne finansijske istrage koje je mogao jedan čovek da prođe – i novac od oca i od majke i od dede i babe i po muškoj i po ženskoj liniji“, rekao je Bojić.„Sve što imate, ako imate nešto za mene, dajte tužilaštvu i obogatite slučaj, ali ja ću svoj ugled i dostojanstvo da štitim. Toliko od mene“, zaključio je.Da Bojić ima račune u Švajcarskoj srpskom tužilaštvu je poznato još od 2001. godine kada su švajcarske vlasti na zahtev Srbije utvrdile da nekoliko najbližih Miloševićevih saradnika ima račune u toj zemlji, pa su im blokirali sredstva. Na Bojićeva dva računa bilo je oko 800.000 švajcarskih franaka. KRIK: Institut 'Dedinje' nabavio nepouzdane korona testove od kontroverznog biznismena O ovim računima u javnosti su tada govorili brojni državni zvaničnici koji su građanima obećavali da će novac biti vraćen u državni budžet. Tako je, između ostalih, direktor Republičke uprave javnih prihoda Aleksandar Radović obećao da će protiv svih vlasnika tajnih računa biti podnete krivične prijave. Posle godinu dana blokade, Švajcarci su Bojiću vratili novac jer srpsko tužilaštvo nije pokrenulo nikakav postupak protiv njega. Istraga je otvorena kasnije, a protiv Bojića je 2005. podignuta i optužnica.Ceo tekst pročitajte ovde.

Srbija

U planu izgradnja dve vetroelektrane u Malom Iđošu

Uprava opštine Mali Iđoš organizovala je rani javni uvid u izradu dva plana detaljne regulacije za izgradnju vetroelektrana Lovćenac i Faketić na području istoimenih katastarskih opština, a planove je izradila Projektura doo iz Beograda. Planovima za izradu ove dve vetroelektrane obuhvaćeno područje oko 7820 hektara površine. Investitor vetroelektrane, na području Lovćenca, je firma WPP West Wind doo Beograd, u vlasništvu poljske kompanije V-Ridium Wind.Okvirna granica vetroelektrane Lovćenac će se prostirati na oko 5720 hektara na delu opština Lovćenac, Feketić i Mali Iđoš na većem delu područja koje se prostire istočno od autoputa Beograd-Subotica do granice sa opštinama Bečej, Srbobran i Bačka Topola i manji deo severoistočno od naseljenog mesta Mali Iđoš do granice sa opšinom Bačka Topola sa severne strane.U planu je gradnja vetroelektrane snage oko 300 megavati, sa oko 50 lokacija vetrogeneratora, a zemljište predviđeno za gradnju pretežno je poljoprivredno zemljište u privatnoj svojini.U okviru područja planirana je i trafostanica "Lovćenac" sa priključnim razvodnim postrojenjem preko koga će se ostvariti povezivanje planiranog 400 kilovatnog dalekovoda u funkciji vetroelektrane i isporuka proizvedene električne energije u prenosni sistem Elektromreže Srbije. Investitor druge vetroelektrane koja će se graditi na području Feketića je Ecoener Wind Power plant doo Beograd iza kojeg stoji španska Grupo Ecoener.Za izradu ove elektrane obuhvaćen je deo teritorije administrativnog područja opštine Mali Iđoš u površini od oko 2100 hektara i to deo katastarske opštine Feketić, područje koje se prostire istočno do autoputa Beograd-Subotica, južno do granice sa opštinom Vrbas i zapadno do pruge Novi Sad-SuboticaUkupna snaga planirane vetroelektrane je oko 90 megavati, ovasnaga je definisana u skladu sa mogućnostima priključenja na elektroenergetski sistem te će biti obavljena analiza za lokaciju 21 vetrogeneratora. Zemljište za elektranu Feketić je takođe pretežno poljoprivredno, u privatnoj svojini, a okviru ovog područja je planirana i trafostanica "Feketić" sa priključnim razvodnim postrojenjem za povezivanje planiranog 110 kilovolti dalekovoda u funkciji vetroelektrane.  Prema planovima izgradnje osnovni cilj razvoja je da se u narednom periodu posveti posebna pažnja razvoju i primeni alternativnih izvora energije čime bi se znatno uticalo na poboljšanje standarda, ali i zaštitu i očuvanje prirodne i životne sredine.

Srbija

Izabran novi Upravni odbor Američke privredne komore

Američku privrednu komoru u Srbiji (AmCham) u naredne dve godine vodiće novi Upravni odbor na čelu sa Stefanom Lazarevićem, generalnim direktorom NCR Srbija, odlučeno je na Generalnoj skupštini AmCham-a.Novoizabrani predsednik Stefan Lazarević, zahvalio se dosadašnjem predsedniku Zoranu Petroviću na izuzetnim rezultatima uprkos izazovima tokom pandemije, kao i posvećenosti i zalaganju članica Američke privredne komore u doprinosu poboljšanju poslovne klime u Srbiji. "AmCham će ostati dosledan u svojoj misiji da podrži američke i druge investitore u Srbiji, kao i u podršci Vladi u reformama i kreiranju stabilnog, predvidivog i atraktivnog poslovnog okruženja.", istakao je Stefan Lazarević, novoizabrani predsednik AmCham-a.Na poziciji prvog i drugog potpredsednika naredne dve godine nalaziće se Ivan Miletić, Philip Morris International i  Ronald Seeliger, Hemofarm, a izabrana su i 4 člana Upravnog odbora: Goran Vasić, Telenor, Ksenija Karić, Schneider Electric, Marija Popović, OTP banka Srbija, Milan Gospić, Microsoft Srbija.Ovogodišnju AmCham "Hero" nagradu, žiri sastavljen od predstavnika Upravnog odbora AmCham-a, dodelio je glumici Mileni Radulović, koja je u protekloj godini kako je navedeno u sapštenju Američke privredne komore "javno, hrabro i požrtvovano učinila veliki gest progovorivši protiv rodno zasnovanog nasilja, a u zaštitu života i integriteta, ne samo u svoje ime, već u ime svih žena". Predstavnici AmChama-a su devetu godinu za redom imali zadatak da među izuzetnim pojedincima, ustanovama i neprofitnim organizacijama, izaberu onoga, ili onu koja je svojim delovanjem ostvarila izuzetan uticaj na celokupno društvo. "Milena Radulović je iznoseći svoju iskrenu ispovest, dala vetar u leđa ženama i devojkama koje su doživele slična bolna iskustva i boreći se za svoja prava i istinu, postala simbol promene sa nadom da će njena borba sprečiti da slično iskustvo doživi makar i jedna žena u budućnosti", istakao je Svetoslav Atanasov, član UO Američke privredne komore i direktor Coca-Cola HBC Srbija i Crna Gora.Američka privredna komora je nezavisna poslovna asocijacija u Srbiji i predstavlja 200 američkih, međunarodnih i domaćih kompanija koje zapošljavaju oko 99.000 građana Srbije.

Srbija

Beograd raspisao konkurs, finansira ekološke projekte

Sekretarijat za zaštitu životne sredine raspisao je javni konkurs za finanisranje i sufinanisranje projekata u oblasti zaštite životne sredine u 2022. Projekat treba u celini da se realizuje teritoriji Begrada. U budžetu Beograda je za ovu namenu obezbeđeno ukupno 25 miliona dinara. Projekti za koje su namenjena sredstva odnose se na oblasti ekološkog obrazovanja i informisanja, zaštitu prirode, klimatske promene i upravljanje otpadom. Udruženja mogu konkurisati sa projektima čija najmanja vrednost iznosi 150.000 dinara, a najviša 1.500.000 dinara. Pravo učešća na javnom konkursu imaju sva udruženja osnovana u skladu sa Zakonom o udruženjima, registrovana u Beogradu i koja obavljaju aktivnosti u oblasti zaštite životne sredine.Koje udruženje će dobiti posao deljenja subvencija za bicikle?Krnjača dobija filmski studio na mestu Trudbenik gradnjeUdruženje može da se prijavi za ukupno utvrđenu vrednost projekta ili za nedostajući deo sredstava, i može da se konkuriše samo sa jednim projektom. Кrajnji rok za realizaciju projekta je 30. novembar 2022. Rok za dostavljanje prijave je 15 dana od dana objavljivanja Javnog konkursa. Konukrs je oglašen 23. februara. 

Srbija

Bivši pokrajinski sekretar sa skoro dva miliona švajcarskih franaka na računu

Bivši predsednik vlade Vojvodine, Dragoslav Petrović, je na računu u švajcarskoj banci imao 1,9 miliona švajcarskih franaka, oko 1,7 miliona evra, pokazuju procureli podaci u okviru međunarodnog projekta "Švajcarske tajne", piše KRIK.Dok je Petrović bio pokrajinski sekretar, Srpska napredna stranka ga je prijavila tužilaštvu zloupotrebe prilikom dodele sredstava iz budžeta, ali je tužilaštvo odbacilo prijave i konstatovalo da nije utvrđeno da je Petrović ostvario imovinsku korist.On je za KRIK istakao da nikad nije posedovao račun i da su mu "svašta podmetali".Procureli bankovni podaci u međunarnodnom istraživanju "Suisse Secrets" (Švajcarske tajne), pokazuju da dok je Petrović bio na funkcijama pokrajinskog sekretara za nauku i tehnološki razvoj i potpredsednika Vlade Vojvodine imao račin u Švajcarskoj.Taj račun otvoren  je 2010. godine, a najviše novca na njemu bilo je krajem 2015. godine, čak 1,9 miliona švajcarskih franaka (1,7 miliona evra). Račun je zatvoren nekoliko meseci kasnije, a u to vreme Petrović više nije bio funkcioner, pošto je sa mesta državnog sekretara sišao 2014. godine.Istraživanje "Švajcarske tajne" zasnovano je na procurelim podacima o računima u švajcarskoj banci, u istraživanju su učestvovali novinarska mreža OCCRP i novinari iz 47 redakcija iz 39 država, deo ovog novinarskog tima bio je i KRIK čija je uloga bila analiziranje podataka koji imaju veze sa Srbijom.U telefonskom razgovoru Petrović je za KRIK rekao da nije imao račun i da ne zna ništa o novcu na njemu."Nisam imao. Imao sam milion spletki u politici godinama. Šta su mi sve radili u ono vreme, toga sam se otarasio…  Ne želim da se vraćam više, objašnjavam ko je kome šta radio, ko je kome podmetao i kako je bilo", kaže on.Petrović od 2004. do 2014. godine bio pokrajinski sekretar za nauku i tehnološki razvoj, poslednje dve godine bio i potpredsednik Vlade Vojvodine, a na ovim funkcijama bio je dok je na vlasti bila Demokratska stranka.Poreklo novca na tajnom računu u Švajcarskoj nije poznato, a sudeći po Petrovićevim primanjima koje je prijavio Agenciji za sprečavanje korupcije, on je mogao da zaradi mali deo ove sume i to pod uslovom da nije ništa trošio. Podaci koje je prijavio Agenciji pokazuju da je Petrović zarađivao 2.500 evra mesečno, a osim plate pokrajinskog sekretara, primao je platu i honorare od Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu gde je radio kao profesor.Prema podacima objavljenim na sajtu Agencije za sprečavanje korupcije, Petrović nijednog trenutka nije objavio da poseduje ušteđevinu u banci. On je kao građanin Srbije bio dužan da od Narodne banke zatraži dozvolu kako bi otvorio račun u inostranstvu, prema informacijama koje smo dobili od ove institucije, Petrović ni to nije uradio.Prema podacima iz Petrovićevih imovinskih kartona on je godinama uećavao svoju imovinu, a ova Agencija za sprečavanje kotipcije ju je kontrolisala i 2015. godine kada je pokrenula postupak protiv njega. Naime Petrović nije vršio prijavljivanje imovine na vreme, ali detalji ovog postupka nisu poznati pošto je ova institucija odbila da KRIK-u dostavi izveštaj o kontroli.Švajcarska banka "Credit Suisse", u kojoj je Petrović ima otvoren račun, nije odgovorila na pitanja novinara o konkretnim računima i klijentima, samo je saopštila da "posluje u skladu sa svim globalnim i lokalnim zakonima i propisima".Dok je bio na funkciji, predstavnici Srpske napredne stranke u Novom Sadu su protiv Petrovića podneli desetinu krivičnih prijava u kojima su tvrdili da je izvršio zloupotrebe u vezi sa dodeljivanjem sredstava za finansiranje novih tehnologija upravo preko sekretarijata kojim je upravljao. Takođe  predstavnici Srpske napredne stranke su tvrili da je za navodne zloupotrebe odgovoran i tadašnji predsednik pokrajinske vlade Bojan Pajtić.  U prijavama se navodi da su Pajtić i Petrović oštetili budžet pokrajine tako što su zaključivali štetne ugovore sa preduzećima. Oni su, kako se tvrdi u prijavama, vlasnicima tih firmi prebacivali novac i to lažno predstavljali kao podsticaje za otvaranje novih pogona, a zauzvrat su dobijali proviziju. Brojna preduzeća, navodno, nisu ispunila obaveze iz ugovora, a sekretarijat protiv njih nije pokrenuo postupak, tvrdilo se u prijavama.Prema njihovim tvrdnjama, na ovaj način su u periodu od 2006. do 2012. godina Pajtić i Petrović oštetili budžet Vojvodine za 35 miliona evra. Navode krivičnih prijava proveravalo je novosadsko tužilaštvo koje je utvrdilo da nema osnova za pokretanje postupka protiv nekadašnjih pokrajinskih čelnika. "Ne može se izvesti zaključak da su osumnjičeni izvršili krivično delo zloupotreba službenog položaja… U spisima predmeta ne postoji nijedan dokaz koji bi upućivao da su oni sebi pribavili imovinsku korist", zaključilo je tužilaštvo i zatvorilo predmet. Osim krivičnih prijava, naprednjaci su o Petroviću i Pajtiću 2014. godine na svom sajtu objavljivali uvredljive tekstove i optuživali ih za "zloupotrebu funkcije proneverom velikih novčanih iznosa".

Srbija

Krnjača dobija filmski studio na mestu Trudbenik gradnje

Grad Beograd oglasio je urbanistički projekat koji sadrži idejno rešenje za izgradnju filmskog studija u Krnjači, čiji je investitor firma City Media Park. Izgradnja je planirana na mestu objekata preduzeća Trudbenik gradnja.Privatizacija Trudbenika spada u jednu od 24 sporne privatizacije u Srbiji od 2004. do 2011. godine, čije su preispitivanje tražili Evropska komisija i Evropski parlament, podsetila je Politika jula 2018. godine.Stari objekti Trudbenika sada su kako se dodaje zapušteni i neuređeni, a površina na kojoj će se graditi filmski studio je 12,91 hektara. Projekat i idejno rešenje uradio je projektni biro Architonic. U planu je, kako se objašnjava, predviđena prenamena, rekonstrukcija i dogradnja postojećih i izgradnja novih objekata, u dve faze.Kako je pisao CINS obećanje da će se rešiti sporne privatizacije bilko je jedno od predizbornih obećanja Srpske napredne stranke na izborima 2012. godine.Kako je navedeno u idejnom rešenju, u planu je formiranje filmskih studija, radionica, garderoba, magacina, soba za presvlačenje i boravak glumaca.Izgradnja objekata, kako piše u dokumentima, biće u skladu sa standardima svetske filmske produkcije.Čekaju nas nove sporne privatizacijePrivatizaciji društvenih preduzeća i dalje se ne nazire kraj Filmski studio imaće 12 scena u više hala na približno 3.500 kvadrata. Hale će biti bez unutrašnjih konstruktivnih elemenata, kako bi se omogućila potpuna flaksibilnost u pravljenju scenografije.Sa severozapadne strane kompleksa nalaziće se poslovna zgrada sa kancelarijskim prostorom,  dopunskim sadržajima, amfiteatrom, prostorom za izložbe, multimedijalne sadržaje i sale za prezentacije.Predviđeni su i sadržaji za odmor, relaksacijiu, restorani i picerije, kao i otvoreni bazeni za snimanje na vodi. U planu je projektocano i 429 parking mesta, a svi objekti grejaće se pomoću toplotnih pumpi koje će se hladiti vazduhom.Prema podacima Agencije za privredne registre (APR), frima City Media Park pretežno se bavi izgradnjom stambenih i nestambenih zgrada.Javna prezentacija plana za filmski studio u Krnjači obaviće se od 1. do 8. marta u zgradi Gradske uprave u Ulici 27. marta 43-45 u sali koja se nalazi u suterenu.

Srbija

Barel nafte premašio 100 dolara zbog napada na Ukrajinu

Inflatorni pritisak na finansijskim tržištima je sve veći, a vrednost ruske rublje je na rekordno niskom nivou, nakon ruske invazije na Ukrajinu.Cene fjučersa sirove nafte su porasli na preko sto dolara što je nivo koji je poslednji put viđen 2014. godine. Porast cene nafte odraziće na rast cene hrane, što će naročito pogoditi nedovoljno razvijena tržišta, piše Blumberg (Bloomberg).Zbog rasta inflacije i straha i tržišta će postajati sve nestabilnija što za sobom povlači druge negativne posledice, navodi se u tekstu.Cene zlata su već na najviše nivou u poslednjih godinu dana, cene aluminijuma su na istorijskom nivou, dok je cena kukuruza najveća u poslednjih devet meseci.Ruska rublja je dostigla rekordno niske vrednosti u odnosu na dolar i švajcarski franak.Pala je i vrednost evra, koji je na najnižem višegodišnjem nivou u odnosu na švajcarski franak, piše Rojters.

Srbija

Dragan Čigoja je novi generalni direktor Lidla Srbija

Dragan Čigoja, novi je generalnoi direktor kompanije Lidl Srbija, koji je do sada kao član uprave imao funkciju direktora Centralnih usluga, saopštila je komanija Lidl Srbija.Čigoja je svoju karijeru započeo u Lidlu u Nemačkoj, nakon čega je došao u Srbiju. Lidl danas broji 57 prodavnica u Srbiji, uz logistički centar u Novoj Pazovi i još jedan u izgradnji u Lapovu, koji će biti otvoren u drugoj polovini godine."Uz veliku odgovornost prema svim rezultatima koje je naša kompanija do sada ostvarila, nastavićemo da i dalje razvijamo poslovanje, sa fokusom na ljude, naše zaposlene i potrošače", izjavio Dragan Čigoja, povodom preuzimanja pozicije generalnog direktora Lidla Srbija.Tomislav Šapina, koji je od 2016. godine vodio Lidl Srbija, nastaviće svoju karijeru u sestrinskoj kompaniji Švarc grupe u Nemačkoj. Na poziciji člana Uprave za Centralne usluge, koju je do sada obavljao Dragan Čigoja, biće Ana Petrović, dok je Sabin Fane član Uprave zadužen za direkciju Nabavke, Ivana Marković članica Uprave za Ljudske resurse i Ivan Kostadinović član Uprave čija je odgovornost direkcija Administracije kompanije Lidl Srbija.Kompanija Lidl, kao deo nemačke Švarc grupe (Schwarz Gruppe), predstavlja jednog od vodećih prehrambenih trgovinskih lanaca u Nemačkoj i Evropi. Posluje u 32 zemlje širom sveta, sa oko 11.550 prodavnica, kao i više od 200 logističkih centara i skladišta u 30 zemalja sveta. Lidl je u Srbiji svoje prve prodavnice otvorio u oktobru 2018. godine i trenutno ima 57 prodavnica u 34 grada širom zemlje, uz logistički centar u Novoj Pazovi i još jedan u izgradnji u Lapovu, koji će biti otvoren u drugoj polovini godine.Na osnovu sertifikovanja od strane Top Employers Institute za najboljeg poslodavca, Lidl je nosilac sertifikata „Top Employer Serbia“ i „Top Employer Europe” za 2021. i 2022. godinu.

Srbija

Tender za vađenje potonulog broda iz Dunava u Novom Sadu

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture raspisalo je tender za radove na vađenju potonulog plovila iz reke Dunav u Novom Sadu.Plovilo je potrebno izvaditi iz reke kako bi se nastavili radovi na mostu preko Dunava u Novom Sadu.Procenjena vrednost radova je 24 miliona dinara (bez PDV-a). Projekat izgradnje mosta-obilaznice oko Novog Sada, sa pristupnim saobraćajnicama je prepoznat je kao projekat izgradnje i rekonstrukcije javne linijske saobraćajne infrastrukture, od posebnog značaja za Srbiju. "U toku izrade tehničke dokumentacije za most utvrđena je prisutnost potopljenog plovila na koordinatama 408156.292 E 5008796.651 N. U cilju nastavka izvođenja radova na mostu preko Dunava, neophodno je izvršiti radove na uklanjanju potopljenog plovila", piše u konkursnoj dokumentaciji.Elaborat o batometrijskom merenju konstatovao je da se plovilo nalazi uz levu obalu Dunava, van plovnog puta i da je najviše potopljena tačka plovila na 71,92 metra.Objekat je blago zasut peskom sa strane koja je okrenuta obali, piše u dokumentaciji. Ponuđač treba da treba da dokaže da poseduje plovnu dizalicu minimalne nosivosti 100 tona, plovnu skelu nosivosti 80 do 100 tona, ronilačku opremu za istovremeni rad dva ronioca i ostalu neophodnu oprema za rad ronilačke ekipe (ronilačke boce odgovarajućeg kapaciteta sa kompresorom za punjenje boce).Od opreme takođe treba da poseduje i plovni objekat - salmus sa refularnom pumpom za ispumpavanje vode i mulja iz potopljenog objekta, piše u dokumentaciji. Privredni subjekat treba angažuje dva ronioca i dva pomoćnika.Okvirno trajanje ugovora je, kako piše u oglasu o javnoj nabavci, šest meseci.Kao objektivni razlozi za produženje roka smatraju se temperatura niža od -5, pojava leda na reci Dunav i magla u trajanju više od 3 sata u vremenu od 8 do 16 časova,  ekstremno niski vodostaji koji u potpunosti onemogućavaju rad mehanizacije. Rok za podnošenje ponuda je 9. mart. 

Srbija

Ko se uselio u Vučićeve jeftine stanove?

Srbija

Miroslav i Marko Mišković oslobođeni optužbi za utaju poreza

Vlasnik Delta Holdinga Miroslav Mišković i njegov sin Marko Mišković pravosnažno su oslobođeni od optužbi da su utajili porez, prenose Novosti. Odlukom Apelacionog suda u Beogradu preinačena je prvostepena presuda Specijalnog suda kojom je Marko Mšković bio osuđen na godinu dana kućnog zatvora i novčanu kaznu zbog poreske utaje, a Miroslav Mišković na dve i po godine zatvora i novčanu kaznu jer mu je u tome pomogao, piše Tanjug. Miškovići su oslobođeni svih sumnji zbog kojih su bili uhapšeni 2011. godine i imaće pravo da traže odštetu od države zbog neosnovanog boravka u pritvoru i višegodišnje blokade imovine.Ranije su oslobođeni optužbi za oštećenje putarskih preduzeća. 

Srbija

Sajam automobila od 12. do 15. maja

Automobili, motocikli vraćaju se na Beogradski sajam, prema utvrđenom planu, od 12. do 15. maja 2022. godine i manifestacija će biti održana pod nazivom DDOR Eco BG Car Show 07, saopštila je press služba Beogradskog sajma. U nazivu ove manifestacije dodato je "ECO", što govori o nameri organizatora i uvoznika vozila da izložbena postavka akcentuje vozila sa ekološki naprednim pogonskim rešenjima, automobile na električni pogon, hibride, lake hibride, ali i nove modele sa konvencionalnim pogonima za koje se pretpostavlja da su ekološki unapređeni i da zadovoljavaju visoke ekološke standarde. I podrazumevaju se najreprezentativniji predstavnici "klasičnog" programa.Iako neki od razloga za gotovo trogodišnju sajamsku apstinenciju nisu sasvim nestali - zdravstveni aspekt globalne pandemije još uvek je značajan ograničavajući faktor, problemi u međunarodnom transportu i komunikacijama, interesovanje i optimizam i posetilaca i uvoznika svakim danom su sve veći, navodi se u saopštenju."Predstojeći Sajam automobila će se održati u uslovima očekivano smanjenog komercijalnog efekta u smislu prodaje vozila, zbog nedostatka novih vozila na tržištu, ali istovremeno uz ogromno interesovanje medija, stručne i široke javnosti za modele vozila koja već sada nude najnovija pogonska rešenja, a čija se potpuna komercijalizacija očekuje u bliskoj budućnosti", navodi se u saopštenju.Zajedno sa sajmom automobila, od 12. do 15. maja biće održan i 14. Međunarodni sajam motocikala, kvadova, skutera i opreme "Motopešn", koji je u pogledu posledica pandemije kovida-19 doveden u nepovoljnu situaciju sličnu onoj u vezi sa sajmom automobila. Sudeći po interesovanju i entuzijazmu predstavnika brendova iz ovog segmenta, može se očekivati veoma atraktivna sajamska priredba.POLOVNI AUTOMOBILI NAJVIŠE STIŽU IZ FRANCUSKE I NEMAČKE Podsećanja radi, ljubitelji automobila i motocikala poslednji put su imali priliku da posete izložbu na Beogradskom sajmu tokom 54. Međunarodnog salona automobila, održanog u martu 2019. godine. 

Srbija

Stručnjaci: Srbija mora da znatno da poveća robne rezerve

Srbija treba da značajno da poveća sopstvene zalihe osnovnih namirnica zbog rasta cena, krize u odnosima dva velika proizvođača hrane, kao i činjenici da je količina državnih robnih rezervi znatno manja nego...

Srbija

Inflacija u Evropskoj uniji 5,6 odsto u januaru

Godišnja inflacije u evrozoni iznosila je 5,1 odsto u januaru 2022. godine, a u Evropskoj uniji 5,6 odsto, saopštio je Eurostat. I u evrozoni i u Evropskoj uniji inflacija je porasla u odnosu na decembar 2021. godine, kada je iznosila 5, odnosno 5,3 odsto. U isto vreme prošle godine inflacija u evrozoni iznosila je 0,9 odsto, a u EU 1,2 odsto. Litvanija je imala najvišu godišnju inflaciju (12,3 odsto), slede Estoniji (11 odsto) i Češka (8,8 odsto).Najnižu godišnju inflaciju zabeležile su Francuska (3,3 odsto), Portugal (3,4 odsto) i Švedska (3,9 odsto).Inflacija u januaru 8,2 odstoNBS i dalje očekuje pad inflacije od drugog tromesečjaU poređenju sa decembrom, godišnja inflacija je opala u osam država članica i porasla u devetnaest.U januaru, najveći udeo u godišnjoj inflaciji evrozone imali su energenti, usluge, hrana, alkohol i duvan,  neenergetska industrijska dobra. 

Srbija

Kärcher centar u Beogradu – mesto gde stanuju uređaji za čišćenje

O značaju čistog kućnog i poslovnog okruženja suvišno je govoriti, a pored ključnog uticaja na zdravlje čisto okruženje ostavlja i jak vizuelni efekat. Budimo iskreni, većina ljudi voli da je oko njih...