Uprava za javni dug objavila je da je održana nova aukcija petogodišnjih državnih obveznica Republike Srbije, sa kuponskom stopom od tri odsto, koje dospevaju 30. jula 2025. godine. Na aukciji, koja ...
Erste Banka je u saradnji sa servisom "Moj-eRačun" pravnim licima, malim preduzećima i preduzetnicima omogućila uslugu elektronske razmene i upravljanja izdavanjem, primanjem i arhiviranjem elektronskih raču...
Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) i Društvo mladih istraživača iz Bora podneli su žalbe Vladi Srbije zbog rešenja kojim je odlučeno da kompaniji Serbia Zijin Copper za povećanje kapaciteta flotacije rudnika Majdanpek nije potrebna Studija o proceni uticaja na životnu sredinu."Bojim se, da će ovakvim pristupom nakon završetka rada flotacije, Srbija dobiti još jednu zaboravljenu rudarsku deponiju kakvih već ima više od dve stotine“ rekao Toplica Marjanović, inženjer zaštite životne sredine i bivši radnik RTB Bor-a.Ministarstvo zaštite životne sredine inače je 14. septembra donelo rešenje koje RERI i Društvo mladih istraživača iz Bora smatraju spornim i prema kome bi se kapacitet flotacije sa šest miliona tona povaćao skoro duplo, na 11 miliona tona godišnje.Kompanija Serbia Zijin je zahtev za odlučivanje o potrebi izrade studije o proceni uticaja na životnu sredinuna podnela tokom jula ove godine.Međutim, kako se dodaje investitor je iz zahteva izostavio projekat odlaganja flotacijske jalovine. Dodaje se i da je flotacija jedan od tehnoloških postupaka odvajanja korisnih od nekorisnih sastojaka mineralnih sirovina.Podsećaju i da kao krajnji proizvod prerade rude bakra u flotaciji nastaje flotacijska jalovina i naglašava se da ona potencijalno proizvodi najviše negativnih uticaja na životnu sredinu. ZIĐIN NE TREBA DA RADI STUDIJU UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU RUDNIKA MAJDANPEK PROBLEMATIČNO RAZDVAJANJE STUDIJA O PROCENI UTICAJARERI dodaje da u slučaju izrade posebne studije o proceni uticaja na životnu sredinu za odlaganje jalovine, ne bi bilo moguće ispravno proceniti celokupan uticaj odlaganja jalovine nastale flotacijom na okolinu.Podsećaju da se povećanjem flotacije povećava i njen uticaj na vodu, vazduh i zemljište, na generisanje otpada i potrošnju energenata, pa je nemoguće te procese razdvajati kroz dve odvojene studije. Objašnjavaju i da u slučaju izdvajanja jalovišta i izostanka kontrole celog proizvodnog rocesa nije moguće utvrditi uticaj projekta na životnu sredinu.RERI dodaje i da je Ministarstvo zaštite životne sredine načinilo ozbiljan proceduralni propust koji to rešenje čini nezakonitim, jer na internet stranici ministarstva nije objavljen celokupan zahtev sa pratećom dokumentacijom (idejni projekat, izvod iz urbanističkog plana, uslovi Zavoda za zaštitu prirode itd.).RERI i Društvo mladih istraživača iz Bora izneli su duboku zabrinutost zbog toga što je, kako kažu zanemarena suštinska svrha postupka procene uticaja. Prema njihovim rečima to je utvrđivanje značajnih uticaja na životnu sredinu pre izdavanja odobrenja za realizaciju projekta i utvrđivanje delotvornih mehanizama za otklanjanje ili smanjenje negativnih uticaja.Istovremeno, te organizacije apeluju na nadležno Ministarstvo i Vladu Republike Srbije da obezbede doslednu primenu propisa i obavežu sve zagađivače da se pridržavaju zakona u oblasti zaštite životne sredine.
Među donatorima Ministarstva unutrašnjih poslova nalaze se kontroverzni trgovac oružjem, prodavac automobila koji je poznat po netransparentnim poslovima, kao i kompanije čiji su poslovi pod istragom koja ne napreduje, piše BIRN. Sa druge strane država se o spornim pitanjima ne oglašava.Kako BIRN dodaje svi ti donatori, među kojima je i grupa kompanija koje godinama gasifikuju opštine širom Srbije bez formalne tenderske procedure poklonili su značajn iznose MUP-u Srbije. To se odnosi na podatke o donacijama u poslenjih šest godina, u koje je BIRN imao uvid."Nema velike razlike između nekoga ko je donator instituciji koja treba da ga kontroliše i davanja poklona državnom organu sa kojim sklapa poslove. Obe situacije izazivaju sumnju," smatra Zlatko Minić iz organizacije Transparentnost Srbija.Kako dodaje Minić, koji je i bivši član odbora Agencije za borbu protiv korupcije Zakon o donacijama definitivno treba da se menja.KO SU SPORNI DONATORI?Kompanija Partizan Tech, koja između ostalog trguje oružjem, jedan je od donatora, a zajedno sa svojim vlasnikom Slobodanom Tešićem, a na crnoj listi SAD nalazi se od 2017. godine, zbog, kako se navodi podmićivanja. On je čitavu deceniju proveo i pod sankcijama UN-a.Bojan Elek iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) kaže da su donacije Partizan Tech-a Ministarstvu unutrašnjih poslova ,,svakako problematične“, navodeći da taj odnos podseća na „trgovinu uticajem“."Slična veza kao u aferi Krušik kada je otac Nebojše Stefanovića bio posrednik u trgovini oružjem", navodi Elek.Kompanija je redovan kupac i preprodavac oružja kupljenog od srpskih kompanija namenske industrije, a ponekad i pod uslovima povoljnijim od državnih kompanija.Donator MUP-a je i Auto Čačak, generalni uvoznik "Škoda" automobila za Srbiju, a u žižu javnosti je dospela 2017. kada je država sklopila ugovor o kupovini 710 automobila za MUP direktnom pogodbom. Vlada je taj posao proglasila tajnom. Navodi se da je do 2016. godine direkto Auto Čačka bio Milun Todorović, istaknuti član Srpske napredne stranke.Odbijajući da otkriju detalje ugovora o nabavci automobila, policijski zvaničnici citirali su Zaključak Vlade, koji nikada nije zvanično usvojen, kaže BIRN. Na listi donatora su i kompanije koje godinama profitiraju od izgradnje mreže gasovoda širom Srbije, bez tenderske procedure, a uz podršku Srbijagasa: Millenium Team, Promont Group, Bobar Beška, Gas Invest i DM Invest. O ugovorenim radovima sa Srbijagasom i o njihovoj vrednosti od preko 200 miliona evra ranije je pisao Insajder.Kako se dodaje sporno je i što se ugovori tih firmi koji su sklopljeni sa Srbijagasom i opštinama širom Srbije nalaze u predistražnom postupku u Tužilaštvu za organizovani kriminal, već sedam godina.Millennium Team je i među izvođačima radova u Beogradu na vodi, a govorilo se i o njihovom učešću u rušenju koje je 2016. godine rganizovano u Hercegovačkoj ulici u Beogradu, što su oni kasnije negirali.Tužilaštvo za organizovani kriminal, kako se aglašava godinama istražuje te poslove koje finansira Srbijagas, ali pomaka nema zbog toga što MUP ne dostavlja tražene podatke.Kako BIRN naglašava MUP nije direktno odgovorio na njihova konkretna pitanja BIRN-a u vezi sa spornim donacijama, već su kratko istakli da je sve sprovedeno u skladu sa zakonom, dok kompanije-donatori uošte nisu odgovorile na njihova pitanja.„Zahtevi za hitnim postupanjem koji je tužilaštvo uputilo MUP-u su apsurdni, pošto to znači da oni praktično mole policiju da radi svoj posao“, ističe Bojan Elek.ŠA JE POKLONJENO?Partizan Tech je MUP-u tokom 2016. i 2017. donirao oko 10.000 evra, a ta sredstva bila su predviđena za kupovinu 10 pištolja marke "Bereta". Sa druge strane, MUP je toj firmi izdao dozvole za izvoz oružja.Prema podacima u koje je BIRN imao uvid, firma Auto Čačak je 2014. godine potpisala ugovor sa MUP-om o donaciji najmanje 400.000 dinara srpskoj policiji. U poslednjih 10 godina pobedio je na više od 500 javnih tendera. Delta M i Porše su se 2004. žalili da je vlada kupila 200 automobila od Auto Čačka, iako su oni, kako su tada tvrdili, dali bolje ponude.BIRN naglšava da su prema njihovim podacima firme-donatori uključene u poslove izgradnje gasovodnih mreža donirale MUP-u tokom 2017. i 2018. zajedno oko 200.000 evra.Prema podacima BIRN-a, pet od šest ovih kompanija koje se bave gasifikacijom donirale su u dva navrata identične iznose istom odeljenju MUP-a – po 26.000 evra (3.1 milion dinara) policijskoj stanici u Novom Sadu, gde se nalazi sedište Srbijagasa, a zatim i po 13.000 evra (1.550.000 dinara) Upravi kriminalističke policije u Beogradu."Ne postoji logično objašnjenje (za identične donacije), osim da je to urađeno s nekim skrivenim ciljem," ocenjuje Bojan Elek iz BCBP-a.
Beogradska Opština Mladenovac otkazala je javnu raspravu o izgradnji fabrike za preradu i skladištenje opasnog otpada, koju bi na mestu nekadašnje fabrike "Petar Drapšin" trebalo da gradi firma Aveco doo.Prema pisanju lista Danas, poslednjih dana u Mladenovcu se vodi velika polemika zbog izgradnje spornog postrojenja, a javna rasprava je otkazana, kako stoji u saopštenju Opštine Mladenovac "u dogovoru sa Ministarstvom zaštite životne sredine", kao i zbog pandemije korona virusa.Ipak, prema pisanju Danasa, Mladenovčani su jednoglasni u stavu da im takva fabrika nije potrebna. Otkazana javna rasprava je, kako se dodaje bila posčednji čin u procesu dobijanja dozvole za njenu izgradnju, koju je zatražila firma "Aveco doo".Prema podacima Agencije za privredne registre, firma je sa 100 dinara kapitala osnovana 15. jula prošle godine.Kao sporna činjenica navodi se i da bi postrojenje za tretman i odlaganje opasnog otpada trebalo da bude izgrađeno na 300 metara od vrtića, benzinske pumpe, a pored teče i manja reka.Foto: Google MapsU SRBIJI MOŽE DA SE RECIKLIRA 80 ODSTO RASHODOVANOG VOZILA ZAŠTO SE FABRIKA GRADI U NASELJU?Kako se dalje navodi u tekstu Danasa, stručnjaci postavljaju pitanje zašto se fabrika za tretman otpada gradi u naselju, dok oni koji poznaju lokalne prilike kažu da firma nema neophodne dozvole, jer ih nije izdalo nadležno ministarstvo, već lokalna samouprava.Sa druge strane, Studija o proceni životne sredine je urađena za svega dve nedelje, umesto za godinu dana, koliko je i predviđeno pravnim aktima."Cilj nam je da se zaustavi izgradnja ovog postrojenja, ali i iniciranje stavljanja na glasanje pred skupštinom opštine predlog da se u budućnosti zabrani gradnja takvim i sličnim postrojenjima", izjavio je ekonomista iz Mladenovca Ivica Simonović. Pre nego što je otkazana javna rasprava o izgradnji fabrike građani koji se protive izgradnji postrojenja preko društvenih mreža najavili su okupljanje ispred Opštine Mladenovac.
Na inicijativu privrednika iz građevinskog, mašinskog, tekstilnog, hemijskog, IT, prehrambenog kao i sektora energetike, u Privrednoj komori Srbije (PKS) održan je prvi sastanak na temu uvođenja visok...
Buduće zajedničko regionalno tržište zemalja Zapadnog Balkana neće biti zamena za već postojeće ugovore koje su one potpisale sa Evropskom unijom ili u okviru CEFTA sporazuma, ali će ih dopuniti i konkretizovati, saopštila je Regionalna mreža Think for Europe (TEN), nakon konsultacija sa organizacijama civilnog društva. “Plan je baziran na četiri slobode – sloboda kretanja ljudi, roba, usluga i kapitala, Mini Šengenu, na investicionom planu, a u cilju transformacije Zapadnog Balkana u jednu od najatraktivnijih zona za investiranje na svetu, sa ciljem da se on uključi u digitalno tržište EU,” izjavila je Tanja Miščević iz Saveta za regionalnu saradnju (RCC).Kako se dodaje na Samitu u Sofiji gde se za nekoliko dana sastaju lideri EU zemalja i regiona Zapadnog Balkana očekuje se potvrda predloga o budućem zajedničkom tržištu. Plan je Savet sa regionalnu saradnju (RCC) sastavio zajedno sa zemljama Zapadnog Balkana, članicama CEFTE (Centralnoevropskog sporazuma o slobodnoj trgovini) i ostalim partnerima.U okviru budućeg regionalnog tržišta kako se podseća predviđeno je devet milijardi evra pomoći od strane Evropske unije, za smanjenje ekonomskog jaza i pripremu regiona za članstvo u EU. KOLIKO JE ZAPADNI BALKAN BLIZU EVROPSKE UNIJE U POLITIČKOM I EKONOMSKOM SMISLU Zajedničko tržište je inače inicijativa koja je prvobitno bila spomenuta i u nedavno objavljenom Ekonomskom i investicionom planu za Zapadni Balkan, a koji je predložila Evropska komisija.Kako se naglašava dublja ekonomska regionalna integracija nije i ne može da bude zamena za EU integracije, ali je neophodna za ekonomsko jačanje i povezivanje regiona, u skladu sa pravilima Unije.“Imamo snažnu finansijsku podršku iz EU i ostalo je samo da naša politička posvećenost bude jaka. Ovakvom inicijativom može mnogo da se postigne. Dobro je to što su u ceo proces uključene i organizacije civilnog društva,” istakla je Anida Šabanović iz Vanjskopolitičke inicijative (VPI BH) iz Sarajeva. Samit u Sofiji zakazan je za 10. novembar a Savet sa regionalnu saradnju je pozvao civilno društvo Zapadnog Balkana da pomogne u promociji i zalaganju za tu inicijativu.Planom je obuhvaćeno i usklađivanje sa ekološkim standardima EU i Zelenim dogovorom.
Kompanija Ramid, koja je u suvlasništvu Ljiljane Božović, supruge Zvonka Veselinovića, kupila je na javnoj licitaciji zgradu u Ulici kralja Milutina 54 za 4,1 milion evra, piše portal Nova.rs.Prodaju te zgrade je, kako smo pisali, prethodno objavio Grad Beograd.Zakonski zastupnik kompanije Ramid je Vladimir Tomašević, jedan od suvlasnika kladionica Mozzart, dok je u realizaciji ovog posla, kako navodi Centar za lokalnu samoupravu, učestvovao i advokat Igor Isailović.Isailović je, kako dodaju, "poznat po učešću u mnogim poslovima predstavnika vlasti, pre svega onih vezanih za (ministra finansija) Sinišu Malog".Firmu, registovanu za izgradnju stambenih i nestambenih zgrada, osnovalo je preduzeće "Ratko Mitrović" u aprilu 2016. godine, ali je mesec dana kasnije prešla u vlasništvo kompanije Bioorganika.Prethodna vlasnica Bioorganike bila je Izabela Feješ koja je, zajedno sa bratom Robertom, preuzela preko 600 firmi koje su u blokadi ili posluju s dugovima, čime se izbegavaju desetine miliona evra poreza.Kako navodi istraživačka mreža BIRN, ona je firmu Bioorganika bez naknade prenela na Bojanu Tomašević, koja je kasnije pola firme, takođe bez nadoknade, ustupila Ljiljani Božović.Bioorganika je u istom danu promenila vlasnika, delatnost i stekla vredan kapital. 5. maja 2016. godine, kada je u Agenciji za privredne registre Bojana Tomašević upisana kao novi vlasnik.Istog dana, preduzeće "Ratko Mitrović – Dedinje" firmu Ramid prodaje firmi Bioorganika.Pošto je imovina preuzeta, Bioorganika je ugašena njenim pripajanjem Ramidu i obrisana iz Agencije za privredne registre.Isailović je angažovan prilikom promene vlasničke strukture firme Inkop iz Ćuprije kada su Zvonko Veselinović, njegov brat Žarko i kum Milan Radoičić zvanično preuzeli vlasništvo nad tim preduzećem.Kako je objavio portal KRIK, preko Inkopa Zvonko Veslinović i Milan Radoičić imaju četvrtinu udela u kompaniji Granit-Peščar, od koje je nabavljan građevinski materijal za popločavanje nekoliko ulica u centru Beograda.
Građani u bankama trenutno štede oko 11 milijardi evra i oko 90 milijardi dinara, a rast štednje u dinarima od 2012. godine iznosi čak 400 odsto, a štednje u evrima 32 odsto, kazao je generalni sekretar Udruženja banaka Srbije (UBS) Vladimir Vasić.On je na okruglom stolu "Značaj sistema osiguranja depozita za stabilnost finansijskog sistema" ocenio da su za stabilnost bankarskog sistema kao i cele privrede ključne bile snažne mere podrške Narodne banke Srbije i Vlade Srbije, koje su dostigle oko 12% bruto društvenog proizvoda.Dodao je i da su banke sa svoje strane podršku dale kroz dva talasa moratorijuma, u ukupnoj vrednosti preko 3 milijarde evra, kao i drugim olakšicama za klijente iz redova građana i preduzeća.U diskusiji koja je ove godine održan onlajn, učestvovali domaći stručnjaci, naučnici i predstavnici banaka, a glavne teme bile su očuvanje poverenja javnosti u finansijski sistem u kriznim periodima, uticaj pandemije na ekonomiju Srbije i mere podrške bankarskog sektora građanima i privredi, kao i uticaj izmena pravnog okvira kojim se reguliše sistem osiguranja depozita na stabilnost finansijskog sistema i podsticaj smanjenju rizika u poslovanju banaka."Agencija za osiguranje depozita pridaje poseban značaj jačanju partnerskog odnosa i kontinuiranom dijalogu sa bankama i naučnom zajednicom. Posebno uvažavamo činjenicu da banke prepoznaju sigurnost svojih deponenata kao jedan od ključnih ciljeva i podržavaju napore Agencije da što bolje informiše sve osigurane kategorije o dobrobitima sistema osiguranja depozita", istakao je Hasan Hanić, predsednik Upravnog odbora Agencije za osiguranje depozita i dekan Beogradske bankarske akademijeOkrugli sto, koji se održava treću godinu zaredom, organizovali su Agencija za osiguranje depozita, Beogradska bankarska akademija i UBS.
Arhitekta Ljiljana Blagojević dobitnik je velike nagrade za životno delo "Dr Milutin Borisavljević" koju joj je sinoć u Studentskom kulturnom centru dodelila Asocijacija srpskih arhitekata. Nagradu A...
Meč godine ili bindž u dvoje? Najbolji filmovi i serije? Šoping? Bliskost sa onima koji su daleko, muzika ili beskrajni razgovori? Ako je odgovor DA - pravi izbor za vas je EON!EON paketi koji sadrže internet, televiziju i telefoniju su prvih 6 meseci po 1 dinar za sve nove korisnike do kraja novembra. Uz EON Full paket novi korisnici dobijaju i HBO Premium 12 meseci promotivno.Najtraženiji kanali su ekskluzivno dostupni samo uz SBB – N1, Nova S, Sport Klub, Nova Sport, Pikaboo, Vavoom i mnogi drugi. Na Nova S vas svakog četvrtka čeka Mićko Ljubičić u emisiji Pljiž, petkom ne propustite emisiju Veče sa Ivanom Ivanovićem, vikendom 24 minuta sa Zoranom Kesićem i Utisak nedelje. Informišite se uz najnovije, tačne i nezavisne vesti svakog dana na N1, a najveće sportske događaje gledajte na Sport klubu. Ako slučajno nešto propustite, uz funkciju vraćanja sadržaja do 7 dana unazad možete da pogledate omiljeni film, seriju ili emisiju.Samo uz Nova S navijajte za Orlove 12. novembra u odlučujućoj utakmici Srbija – Škotska za plasman na Evropsko prvenstvo 2021.Surfujte, radite od kuće ili budite bliži onima koji su daleko, uz superiorni internet u Giga gradovima do 1 Gbps u EON Premium, do 250 Mbps u EON Full i do 150 Mbps u EON Light paketima.Zahvaljujući revolucionarnom EON Smart Boxu, svaki TV postaje Smart TV i dobija napredne funkcionalnosti. Omiljeni sadržaj gledajte na svom EON profilu i preko EON aplikacije na bilo kom mobilnom uređaju, tabletu, računaru ili Smart TV-u. Vaša deca će obožavati EON Kids, poseban prostor na EON-u prilagođen njima.Opustite se uz vrhunsku televiziju, internet i telefoniju – izaberite EON paket!
-270x152.jpg.webp)
Prva srpska internet platforma za grupno investiranje (crowdinvesting) Ventu.rs počela je sa radom, ovo je zajednički projekat kompanija BDO Srbija i CONDO iz Austrije uz podršku USAID-ovog Projekta saradnje za ekonomski razvoj i Austrijske razvojne agencije.Zadatak Ventu.rs je da mala i srednja preduzeća i startape kojima je potreban kapital za rast spoji sa zainteresovanim licima i kompanijama koje žele da investiraju.Preko platforme za „crowdinvesting“ građani i firme u Srbiji mogu da ulažu u domaća, lokalna preduzeća, kao i tehnološke startap kompanije sa potencijalom za rast. Zainteresovane kompanije mogu da se prijave na sajtu Ventu.rs, nakon čega prolaze detaljnu analizu koju sprovode finansijski stručnjaci revizorske kuće BDO Srbija, pravni tim kancelarije „Karanović & Partners“ i marketinški tim Ventu.rs.Samo one kompanije koje ispune sve kriterijume mogu naći mesto na platformi.Na ovaj način Ventu.rs se maksimalno trudi da rizik investicije svede na minimum.Sa svim investitorima digitalnim putem se potpisuju ugovori o pozajmici u formi subordiniranog zajma, na period od tri ili više godina i uz minimalnu fiksnu kamatnu stopu od 6 odsto godišnje. Takođe, investitori mogu dobiti i bonus kamatu čiji iznos zavisi od poslovnog uspeha kompanije.Investitori prema instrukcijama iz sistema svoj novac uplaćuju na namenski račun u Direktnoj Banci, sa koga se u slučaju uspeha kampanje i dostizanja ciljanog iznosa investicije, sredstva prosleđuju kompaniji, a u slučaju da kampanja ne bude uspešna vraćaju investitorima po isteku trajanja kampanje.„U svetu je ovakav način finansiranja rasta kompanija u ekspanziji, jer mali biznisi često nisu interesantni bankama, pa na ovaj način mogu da dođu do sredstava, ali i da pruže priliku postojećim kupcima-investitorima da učestvuju u njihovom uspehu, kao i da kroz brojne marketinške aktivnosti dođu do novih kupaca i prošire svoje tržište“ kaže Luka Pejović, direktor Ventu.rs. „Početak rada „crowdinvesting“ platforme je jedan apsolutno pionirski poduhvat za Srbiju koja ima veoma mali broj alternativnih izvora finansiranja i većinski je oslonjena na finansiranje putem banaka“, rekla je Dragana Stanojević, direktor USAID-ovog Projekta saradnje za ekonomski razvoj.Kako kaže Stanojević, mala i srednja preduzeća, naročito mikro i startapovi nemaju dovoljno adekvatne izvore finansiranja, iz tih razloga veći deo privrede se oslanja na sopstvena sredstva u finansiranju poslovanja što njihov rad čini usporenijim i vodi ka nekoj vrsti stagnacije. Sandra Rodić, direktor Tima za pristup izvorima finansiranja pri USAID-ovom Projektu saradnje za ekonomski razvoj, kaže da kada se govori o izvorima finansiranja koji su privredi dostupni na tržištu, Srbija zaostaje ne samo za zemljama Evropske unije, već i za zemljama zapadnog Balkana.„Trenutna situacija na našem finansijskom tržištu je takva da ukoliko izuzmemo nisko učeće i lizing, postoji samo 26 komercijalnih banaka. Ne postoje investicione, niti razvojne banke, ne postoje mikrofinansijske institucije, što u velikoj meri ograničava razvoj privrede“, rekla je Rodić.Rodić dodaje da se u izveštaju o konkurentnosti Svetskog ekonomskog foruma, kada je u pitanju pristup malih i srednjih preduzeća adekvatnim izvorima finansiranja, Srbija nalazi na 82. mestu od 141 zemlje. Kako kaže, od svih evropskih zemalja, samo Albanija i Grčka se nalaze iza Srbije.Lansiranje prve „crowdinvesting“ platforme u Srbiji predstavlja značajan pomak na tržištu finansijskih usluga i iskorak ka alternativnom finansiranju kakvo privrednici u razvijenim zemljama već uveliko koriste.Prva kompanija koja će preko ove platforme prikupljati sredstva za rast je Bubaja d.o.o, koja stoji iza brendova „Zdrawo slatko“ i „RO!“„Cilj kampanje je da se prikupe sredstva za rast proizvodnje i izlazak na tržište EU gde već postoji interesovanje za naše proizvode. Uz Vašu podršku do tog cilja možemo doći brže i lakše“ kaže osnivač Veljko Milićević.
Usled ekonomskih nesigurnosti koje se očekuju u predstojećem priodu, Nova ekonomija je pokrenula serijal tekstova o uticaju pandemije na tržište rada u Srbiji. Prema rezultatima pete ankete, preko 75 odsto građana ne bi podržala ponovno uvođenje vanrednog stanja ili mera za dodatno ograničavanje kretanja i okupljanja.Dodatno, velika većina zaposlenih, skoro 77 odsto prijavljuje da je njihob posao bio otežan dok su na snazi bile najrestriktivnije mere protiv pandemije.Da je obavljanje radnih zadataka tokom prvog naleta krize ocenjuje svega 8 odsto ispitanika, dok još oko 15 odsto smatra da njihov posao nije bio naročito ni otežan ni olakšan oštrim merama.ANKETA JE I DALJE OTVORENA I DOSTUPNA OVDE Većina građana, nešto preko 60 odsto navodi da njihov poslodavac nije isplanirao ili uveo procedure za nastavak rada ako dođe do ponovnog uvođenja restriktivnih mera.Kada komentarišu da li bi kompanija u kojoj rade preživela ponovno uvođenje strogih protivepidemijskih mera, ispitanici uglavnom navode da to nije slučaj."Ne bi imala prihode da pokrije sve troškove... Bankrot" je stav koji oslikava najpesimističnije gledište ispitanika.Čak i građani koji veruju da je njihov poslodavac u dobroj poziciji da preživi novo vanredno stanje ili karantin prepoznaju da to zavisi od delatnosti, te da mnoge firme ne bi opstale u novoj turi strožih mera."Da, ali sa manjim prihodima", ocenjuje jedna grupa ispitanika. "Mala smo kompanija, dobro se organizujemo i prilagođavamo. Rad od kuće nije lak, ali uspevamo", navode drugi.Od svih grupa, svoju poziciju najbolje ocenjuju zaposleni u firmama koje svoju delatnost obavljaju onlajn."Nisu svi sektori pogođeni uvođenjem novih/starih mera ili mogu da funkcionišu i onlajn", navodi jedan od ispizanika.Kao najveći problem, čak i u slučaju da kompanija "preživi" novi talas krize, građani navode otpuštanja koja bi neminovno usledila. "Kompanija bi. Verovatno sa smanjenim obimom rada. Ali ja ne bih. I ne samo ja. I mnogi drugi", navodi se u jednom od odgovora. "Nemamo mogućnost rada od kuće, a nismo mogli dobiti dozvolu za kretanje. Ja živim na Miljakovcu, radno mesto mi je u Zemunu, nisam vozač, a plata ne pokriva troškove taksija ili da me neko vozi. Ako bude ponovo kao u aprilu, ostajem bez posla", navodi se u drugomSvoju poziciju najlošije ocenjuju mali preduzetnici i sektor ugostiteljstva, koji korona-krizu vidi kao egzistencijalnu pretnju."Mali preduzetnik kao što sam ja (nema šanse), podigla sam kredit malo pred koronu, a promet je pao za 60 odsto", kaže jedna ispitanica.U ovoj kategoriji odgovora, preduzetnici kao potencijalno rešenje vide i nove oblike državne pomoći, na rimer otpisom poreza i doprinosa i uvođenjem moratorijuma na nove namete."I ovako dišemo na škrge. Već su ljude naplašili da su teretane leglo zaraze. Sada bi nas dotukli do kraja", ocenio je jedan ispitanik.Kako građani ocenjuju uticaj pandemije na tržište rada pročitajte OVDE.Nova ekonomija vas i dalje poziva da nam šaljete svoja iskustva i komentare putem našeg portala ili društvenih mreža.Rezultate jedne od prethodnih anketa možete pogledati OVDE.
Javno preduzeće "Elektroprivreda Srbije" saopštila je da ni ta kompanija ni Operator distributivnog sistema "EPS Distribucija" nisu sprovodili nikakvu anketu zaposlenih koja se odnosi na promene kablo...
Javno komunalno preduzeće "Beogradski metro i voz" raspisalo je tender za izradu geotehničkog elaborata, koji treba da definiše sve inženjersko-geološke i geotehničke uslove za izgradnju prve faze prve linije metroa. Vrednost javne nabavke je 100 miliona dinara, prenosi eKapija.Nabavka obuhvata laboratorijska geomehanička ispitivanja tla, odnosno svih opita koji su neophodni za definisanje geotehničkih uslova izgradnje metroa.Istražni radovi će se sprovoditti duž projektovane trase metroa, na mestima gde ranije izvedenim istraživanjima nije definisan geotehnički model terena u detaljnosti potrebnoj za izradu Idejnog projekta.Na lokacijama gde su u ranijem periodu izvedeni istražni radovi, a za koju se ne poseduje dovoljna preciznost podataka, neophodno je planirati proveru ili dopunu istraživanja naročito na lokacijama budućih podzemnih stanica.Dubine istražnih bušotina će biti minimum 10 metara ispod donje kote tunelske konstrukcije deonica metroa, a lokalno u zavisnosti od geotehničkog modela terena, a naročito na lokacijama gde su planirane stanice metroa.Sve radove treba izvesti u detaljnosti potrebnoj za izradu Idejnog projekta.Za deonice između stanica, na delu od planirane pozicije tunelskog portala u Belim vodama do stanice Most na Adi, izvođač će morati da planira maksimalno rastojanje između bušotina od 150 metara, dok će na ostatku deonica između stanica maksimalno rastojanje između bušotina biti 200 metara.Rok za podnošenje ponuda je 8. decembar 2020. godine,
Novi zakon o fiskalizaciji, za koji je danas počela javna rasprava, trebalo bi da otkloni nedostatke sadašnjeg modela i dovede do efikasnije kontrole svih isporuka dobara i pruženih usluga na malo, ...
Er Srbija i beloruski avio-prevoznik Belavia zaključili su Sporazum o proporcionalnosti (SPA), koji srpskom avio-prevozniku omogućava da prodaje karte za liniju do Minska koja leti iz bilo kog mesta u njenoj mreži preko Beograda, a u partnerstvu sa Belaviom, prenosi Exyuaviation.Beloruski prevoznik takođe ima mogućnost da preko Beograda prodaje karte za odredišta u mreži Er Srbije Ove zimske sezone Belavia će imati četiri leta nedeljno između Minska i Beograda, u odnosu na tri koja su bila u ponudi prošle godine. Er Srbija trenutno ima 34 Sporazuma o proporcionalnosti i 14 sporazuma o deljenju kodova.Avio-kompanije inače već mesecima beleže gubitke u poslovanju, zbog pandemije korona virusa.Kako je preneo Bloomberg, kompanija Emirates koja je jedna ov vodećih na Bliskom Istoku, kao i Katar ervejz, dobili su po dve milijarde dolara pomoći, Lifthanza iz Nemačke oko devet milijardi evra.Er Srbija koja je u partnerstvu sa Etihadom namenila je 57,6 miliona dolara za otplatu dela kredita od 120 miliona evra ali je nepoznato ko je zapravo taj dug platio, o čemu je Nova ekonomija već pisala.BLOOMBERG: PRE PANDEMIJE ETIHAD IZGUBIO MILOJARDE DOLARA ULAŽUĆI U ETIHAD
U kragujevačkoj fabrici autmobila danas je nastavljena u dve smene, nakon sedam dana plaćenog odsustva saopštila je kompanija Fijat Krajsler automobili (FCA) Srbija. U Samostalnom sindikatu fabrike N...
Srbija Republički zavod za statistiku
Republički zavod za statistiku saopštio je da je realni pad bruto-domaćeg proizvoda u trećem kvartalu 2020. godine u odnosu na isti period prethodne godine bio je 1,3 odsto. Prema prethodnim izjavama predst...
Irski niskobudžetni avio-prevoznik Rajanair saopštio je da je tokom letnjeg perioda godine zabeležio gubitak od 197 miliona evra, dok se u narednom očekuju još veći, budući da se u Ujedinjenom Kraljevstvu uvodi drugi lokdaun od 5. novembra, piše irski portal RTE.Za irskog avio-prevoznika ovo predstavlja prvi letnji gubitak u poslednjih 30 godina, dok je u istom periodu prošle godine kompanija ostvarila zaradu od 1,15 milijardi evra.Izvršni direktor kompanije Majkl Oleri rekao je da će gubici najverovatnije biti još veći i to bi bio prvi godišnji gubitak od 2009.Međutim, za razliku od svojih rivala, kompanija je izbegla nagli pad deonica nakon najnovijeg lokdauna u Ujedinjenom Kraljevstvu, koji bi od 5. novembra, prema najnovijim odlukama trebalo da traje četiri nedelje.Deonice Rajnera porasle su za 5,5 odsto, dok su deonice kompanija Izi Džet i Internešnl Ervejz Grup, vlasnika Britiš Ervejz , pale preko 5 odsto nakon najave najnovijeg ograničenog kretanja.Kako navodi kompanija, prvi lokdaun dovelo je do pada broja putnika od 80 odsto u tom periodu. U narednom očekuje oko 38 miliona putnika, u poređenju sa 149 miliona prošle godine.Iz kompanije su upozorili da bi taj broj mogao dalje da se smanji ukoliko vlade zemalja Evropske unije nastave da loše upravljaju avio-prevozom i uvode nekoordinisane zabrane putovanja zbog pandemije.RAJNER OD JULA OBNAVLJA 40 ODSTO LETOVA
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
