Broj 127, Januar 2026.
Broj 127, Januar 2026. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

Danas: Od jeseni moguća nova geološka istraživanja u oblasti Jadra

Ukidanjem Prostornog plana posebne namene za Projekat Jadar stavljena tačka na istraživanja litijuma i bora blizu Loznice, piše list Danas. Na polje omeđeno tim Rio Tintovim projektom naslanja se oblast Jadar Sever sa još dve lokacije u blizini. Za njih istražna prava ima australijska kompanija Volt Risorsizu, koja od jeseni može da počne sa geološkim istraživanjima.Istraživačka prava prvobitno je imala firma Asena Investments, koja je osnovana u junu 2020. u domaćem vlasništvu, ali je u novembru prošle godine prodata zajedno sa dozvolama australijskom Volt Risorsizu.Kako se navodi, spekuliše se da je promena vlasništva bila planirana u startu i da je domaća firma bila u početku samo paravan kojim je trebalo obezbediti dozvole, a da se ne privuče previše pažnje javnosti koja je su već uznemirili planovi Rio Tinta.Bušotine na te tri lokacije, na površini većoj od 290 kvadratnih kilometara, očekuju se od jeseni ove godine, posle izbora, ako se nešto ne promeni.Podseća se i da je Asena u martu prošle godine dobila i pravo na istraživanje bakra, zlata, srebra i prateće asocijacije elemenata na području Donje Mutnice kod Paraćina.Kako se dodaje, poništavanjem prostornog plana za Projekat Jadar, Rio Tinto ne može da računa na eksploataciju litijuma kod Loznice. Ipak, neki pravnici kažu i da to može da se promeni za nekoliko meseci.Napominje se kako je propušteno da se kaže kako im te dozvole nisu potrebne, jer su rezerve rude na njihovom polju već overene.Rude litijuma i borita istražuju još kanadska Euro Lithium Balkan, koja je u Srbiji osnovana 2015. i koja radi na poljima u okolini Valjeva.  Pored nje blizu je i australijska firma Balkan Istraživanja koja od 2016. otvara bušotine na nekoliko polja kod Kosjerića, Požege, Jagodine i Rekovca.Prema podacima Ministarstva rudarstva i energetike, trenutno geološka istraživanja u Srbiji vrši ukupno 65 domaćih i 21 strana kompanija. Aktuelno je 175 istražnih polja od čega 116 radi na istraživanju metaličnih mineralnih sirovina: zlata, bakra, olova, cinka, bora i litijuma.Energetskim mineralnim sirovinama bave se dva istraživanja, a 57 se bavi nemetaličnim mineralnim sirovinama, navode u Ministarstvu. Jedinstven spisak dozvola za istraživanje ruda, kako se dodaje, ne postoji ili nije dostupan, ali je do podataka može da se dođe preko Geografsko informacionog sistema (GIS).BIRN: U POTRAZI ZA ZLATOM NA METI I ZAŠTIĆENA PODRUČJAŠTA SVE ZNAMO O PROJEKTU ZA ISKOPAVANJE LITIJUMA U DOLINI JADRA? Iz karte na kojoj su obeležena istražna polja, vidljivo je da se u Vojvodini uglavnom otvaraju bušotine u potrazi za naftom i prirodnim gasom, a nosioci posla su NIS ili Naftagas. Domaća preduzeća se uglavnom bave istraživanjem pijaće i mineralne vode, ili minerala iz opisa njihovog posla.Takva polja imaju Magnohrom, Elektro-privreda Srbije i većina rudnika, uključujući novog vlasnika RTB Bora, kineska kompanija Serbia Zijing Mining.Tridesetak novih kompanija dobile su dozvole za otvaranje bušotina u potrazi za dragocenim metalima, od srebra, zlata i bakra, do litijuma, bora, gvožđa, olova, cinka, molibdena.Od njih, samo je sedam domaćih, a strane su iz Kanade, Australije, Velike Britanije, SAD, Holandije, Malte ili sa Britanskih Devičanskih Ostrva. Dodaje se da su u nekoliko slučajeva, kineski državljani na čelu srpskog ogranka firme osnovane na of šor destinacijama.Od ukupnog tridesetak firmi koje imaju istražne dozvole, neke i za desetak polja širom Srbije, samo je šest osnovano pre juna 2012. godine, dve domaće i četiri strane. Najveći broj dozvola i novih firmi stigao je u Srbiju posle tog perioda, najviše od 2016.One otvaraju bušotine na području Loznice, Valjeva, Mionice, Čačka, Kosjerića, Krupe, Zvornika, Zaječara, Bora, Majdanpeka, Kučeva, Soko Banje, Petrovca na Mlavi, Jagodine, Paraćina, Novog pazara, Raške, Aleksinca, Pirota, Niške Banje.Prema istraživanju Birna, koje je prenela i Nova ekonomija i koje je objavljeno pre dva meseca, geološka istraživanja u Srbiji se vrše čak i u zaštićenim područjima.

Srbija

Na Tošinom bunaru u planu novi hotel i stanovi, ruši se balon

U Ulici Tošin bunar na Novom Beogradu planira se izgradnja objekta od osam spratova u koji će biti smešten hotel sa 4 zvezdice i 41 stan.Stambeno-poslovni objekat će imati podrum, suteren, prizemlje i osam spratova.Na parceli na kojoj je planirana gradnja se već nalazi prizemni hotel, sportska sala i balon za sportske aktivnosti koji će biti srušeni, piše u Urbanističkom projektuSekretarijat za urbanizam i građevinske poslove oglasio je javnu prezentaciju Urbanističkog projekta za izgradnju oovg stambeno-poslovnog kompleksa koja će trajati od 2. do 9. februara.Urbanistički projekat izrađen je na zahtev invetsitora Zorana Radojičića. Urbanističkim projektom obuhvaćena je jedna cela katarstaska parcela na Novom Beogradu koja se nalazi u zoni mešovitih gradskih centara. Sama lokacija, kako se navodi, je u okruženju "devastiranog gradskog tkiva".   Sa istočne strane se nalazi ulica Tošin bunar, sa zapadne zelene površine, sa severne strane sa parcela na kojoj su izgrađeni objekti lošeg bonitetea, a sa južne auto servis "izgražen bez dozvole", piše. Planirano je da objekat ima tri garaže sa ukupno 104 parking mesta ( jedna suterenu, druga u podrumu i treća u prizemlju).Na prvom spratu projektovani su hotelski restoran, kuhinja, pomoćne prostorije i dve hotelske sobe, a u delu prema dvorištu projektovano je 6 stanova. Na petom spratu će, između ostalog,  biti hotelski bazen, fitnes sala i prostorije za masažu. Sve do šestog sprata biće kombinovani hotelski sadržaji i stanovanje, a kako se navodi, hotelske prostorije i stanovi će imati zasebne verikalne i horizontalne komunikacije za pristup. Na šestom, sedmom i osmom spratu nalaziće se samo stanovi.

Srbija

Železnička stanica postaje muzej, dozvoljeno i rušenje pojedinih zidova

Posao izrade projekta za izvođenje adaptacije i rekonstrukcije zgrade Glavne železničke stanice u Beogradu poveren je firmama Mašinoprojekt Kopring i DBS i Institutu za ispitivanje materijala, piše u odluci o dodeli ugovora. Vrednost ugovora je 16,6 miliona dinara (140,9 hiljada evra) sa PDV-om, a naručilac posla je Istorijski muzej Srbije.Ideja rekonstrukcije, sanacije i adaptacije Glavne železničke stanice je njena prenamena u Istorijski muzej Srbije."Osim predloga rekonstrukcije postojećeg objekta, potrebno je predložiti viziju novog muzeja kao fleksibilne, otvorene institucije koja, uz poštovanje istorijskog karaktera i kvaliteta, uspostavlja 'platformu' otvorenu za primenu različitih savremenih muzeoloških koncepata", piše u tenderskoj dokumentaciji.Istorijski muzej Srbije seli se u nekadašnju Železničku stanicu Objekat Železničke stanive je izgrađen između 1882. i 1885. godine pa se zbog ove činjenice konstrukciji objekta treba pristupiti izuzetno pažljivo, navodi se u projektnom zadatku.Pri izradi novog konceptualnog rešenja je dozvoljeno rušenje pregradnih zidova, a zabranjuje se rušenje nosećih zidova objekta "u velikoj meri".Najveći deo izrade tehničke dokumentacije (94 odsto) biće poveren Mašinoprojektu, dok će manji deo, po tri odsto uraditi DBS i Institut za ispitivanje materijala.Podsetimo, Istorijski muzej je raspisao još jednu javnu nabavku za izradu muzeološkog projekta za novi prostor u okviru Železničke stanice.Ovaj posao vredan je 11,8 miliona dinara (100,6 hiljada evra), a dobile su ga firme Group Brendomania i Inform Technologies.

Srbija fiskalna politika

Fiskalni savet: Potrebne izmene privatnih penzionih fondova

Privatni penzijski fondovi koji u Srbiji postoje 15 godina nisu ispunili reformska očekivanja, ocenjuje se u analizi Fiskalnog saveta o dosadašnjem radu ovih fondova u Srbiji.Glavna zamerka koju navodi Fiskalni savet je ta što dosadašnja investiciona politika, koja se dominantno oslanja na državne obveznice, nije u stanju da štedišama pruži zadovoljavajuće stope prinosa koji su u prethodne dve godine bili negativni u realnom iznosu. Na primer. 2020. godine minus 0,3 odsto i 2021. minus 6,1 odsto.Takođe, Fisklani savet navodi da uprkos izdašnim poreskim olakšicama, penzijski fondovi nisu uspeli da se probiju na tržištu rada, što pokazuju podaci da manje od 10 odsto radnika ima otvorene račune, dok svega tri odsto iole redovno štedi u penzijskim fondovima.Da bi ovi fondovi i dobrovoljno penzijsko osiguranje u Srbiji funkcionisali bolje, više ljudi štedelo u njima, Fiskalni savet preporučuje nekoliko izmena.Prva je da se ukine limit da samo 10 odsto imovine sme biti investirano u inostranstvu, kao i da se omoguće garancije pozitivnih nominalnih prinosa fondovima koji žele da isključivo investiraju u državne obveznice, uz višestruko smanjenje naknada koje naplaćuju od štediša.Fiskalni savet, takođe, smatra da bi postojeće izdašne poreske olakšice trebalo zameniti skromnijim i progresivnijim direktnim budžetskim subvencijama.Pozitivne promene, smatraju u Fiskalnom savetu, donelo bi i tendersko biranje privatne investicione kompanije koja bi penzijsku štednju pasivno investirala na međunarodne berze, kako bi se postizali optimalni prinosi za štediše, sa minimalnim troškovima.Dobrovoljni penzioni fondovi uvedeni su kako bi se obezbedili dodatni prihodi u starosti, kao dodatak državnom sistemu koji ostaje glavni izvor penzijskih prihoda.

Avion Air Serbia

Srbija

Er Srbija iznajamila novi ATR 72-600

Er Srbija iznajmila je novi turbo-elisni avion tipa ATR 72-600, oznake YU-ALY, koji će  koristiti na regionalnim letovima, saopšteno je danas. Planirano je da letelica u Beograd stigne u četvrtak, 27. januara iz Tuluza.U saopštenju piše da je novi avion YU-ALY proizveden  2015. godine, noviji je od ostalih letelica u ATR floti i modernijeg enterijera, i da ima 72 sedišta. Avion je opremljen sa dva turboprop motora PW127M, dugačak je 27,17 metara sa rasponom krila od 27,05 metara. Najveća brzina koju može da dostigne tokom krstarenja iznosi oko 510 km/h, dok je maksimalni dolet sa punim kapacitetom 1.404 km. Er Srbija otplatila zajam od 63 milona firmi EA Partners"Za razliku od aktuelnih modela turbo-elisnih aviona u floti, ATR 72-600 ima značajnu novu karakteristiku, dajući za većinu putnika na letu mogućnost smeštanja kabinskog prtljaga nešto većih dimenzija u police za smeštanje prtljaga. Generalni direktor Er Srbije Jirži Marek rekao je da će Er Srbija u predstojećem periodu zamentii sve avione ATR 72-200 ​kojih trenutno ima tri u floti, kao i dva ATR 72-500, najsavremenijim ATR 72-600.Novi avion YU-ALY imaće vizuelni identitet srpskog nacionalnog avio-prevoznika, piše. Er Srbija počinje da leti do Trsta i BolonjeEr Srbija će novim avionima tipa ATR 72-600 obavljati letove na redovnim linijama iz Beograda za Banjaluku, Beč, Bukurešt, Ljubljanu, Podgoricu, Prag, Sarajevo, Skoplje, Sofiju, Solun, Tivat, Tiranu i Zagreb, kao i na sezonskim linijama do Dubrovnika, Pule, Splita i Zadra. Letovi novim avionima će se realizovati i na redovnoj liniji iz Niša do Ljubljane i sezonskoj do Atine, kao i na redovnoj liniji iz Kraljeva do Istanbula i sezonskim do Tivta i Soluna.

Srbija

Oko 435 kilometara srpskih pruga odlazi u staro gvožđe

U naredne dve godine biće uklonjeno oko 435 kilometara starih pruga, na kojima se saobraćaj već decenijama ne odvija i koje nisu predviđene za dalju eksploataciju, saopštila Infrastruktura železnice Srbije. Objašnjava se da je reč je o prugama čije funkcionisanje, održavanje i rekonstuisanje ne bi bilo isplativo.Od toga se skoro 400 kilometara starih pruga nalazi se u Vojvodini, a na nekim od njih vozovi ne saobraćaju i više od 40 godina.Nakon postupka javne prodaje, železnice su potpisale ugovor s kompanijom Zgop iz Novog Sada o prodaji šina, skretnica, delova za skretnice i kolosečnog pribora koji se budu dobili demontaže 15 pruga.Ti delovi tretiraće se kao sekundarne sirovine, kojih prema proceni ima oko 25.000 tona sekundarnih sirovina. Njihovom prodajom Infrastruktura železnice će zaraditi nešto više od 302 miliona dinara, a planirano trajanje ugovora je dve godine.U otpad idu šine sa preko 15 deonica u Srbiji Podseća se da je prethodnih decenija bilo više pokušaja da se uradi taj veliki posao i reši problem starih pruga u Srbiji. Međutim, svi ti pokušaju su se završavali neuspešno, navodi se u saopštenju.U naredne dve godine biće demontirane i uklonjene pruge na sledećim relacijama u Srbiji:Bečej – Senta, Senta – Кanjiža, Sečanj – Jaša Tomić, Sombor – Bački Breg, Sombor – Riđica, Vladimirovci – Кovin, Bečej – Vrbas, Zrenjanin fabrika – Vršac, Horgoš – Кanjiža, Кaravukovo – Bač, Petrovaradin – Beočin, Žabalj – Bečej, Кikinda – Banatsko Aranđelovo, Sombor – Apatin fabrika (21,6 km), Sopot Požarevački – Кostolac.

Srbija

Pošta dobila posao održavanja matičnih knjiga

Posao održavanja i unapređenja Registra matičnih knjiga dobilo je JP "Pošta Srbije".  Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, koje ja raspisalo nabavku, je sa Poštom zaključilo ugovor vredan 26,8 miliona sa PDV-om.Prvobitni rok za podnošenje ponuda, 21. januar, produžen je za četiri dana, pa su tako zainteresovani ponuđači mogli da se jave do 25. januara. Pošta Srbije bila je jedini ponuđač."Registar matičnih knjiga predstavlja složenu hardversko-softversku platformu za vođenje matičnih knjiga rođenih, venčanih i umrlih u elektronskom obliku za sve jedinice lokalne samouprave u Srbiji", piše u tehničkoj specifikaciji. Poštari sanjaju dan kada će se približiti prosečnoj platiRegistar matičnih knjiga je postavljen na dva fizički razdvojena sajta: primarni i sekundarni. Primarni sajt se nalazi u Beogradu u Državnom Data Centru, a sekundarni u Nišu u Sistem Sali JP Pošta Srbije, piše u specifikaciji.Jedan od uslova za izbor privrednog subjekta bio je da je u prethodne tri godine ostvario prihod u minimalnom iznosu od 40 miliona dinara.Od ponuđača se tražilo i da ima iskustvo i praksu u razvoju i održavanju složenih informaciono-komunikacionih sistema i razvoju i održavanju softvera za najmanje dva projekta u državnoj upravi, minimalne vrednosti 15 miliona dinara za svaki projekat, u periodu od pet godina pre slanja poziva za podnošenje ponuda."Za najmanje jedan projekat razvijeni softver mora biti web aplikacija koja je u produkcionoj upotrebi i koja ima najmanje 1.000 aktivnih korisnika koji u aplikaciji koriste kvalifikovane elektronske serifikate i kvalifikovano potpisivanje transakcija i dokumenata". DRI: Nepravilnosti u Pošti, od javnih nabavki do službenog automobila

Srbija

Distributeru gasa stigao novi softver, potrošačima pogrešna kamata

Udruženje za zaštitu potrošača Prosperitet iz Novog Sada saopštilo je da je preduzeće Novi Sad Gas menjalo svoj status i instaliralo novi softver za popis, knjigovodstvo i tehniku. Zbog toga je došlo do problema sa kamatom na računima za utrošeni gas, pa je novi softver instaliran, kako se ocenjuje "po džepu građana".Prosperitet podseća da u skladu sa zakonom, ima svog predstavnika u savetodavnom telu preduzeća Novi Sad Gas koje je svoj status iz društvenog preduzeća u d.o.o preduzeće čiji je 100% vlasnik država promenilo 2020. godine.Tokom tog procesa, kako se dodaje, pojavili su se problemi koji će biti korigovani pomeranjem rokova za kamatu na oktobarskim računima za utrošeni gas. Pored toga bilo je i problema sa pogrešno generisanom kamatom za decembarski račun, što će biti korigovano na januarskom računu. Kako se dodaje, virtuelni šalter preduzeća Novi Sad Gas, koji je omogućavao samostalno prijavljivanje utroška gasa od strane korisnika, bio je vezan za prethodni softver, pa je morao da se ugasi. Naglašava se da će tokom 2022. godine biti instaliran virtuelni šalter.On će primati samostalne prijave potrosača zajedno sa fotografijom merača i očitanim stanjemm, jer se na starom dešavalo da korisnici pogrešnom prijavom utroška ono što su potrošili tokom zime rasporede za plaćanje u letnjim mesecima.To je kako se ocenjuje nedopustivo i suprotno zakonu, jer tada Novi Sad Gas faktički kreditira potrošače.Češka ukida PDV na struju i gasGasna kriza u Srbiji: Samo da prođu izbori Kako se dodaje, preduzeće je ukinulo svoju blagajnu. Svi korisnici računa Poštanske štedionice moći će da plate račune za januar, bez provizije. Od februarskog računa svaki račun koji izda Novi Sad Gas moći će da se plati na 12 lokacija Poštanske štedionice u Novom Sadu, bez provizije."Apelujemo na potrošače da servisiraju gasnu instalaciju putem ovlašćenih stručnih lica. Sve što je iza mernog uređaja prema objektu ili kotlarnici u nadležnosti je njih samih", kažu u Prosperitetu.Posebno se apeluje na potrošače da ne prihvataju prepravku merača za gas, kada se državna plomba zamenjuje falsifikovanom i vrše "dva krivična dela, krađa gasa i falsifikovanje državnih žigova za merila".Napominje se da u tom slučaju potrošači ne mogu da računaju na zaštitu Prosperiteta, distributer ima pravo da obustavi isporuku, a merni uređaj postaje dokaz u krivičnom postupku. Tek po okončanju postupka i naknade štete može se regulisati novi gasni priključak.Podseća se da je do sada otkriveno preko 140 slučajeva krađe gasa ili prepravki na mernim uređajima ili instalacijama, koji su u saradnji sa tužilaštvom i policijom efikasno procesuirani.

Srbija

Ukinuta lista destinacija sa posebnim rizikom od širenja omikrona

Na predlog Insituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" sa liste zemalja sa posebnim rizikom od importovanje omikron soja koronavirusa uklonjenje su sve zemlje koje su bile stavljene na listu. Na listi su bile Južnoafrička Republika, Bocvana, Zimbabve, Nambija, Lesoto, Mozabik i Malavi, objavljeno je na sajtu "Batuta".Promet PCR testova u Srbiji prošle godine najmanje 30 miliona evra Ukljanjanjem ovih zemalja sa liste, ukinute su i posebne mere prema putnicima koji dolaze iz pomenutih zemalja u Srbiju. To znači da se na njih ne primenjuju mere iz uputstva o načinu primene ograničenja u ulasku u Srbiju, koje je objavljeno u decembru 2021. godine, piše u saopštenju.Podsetimo, prošle nedelje su promenjene epidemiološke mere. Skraćena kućna izolacija zbog zaraženosti koronavirusom sa 14 na 7 dana, a kontaktima zaraženih na pet dana.Ljudi umiru zbog štelovanih podataka Zaposleni u zdravstvenim ustanovama i ustanovama socijalne zaštite će se ubuduće, nakon sedmodnevne kućne izolacije zbog koronavirusa, testiraju PCR testom i vraćaju na posao ukoliko je test koji je uzorkovan sedmog dana samoizolacije negativan. 

Srbija

Marko Korica novi generalni direktor hotela Viceroy Kopaonik Srbija

Marko Korica imenovan je za novog generalnog direktora Viceroy Kopaonik Srbija, prvog domaćeg luksuznog "ski-in, ski-out" rizorta sa pet zvezdica, prenosi eKapija. On će na toj poziciji naslediti Gorana Kovačevića.Korica je deo menadžmenta tog hotela od početka poslovanja u Srbiji, a od otvaranja hotela u junu 2021. godine bio je na čelu tog rizorta, koji posluje u sklopu globalnog portfolija kompanije Viceroy Hotels & ResortsKompanija je saopštila da je Korica, sa petnaestogodišnjim iskustvom u ugostiteljstvu i praktičnim pristupom menadžmentu, "prepoznat kao lider koji će doprineti daljem razvoju brenda".Dodaje se da on poseduje diplomu master studija u međunarodnom poslovanju i "dragoceno iskustvo kada je reč o suočavanju sa različitim izazovima na kompleksnim tržištima". Radno iskustvo sticao je u hotelima Amvaj Rotana u Dubaiju i Ias Island Rotana & Centro Ias Island u Abu Dabiju."Verujem da ćemo uspešno privesti kraju zimsku sezonu, kao i da će svi posetioci stvoriti nezaboravne uspomene zbog kojih će nam se rado vraćati tokom cele godine. Uz kontinuiran napredak, nastavićemo da održavamo pozitivno radno okruženje za ceo naš tim, kako bismo i svim budućim gostima pružili besprekornu uslugu tokom njihovog boravka", naveo je Korica.

Srbija

U subotu nova Kritična masa u Beogradu zbog ukidanja biciklističke staze

Nova Kritična masa u Beogradu održaće se u subotu 29. januara, a povod je ukidanje biciklističke staze u Uzun Mirkovoj ulici, saopštili su organizatori. Oni navode da se staza ukida kako bi se zadržala parking mesta ispred luksuznog hotela Square Nine i Jugoslovenske kinoteke."Na žalost, i ovaj put se pokazuje da je Beograd automobilski orjentisan grad, iako možemo čuti hvalospeve o tome kako menja hijerarhiju u saobraćaju", tvrde organizatori Kritične mase.Podseća se i da Plan održive urbane mobilnosti, koji je grad usvojio 2021. godine ima održivije ciljeve, kao i da je bio među tri najbolja plana u konkurenciji Evropske komisije i u istom rangu sa Bilbaom i Grenoblom koji je jedna od Zelenih prestonica Evrope."Pokazalo se da je taj plan na žalost mrtvo slovo na papiru, čijih se preporuka niko ne pridržava. Prošlu, a i ovu godinu smo započeli sa budžetom grada koji ne izdvaja ni jedan dinar za razvoj biciklističke infrastrukture", dodaje se u saopštenju.Beograđani bi više vozili bicikle, ali nemaju gde Biciklisti podećaju da je vrlo frekventna biciklistička staza u Uzun Mirkovoj ullici, već skraćena zbog puštanja autobuske linije Eko2 u oba smera."Uzun Mirkovom dnevno defiluju stotine dostavljača na biciklima, koji redovno prave gužve ispred lokalnih prodavnica brze hrane i biciklistička staza im je potrebna", piše u saopštenju organizatora Kritične mase.Foto: Kritična masa/Uzun Mirkova ulicaDodaje se da je uvođenje nove linije javnog prevoza od Studenskog trga do sportskog centra Milan Gale Muškatirović nije problematično, već je poželjno.DANAS POČINJU PRIJAVE: SUBVENCIJE OD 5.000 DINARA ZA KUPOVINU BICIKALA "Problem je što se umesto ukidanja petnaestak parking mesta ukida staza, iako je na 50 metara javna garaža Rajićeva sa 400 mesta. Takođe, i hotel Square Nine ima podzemnu garažu", kažu biciklisti. Iako je parkiranje za većinu Beograđana visoko na hijerarhiji problema koje treba rešavati, ocenjuje se da političari nemaju dovoljno hrabrosti da građanima saopšte kako povećavanje parkinga nigde u svetu nije rešilo gradske gužve."Kao kolaterna šteta ovakve populističke politike stradaju svi građani, jer buka, zagađenje i gužve ne biraju i pogađaju sve kategorije korisnika. Zbog zakrčenih trotoara, otežano se kreću osobe sa invaliditetom, roditelji sa kolicima, stariji i slabo pokretni", podseća se u saopštenju. Protestna vožnja biciklista Kritična masa počeće u subotu 14:30 sati na Trgu Nikole Pašića i završiće se na Studentskom trgu.

Srbija

Aerdorom „Nikola Tesla“ blizu pretpandemijskog broja putnika

Beogradski Aerodorom "Nikola Tesla"  trebalo bi da u predstojećoj letnjoj sezoni dostigne sličan broj putnika kao i u prepandemijskoj 2019, kada je opslužio rekordnih 6,12 miliona putnika. Trenutno je ukupan kapacitet sedišta u avionima za predstojeće leto za 10 odsto manji u odnosu na nivo u 2019.Međutim u tu brojku nije još uključeno šest novih linija Er Srbije koje će krenuti sa radom od aprila, kao i nove dodatne destinacije koje će prevoznik predstaviti u narednom periodu. Treba dodati i čarter letove koji su prošle godine nadmašile prepandemijski nivo. Prošle godine aerodorm je procenio da će opslužiti pet miliona putnika u 2022, a  očekuje se da će brojke ostvarene pre pandemije dostići 2023.Takođe aerodorm je procenio da će u 2024. godine dostići 6,9 miliona putnika, u 2025. godini 7,3 miliona, a da će u 2026. godini doći na 7,7 miliona putnika.Takođe, strani avio-prevoznici će ove godine povećati broj letova sa aerodroma Nikola Tesla, uključujući Eurowings, Wizz Air i Aegan Airlines koje će uvesti nove rute, dok će Turkish Airlines, KLM, LOT, Flydubai pojačati broj postojećih usluga.Luxair, AnadoluJet, Eurowings, Wizz Air Abu Dhabi i KLM planiraju da po prvi put rade celu letnju sezonu na beogradskom aerodormu. Međunarodni savet aerodorma za Evropu nedavno je naveo da je broj putnika na aerodormu značajno nadmašio evropski prosek. "Put ka oporavku biće dug, ali je već jasno da je oporavak za beogradskom aerodoromu brži nego za ostale. Gledajući u budućnost, vidimo mogućnost da se beogradski aerodorom pozicionira kao čvorište za istočnu Evropu", naveli su. 

Srbija

PKS: Obuke o inovativnim tehnologijama za privrednike i službenike

Privredna komora Srbije pokrenula je onlajn obuke namanjene državnim službenicima i poslodavcima kako bi ih upoznala sa novim modelima poslovanja u zemlji i svetu, kroz upotrebu inovativnih tehnologija poput blokčejna, veštačke inteligencije i mašinskog učenja, robota, dronova, 3D štampe. Obuke pokrivaju sedam najaktuelnijih tema: Veštačka inteligencija i mašinsko učenje, Blokčejn, Digitalna ekonomija, Internet stvari, Roboti i dronovi, Virtuelna i proširena realnost, 3D štampa.Polaznici koji odslušaju svih sedam tema mogu preuzeti sertifikat o završenoj obuci."Obuke omogućavaju da svaka kompanija postane digitalna i počne da generiše nove vrste prihoda koristeći savremene modele poslovanja, kao i da državni službenici ovladaju novim tehnologijama u javnoj upotrebi u Srbiji i svetu", rekla je Ivana Kovačević, rukovodilac Službe za edukaciju u Privrednoj komori Srbije.Kreiraj profil i pronađi biznis partnera u regionuZa polaznike obuka su pripremljeni priručnik i interaktivni edukativni materijali,  a učestvuju eksperti iz Centra za digitalnu transformaciju PKS, Fakulteta tehničkih nauka, Kabineta predsednice Vlade, kompanija ECD, Polyhedre, Digital Mind-a, navodi PKS.Obuke su kreirane u saradnji sa Kabinetom predsednice Vlade, Nacionalnom akademijom za javnu upravu, Fondacijom Petlja i UNDP, a dostupne su preko e-learning platformi Privredne komore Srbije i Nacionalne akademije za javnu upravu.Klasteri: Put do uspeha malih i srednjih preduzeća

Srbija

Zlatiborska gondola kupuje još 19 kabina za pola miliona evra

Javno preduzeće "Gold gondola" sa Zlatibora kupuje 19 novih kabina francunskog proizvođača Poma. Procenjena vrednost nabavke je 60 miliona dinara bez obračunatog PDV-a, odnosno oko 510 hiljada evra.Kabine će biti nabavljene u okviru pregovaračkog postupka bez objavljivanja javnog poziva što znači da će preduzeće samo birati od koga će ih kupiti. Zašto ekološke organizacije zaobilaze Zlatibor? Kako se navodi u obaveštenju o sprovođenju pregovaračkog postupka, na gondoli su već instalirane kabine proizvođača Poma i zbog toga se dodatne kabine mogu poručiti isključivo od iste kompanije "zbog specifičnosti i jednoobraznosti sistema".Gondola na Zlatiboru je u rad puštena u januaru 2021. godine. Trenutno raspolaže sa 54 kabine, a na liniju se može instalirati maksimalno je 90 kabina."Tokom jednogodišnjeg rada gondole pokazala se potreba za nabavkom dodatnog broja kabina koje bi omogućile prevoz većeg broja putnika i dodatnu zaradu za kompaniju 'Gold Gondola'", navodi se u tenderskoj dokumentaciji.Od početka rada, zlatiborska gondola je prevezla blizu 300.000 putnika a u prvih 20 dana januara ove godine 30 hiljada, objavio je portal Nova.rs.Vlasti nisu odustale od gradnje gondole na Kalemegdanu? Kako prenose, prvobitnim planom JP „Gold gondola“ bio je definisan znatno manji broj posetilaca, 80 hiljada prodatih karata godišnje. Pošto je taj broj u prvoj godini uvećan za više od tri puta, planira se povećanje kapaciteta, odsnosno kupovina novih kabina."Potreba za dodatnim kapacitetom jeste i to što je od ove godine gondola na usluzi skijašima koji se njome prevoze do skijališta Tornik. Oni gondolu najčešće koriste u prvim jutarnjim vožnjama koje smo uskladili sa početkom rada skijališta i u popodne, kada se vraćaju sa skijanja. Na početnoj stanici, skijašima koji kupe kartu za ski pass odobrili smo popust na kartu vožnje gondolom od 50 odsto, što je zajednička politika izlaženja u susret i stvaranju boljih uslova za naše turiste", rekla je direktorka JP „Gold gondola“ Bojana Božanić za Nova.rs.

Srbija

Noć ideja 27. januara pod sloganom „Re-konstruisati zajedno“

Manifestacija Noć ideja koju organizuju Francuski instituti širom sveta, svake godine, poslednjeg četvrtka u januaru, održaće se ove godine 27. januara u knjižari Zenit u Novom Sadu, saopštio je Francuski Institut u Srbiji. Participativnog karaktera, namenjena je širokoj publici, uz učešće kreativaca, intelektualaca i predstavnika civilnog društva u razgovorima, debatama, okruglim stolovima, ali i projekcijama, umetničkim izvedbama koje svako od učesnika osmišljava na svoj način, u odnosu na zadatu temu, a ovogodišnja tema glasi re-konstruisati zajedno, navodi se u saopštenju.Francuski institut u Srbiji pozvao je lokalne i evropske partnere na saradnju u osmišljavanju i realizaciji eksperimentalne Noći ideja u Novom Sadu, prestonici evropske kulture. Ove godine biće posvećena (re)konstrukciji zajedništva sa LGBTQI+ osobama, sa ciljem isticanja vrednosti solidarnosti, tolerancije, slobode i različitosti.Noć ideja otvoriće ambasador Francuske u Srbiji Pjer Košar, koji će u svom onlajn obraćanju govoriti o značaju ove manifestacije, posebno u okviru predsedavanja Francuske Evropskom unijom.U neformalnim razgovorima, koje će voditi Duška Latas (EU Info point Novi Sad), učestvovaće: Kristijan Ranđelović (XY spectrum), Adrien Delaby (RISE), Zona Zarić (Institut za filozofiju i društvenu teoriju), Marijana Cvetković (Stanica savremeni ples), Laurent Dréano (Maison de la culture, Amiens).RISE – Regionalni inkubator za socijalne preduzetnike je projekat za motivisane i posvećene mlade ljude, koji su spremni da uče i da donose promene za dobrobit Zapadnog Balkana. Podržava socijalno preduzetničke ideje koje bi region učinile boljim mestom. To je besplatni program podrške razvoju ideja socijalnog preduzetništva na Zapadnom Balkanu.Grupa Izađi, koja je jedno od brojnih udruženja koja su dobila podršku u okviru programa RISE, a nastala je kao odgovor na potrebu mladih LGBT osoba da se druže, udružuju i deluju u svojoj zajednici. Njihova misija je društvo u kojem LGBT osobe imaju mogućnosti da u potpunosti ostvare svoje potencijale, a na tome rade kroz 4 osnovna strateška programa: omladinski rad i edukacija mladih, psihološko savetovalište i edukacija stručnjaka, promocija ciljeva njihove zajednice u javnosti, organizacioni razvoj.XY Spectrum  je prvo udruženje u Srbiji koje se bavi pravima interseks/međupolnih i trans osoba i njihovim porodicama, u cilju poboljšanja njihovog statusa i kvaliteta života. Rad udruženja podržavaju Savet Evrope i Poverenik za zaštitu ravnopravnosti.Feminist Futures je evropski program koji podstiče društveni dijalog kroz umetnost. Osnovni cilj projekta je borba protiv nejednakosti na polju savremene scenske umetnosti.

Srbija

Zakon o socijalnoj karti primenjuje se od 1. marta

Primena Zakona o socijalnoj karti, koji je u januaru 2021. godine donet uz obećanja kako će se njime rešiti nagomilani problemi u sistemu socijalne zaštite, počeće prvog marta.Danilo Ćurčić, programski koordinator A 11 – Inicijative za ekonomska i socijalna prava kaže da će se socijalnom kartom prikupljati oko 140 različitih podataka o korisniku socijalne pomoći."Da li su količina i obim podataka koji se prikupljaju zaista neophodni za dobijanje socijalne pomoći, koja u Srbiji prelazi tek nešto više od 77 evra mesečno po pojedincu, ključno je pitanje za razumevanje toga šta nam donosi ovaj Zakon. Uzgred, tu socijalnu pomoć ogromna većina korisnika prima samo devet meseci u kalendarskoj godini, jer postoji prekid u davanjima za sve one koji se smatraju radno sposobnim. Za njih siromaštvo tri meseca godišnje ide na pauzu", kaže Ćurčić. Tako se u Socijalnoj karti prikupljaju podaci koji se tiču primanja korisnika novčane socijalne pomoći (koje centri za socijalni rad već poseduju), prikuplja se matični broj, informacije o invaliditetu, mestu i vremenu zaključenja braka, kao i brojni drugi podaci, navodi on. Takođe, Socijalnom kartom će se obrađivati i podaci o bivšim vanbračnim partnerima korisnika sistema socijalne zaštite i o prihodima ovih bivših vanbračnih partnera. "Svako razuman rekao bi da prikupljanje oko 140 ličnih podataka pojedinca koji je u stanju socijalne potrebe nije neophodno. Ovo posebno jer je krovnim propisom u ovoj oblasti – Zakonom o socijalnoj zaštiti i njegovim podzakonskim aktima - propisano šta je sve važno znati o korisniku novčane socijalne pomoći onda kad se on obrati centru za socijalni rad", kaže on. Prema njegovoj oceni zbog toga je obrada ovog mora ličnih podataka nepropocionalna svrsi koja se njome želi postići. Ta obrada neće skoro ni na koji način unaprediti sistem socijalne zaštite, jedino će ubrzati razmenu podataka između institucija koje će na osnovu automatske informacije iz sistema brže dolaziti do saznanja kada neko „ispada“ preko cenzusa – onda kada ima primanja preko već 77 evra mesečno. Potrebno nam je više efikasnosti i osetljivosti za potrebe korisnika sistema socijalne zaštite, tako se dolazi do sistema koji je pravedan za najsiromašnije i koji je zasnovan na ljudskim pravima. Međutim, do toga se ne dolazi neproporcionalnom obradom podataka o ličnosti korisnika novčane socijalne pomoći. Na jučerašnjem panelu posvećenom zaštiti podataka o ličnosti i diskriminaciji posebno osetljivih kategorija stanovništva na Nedelji privatnosti, koju organizacija Partneri Srbija organizuje od 24. do 27. januara.

Srbija

Pet domaćih startapa predstaviće se svetskim investitorima u Dubaiju

Startapi iz Srbije imaju mogućnost da do 7. februara apliciraju za učešće na globalnom investicionom skupu i startap takmičenju AIM 2022 koji će se održati od 29. do 31. marta 2022. godine u okviru svetske izložbe Expo2020 u Dubaiju.Naučno - tehnološki park Beograd saopštio je da će na lokalnom takmičenju biti odabrano do pet startapa iz Srbije koji će dobiti mogućnost da se predstave globalnoj publici i investitorima u UAE. "Najboljem među 5 odabranih startapa (lokalnom pobedniku) biće obezbeđen i direktan plasman u globalno finale AIM Startup 2022 takmičenja, dok će preostala četiri startapa dobiti priliku da učestvuju u pitch takmičenju i bore se za kvalifikaciju u veliko finale", piše u saopštenju.Učešće startapa iz Srbije omogućiće NTP Beograd, u saradnji sa Annual Investment Meeting (AIM), vodećom investicionom platformom na Bliskom Istoku i Severnoj Africi,.Prijave su otvorene do 7. februara.Pravo učešća na lokalnom takmičenju imaju startap kompanije sa do 50 zaposlenih, u većinskom srpskom vlasništvu, koje su u dosadašnjem razvoju prikupile finansiranje od najmanje 50.000 evra i nisu starije od 10 godina.Kriterijumi po kojima će se ocenjivati su: iskustvo i ekspertiza tima, tržište i biznis model, dosadašnji razultati i planovi, industrija u kojoj startap posluje, pitch deck i značaj učešća na AIM događaju za dalji razvoj startapa.

Srbija

Najrazvijenim opštinama 360 miliona u 2022. godini

Programom podrške ove godine je za unapređenje izrazito nedovoljno razvojenih opština opredeljeno ukupno 360 miliona dinara, između ostalog za projekte izgradnje komunalne infrastrukture, izgradnju i rekonstrukciju objekata iz oblasti obrazovanja, zdravstva, otklanjanje elementarnih nepogoda, suzbijanje i sprečavanje koronavirusa. Vlada Srbije donela je Uredbu o utvrđivanju programa podrške unapređenju razvoja nedovoljno razvijenih opština (lokalne samouprave iz četvrte grupe) za 2022. godine. Program će sporovoditi Кabinet ministra bez portfelja zaduženog za unapređenje razvoja nedovoljno razvijenih opština na teritoriji Republike Srbije.Pravo na podnošenje prijave projekta i zahteva za mere podrške imaju jedinice lokalne samouprave koje čine četvrtu grupu izrazito nedovoljno razvijenih jedinica lokalne samouprave, odnosno čiji je stepen razvijenosti ispod 60 odsto republičkog proseka.Lokalne samouprave koje spadaju u četvrtu grupu su: Aleksinac, Babušnica, Bela Palanka, Blace, Bojnik, Bosilegrad, Brus, Bujanovac, Varvarin, Vladičin Han, Vlasotince, Gadžin Han, Golubac, Dimitrovgrad, Doljevac, Žabari, Žagubica, Žitorađa, Кnjaževac, Кrupanj, Кuršumlija, Кučevo, Lebane, Ljig, Mali Zvornik, Malo Crniće, Medveđa, Merošina, Mionica, Nova Varoš, Opovo, Petrovac na Mlavi, Preševo, Priboj, Prijepolje, Ražanj, Raška, Rekovac, Svrljig, Sjenica, Surdulica, Trgovište, Tutin i Crna Trava.1. Novac je namenjen za projekte unapređenje infrastruktrunih kapaciteta, za koje  je od ukupnog iznosa opredeljeno 320 miliona dinara.Tu spada izgradnja i rekonstrukcija komunalne infrastrukture, izgradnja, rekonstrukcija i adaptacija objekata iz oblasti obrazovanja, zdravstva, turizma, socijalne zaštite, kulture, sporta i vodoprivrede, kao i opremanje ovih objekata, nabavku opreme u funkciji obavljanja delatnosti iz nadležnosti jedinica lokalne samouprave.2. Osatak, 40 miliona dinara, namenjen je za mere podrške radi obezbeđivanja nedostajućih sredstava.Ta sredstva se mogu koristiti za nabavku opreme radi normalizacije rada jedinice lokalne samouprave i njenih ustanova, službi i javnih preduzeća, u slučajevima kada nastupe vanredne okolnosti ili poremećaji u funkcionisanju, za otklanjanje posledica elementarnih nepogoda, kao i za sredstava za materijalne troškove za sprečavanje i suzbijanje koronavirusa. Kabinet ministra projekte sufinansira u iznosu od 40 do 80 odsto, sa maksimalnim učešćem do osam miliona dinara. Mera podrške se finansira 100 odsto. Кriterijumi za ocenjivanje prijava biće održivost projekta, broj potencijalno obuhvaćenih korisnika obuhvaćenih, sopstveno učešće i efekat projekta na kvalitet života. 

Srbija

Strazbur presudio: Srbija mora da nadoknadi štetu slepim šahistima

Evropski sud za ljudska prava je presudio da je Srbija dužna da slepim šahistima kojima nisu isplaćene nagrade i beneficije nadoknadi štetu.Srbija treba da četvorici šahista isplati po 4.500 evra na ime nematarijalne štete kao i da obezbedi sve finansijske beneficije i nagrade na koje bi imali pravo da su dobrovideći šahisti, uključujući i pripadajuće kamate.Četvorica šahista, Branko Negovanovć, Sretko Avram, Živa Markov i Dragoljub Baretić, su između 1961. i 1992. godine osovojili niz medalja na šahovskim olimpijadama za slepe. Najveći uspeh postigao je Baretić koji je osvojio zlatnu medalju, dok su Negovanović, Avram i Markov osvojili srebrne medalje.Sportskim organizacijama 1,2 milijarde od države Uprkos uspesima, šahistima nisu dodeljene nagrade i nacionalne priznanja zbog čega su 2009. godine podneli tužbu protiv Srbije. Tvrdili su da su bili diskriminisani u poređenju sa drugim sportistima sa sličnim dostignućima.Oni su tražili sudsku potvrdu da su bili diskriminisani, kao i obeštećenje za materijalnu i nematerijalnmu štetu koji su pretrpeli.Iako je Osnovni sud u Novom Sadu presudio u korist šahista, ovu odluku pobio je Apelacioni sud u Novom Sadu, tvrdivši da šahovska olimipijada slepih nije bila navedena u uredbi kojom su regulisana nacionalna priznanja i nagrade."Najveća ekološka tužba u srpskoj istoriji" tapka u mestu Nakon toga, obratili su se i Ustavnom sudu koji je 2015. godine odbio njihovu žalbu.Kako je preneo portal Dnevnik, profesor Dragoljub Baretić, FIDE majstor, bio je najtrofejniji član Šakovskog kluba "Anpasan", a preminuo je 2018. godine.

Izdanja

Broj 126, Decembar 2025.

Broj 126

Decembar 2025.
Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.
Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.
Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.
Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.
Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.
Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.