Srbija
Vrhovni kasacioni sud pogrešno tumači presudu Evropskog suda pravde u vezi sa troškovima obrade kreditaDijana Marković Bajalović, profesorPosled meseci za trroškove obrade kredita interesovanje za tužbe, sudovi usvajali za poništavanje obrade kredita da se plati poslebna naknada za obradu troškova kredita, redovno bila ugovarana u procentnom iznosu, zavisilo od visine obrade kredita.Letos Vrh kasac sud izašao sa dop stava iz 2018. rekao banke nisu dužne da dokazuju upoznaju klijente sa specifikacijom troškova.Nisu više dužne na sudu da dokažu šta predstavljaju troškovi obrade kredita.Više bih se bavila jednim delom obrazlož Vrh kasac suda, relativna novina u rpavosud sistemu, to je da se taj sud poziva na presudu Evropskog suda pravde.Prethodno, kada se govorilo o ništavnosti ugovora o kreditu u CHF valuti, tafda govorilo se kako presude suda u Strazburu nisu obavezujuće za naše sudove, a kasacioni se sada poziva.Može da konsult uporednu sudsku praksu, presude evr suda veliki uticaj i na zemlje kandidate za članstvo u EU.U obrazloženju se citira ta odluka i delovi iz obrazloženja.Navode na zaključak da evropski podržava najnoviji stav kasacionog iz 2020.Ta presuda se navodi kao vrhovni autoritet, podloga onog što je kasacioni odlučio.Presude evropskog dostupne na sajtovima EU.Rad transparentan, odluke javno dostupne, kao i mišljenje generalnog advokata, koji doprinosi odluke da budu pravno utemeljene, kao savetnik suda.Ona kasac poziva ta presuda profi kredit Poljska, radi se o tri slučaja pred poljskim sudovima, ta org bila tužiac.Sud u Pljskoj zatražio od evropskog savet za preliminarno mišljenje. Ne o suštini spora, već mišljenje kako interpretirati evropske propise.Radilo se da je poljski sud uputio pitanje koje se ticalo primene odredbe direktive o potrošačkim kreditima, koja je ugrađ i u naše zakonodavstvo, kao i direktiva o nepravičnim odredbama.Odredbe o troškovima obrade kredita čine izuzetak na koji se odredba o nepoštenim ugovorima ne primenjuje, i ne može se ocenjivati sa stanovišta njene nepravičnosti.Čitajući presudu evr suda, zaključak je sasvim suprotan.Osvrt direktive o neprav odredbama.Ugovor i cena obrade kredita ne može biti predmet ocenjivanja nepravičnosti, ne može tumačiti.Evropski kaže nac sudovi da preispitaju pravičnost odredbe o troškovima.Generalno, direktiva o nepošt odredbama zahteva da ugovori budu zaključeni tako da poptrošaču bude jasno na koje odredbe pristaje, jednostavnim jezikom i to se odnosi na odredbe, kao i da s epredvide sve ekonomske konsekvence potrošaču, koliko će morati da plati za ono što dobija od druge strane.Da bi se uskladio sa transparent važno da priroda usluge mora biti razumljiva ili izveden zaključak o njoj iz ugovora.Potrošač da utvrdi da nema preklapanja između različitih ugovora i troškova.Sasvim drugačije tumačenje od onoga kako je o kreditima tumačio Vrhovni kasacioni sud.Odredbe ugovora o kredita troškovi različiti od inosa nisu obuhvaćeni odredbom, osim ako se tim odredbama ne predviđa bilo proroda tih troškova ili usluga koje se naplaćuju ili kada su odredbe tako formulisane da stvaraju zabludu kod potrošača, a što je na nacionalnom sudu da odredi.Ne može se a priori reći da banke nisu dužne da objašnjavaju troškove, sud ima pravo i obavezu da utvrdi koji su troškovi koje je banka naplatila i da li je naknada bila adekvatna pruženoj usluzi.Meni je žao što se ovako selektovno pristiu preuz prakse Evr suda pravde, ovo su opzbilj stvari kada je u pitanju najviši sud u jednoj držani, ne smemo dozvoliti takvu vrstu postupanja. Ukoliko tuže izvore prava usvajamo to moramo da uradimo na transpar način. Kasac su trebao potpunije d apreuzme stavnvoe evr suda pravde.Dejan Gavrilović, iz EfektiveOd 2000. poč moder bankarstvo u srb dolaze strane najv kred u švajc tada su se korisnici prvi put trgli i shvatili da se nešto nelogično dešava u kreditu.2015. 90.000, 35.000 evra više nego što je podigao 7 godina plaćao kredit, rate se u tren povećale dva i po puta. Prelazilo iznos plate, probl rešen Zakonom o konverziji 2019. većina prešla u evro.Same banke priznale da je ugovaranje u švajcarcima niie bilo zakonito.Banke ugovarale kamatnu stopu koju su usklađivale sa svojom poslovnom politi. Vrh kasacioni odlučio da se vrtai nekoliko miliona.Kirs veći po nekoliko dinara od kursa NBS. Troš obrade i osiguranja kred kod nacionalne korporacije. Banke sve te sporove izgubile.Desetine hiljad asporova do sada banke nisu uspele da pokažu šta je ustvari trošak obrade kredita.Ako banka nije dokazala pšta čini struk troškova, nezakonita obrada kredita.Preko 200.000 tih sporova verovatno nerzabeleženo i u svetu i u Srbiji.Vraćale novac kao i kamatu, troškove svog i dužničkog advokata.Shvatile da im je to problem, prošle godine pritisak njih lobija na institucije da se problem reši.Pokušaj zak o parnič postupku das se spreče masovne tužbe.Pa izmene zak o obliga, zašt potr, korisnika bankars usluga, to nije prošlo.Zatim dopuna stava vrh kasac, uspešniji pokuš po same banke, vrh kasac dopunjuje svoj stav.Do tada morale da dokažu strukturu troškova, od tada ne moraju.Ispada da je dopunjen konkretan stav presude.Bankarski lobi izgleda uspeo da izgura tu priču, stav o osiguranju kod nac korporacije, isto bilo i sa troškom garantovanog snabdevača kod EPS-a.Banke uglav gube sporove, kasac sud banka morala da kroz pis formular popnudi objašnjenje, ukoliko ga ima dobija spor, ukoliko nema gubi.Efekt kamatna stopa i dvostr napl obrade kredita, opet post nezakonito.Kamata na 10 evra obrade kredita i kamata na 1000 evra kredita.Građ zaplaš konstr priče, ali banke gude sporove, vrh kasac većim delom presuđuje u korist dužnika, da se ne povlač za obradu tužbe i za polisu osigur jkod nac korporacije.Miroslav Živković, advokatAdv obustava rada zbog ovog problema od 16.09.2021.Advokatis e od str part sudstva i bank lobija pobunili se kada su banke izvrš pritisak na vrh kasac sud.Veroljub Dugalić sam priznao da su vrš pritissak zbog tog za njih nepovolj sava.Radi se o nekim zaobilaženju prava baš u trenutku kada su nastupile izmene ustava.Vrh kasacio9ni bi trebao da sudi u treć stepe i da sudija da na osnovu svoje slobode donosi odluku.Sud se meša u zakonodavnu vlast i vrši pritisak na drugostepene sudove.Dragiša Slepčević posle toga zakazao seminare za sudije i na njima već davao uputstva i sudijama crtao kako treba da donose odluke.
.jpg){kind=small}
