Broj 126, Decembar 2025.
Broj 126, Decembar 2025. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

Fabrika vode u Zrenjaninu prodata za 417 miliona dinara

Fabrika vode u Zrenjaninu, gradu koji već dve decenije ima problem sa ispravnom vodom, prodata je za 417 miliona dinara, prenosi VOICE. Kupac tog postrojenja je Panonia Water iz Beograda, saznaje Vojvođanski istraživačko-analitički centar (VOICE)VOICE napominje da je informaciju o kupcu dobio od Dragana Nikolića, sudskog izvršitelja koji vodi slučaj: "Fabrika je prodata na osnovu založne izjave. Prvenstvo namirenja ima izvršni poverilac (Erste banka)," kaže Nikolić.Nekoliko radnika je do sada već tužilo fabriku vode u Zrenjaninu tražeći zaostale plate. Deo novca će kako se dodaje, svakako ostati nakon namirenja banke, ali ne i dovoljno. Ti postupci će se voditi odvojeno od ovoga."Predmeti u postupcima koji se vode u korist radnika mogu se naplatiti od preostale imovine Fabrike vode. S obzirom na to da postoji više postupaka, celokupna preostala imovina je popisana i predmet je prodaje," objašnjava Nikolić.Javno-komunalno preduzeće "Vodovod i kanalizacija" iz Zrenjanina saopštilo je krajem januara prošle godine, da prema nalazima stručne komisije, privatna fabrika vode u tom gradu ne ispunjava nijedan od 34 tehnička uslova za pravilan rad.Fabrika je kasnije oglašena na prodaju, u avgustu, a njen izvršni poverilac Erste banka je kasnije opet nastavila sa njenom prodajom u oktobru.Fabrika vode u Zrenjaninu oglašena na prodaju, grad ima prvenstvo u kupoviniErste banka nastavlja sa prodajom fabrike vode u Zrenjaninu

Srbija

Vlada za incidente u EPS-u krivi rukovodstvo, a oni krive sabotere

Elektro-privreda Srbije (EPS) podnela je dve krivične prijave protiv svojih radnika zbog događaja koji su se desili u decembru i izazvali energetski kolaps u tom preduzeću. Državna sekretarka u Ministarstvu rudarstva  i energetike Jovanka Atanacković izjavila je da su radnici EPS-a samo radili svoj posao i da su za te događaje odgovorni tadašnji rukovodiociu EPS-a.Kako je preneo Insajder, prva prijava podneta je zbog ubacivanja gline u umesto uglja u bunkere Termoelektrane Nikola Tesla (TENT) što je praktično dovelo do kolapsa u proizvodnji struje. Druga prijava je podneta zbog požara koji je izbio 19. decembra u pogonu za sušenje uglja u Kolubari.U detaljnom EPS-ovom izveštaju navodi se da zaposleni na kopovima u Kolubari nisu odvajali jalovinu od uglja. Posle toga nestalo je struje, pa se iskopana smesa dodatno napajala snegom. Bez upozorenja takva smesa dopremljena je do TENT-a gde je, kako je navedeno, takođe zakazala kontrola.EPS radi studiju kako bi iskopavanje uglja bilo efikasnijePrivrednici se žale da ih EPS diskriminiše različitim cenama struje Radnicima TENT-a je kako se navodi na raspolaganju bio mazut, ali su procenili da on nije potreban. Posle toga je u TENT-u B došlo do izlivanja mazuta i požara. U sušari koja se nalazi u Kolubari došlo je do problema sa poklopcem. Taj incident, kako se dodaje, nije ni rešen po predviđenom protokolu, niti je registrovan.Krivična prijava, kako se navodi, podneta je zbog izazivanja opšte opasnosti i materijalne štete koja se tek utvrđuje. U izveštaju unutrašnje kontrole koju je sproveo EPS navodi se da sve ukazuje na sabotažu čiji je cilj rušenje kredibiliteta sada već bivšeg rukovodstva tog preduzeaća.Krivična prijhava zbog incidenta u TENT-u podneta je nadležnom tužilaštvu u Obrenovcu, a za incident u sušari tužilaštvu u Lazarevcu. Tužilaštvo u Obrenovcu odgovorilo je da je predmet proslešen Višem tužilaštvu u Beogradu."Ukoliko je nerad sabotaža, mi prihvatamo da je bila sabotaža," rekla je za Insajder državna sekretarka u Ministarstvu rudarstva i energetike, Jovanka Atanacković i dodala da su za incident u TENT-u optuženi zaposleni da bi se rukovodstvo aboliralo. Atanacković je rekla da ne zna šta je unutrašnja kontrola EPS-a i zašto ona nije reagovala ranije i obavestila javnost da kopovi nisu spremni za zimu. Prema njenim rečima, konačnu reč o tome ko je odgovaran za kolaps u TENT-u daće policija i Bezbednosno-informativna agencija (BIA):"Rudari su lopatama vadili blato iz kotlova i spasili sistem. Rukovodstvo je loše radilo. Nije posao ministarstva da loži kotlove, kopa ugalj i proverava kvalitet. Mi vodimo računa o energetskoj bezbednosti i stabilnosti. Zato smo još u aprilu organizovali radnu grupu za sigurnost snabdevanja."Vanredni uvoz struje bi EPS mogao da košta i milijardu evraAnaliza računa za struju: Velika razlika između obračunske i angažovane snage Bivši predsednik sindikata radnika Elektroprivrede Srbije (EPS) Milan Đorđević odbacio je tvrdnje da je organizator sabotaža u tom javnom preduzeću i rekao da takve optužbe dolaze od bivšeg vršioca dužnosti direktora EPS-a i bivšeg predsednika sindikata Kolubare.Pojedini mediji su preneli da istraga koju sprovodi BIA ukazuje da učestali incidenti u EPS-u nisu nimalo slučajni i da će se posebno proveriti upravo Đorđevićeva uloga."Bilo je upozorenja da je naišao ugalj lošeg kvaliteta, pomešan sa glinom koja se zalepila za zidove gorionika termoblokova i u decembru prošle godine izazvala zastoj proizvodnje električne energije uTENT-u", rekao je Đorđević.Đorđević je inače smenjen u oktobru prošle godine zbog protesta koji su organizovani zbog toga što radnicima EPS-a nije isporučen ugalj koji su platili. Havarije u EPS-u su, kako je ocenio, posledica nemara i straha kod pojedinih ljudi od dosadašnjeg EPS-ovog v.d. direktora.

Srbija

Muke malih privrednika: Koju fiskalnu kasu kupiti?

Privrednicima od početka Nove godine stižu ponude za kupovinu nove fiskalne e-kase pošto prijavljivanje za subvencije namenjene kupovini kasa (koje je počelo 15. oktobra prošle godine) traje do kraja januara. Jednom privredniku iz Beograda stigla je ponuda da iskoristi mogućnost subvencije države za prelazak na novu fisklaizaciju, plaćenjem fiskalne kase na 24 rate.U ponudi se navodi da je cena fiskalne kase iznosi: 1.125 dinara mesečno na 24 rate ili ukupno (jednokratno) 24.500 dinara. Poreski obveznici imaju parvo na finansijsku podršku po svakom prijavljenom poslovnom prostoru u iznosu od 100 evra, kao i finansijsku podršku za svaki elektronski fiskalni uređaj u iznosu od 100 evra, navodi se na sajtu Poreske uprave.Ukpan iznos subvencija za prelazak na novi model fiskalizacije iznosi šest milijardi dinara. Prema registru Ministarstva finansija vidi se da ima 97 ovlašćenih softvera za fiskalne kase (Registar odobrenih elemenata elektronskih fiskalnih uređaja).  Svaki serviser odnosno firma od koje privrednici izaberu da kupe kasu sklopila je ugovor sa nekim od operatera na tržištu Srbije (Telenor, A1, Telekom).U Udruženjima preduzetnika kažu da u zavisnosti od firme od koje je kupljena kasa i njihovog ugovora sa operaterom neke kase imaju mogućnost da se povežu i na drugi internet osim na taj iz paketa. Ali, neke ne mogu da se konektuju na drugi interent osim na njihov iz tog paketa.Kako onda preduzetnici da znaju koju kasu da odaberu?U Udruženju Zaštitnik preduzetnika kažu da je izbor kase manje bitan, svaki preduzetnik odabere koju hoće u skladu sa svojim potrebama i ukazuju na veće probleme uvođenja e-kasa, ocenjujući da njihova neće suzbiti sivu ekonomija i samo će povećati mesečne troškove malim firmama usred krize. “Problem je u tome što se novi sistem ne razlikuje od starog po pitanju suzbijanja sive ekonomija i crnog tržišta stoga samo predstavlja nove i to uvećane troškove usred krize”, kaže Milena Amon iz Udruženja Zaštitnik preduzetnika za Novu ekonomiju. U preduzeću za promet i usluge Digit Group iz Beograda koji su ovlašćeni prodavci softvera kažu da poreski obveznici plaćaju mesečno održavanje između 10 i 16 evra u zavisnosti koji uređaj odaberu. Milena Amon smatra da je za novac potrošen iz budžeta za subvencije mogla da se napravi aplikacija za izdavanje fiskalnih računa koju bi privrednici mogli koristiti besplatno, bez mesečnih troškova.“Na taj način ne bi postojalo pitanje isplativosti uvođenja novog sistema kod onih koji nemaju potrebu da dnevno izdaju račune i koji će zbog toga preći da rade na crno. Svakodnevno imamo pozive članova iz delatnosti obrazovanje, zanatlija, arhiteakta, Na ovaj način nova fisklaizacija ne predstavlja modernizaciju i neće doprineti suzbijanju crnog tržišta već uz ostale namete, preoterećuje ostale domaće privrednike u pogrešnom momentu”, ocenjuje ona. Nove e- kase podrazumevaju da poreski obveznici u trenutku prometa na malo, uključujući i primljeni avans za budući promet na malo, izdaju fiskalni račun sa QR kodom, a informacije o svakoj transakciji će se prosleđivati Poreskoj upravi.Na svakom računu QR kod podrazumeva da kupci proizvoda, odnosno korisnici usluga, mogu da provere da li je njihov račun izdat u skladu sa zakonom.Nove kase podrazumevaju i korišćenje i bezbednosnog elementa što predstavlja sigurnije poslovanje. 

Srbija

Država se zadužuje za beogradsko postojenje za otpadne vode

Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u odredbi člana 93. stav 1. Ustava Republike Srbije, kojom je propisano da Republika Srbija, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave mogu da se zadužuju, kao i člana 97. tačka 15. Ustava Republike Srbije, prema kojoj Republika Srbija uređuje i obezbeđuje finansiranje ostvarivanja prava i dužnosti Republike Srbije, utvrđenih Ustavom i zakonom.Razlozi za donošenje Zakona o potvrđivanju Ugovora o kreditnom aranžmanu u iznosu do 203.775.000 evra osiguranog kod China Export & Credit Insurance Corporation za finansiranje prve faze Projekta sakupljanja i prečišćavanja otpadnih voda centralnog kanalizacionog sistema grada Beograda između Republike Srbije, koju zastupa Vlada Republike Srbije, postupajući preko Ministarstva finansija, kao Zajmoprimca, BNP PARIBAS SA i UNICREDIT BANК AG, kao Aranžera, UNICREDIT BANК AG, BNP PARIBAS FORTIS SA/NV i BNP PARIBAS SA, kao Prvobitnih zajmodavaca, UNICREDIT BANК AG, kao Agenta i BNP PARIBAS SA, kao ECA Agenta, koji je potpisan u Beogradu, Minhenu, Parizu i Briselu 14. januara 2022. godine, sadržani su u odredbi člana 5. stav 2. Zakona o javnom dugu („Službeni glasnik RS”, br. 61/05, 107/09, 78/11, 68/15, 95/18,  91/19 i 149/20) prema kojoj Narodna skupština odlučuje o zaduživanju Republike Srbije.Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2022. godinu („Službeni glasnik RS”, broj 110/21) u članu 3. predviđeno je zaduživanje za finansiranje Projekata kanalisanja i prečišćavanja otpadnih voda grada Beograda do iznosa 220.000.000 evra. Sporazum o saradnji i Ugovorni sporazum za projekat sakupljanja i prečišćavanja otpadnih voda centralnog kanalizacionog sistema grada Beograda potpisan je 20. januara 2020. godine u Beogradu između Vlade Republike Srbije i kineske kompanije CMEC.Predviđeno je da se ovaj projekat realizuje u dve faze, a postrojenje će se prostirati na površini od oko 97 hektara. Prva faza obuhvata izgradnju nedostajuće infrastrukture (Interceptor, tunel Hitna pomoć-Venizelosova), nove kanalizacione crpne stanice „Ušće – Nova”, kao i rekonstrukciju crpne stanice „Mostar”. U drugoj fazi prerada otpadnih voda zasniva se na primarnom i sekundarnom tretmanom kojim će se mulj izdvajati u primarnim taložnicima, a azot i fosfor uklanjaće se naprednim postupcima na bazi aktivnog mulja.Realizacija ovog projekta je od velikog značaja za grad, jer se očekuju pozitivni efekti u pogledu zaštite životne sredine, a naročito očuvanja reka Save i Dunava, kao krajnjih recipijenata ispuštenih voda.Nakon višemesečnih razgovora sa nekoliko banaka i nastojanja da se obezbede najpovoljniji uslovi finansiranja za Republiku Srbiju, banke  UNICREDIT BANК AG i BNP PARIBAS je ponudile najpovoljnije uslove kredita uz China Export & Credit Insurance Corporation osiguranje (Sinosure)  za finansiranje prve faze Projekta sakupljanja i prečišćavanja otpadnih voda centralnog kanalizacionog sistema grada Beograda.Vlada je donela Zaključak 05 Broj: 48-172/2022 od 13. januara 2022. godine, kojim usvojen nacrt ugovora o kreditnom aranžmanu u iznosu do 203.775.000 evra osiguranog kod China Export & Credit Insurance Corporation za finansiranje prve faze Projekta sakupljanja i prečišćavanja otpadnih voda centralnog kanalizacionog sistema grada Beograda između Republike Srbije, koju zastupa Vlada Republike Srbije, postupajući preko Ministarstva finansija, kao Zajmoprimca, BNP PARIBAS SA i UNICREDIT BANК AG, kao Aranžera, UNICREDIT BANК AG, BNP PARIBAS FORTIS SA/NV i BNP PARIBAS SA, kao Prvobitnih zajmodavaca, UNICREDIT BANК AG, kao Agenta i BNP PARIBAS SA, kao ECA Agenta.Navedenim ugovorom dogovoreni su finansijski uslovi kako sledi:Zaduženje Republike Srbije do iznosa 203.775.000 evra;- Period povlačenja: 60 meseci;- Otplata: Кreditni aranžman će biti otplaćen u 20 jednakih, uzastopnih, polugodišnjih rata glavnice, od kojih će prva dospeti na plaćanje na Prvi datum otplate. Poslednja otplata Кreditnog aranžmana izvršiće se najkasnije do njegovog Кrajnjeg datuma dospeća;-Prvi datum otplate: prvi datum otplate je datum koji pada šest meseci od Početne tačke kredita dogovorene od strane ECA;- Кrajnji datum dospeća: datum koji pada deset godina nakon Početne tačke kredita;- Кamatna stopa: varijabilna stopa, koja se bazira na 6M EURIBOR-u uvećanom za fiksnu maržu od 1,75% godišnje;- Upisna provizija:1,00% jednokratno obračunato na ukupan iznos ECA Кreditnog aranžmana i plativo na raniji datum od (i) datuma koji pada u roku od 30 dana od datuma efektivnosti i (ii) datuma koji pada pre prvog korišćenja Кreditnog aranžmana;- Provizija na nepovučena sredstva: 0,5% godišnje, obračunata na iznos nepovučenih sredstava ECA kreditnog aranžmana i plaća se polugodišnje;- Naknada agenta Кreditnog aranžmana: 45.000,00 evra godišnje- Naknada ECA agenta: 25.000,00 evra godišnje; - plaćanje premije Sinosure.Odredbom člana 1. predviđa se potvrđivanje Ugovora o kreditnom aranžmanu u iznosu do 203.775.000 evra osiguranog kod China Export & Credit Insurance Corporation za finansiranje prve faze Projekta sakupljanja i prečišćavanja otpadnih voda centralnog kanalizacionog sistema grada Beograda između Republike Srbije, koju zastupa Vlada Republike Srbije, postupajući preko Ministarstva finansija, kao Zajmoprimca, BNP PARIBAS SA i UNICREDIT BANК AG, kao Aranžera, UNICREDIT BANК AG, BNP PARIBAS FORTIS SA/NV i BNP PARIBAS SA, kao Prvobitnih zajmodavaca, UNICREDIT BANК AG, kao Agenta i BNP PARIBAS SA, kao ECA Agenta, potpisanog u Beogradu, Minhenu, Parizu i Briselu 14. januara 2022. godine, u originalu na engleskom jeziku. Odredba člana 2. sadrži tekst Ugovora o kreditnom aranžmanu u iznosu do 203.775.000 evra osiguranog kod China Export & Credit Insurance Corporation za finansiranje prve faze Projekta sakupljanja i prečišćavanja otpadnih voda centralnog kanalizacionog sistema grada Beograda između Republike Srbije, koju zastupa Vlada Republike Srbije, postupajući preko Ministarstva finansija, kao Zajmoprimca, BNP PARIBAS SA i UNICREDIT BANК AG, kao Aranžera, UNICREDIT BANК AG, BNP PARIBAS FORTIS SA/NV i BNP PARIBAS SA, kao Prvobitnih zajmodavaca, UNICREDIT BANК AG, kao Agenta i BNP PARIBAS SA, kao ECA Agenta.Odredbom člana 3. uređuje se stupanje na snagu ovog zakona.Za sprovođenje ovog zakona obezbeđivaće se sredstva u budžetu Republike Srbije.

Srbija

Srbija će morati da uvozi još struje

Pad proizvodnje u termoelektranama nastao usled nedovoljnog dopremanja uglja usloviće dodatni uvoz, s obzirom na najavljene niske temperature i očekivan rast potrošnje električne energije, saop&scaron...

Srbija

Prodata imovina BIP-a u Skadarliji

Imovina Beogradske industrije piva (BIP) koja se nalazi u Skadarliji prodata je danas kompaniji  BG URBANLUX za 155 miliona dinara.Na prodaju su iz stečajne mase BIP-a bila oglašena dva prizemna objekta u Skadarskoj ulici 38, od kojih je jedan do ulice, a jedan dvorišni. Prodato je i 16 umetničkih slika, između ostalog "Sveti Đorđe" (nepoznati autor), "Hram Svetog Save" (M. Radulović),  "Ranjeni kanjon Pive"  (Miljenko Sindik), "Svetionik Beograda" (Đorđe Ivanov), "Beograd" Кomatina Mito.Početna cena ove imovine iznosila je 82,6 miliona dinara. BIP prodat kompaniji Auto ČačakKompanija Auto Čačak kupila je u avgustu Beogradsku industrija piva, slada i bezalkoholnih pića (BIP) za 2,09 milijardi dinara i tada je bila jedini ponuđač na javnom prikupljanju ponuda za prodaju iz stečaja.Procenjena vrednost imovine stečajnog dužnika "Beogradska industrija piva, slada i bezalkoholnih pića" Beograd bila je 4,18 milijardi dinara. Najvrednija imovina BIP je građevinski objekat u Beogradu u Bulevaru vojvode Putnika 5, u blizini petlje Mostar. 

Srbija

Ratari se žale: Paleta đubriva skuplja od traktorske prikolice

Visoke cene đubriva ozbiljno ugrožavaju poljoprivrednu proizvodnju i prehrambenu sigurnost zemlje, upozoravaju ratari iz Banata, piše list Danas. Proizvođačima je veliki problem kako da zaštite već zasađenu pšenicu, a da ih to ne odvede u bankrot, jer tona azotnog đubriva sada košta 130.000 dinara. Pre samo godinu dana ista količina đubriva koštala je 44.000 dinara."To je skok od 200 odsto. Rod useva će pasti za 70 odsto ako ratari ne budu imali čime da prihrane pšenicu. došli smo u situaciju, ne samo zbog poskupljenja koja su se desila na svetskom tržištu, već pre svega što sektor poljoprivrede vode nestručni ljudi", kaže Dragan Kleut iz Saveza udruženja poljoprivrednika Banata.Kleut kaže da banatski ratari za prenos đubriva obično koriste takozvane kikindske prikolice. Jedna paleta đubriva, prema njegovim rečima, sada košta više nego jedna takva prikolica.Rast cene energenata, a onda i hraneOve godine izvoz malina dostigao 290 miliona evra Prema njegovim rečima, ako u Srbiji na lageru postoji đubrivo koje je proizvedeno pre dve godine, nema razloga da se to sada poljoprivrdnicima prodaje po novim "astronomskim cenama". Kleut ocenjuje da će zbog enormnog poskupljenja, neki poljoprivrednici verovatno štedet na đubrivu."Tražimo vraćanje subvencije od 14.000 dinara i to za površine od 100 hektara, baš zbog ovakvih razloga kada je potrebno omogućiti proizvošačima da prebrode udare na tržištu. Mi tražimo da se vrati regresirano gorivo i već šest godina čekamo na obećanje ministra poljoprivrede da će ponuditi rešenje za to pitanje", kaže Kleut.On podseća da se 70 odsto poljoprivrednog zemljišta u Srbiji nalazi u vlasništvu malih i srednjih gazdinstava. Napominje i da to čini kičmu srpske države i poljoprivrede.Bez konkurencije: U Srbiji radi samo jedan proizvođač mineralnih đubrivaProdaje se imovina pančevačke Azotare "Ako ne subvencionišete te ljude već tajkune koji kad uzmu subvencije zatvore firme i fanrike kao što je nedavno u Zrenjaninu zatvoren ribnjak, onda nema ništa od hrane i samostalnosti naše zemlje", dodaje Kleut.Kleut podseća i da se pšenicom u Srbiji zaseje od  500.000 do 700.000 hektara, a pored pokrivanja domaćih potreba, višak pšenice se svake godine izvozi.Na njivama u Banatu prošle godine je zasejano preko 50.000 hektara pšenice, a poljoprivreda je ugrožena velikim poskupljenjem đubriva. Pšenica je kako se dodaje jedan od dva ključna poljoprivredna proizvoda našeg ratarstva.

Srbija

Pandemija pogoršala uslove u srpskim porodilištima

Srbija je tokom pandemije veoma malo primenjivala standarde kvaliteta nege porodilja i novorođenčadi koje je razvila Svetska zdravstvena organizacija (SZO), a 69,9 odsto ispitanica iz naše zemlje prijavljuju da im nije bio omogućen podoj bebe odmah posle porođaja, pokazalo je istraživanje "Porođaj tokom pandemije."Ženama iz Srbije tokom trudova u 68,2 odsto slučajeva nije bila omogućena sloboda kretanja, a njih 46,2 odsto nije dobilo lekove za ublažavanje bolova, saopštio je Centar za mame.  Ženama u Srbiji se krše i zakonska prava, navodi se u saopštenju, kod njih 69,2 odsto nije tražen pristanak za upotrebu instrumenata, poput forcepsa i vakuuma, pri vaginalnom porođaju.Osim toga, njih 75,1 odsto nije informisano o mogućim kliničkim znacima opasnosti za porodilje od strane medicinskog osoblja. Osim problematičnog odnosa prema porodiljama, ženama u Srbiji prilikom porođaja nije dostupan ni adekvatan smeštaj."Čak 70,5 odsto njih se požalilo na neadekvatnu organizaciju soba za porođaje, a 72,4 odsto na neadekvatnu organizaciju bolničke sobe", navodi se u saopštenju. Novi zakon donosi novčanu pomoć majkama za kupovinu prvog stanaIstraživanje "Porođaj tokom pandemije" zasniva se na standardima Svetske zdravstvene organizacije za poboljšanje kvaliteta bolničke nege porodilja i novorođenčadi.Istraživana je pripremljenost, kvalitet i prilagodljivost zdravstvene službe za porodilje i novorođenčad u novonastalim uslovima, kao i kakva iskustva su porodilje imale.U saopštenju se navodi da je tokom pandemije čak i među zemljama evropskog regiona SZO-a (koje u velikoj meri ispunjavaju standarde te organizacije ) dokumentovano pogoršanje ključnih indikatora, kao što su smanjeno korišćenje zdravstvenih usluga za majke i novorođenčad, povećan broj mrtvorođenih, povećan broj medicinskih intervencija. Vlada usvojila predlog da se roditeljski dodatak poveća na 300.000 dinaraOd ukupnog broja anketiranih žena, njih 13,6 odsto se žalilo na nedostatak bar jednog funkcionalnog i lako dostupnog lavaboa za pranje ruku, sa sapunom i vodom, blizu ili u sobi, od kojih je 35,6 odsto iz Srbije.Na neadekvatno očišćena, opremljena i pozicionirana kupatila ukazalo je od 48,7 odsto žena iz Srbije, a samo 1,8 odsto žena iz Luksemburga.Direktorka Centra za mame Jovana Ružičić poručila je da rezultati za Srbiju, nažalost, ne iznenađuju. "S jedne strane, zdravstvenom sistemu svake zemlje bilo je potrebno izvesno vreme da se adaptira na promene koje je donela pandemija, od kreiranja novog načina funkcionisanja do toga da su postojeći resursi nedovoljni da zadovolje povećane potrebe. Na primer, anesteziolozi/kinje su delom bili nedostupni za davanje epiduralne anestezije zato što je mnogo njih prebačeno u kovid bolnice gde je potreba za njima bila prioritetna", rekla je ona.  Ona je navela da je Istraživanje "Sloboda rađanju"  koje je Centar za mame sproveo još 2015. godine, takođe pokazalo da porodilišta u Srbiji "nisu prijatelji mama"."Zaključak tog istraživanja je bio da je porođajni proces sličan onom u proizvodnji, gde je važan samo konačni proizvod, a ne način na koji se do njega dolazi, kao i da se osećanja i zdravlje žene, kako fizičko tako i psihičko, u potpunosti zanemaruju", rekla je ona.Ružičić je poručila da je to istraživanje pokazalo i da svaka deseta žena koja se porodila u nekom od porodilišta u Srbiji "nikada više ne želi da rodi zbog iskustva koje je doživela u porodilištu".Centar za mame je pozvao kreatore politike u Srbiji na svim nivoima (pojedinačnom, nacionalnom, regionalnom, globalnom) u zdravstvenom sektoru i drugim srodnim sektorima (obrazovanje) da osiguraju visokokvalitetnu negu zasnovanu na dokazima, pravednu i strpljivu, usredsređenu i s poštovanjem, za svaku ženu, tokom pandemije i posle nje. Istraživanje "Porođaj tokom pandemije" je deo međunarodnog projekta IMAGINE EURO (Poboljšanje nege porodilja i novorođenčadi u evropskom regionu) koji vodi Pedijatrijski institut Burlo Garofolo (IRCCS Materno Infantile Burlo Garofolo) iz Trsta u Italiji, jedan od vodećih svetskih istraživačkih centara i kolaborativni centar Svetske zdravstvene organizacije za zdravlje porodilja i dece.Projekat IMAGINE EURO se sprovodi u ukupno 19 evropskih zemalja, a organizacija Centar za mame je partner za Srbiju u istraživanju iskustava porodilja.

Srbija

Arthur D. Little otvara kancelariju u Srbiji, širi poslovanje na Balkanu

Konsultantska kompanija Arthur D. Little (ADL) je otvorila novu kancelariju u Beogradu. Kancelarijom će rukovoditi Bela Virag, partner i rukovodilac u kompaniji ADL Austrija, zajedno sa izvršnom direktorkom Milenom Matić koja će biti odgovorna za razvoj lokalnog tržišta, navodi se u saopštenju te kompanije.Kancelarija u Beogradu je 43. po redu i otvorena u skladu sa planiranim proširenjem globalne mreže kompanije. U proteklih pet godina, 20 novih kancelarija je otvoreno širom sveta. "Kompanija ADL je posvećena bliskoj saradnji sa klijentima, i u skladu sa tim je otvorila kancelariju u Beogradu s ciljem da obezbedi lokalnu podršku srpskim kompanijama sa kojima trenutno radi, kao i da ostvari saradnju sa novim klijentima i unapredi svoje poslovanje u regiji Zapadnog Balkana. Kompanija je takođe jako zainteresovana da lokalnim talentima ponudi mogućnost profesionalnog razvoja u sferi strateškog konsaltinga", dodaje se u saopštenju. ADL takođe navodi da je u prilici da pomogne i javnom i privatnom sektoru da usvoje nove i inovativne načine rada u periodu pripreme za potpun pristup jedinstvenom tržištu Evropske unije, a da je cilj u porvom redu saradnja sa klijentima u sektorima strateškog rasta, uključujući telekomunikacije, finansije, IT, transport i energetski sektor."Srbija je tržište koje ima veliki potencijal i postaje sve dinamičnije u aktivnoj potrazi za novim načinima rasta i širenja. Kao ekspert za rast pomoću inovativne primene tehnologija, kompanija ADL je u tom smislu savršeni partner organizacijama u javnom i privatnom sektoru. Ono što nas razlikuje od drugih u radu sa klijentima, je način rada  “rame uz rame“, kao sastavni deo njihovog tima, koji se oslanja na naše mnogobrojne međunarodne eksperte u datom segmentu poslovanja. Na taj način im nudimo najbolje moguće rešenje, uz podršku našeg najadekvatnijeg tima, čime uspešno realizujemo potrebe i ambicije naših klijenata", rekao je Bela Virag, partner i rukovodilac u kompaniji ADL AustrijaMilena Matić, izvršni direktor u kompaniji ADL, dodala je da je ponosna na uspehe koje su postigli u saradnji sa klijentima u Srbiji u oblasti telekomunikacija, IT sektoru, energetskom i državnom sektoru u prethodnih nekoliko godina."Radujemo se prilici da proširimo naše poslovne aktivnosti i na druge oblasti u kojima imamo značajno iskustvo i ekspertizu, kao što su transport, bankarstvo i osiguranje i zdravstvo. Takođe, planiramo i da dodatno unapredimo kancelariju u Beogradu zapošljavanjem lokalnog tima, oslanjajući se na veliku bazu talenata u Srbiji. Nudimo odličnu atmosferu i priliku za rad sa timom izuzetnih ljudi", zaključila je ona.

Srbija

Menja se način finansiranja političkih kampanja, ograničavaju pozajmice

Vlada Srbije usovjila je predlog zakona o finansiranju političkih aktivnosti Zakon predlaže dve vrste izvora iz kojih se finansiraju politički subjekti i to javne i privatne izvore. Politički subjekti se mogu zaduživati i kod banaka, pa se propisuje da se zaduživanje političkih subjekata vrši isključivo kod banaka i drugih finansijskih organizacija koje su pod nadzorom Narodne banke Srbije. U obrazloženju se navodi da se na taj način sprečava mogućnost zaduživanja kod fizičkih i pravnih lica, koja bi davanjem pozajmice mogla da ostvare uticaj na političke subjekte.Takođe utvrđena je maksimalna visina kredita i zajma do koje se svi politički subjekti mogu zaduživati kod banaka i drugih finansijskih organizacija, na godišnjem nivou, kako bi finansirali redovan ili izbornu kampanjuMaksimalna visina kredita i zajma do koje se politički subjekti zadužuju kod banaka i drugih finansijskih organizacija, na godišnjem nivou, može iznositi do 25 odsto sredstava koja se obezbeđuju iz javnih izvora za finansiranje redovnog rada ili pokriće troškova izborne kampanje političkih subjekata, sa rokom otplate najduže do tri godine.Javne izvore finansiranja čine novčana sredstva budžeta Srbije, budžeta autonomne pokrajine i budžeta jedinice lokalne samouprave, namenjena za finansiranje političke aktivnosti. Javne izvore čine i određene usluge i dobra  koja političkim subjektima bez naknade i pod jednakim uslovima daju organi Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave kao i druge organizacije čiji je osnivač Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave.Privatne izvore finansiranja političkog subjekta čine članarina, prilog, nasledstvo, legat i prihod od imovine.Kada se radi o članarine koje član političke stranke redovno plaća, tako da maksimalni iznos članarine ne prelazi iznos od 3.000 dinara na godišnjem nivou. Uređuje se pitanje u vezi sa prilozima koji se daju političkim subjektima od strane pravnih i fizičkih lica, a kako bi se sprečila mogućnost zloupotrebe prilikom davanja i prijema priloga, utvrđeno je da su pravna i fizička lica dužna da uplatu novčanog iznosa vrše isključivo sa svog tekućeg računa. Predlaže se da vrednost davanja na godišnjem nivou, koje jedno fizičko lice može dati političkim subjektima za redovan rad, iznosi najviše deset prosečnih mesečnih zarada, odnsno 30 prosečnih zarada kada je u pitanju pravno lice. Prethodno zakonsko rešenje predviđalo je 20 mesečnih zarada kada se radi o fizičkim licima i  najviše 200 prosečnih mesečnih zarada kada se radi o pravnim licima. Davanje čija je vrednost na godišnjem nivou veća od jedne prosečne mesečne zarade javno se objavljuje, piše u predlogu zakona.U delu koji se odnosi na finansiranje redovnog rada političkog subjekta, piše da se iz javnih izvora, sredstva za finansiranje političkih subjekata koji imaju svoje predstavnike u predstavničkim telima, određuje na nivou od 0,105 odsto poreskih prihoda budžeta Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave.Član koji se odnosi na raspodelu tih sredstava usklađen je sa izmenama izvršenim u Zakonu o izboru narodnih poslanika i Zakonu o lokalnim izborima, u delu koji se odnosi na smanjivanje izbornog cenzusa sa 5 na 3 odsto, piše u obrazloženju. "Broj glasova političkog subjekta koji se uzima kao osnovica za raspodelu sredstava obračunava se tako što se broj glasova do 3 odsto važećih glasova svih birača koji su glasali množi koeficijentom 1,5, a broj glasova preko 3 odsto važećih glasova svih birača koji su glasali množi koeficijentom 1", piše u predlogu zakona. 

Srbija

Advokatska komora Beograda privremeno prekida obustavu rada

Članica Upravnog odbora Advokatske komore Beograda, advokatica Sarah El Sarag izjavila je da je Upravni odbor AKB većinom glasova odlučio da se privremeno prekine štrajk advokata do konačne odluke suda.Viši sud u Beogradu je na predlog advokata Aleksandra Cvejića, koji je podneo tužbu protiv AKB 31. decembra doneo privremenu meru kojom se prekid rada adcokata ove komore odlaže do završetka sudskog spora. Cvejić je tužio Advokatsku komoru Beograda, zahtevajući da se obustava rada doneta na skupšrini AKB proglasi ništavom. El Sarag je agenciji Beta kazala da je komora podnela žalbu na odluku Višeg suda o privremenoj meri kojom je do daljeg suspendovana odluka skupštine Advokatske komore Beograda o obustavi rada beogradskih advokata."Mi smo u petak podneli žalbu na odluku Višeg suda i sada čekamo da Apelacioni sud donese konačnu odluku", navela je advokatica.Ističe rok za povlačenje tužbi protiv banaka, advokati nezadovoljniDa li je Viši sud zapravo odložio prekid rada beogradskih advokata?Advokatska komora Beograda će izbacivati članove koji "sabotiraju" protest Skupština AKB je 21. decembra izglasala obustavu rada svih advokata na teritoriji Beograda zbog izmena Zakona o parničnom postupku i dopune stava Vrhovnog kasacionog suda u vezi sa bankarskim sporovima, po kom banke ne moraju da dokazuju postojanosti svojih troškova prilikom obrade kredita.

Srbija

Sajam zapošljavanja „Hotel Job Fair“ prvi put u Beogradu

Internacionalni sajam zapošljavanja u hotelijerstvu Hotel Job Fair održaće se prvi put u Beogradu 28. januara u hotelu Hyatt.Hotel Job Fair je sajam poslova za sve kandidate iz oblasti hotelijerstva koji su zainteresovani da rade u najvećim i najprestižnijim hotelima u zemlji i regionu, navodi se u saopštenju. Na sajmu su svoje prisustvo potvrdili najbolji hoteli iz regiona kao što su: Valamar (Hrvatska), Hilton (Srbija), One&Only (Crna Gora), Falkensteiner (Hrvatska), Amadria Park (Hrvatska), zatim ultra luksuzni Maslina sa Hvara. Koliko je sajam ozbiljan i tražen dokazuje i činjenica da će na Hotel Job Fairu svoju firmu predstaviti Waldorf Astoria i Hilton iz Ujedinjenih Arapskih Emirata.Svi registrovani posetioci će imati priliku da posete štandove više od 30 najvećih i najpriznatijih hotela, da čuju priče najmoćnijih ljudi u industriji u okviru posebnog sajamskog foruma uživo, i da ostave svoj CV i na taj način ostvare šansu sa potencijalno zaposlenje.

Srbija

Požega dobija regionalno postrojenje za preradu otpadnih voda

Radi se projekat Regionalnog postrojenja za preradu otpadnih voda za Zlatiborsku i Moravičku oblast.Užice, Požega, Arilje, Ivanjica i Kosjerić.Lokacija postrojenja je predviđena da bude u Požegi.Stim u vezi intenzivno se radi i sa pravne i tehničke strane: potpisan je međuopštinski sporazum, određen je privremeni investitor, a u pripremi je i formiranje regionalnog preduzeća koje će upravljati budućim postrojenjem.„Ukoliko ne rešimo ogroman broj naših lokalnih problema divlje izlive, ogrnomno mešanje kišne i fekalne kanalizacije, nedostajuće kolektore, rad Regionalnog postrojenja za preradu otpadnih voda neće imati smisla,“ piše u odgovoru Vodovoda Užice.Navodi se i da to preduzeće nema projektnu dokumentaciju koju joj je tražio Libergraf na uvid, a u vezi sa pripremanjem izveštaja Koalicije 27 za napredak Srbije u evrointegracijama.Podseća se i da JKP Vodovod iz Užica vodi evidenciju o količinama prerađene vode, kao i o količinama fakturisane vode.Vodovod kako se navodi upravlja sa 420 kilometara vodovoda, gde su još u upotebi cevi iz 1938. godine.Zbog curenja vode na mreži, njene upotrebe za ispiranje postrojenja za prečišćavanje vode, krađe vode koja se dešava naročito tokom letnjih meseci, kvarova na unutrašnjim instalacijama korisnika, „gubitak koji se dešava na vodovodnoj mreži je 45 odsto“.Visinske razlike tačaka vodosnabdevanja su 450 metara, postoji veliki broj visinskih tački snabdevanja, ima dosta cevovoda koji su u lošem stanju, prema njihovom mišljenju veliki broj problema treba da se reši, uključujući i 70 divljih nekontrolisanih izliva.„Mišljenja smo da se bez značajnih temeljnih rekonstrukcija vodovodne mreže ne mogu značajnije smanjiti gubici. Prema našem mišljenju, gubici vode na vodovodnoj mreži, kao i prikupljanje, kanalisanje i prerada otpadnih voda predstavljaju ubedljivo najveći kominalni problem kako grada tako i cele države.“Svi ispusti utiču na zagađenje reke Đetinje, kao i potoci kao što su Volujački, Koštički, Urumovački, Carinski i ostali.Postoje ciglom zidani kolektori koji datiraju  još iz truskog vremena, divlji, neucrtani, nedefinisani, do skora je u najužem centru grada bilko septičkih jama.Veliki je problem sa koji se gradska uprava suočava.Bez temlejnih rekonstrukcija vodovodne mreže, ne mogu značajnije da se smanje gubici. 

Srbija

„BG metro i voz“ traži kontrolora usklađenosti projekta prvih linija

JKP "Beogradski metro i voz" raspisalo je javnu nabavku za tehničku kontrolu za izradu geotehničkog elaborata za drugu liniju i drugu fazu prve linije beogradskog metroa.Tehnička kontrola naročito obuhvata proveru usklađenosti elaborata sa pojektnim zadatkom, kao i sa projektom detaljnih inženjerskogeoloških istraživanja za potrebe izrade Elaborata o inženjerskogeološkim-geotehničkim uslovima izgradnje prve faze prve linije beogradskog metroa, zakonom i drugim propisima. Treba da se proveri i usklđenost elaborata sa tehničkim normativima, standardima i normama kvaliteta, kao i međusobne usklađenosti elaborata i podloga i provera ispravnosti i tačnosti dobijenih i prikazanih rezultata inženjerskogeoloških-geotehničkih istraživanja i na osnovu njih datih uslova izgradnje druge faze Linije 1 i Linije 2 metroa. U tenderskoj dokumentaciji se navodi da dužina druge faze Linije 1 iznosi 4,9 kilometara i ima pet stanica. Dužina Linije 2 iznosi 20,6 km sa 23 stanice. Elaborat o inženjerskogeološkim-geotehničkim uslovima izgradnje koji je predmet javne nabavke odnosi se na drugu fazu izgradnje Linije 1 od stanice Кaraburma do stanice Mirijevo i Liniju 2 od stanice Mirijevo do stanice Bežanija.Ukupna dužina deonice koja je obuhvaćena ovim tenderom je 25,5 kilometara sa 27 stanica.  Posao izrade geotehničkog elaborata za drugu liniju i drugu fazu prve linije beogradskog metroa dobila grupa je ponuđača koju čine Institut za rudarstvo i metalurgiju Bor, Geomag, Geoing, Hidrozavod DTD Novi Sad i Ri DOO Beograd. Vrednost ugovora iznosila je 239,6 miliona dinara (sa PDV-om). Ista grupa ponuđača dobila je i posao izrade geotehničkog elaborata za prvu liniju metroa. Ko sve dobija posao za izgradnju Beogradskog metroa?Geotehnička dokumentacija treba da definiše sve inženjersko-geološke i geotehničke uslove za potrebe izrade Idejnog projekta za izgradnju druge faze Linije 1 i Linije 2 metroa, piše u projektnom zadatku. Namena dokumentacije je definisanje stanja i svojstava terena i stenskih masa, kao i stvorenih uslova u terenu koji će se ostvariti pri realizaciji metro sistema. Na osnovu njih će se definisati geotehnički uslovi i preporuke za izgradnju buduće metro linije za nivo Idejnog projekta.Dokumentacija treba da obuhvati teren sa osnovnom trasom i koridorom u širini od 100 metara, po 50 metara levo i desno od osovine trase. Za potrebe izrade geotehničke dokumentacije treba izvršiti analizu rezultata svih postojećih geoloških istraživanja u okviru koridora druge faze linije 1 i linije 2 metroa, kao i svu dokumentaciju koja je obrađivala slične ili iste terene kroz koje će prolaziti trasa druge faze linije 1 i linije 2 metroa.BG metro vrši tehničku kontrolu elaborata za prvu liniju metroaPotencijalni ponuđač treba imaju najmanje jednog zaposlenog diplomiranog master inženjera geologije sa minimum 15 godina iskustva, najmanje dva diplomirana master inženjera geologije sa minimum pet godina iskustva i najmanje jednog diplomiranog inženjera master rudarstva sa minimum 15 godina iskustva smera za izgradu podzemnih prostorija sa odgovarajućim stručnim ispitom. Potrebno je da najmanje jedan od navedenih inženjera ima radno iskustvo na projektu izgradnje tunela mašinom za bušenje tunela TBM (Tunnel Boring Machine).Među uslovima za dobijanje posla piše i da je potrebno da ponuđač u poslednjih pet godina ima najmanje deset uspešno okončanih inženjerskogeoloških Projekata ili Tehničkih kontrola inženjerskogeoloških ili geotehničkih Elaborata, koji su bili za potrebe izgradnje ili rekonstrukcije ili sanacije saobraćajnih infrastrukturnih projekata, a za koje odobrenje za izgradnju ili rekonstrukciju ili sanaciju izdaje Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.Rok za podnošenje ponuda je 2. februar. 

Lekarsko odelo

Srbija

Nove mere protiv kovida, kućna izolacija skraćena na sedam dana

Zaposleni u zdravstvenim ustanovama i ustanovama socijalne zaštite se nakon kućne izolacije u trajanju od sedam dana, zbog koronavirusa, testiraju PCR testom i vraćaju se na posao ukoliko je test koji je uzorkovan sedmog dana kućne izolacije negativan. "U slučaju pozitivnog rezultata PCR testa, ostaju u izolaciji do desetog dana kada se izolacija prekida bez testiranja", piše u Uredbi objavljenoj u Službenom glasniku. Vlada Srbije donela je Uredbu o  o izmeni Uredbe o merama za sprečavanje i suzbijanje zarazne bolesti COVID-19.Kućna izolacija zbog zaraženosti koronavirusom smanjuje se sa 14 na 7 dana. Lica kod kojih je testiranjem utvrđeno prisustvo koronavirusa, a kod kojih nije utvrđeno prisustvo nijednog simptoma ili znaka zarazne bolesti, odnosno kod kojih težina bolesti ne zahteva lečenje u bolničkim uslovima, upućuju u kućnu izolaciju u trajanju od sedam dana, piše u uredbi. "Nakon sedam dana se javljaju na pregled lekara primarne zdravstvene zaštite u domu zdravlja u mestu prebivališta, odnosno boravišta, i izolacija se prekida bez testiranja", piše u Uredbi. Ukoliko lice ima primarnu ili sekundarnu imunodeficijenciju upućuje se u kućnu izolaciju u trajanju od 14 dana, a stanje imunodeficijencije utvrđuje lekar primarne zdravstvene zaštitite.RFZO na opremu u pandemiji potrošio barem 520 miliona evraKako se 2021. trošio novac u zdravstvu?U Uredbi se dalje navodi  da se lica obolela od koronavirusa izoluju i leče u objektima koji su posebno određeni i pripremljeni za izolaciju i lečenje, da dužni da prihvate izolaciju, da se pridržavaju mera i uputstava koje naredi nadležni doktor medicine, odnosno doktor medicine specijalista epidemiologije."Lice koje se ne pridržava naloga doktora medicine po prijavi zdravstvene ustanove prinudno se izoluje u prisustvu predstavnika organa uprave nadležnog za unutrašnje poslove", piše u Uredbi.Кontrolu pridržavanja mere kućne izolacije iz vrši organ državne uprave nadležan za unutrašnje poslove, na osnovu podataka koje dostavlja ustanova koja je izvršila testiranje, navodi se. 

Srbija

Za razvojne projekte u 2022. godini 350 miliona dinara

Vlada Srbije opredelila je 350 miliona dinara za podsticanja preduzetništva kroz razvojne projekte u 2022. godini. Iznos bespovratnih sredstava ne može biti manji od 75 hiljada dinara za preduzetnike, odnosno 250 hiljada dinara za pravna lica, niti veći od 12,5 miliona dinara za sve privredne subjekte.Vlada Srbije usvojila je Uredbu o utvrđivanju Programa podsticanja preduzetništva kroz razvojne projekte u 2022. godini, kako bi se podstakle investicije privrednih subjekata u širenje proizvodnje i jačanje konkurentnosti, a sa ciljem otvaranja novih radnih mesta.Sredstva utvrđena Programom bespovratno se dodeljuju preduzetnicima, mikro, malim i srednjim privrednim subjektima i zadrugama.Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2022. godinu za podršku razvoju preduzetništva opredeljeno je dve i po milijarde dinara. Od navedenog iznosa, 350 miliona dinara je namenjeno za Program podsticanja preduzetništva kroz razvojne projekte u 2022. . Program sprovodi Ministarstvo privrede u saradnji sa Fondom za razvoj Srbije. Privredni subjekti koji zadovolje uslove, mogu da ostvare pravo na finansijsku podršku u iznosu do 20 odsto bespovratnih sredstava od vrednosti investicionog ulaganja, odnosno do 30 odsto bespovratnih sredstava za privredne subjekte koji pripadaju četvrtoj grupi razvijenosti. U četvrtoj grupi razvijenosti su privredni subjekti iz izrazito nedovoljno razvijenih jedinica lokalne samouprave koji na navedenoj teritoriji imaju sedište ili na istoj obavljaju poslovanje i imaju registrovan ogranak u periodu dužem od godinu dana.Preostalu iznos vrednosti projekta finansiraće se iz kredita Fonda za razvoj. Ukoliko je vrednost odobrenih sredstava manja od vrednosti traženog ulaganja, privredni subjekt će (u slučaju da prihvati odluku Fonda i rešenje Кomisije za dodelu bespovratnih sredstava) navedenu razliku do pune vrednosti investicije, obezbediti iz sopstvenih sredstava.Učešće trajnih obrtnih sredstava u iznosu ukupnih sredstava (kredit Fonda i bespovratna sredstva) može biti do 10 odsto, piše u Uredbi. Preduzetnici, mikro, mala i srednja pravna lica, mogu podneti zahtev za finansiranje projekata koji se odnose na delatnost koju do sada nisu obavljali, a za koju se mogu upotrebiti sredstva po ovom programu.U navedenim projektima deo bespovratnih sredstava može biti do dva i po miliona dinara za sve privredne subjekte.Kako se objašnjava u Uredbi, ukoliko za realizaciju celokupne vrednosti projekta firme imaju potrebu za dodatnim kreditnim sredstvima, razliku do pune vrednosti projekta mogu da finansiraju iz dodatnog kredita Fonda.U tom slučaju se uvećava procenat učešća kreditnih sredstava u ukupno traženim sredstvima.Takođe, podnosioci zahteva imaju i mogućnost da deo vrednosti projekta finansiraju sopstvenim sredstvima.Ukoliko ispunjavaju uslove, preduzetnici, mikro, mala i srednja pravna lica mogu podneti zahtev za finansiranje projekata u kojima je deo bespovratnih sredstava do 2,5 miliona dinara, odnosno do 3,7 miliona dinara za privredne subjekte koji pripadaju četvrtoj grupi razvijenosti.Privredni subjekti mogu podneti zahtev za finansiranje projekata u kojima je deo bespovratnih sredstava preko 2,5 miliona dinara, odnosno preko 3,7 miliona dinara za privredne subjekte koji pripadaju četvrtoj grupi razvijenosti, ukoliko ispunjavaju kriterijume brzorastućeg razvoja ili posluju stabilno.Za srednja pravna lica moguće je odobriti maksimalno 30 odsto ukupno planiranih bespovratnih sredstava.Kako se navodi u Uredbi ova sredstva su namenjena za kupovinu, izgradnju, dogradnju, rekonstrukciju, adaptaciju, sanaciju, investiciono održavanje proizvodnog prostora ili poslovnog prostora koji je u sastavu proizvodnog prostora, ili prostora za skladištenje sopstvenih proizvoda, sirovina i repromaterijala.Sredstva su namenjena i za kupovinu novih ili polovnih (ne starijih od pet godina) mašina i opreme, uključujući alate, kao i za dostavna vozila za prevoz sopstvenih proizvoda i druga transportna sredstva koja se koriste u procesu proizvodnje, trajna obrtna sredstva, koja mogu da čine najviše 10 odsto ukupnog investicionog ulaganja, nabavku softvera i računarske opreme.Kako piše u Uredbi, sredstva za realizaciju ovog programa predstavljaju de minimis pomoć. Javni poziv za dodelu ovih sredstava će raspisati Ministarstvo privrede. Informacija o načinu sprovođenja Programa, javni poziv, konkursna dokumentacija, kao i informacija o uslovima kredita kod Fonda za razvoj, biće objavljeni na internet stranicama Ministarstva i fonda.

Srbija

Poznat izgled beogradskih metro stanica (FOTO)

Grad Beograd objavio je idejna rešenja za prvih šesnaest stanica beogradskog metroa. Rešenja je kako se navodi izradio arhitektonski Studio Obe iz Beograda. Cilj konkursa bio je kako se navodi da se izabere najkvalitetnije idejno rešenje sa "autentičnim stilom i konceptom dizajna".Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić rekao je da će metro linija broj jedan na potezu Makiš - Mirijevo biti duga oko 21,1 kilometar sa ukupno dvadeset i jednom stanicom. Prema njegovim rečima, deo trase od stanice Makiš do stanice Bele vode planira se u otvorenom iskopu u dužini od oko 2,15 kilometara:"Potom će se na deonici dužine 11,2 kilometra od stanice Bele vode do stanice Pančevački most graditi metro u dubokom tunelu, da bi se poslednja deonica dužine 5,7 kilometara od stanice Pančevački most do Mirijeva radila u otvorenom iskopu".Foto: Grad BeogradKako se dodaje, linija 2 beogradskog metroa će biti na potezu Zemun - Mirijevo ukupne dužine 21,1 kilometar sa 23 stanice."Francuska kompanija 'Ežis' radi na projektovanju druge linije beogradskog metroa kao i na idejnom rešenju treće linije na potezu Banjica - Bežanija, ukupne dužine oko 24 kilometra sa 23 stanice", rekao je Vesić.ODBIJENE SVE PRIMEDBE GRAĐEVINSKOG FAKULTETA NA PROJEKAT BEOGRADSKOG METROAGrađevinski fakultet neće učestvovati u daljem razvoju projekta Beogradski metro Prema njegovim rečima, linije 1 i 2 ukrštati na stanici "Savski trg", linije 2 i 3 na stanici "Park Manjež" i na stanici "Beogradska arena", a linije 1 i 3 na stanici "Trg Republike". Vesić je ponovio da će prva linija beogradskog metroa biti završena do 2028. godine, a druga linija do 2030. godine.Foto: Grad BeogradProjekat metroa u srpskoj prestonici kritikuju mnogi stručnjaci i institucije. Građevinski fakultet u Beogradu pre nekoliko meseci odustao je od učeđća u tom projektu jer njegovi stručnjaci smatraju da usvojena ideja ne može da reši ključne saobraćajne probleme u Beogradu.Poznati hidrogeolozi upozoravaju da će realizacija tog projekta koja je već počela na Makiškom polju ugroziti beogradsko vodoizvorište, o čemu je Nova ekonomija već pisala."Metro na Makišu mimo propisa, posledice ćemo tek osetiti" (AUDIO)JKP Beogradski metro i voz potpisao sporazum sa francuskim Alstomom I pored tih kritika, uprava Grada Beograda nije odustala od svoje namere da liniju metroa započne u nenaseljenom području, koje obuhvata i zaštićeno područje vodoizvorišta. 

Srbija

Vlada osnovala Savet za „infrastrukturu kvaliteta“

Vlada je donela odluku o obrazovanju Saveta za kvalitet, kao stručno savetodavno telo sa ciljem razvoja oblasti infrastrukture kvaliteta u  Srbiji."Zadatak Saveta je da prati i analizira sprovođenje aktivnosti u oblasti infrastrukture kvaliteta, da daje mišljenja i preporuke i da razmatra pitanja od značaja za razvoj i unapređenje infrastrukture kvaliteta u Srbiji", piše u odluci objavljenoj u Službenom glasniku.Za predsednika Saveta imenovan je državni sekretar u Ministarstvu privrede Milan Ljušić, a za zamenika predsednika v.d. pomoćnika ministra privrede Miodrag Dugandžija. Za svoj rad predsednik, zamenik predsednika, članovi i sekretar Saveta nemaju pravo na naknadu.U odluci se navodi da Savet sarađuje sa državnim organima, organima autonomnih pokrajina, lokalnim samoupravama, organizacijama i ostalim zainteresovanim stranama u oblasti infrastrukture kvaliteta, kao i da radi sprovođenja aktivnosti može obrazovati posebne i stručne radne grupe. "Savet o svom radu podnosi izveštaj Vladi najmanje jednom godišnje, uz prethodno pribavljeno mišljenje ministra nadležnog za poslove infrastrukture kvaliteta".Savet takođe donosi Poslovnik o radu kojim se uređuje način rada, sazivanje i pripremanje sednica, način glasanja i odlučivanja, kao i sva druga pitanja od značaja za rad. Radi smanjenja i uklanjanja tehničkih prepreka u trgovini, uz istovremeno obezbeđenje da se na tržište Srbije stavljaju samo bezbedni proizvodi, uspostavljen je savremen sistem u oblasti tehničkih propisa, standardizacije, akreditacije i metrologije - sistem infrastrukture kvaliteta.Vlada je u oktobru 2015. godine usvojila Strategiju unapređenja sistema infrastrukture kvaliteta u Republici Srbiji za period 2015-2020. godine. Nacionalni sistem infrastrukture kvaliteta predstavlja visoko integrisanu mrežu institucija i organizacija u oblasti standardizacije, metrologije, akreditacije i ocenjivanja usaglašenosti sa zahtevima tehničkih propisa i standarda (što uključuje ispitivanje, kontrolisanje i sertifikaciju proizvoda), navodi se u Strategiji. Radi smanjenja i uklanjanja tehničkih prepreka u trgovini, uz istovremeno obezbeđenje da se na tržište Srbije stavljaju samo bezbedni proizvodi, uspostavljen je savremen sistem u oblasti tehničkih propisa, standardizacije, akreditacije i metrologije - sistem infrastrukture kvaliteta.Sistem infrastrukture kvaliteta uključuje kako javne i privatne institucije u navedenim oblastima, tako i zakonodavni okvir za njihovo efikasno funkcionisanje.

Izdanja

Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.
Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.
Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.
Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.
Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.
Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.
Broj 117, Januar 2025.

Broj 117

Januar 2025.