Četvrti po redu međunarodni "SMART CITY Festival 2020" će se održati 22. i 23. oktobra, u organizaciji "Friedrich Naumann" fondacije na Zapadnom Balkanu, partnera i uz podršku nemačkog Federalnog mini...
Oživljavanje železnice u Srbiji biće jedan od strateških ciljeva Evropske investicione banke (EIB) kako bi pospešili mlađe generacije da u većoj meri koriste ovaj ekološki i bezbedan vid prevoza koji je duže vreme zapostavljen, rekla je šefica regionalne kancelarije EIB za Zapadni Balkan Dubravka Negre, prenosi Euractiv."U planu je finansiranje rehabilitacije pruge na Koridoru 10 do granica sa Hrvatskom i Severnom Makedonijom", rekla je Negre u intervjuu agenciji Beta.Na značaj žeelznice u periodu ekološke tranzicije ukazuje i to što je Odbor Evropskog parlamenta za transport i turizam (TRAN) ranije ove nedelje podržao predlog Evropske komisije da se 2021. proglasi Evropskom godinom železnice.Negre je navela je da će u okviru ranije objavljenog paketa pomoći za Zapadni Balkan značajan deo sredstava biti plasiran u Srbiji u različite sektore."Nastavićemo da ulažemo u putnu infrastrukturu. Pored izgradnje autoputa Niš-Merdare podržaćemo i obnovu magistralnih i manjih, prigradskih puteva koji su važni za lokalno stanovništvo", rekla je Negre.Dodala je da će EIB doprineti i rešavanju problema sa kanalizacijom pa je u planu realizacija projekta izgradnje kanalizacione mreže u beogradskoj opštini Palilula, kao i vodosnabdevanja u 25 opština širom Srbije.
Koalicija za dobročinstvo i Forum za odgovorno poslovanje objavili su nalaze analize troškova i koristi ukidanja PDV-a na doniranu hranu u Srbiji. Prema podacima iz 2018. godine, gotovo 500.000 ljudi ...
-270x152.jpg)
Tim Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), koji predvodi Jan Kes Martejn, održavao je virtuelne sastanke sa vlastima Srbije u periodu od 5. do 16. oktobra 2020. godine, na kojima se razgovaralo o petoj i poslednjoj reviziji instrumenta PCI, navodi se u saopštenju. Tim MMF-a, između ostalog, apeluje na smanjenje fiskalnog deficita i ograničeni rast zarada u javnom sektoru."Realizacija programa se generalno odvijala prema planu, a ekonomska aktivnost se oporavlja nakon naglog pada u drugom kvartalu 2020. godine izazvanog pandemijom COVID-19. Monetarne i finansijske mere i veliki fiskalni paket koji su uvedeni kao odgovor na krizu odigrali su ključnu i pozitivnu ulogu u pružanju podrške ekonomiji. Sada se očekuje da će BDP zabeležiti realan pad od 1,5 procenata u 2020. godini, a zatim porast od 5 procenata u 2021. godini", rekao je Martejn.Ove projekcije se zasnivaju i na najnovijim podacima koji ukazuju na oporavak koji je brži od ranije očekivanog i njima se ažuriraju projekcije objavljene u izveštaju Svetska ekonomska prognoza MMF-a (IMF World Economic Outlook) 13. oktobra."Međutim, prognoza je i dalje vrlo neizvesna, zbog nepredvidljivog uticaja kretanja epidemije i posledičnih nepovoljnih efekata na ekonomiju Srbije i njenih trgovinskih partnera. Inflacija je i dalje niska i očekuje se da će se u 2021. zadržati u donjoj polovini ciljanog koridora NBS. Bankarski sistem je ostao stabilan, likvidan i dobro kapitalizovan", dodaje se u saopštenju.Poreski prihodi su premašili očekivanja u vreme četvrte revizije instrumenta PCI, ali će rashodi biti veći s obzirom na to da su fiskalne mere produžene i da će se realizacija javnih investicija ubrzati u poslednjem kvartalu ove godine.U tom kontekstu, očekuje se da će ukupni fiskalni deficit biti ispod 9 procenata BDP-a u 2020. godini i da će se javni dug zadržati na nivou ispod 60 procenata BDP-a."Tim MMF-a je postigao dogovor sa vlastima Srbije o ključnim parametrima budžeta za 2021. godinu. Budžet treba da postigne ravnotežu između podrške ekonomskom oporavku i održavanja fiskalne odgovornosti. U kontekstu aktuelnog oporavka ekonomske aktivnosti, za budžet koji je trenutno u fazi pripreme bilo bi prikladno smanjenje fiskalnog deficita na 3 procenta BDP-a, čime bi se obezbedio dalji pad udela javnog duga u BDP-u", navodi se ocenama.Kako bi se za to otvorio prostor i s obzirom na povišene fiskalne rizike, pored ostalog sa strane državnih preduzeća koja se suočavaju sa poteškoćama i kreditnih garancija, važno je da udeo ukupnih troškova zarada u javnom sektoru u BDP-u zabeleži pad na održivije nivoe, nakon porasta u poslednje tri godine."Stoga u 2021. povećanja zarada u javnom sektoru treba da budu ograničena. Povećanja penzija treba da prate dogovorenu švajcarsku formulu, a dodatna ad-hoc povećanja ili isplate treba izbegavati. Potrebno je pažljivo pratiti fiskalne rizike koji potiču od državnih preduzeća i eventualna podrška ovim preduzećima treba da se sprovede transparentno kroz budžet", smatra MMF.Nakon određenih kašnjenja zbog pandemije, sprovođenje strukturnih reformi treba da se ubrza kako bi se obezbedio snažan i stabilan rast u srednjoročnom periodu."Potrebni su kontinuirani napori u pravcu jačanja poreske administracije, upravljanja javnim investicijama, kao i praćenja i upravljanja fiskalnim rizicima. Reforme okvira zarada i zapošljavanja u javnom sektoru, koje u znatnoj meri kasne, treba da se privedu kraju", dodaje MMF.Unapređenje korporativnog upravljanja u javnim preduzećima, uključujući EPS, kao i razvoj tržišta kapitala u Srbiji, i dalje su od presudnog značaja."Pozdravljamo napredak ostvaren ka završetku privatizacije Komercijalne banke i podržavamo dalje napore da se privatizuje Petrohemija. Srednjoročni prioriteti u cilju stvaranja uslova za brži rast privatnog sektora i približavanje nivoima dohotka u EU takođe uključuju jačanje vladavine prava i unapređenje pravosudnog sistema", zaključuje se u saopštenju.
Srbija spada među zemlje sa najvećom nejednakošću u Evropi, zemlje u kojima su domaćinstva izuzetno finansijski opterećena troškovima stanovanja i jedina je u regionu koja nije organizovala nijednu posebnu meru socijalne politike prema najsiromašnijima za vreme prvog talasa korona krize, saopštila je Inicijativa za ekonomska i socijalna prava A11. U saopštenju se dodaje su to podaci sa kojima Srbija dočekuje ovogodišnji 17. oktobar, svetski Dan borbe protiv siromaštva, i ulazi u novu fazu ekonomske i zdravstvene krize prouzrokovane epidemijom koronavirusa. "Teret krize u našoj zemlji platiće najsiromašniji među nama i to je odluka ove države. Da je to svesna odluka govori činjenica da Vlada Srbije, jedina u regionu, nije donela nijednu meru socijalne politike za zaštitu najugroženijih", kaže Danilo Ćurčić iz organizacije A11. U zemljama u regionu je bilo posebnih mera za zaštitu najranjivijihPodaci Svetske banke, koje citira i Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Srbije, kažu da su "Severna Makedonija, Albanija i Kosovo proširile obim korisnika socijalne pomoći" tokom kovid-krize, da je Severna Makedonija za pet meseci produžila pravo na energetski dodatak.U Bosni i Hercegovini neke lokalne samouprave su dodeljivale novčanu pomoć socijalno ugroženima, na Kosovu je tri meseca isplaćivana dodatna novčana pomož za penzionere sa najnižim penzijama, za domaćinstva bez formalnih prihoda i za radnike koji su izgubili posao u tom periodu. Albanije je sa 300 evra dotirala radnike koji su ostali bez posla. "No, siromaštvo u Srbiji je sveprisutno i žrtve siromaštva nisu samo najteže socijalno ugroženi sugrađani. To je ogroman postotak stanovništva, možda čak i većina koja radi za minimalac ili manje od toga, bez adekvatne zaštite svojih ekonomskih i socijalnih prava", dodaje se u saopštenju. Povodom Dana borbe protiv siromaštva, A11 podseća da: - Minimalna zarada u Srbiji je 32.126,00 RSD i prima je oko 350 000 radnika, što je oko 15 odsto zaposlenih. Poređenja radi, u Sloveniji minimalni iznos prima 4 a u Hrvatskoj 2 odsto zaposlenih. U Sloveniji je minimalna zarada oko 900 evra i samo je 300 evra manja od prosečne plate. (izvor UGS „Nezavisnost“)- Minimalna potrošačka korpa iznosi 37,500 RSD i, iako paradoksalno, ona je viša od minimalne zarade. - 20 odsto najbogatijih ima deset puta veći ekvivalentni prihod (prihod domaćinstva raspoređen na članove) od 20 odsto najsiromašnijih. - Prema indeksu Opredeljenosti za smanjenje nejednakosti, Srbija je na začelju u Evropi a na 84. mestu na listi od 154 zemlje u svetu - 66 odsto domaćinstava u Srbiji je finansijski opterećeno troškovima stanovanja (Eurostat, 2018. - U Srbiji je prošle godine bilo 226.897 korisnika socijalne pomoći. - Nominalni iznos novčane socijalne pomoći za pojedinca u Srbiji je 8.626,00 RSD. - Desetine hiljada korisnika socijalne pomoći primorano je na besplatan prinudni rad kako ne bi izgubili pravo na socijalnu pomoć. Takav koncept „radne aktivacije” nije poznat nigde u EvropiInicijativa A11 stoga poziva vlast da primenom odgovornije socijalne politike preraspodeli teret krize, smanji rastuću nejednakost u društvu i utiče na smanjenje siromaštva u Srbiji, a građane i građanke poziva da se otvoreno i bez straha bore za svoja ekonomska i socijalna prava.
Aerodrom Ponikve kod Užica zauzima površinu od 560 hektara, četiri puta je veći od Niškog aerodroma, ali je i dalje nepoznato kako će funkcionisati u budućnosti, prenosi Ekapija. "Sa tolikom površinom i svo...
Finansijske institucije u nadležnosti Narodne banke Srbije neće moći poseduju digitalnu imovinu, niti će ona moći da se ulažu u privredna društva bez pretnodnog kovertovanja u novac koji može da se uplati, piše između ostalog u nacrtu novog Zakona o digitalnoj imovini. Pre izdavanja biće neophodno da se izvadi beli papir.Nadzorni organi za digitalnu imovimu, prema nacrtu novog zakona biće Narodna banka Srbije i Komisija za hartije od vrednosti.Na izdavanje kriptovaluta kao i na sekundarno trgovanje i na pružanje usluga povezanih sa takvom digitalnom imovinom, primenjuje se zakon kojim se uređuje tržište kapitala, osim ako je tim zakonom propisano drugačije. On se neće primenjivati ako ta imovina nema odlike akcija, ako nije zamenjiva za akcije i ako njena ukupna vrednost tokom godinu dana ne prelazi tri miliona evra.Virtuelene valute neće moći da se unose kao ulog u privredno društvo, već mogu da se konvertuju i zamene za novac koji kasnije može da se uplati.Kako je predviđeno, nenovčani ulozi u privredno društvo mogu da budu u digitalnim tokenima koji se ne odnose na pružanje usluga ili izvršenje rada. IZDAVANJE "BELOG PAPIRA"U nacrtu zakona navodi se da pre izdavanja digitalne imovine mora da se sačini beli papir koji sadrži sve neophodne podatke koji omogućavaju investirorima da procene rizike u vezi sa ulaganjima.Dodaje se da informacije moraju da budu sažete, pregledne i razumljive u cilju jednostavnije analize i ne smeju da navode na pogrešan zaključak.Izdavanje digitalne imovine neće moći da počne pre objavljivanja belog papira, a rok za početak upisa i uplate digitalne imovine počinje najkasnije u roku od 30 dana od prijema ili donošenja rešenja o odobrenju njegovog objavljivanja.PRUŽANJE USLUGA POVEZANIH SA DIGITALNOM IMOVINOMZakon predviđa sekundarno trgovanje digitalnom imovinom koja je izdata u Srbiji i onom koja je izdata u inostranstvu i za obe će biti potreban beli papir.Iznos kapitala privrednog društva koje želi da pruža usluge povezane sa digitalnom imovinom kretaće se, u zavisnosti od njene vrste od 20 do 125 hiljada evra, u dinarskoj protivvrednosti.Najveći iznos biće za organizovanje platforme za trgovinu digitalnom imovinom, dok će za usluge prenosa, prihvatanja i upravljanja portfoliom digitalne imovine biti neophodan kapital od 50 hiljada evra.Dokumentaciju o digitalnoj imovinu koju nameravaju da izdaju privredna društva će podnositi putem veb portala.Vrednost digitalne imovine u svetu procenjuje se na preko 300 milijardi dolara, a od novog zakona očekuje se da će dobrineti da se Srbija bolje pozicionira u ovoj oblasti.
Švajcarska IT kompanija Zuhlke ima novi poslovni prostor u Beogradu od 2.800 kvadrata u Navigator Business Centru 2, piše portal Netokracija. Enterijer novog poslovnog prostora kompanije Zuhlk...
Zamenica direktora Instituta "Milan Jovanović Batut" Darija Kisić Tepavčević izjavila je da je nošenje maski na otvorenom ipak samo preporuka Kriznog štaba, ne i obavezujuća mera kako je prethodno nagovestila, javlja Tanjug a prenosi RTV."Maske na otvorenom ostaju preporuka", kazala je ona i dodala da su u zatvorenom prostoru maske obavezne.Mere koje takođe ostaju kao obavezne su zabrana lokalnim samoupravama da izdaju dozvole za različita okupljanja i da svi uslužni objekti moraju da imaju odgovorno lice, čiji je zadatak striktno sprovođenje preventivnih mera, dok će Arena od ponedeljka ponovo biti spremna za prijem pacijenata obolelih od COVID-19.Kisić Tepavčević je prethodno, nakon današnje sednice Kriznog štaba, kazala da maske "trebaju da nose svi stalno i u svakoj prilici, uključujući i otvorene prostore".Na novinarsko pitanje da li je nošenje maski na otvorenom preporuka ili obavezujuća mera, Kisić Tepavčević je rekla da je u pitanju "obavezujuća mera"."Maske svuda, stalno, svi treba da nosimo, i ta mera stupa na snagu praktično odmah", kazala je Kisić Tepavčević.
Udruženje za zaštitu ustavnosti i zakonitosti pokrenulo je onlajn peticiju „Ne uništavajte IT“, nakon nedavnog saopštenja Poreske uprave u kojem se traži samoinicijativno prijavljivanje poreza za prihod iz inostranstva, piše portal Startit.Savo Manojlović iz tog udruženja objašnjava da iako u naslovu peticije stoji IT, ona se zapravo odnosi na sve koji zarađuju koristeći digitalne platforme, odnosno na sve one koje je Poreska uprava pomenula u svom saopštenju.Ukoliko sakupe 10.000 onlajn potpisa, pravno-ekonomski tim Udruženja za zaštitu ustavnosti i zakonitosti će uraditi uporednu analizu oporezivanja IT sektora. Ako dostignu cilj od 15.000 potpisa kreću u medijsku kampanju, a na 20.000 će formirati pregovarački tim, zajedno s potpisnicima peticije.„Postoji jedna zastarelost propisa i načina oporezivanja ovih ljudi. Vi kada imate uplate od na primer 1.000 evra, može se destiti da državi date i 80 odsto prihoda, što je zaista mnogo. Država mora da shvati vrstu odgovornosti, ali i šansu koja postoji u ovoj sferi poslovanja. Ti ljudi nikako nisu na teretu države, ne traže subvencije, a donose čist profit kroz izvoz svojih usluga”, rekao je Manojlović.Frilenseri i jutjuberi: Priznaju ih tinejdžeri i država, ali samo kad treba da se plati porez
Direktorat civilnog vazduhoplovstva (DCV) je u saradnji sa Zavodom za zaštitu prirode Srbije, Ministarstvom odbrane i Ministarstvom unutrašnjih poslova spremio predlog Naredbe o uspostavljanju uslovno zabranjenih zona iznad Uvca, Trešnjice i Mileševke u nameri da se zaštite ugrožene vrste ptica.“Shodno članu 43. stav 1. Zakona o javnim agencijama, upućen je zahtev Ministrastvu građevinarstva saobraćaja i infrastrukture za pribavljanje Mišljenja o ustavnosti i zakonitosti propisa”, objavljeno je na sajtu DCV-a.Kako je navedeno u saopštenju, na sastancima koji su prethodili finalnom predlogu Naredbe, predstavnici nadležnih institucija su predložili, da se osim iznad Specijalnog rezervata prirode “Uvac”, uslovno zabranjena zona uspostavi i iznad Trešnjice i Mileševke, gde su takođe nastanjeni beloglavi supovi. DDodaje se i da je u skladu sa članom 13. stav 2. Zakona o vazdušnom saobraćaju, na predlog teksta, pribavljene su saglasnosti ministarstva odbrane Republike Srbije i Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije. BELOGLAVI SUPOVI BEŽE IZ KANJONA REKE UVACNajveće nevolje početkom avgusta snašle su mladunce beloglavih supova koji su učili da lete. Tada se nekoliko njih uplašilo helokoptera koji je leteo kanjonom reke Uvac i skočilo u uvodu.Nekoliko jedinki se oporavilo i ponovo su na slobodi, dok je nekoliko životom platilo bahate letove helikopterom.Odluka Direktorata civilnog vazduhoplovstva je usledila i nakon pisanja Fondacije za zaštitu ptica grabljiviaca, koja je apelovala da se pod hitno preduzmu konkretni koraci i zabrane letovi.O alarmantnosti situacije govore i podaci kojima raspolažu posmatrači ptica koji su sada već odrasle beloglave supove, žrtve letošnjeg incidenta.Jedan od njih snimljen je čak na grčkom ostrvu Naxos, gde je i slikan, dok su se još dve ptice našle u Bugarskoj, jedan u Kresnoj klisuri i drugi u Vratsa Balkan Nature Parku.
Ministar finansija Siniša Mali saopštio je da je Međunarodni monetarni fond (MMF) dao odobrenje za povećanje plata u javnom sektoru od 1. januara, što će danas biti potvrđeno, navodi se u saopštenju.Mali je u izjavi za RTS rekao da je Srbija dobila zeleno svetlo za povećanje plata, s tim što ono neće doći u obimu kao prošle godine.Prošle godine, u novembru, zarade u javnom sektoru su povećane u proseku za osam do 15 odsto. Najveći rast dobile su medicinske sestre i tehničari i to 15 odsto.Doktori u zdravstvu i zaposleni u nauci i kulturi dobili su povećanje od po 10 odsto. Povišicu od devet odsto dobili su zaposleni u prosveti, sudije, tužioci, zaposleni u sudovima i tužilaštvima, kao i radnici u ustanovama socijalne zaštite, i pripadnici bezbednosnih službi i snaga. Zaposleni u državnoj upravi dobili su povećanje od osam odsto.Plate svim zdravstvenim radnicima država je ponovo povećala u aprilu ove godine i to za 10 procenata.Mali je istakao da je prihod ostvaren od PDV-a veći za dve milijarde dinara u odnosu na planirane projekcije. Ministar je podsetio na to da će doći i do povećanja penzija od 1. januara za 5,9 odsto, kao i minimalne zarade za 6,6 odsto.Prema njegovim rečima, po projekcijama se očekuje da će u aprilu ili maju sledeće godine prosečna plata iznositi 540 evra.Takođe, ministar je preneo da se očekuje da MMF saopšti da će po stopi rasta u 2020. godini Srbija biti prva u Evropi.„Očekujemo da će saopštiti da su projektovali rast od minus 1,5 odsto za 2020. godinu, ali mi mislimo da možemo bolje. Procenili smo da će rast biti oko nule, što je u uslovima pandemije koronavirusa ogroman uspeh“, rekao je Mali.
Konferencije Srbija konferencije
Mladi koji ulaze na tržište rada inače se nalaze u najtežem položaju prilikom traženja posla, a tokom pandemije kada se privreda suočava sa brojnim problemima, to je postao još veći problem, ocenjeno je na Forumu „Gde će se zaposliti generacija iz karantina?“, koja je održana u organizaciji Nove ekonomije fondacije Fridrih Ebert.„Postoje sličnosti sa krizom iz 2008. i tada su najranjiviji bili oni koji tek ulaze na tržište rada. Tada su bili najugroženiji bili mladi u Jugoistočnoj Evropi, koji su tek tražili posao“, ocenjuje Marko Perić, predsednik sekcije mladih Saveza samostalnih sindikata Beograda.Kaže da mladih ima u sindikatima i da je u javnom sektoru njihov položaj mnogo bolji nego onih u privatnom sektoru, tamo je znatno slabiji. Perić se osvrnuo i na državni program za zapošljavanje mladih, Moja prva plata. Rekao je da nije dobro što mpadi preko tog programa ne mogu da zarade minimalac, kao i da je problem što im se ne računa radni staž.„Ne zna se šta se od zaposlenog tačno očekuje. Da li postoji pravo na slobodno vreme, da li poslodavac uvek može da od radnika da zahteva da bude spreman da radi. Žene su posebno pogođene, zbog onlajn rada i brige o deci i to je dodatni problem“, samtra Perić.„Privreda je primenjivala defanzivne mere u prvom talasu pandemije, poslodavci nisu baš otpuštali radnike, već su prelazili na neke druge režime rada. Trgovina, maloprodaja, hoteli, ugostiteljstvo, prerađivačka industrija bili su u blokadi, bolje je prošla proizvodnja hrane i lekova“, izjavila je Ana Stojanović, rukovodilac sektora za dualno obrazovanje i obrazovne politike u Privrednoj komori Srbije.Ona je rekla i da je u okviru državnog programa Moja prva plata do sada obezbeđeno 28 hiljada mesta za mlade, mahom u privatnom sektoru, trgovini, industriji tekstila, mesa, mašinskoj i industriji gume i plastike. Program je, u oblasti zapošljavanja mladih sa visokim obrazovanjem, kako dodaje najbolje prošao u većim gradovima Beogradu, Novom sadu, Nišu, Kragujevcu, ali i recimo novom Pazaru.„Mladi inače imaju teži položaj na tržištu rada i kada nema krize. Oni više rade u sivoj eekonomiji, čak za 30 odsto od drugih starosnih grupa, na nesigurnim poslovima i ugovorima, to posebno važi za žene i za one koji žive na selu. Sa druge strane, tranzicija od škole do posla, dosta duže traje nego u Evropskoj uniji“, podseća Jelena Žarković, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.Dodaje i da će zapošljavanje mladih zbog pandemije ići još sporije, mnogi i ne traže posao, to je generacija koja će imati, takozvani „ožiljak na zaradama“ u budućnosti, najpre zbog manje radnog iskustva. Poručuje da mladi treba bolje da se organizuju u sindikalnom smislu i navela je sindikate penzionera u Srbiji, kao dobar problem takvog načina organnizacije.„Moja prva plata podsetila me je na nekadašnji program zapošljavanja „Prvu šansu“. Ovaj program koji sada traje, nije zaposlenje već praksa, dobija se samo naknadu, a to nije plata, sa druge strane sada je i nerealno da poslodavci zapošljavaju, morali bi da plaćaju i poreze i doprinose“, kaže profesorka Žarković.Ona je rekla da su porezi i doprinosi na zarade mnogo veliki, kao i da je sada nemoguće tražiti od poslodavaca da sve to plate, jer će kriza trajati sigurno još godinu dana, kombinovaće se malo karantim, malo slobodnije ponašanje, ali sve ukazuje na to jer još nema vakcine protiv korona virusa.„Mladi su bili prvi koji su bili otpušteni na početku krize, ne samo u uslužnim delatnostima, treba imati u vidu i da mnogi od njih pomažu roditeljima. Prvo su ostali bez posla oni koji su radili bez ikakvog ugovora, ali nijednom se nije povela priča o radnim pravima“, kaže Jana Šarić, koordinatorka, Centra E8.Ona primećuje i da mladi koji rade u otežanim uslovima, više ne znaju zašto postoji vikend, ko se ranije izborio za ta prava i zaštio su ona značajna. Sa druge strane, tokom rada od kuće dešavaju se zloupotrebe, razni prekršaji od strane poslodavaca, radnici nemaju slobodnog vremena. Kaže i da proizvodnja funkcioniše i u otežanim okolnostima, ali je pitanje kakvi su uslovi rada, pa treba obratiti pažnju i na mentalno zdravlje mladih radnika koji su pod pritiskom.
Na današnjoj sednici Kriznog štaba za borbu protiv korona virusa odlučene su nove mere protiv širenja zaraze koje će uključivati pooštrenje svih mera i kontrolu njihovog primenjivanja, a maske će biti obavezne za sve i na otvorenim prostorima, saopštila je epidemiolog Darija Kisić Tepavčević.Maske će od danas biti obavezne za sve građane i na otvorenim prostorima, a za izdata je i zabrana za organizaciju svih okupljanja kao što su proslave, venčanja i slično.Takođe, svi uslužni objekti biće u obavezi da angažuju odgovorno lice koje će biti zaduženo za striktnu primenu svih mera protiv širenja virusa.Saopšteno je i da će od ponedeljka Arena biti spremna za prijem pacijenata, jer akcenat mora biti na privremenim bolnicama."Druge bolnice treba čuvati za pacijente koji nisu zaraženi kovidom. Naš zdravstveni sistem treba i mora funkcionisati", rekla je Tepavčević.Podsećamo, juče su registrovana 203 nova slučaja, među 6.504 testirane osobe, dok je prekjuče taj broj bio još i veći i to 245 novoobolelih, od kojih je 80 bilo hospitalizovano.U poslednja 24 časa preminule su dve osobe. Ukupan broj preminulih je 770.
„Digitalizuj se i preživi (Go digital and survive)” – mogao bi da postane moto kompanija koje su pogođene krizom izazvanom pandemijom korona virusa. Naime, iako 92% firmi u Srbiji očekuje pad prihoda u ovoj godini, kako pokazuje istraživanje Privredne komore Srbije, postoje one firme koje su krizu podnele bolje od drugih.Tako je, na primer, trećina firme iz IT sektora, proizvodnje hrane i pića i poljoprivrede u toku pandemije uspela da zaposli nove radnike. Kako se ističe u istraživanju, ovo upravo može biti rezultat toga što su se kupci okrenuli onlajn trgovini, ali i što je došlo do povećane potražnje za elementarnim potrebama domaćinstava. Sa druge strane, najlošije su prošla preduzeća koja zavise od fizičke prisutnosti kupaca i ne mogu svoje poslovanje da obave u potpunosti preko interneta, kao što su saobraćaj, trgovina, industrija događaja, turizam ili proizvodnja hrane. Takođe, kriza je značajno više pogodila mala preduzeća nego velike kompanije.Sve ovo može značiti samo jedno – digitalna transformacija će postati neophodna i to naročito ako ste mali. Čini se da je ovo prepoznala i većina firmi, te trećina domaćih preduzeća planira da otvori nove kanale oglašavanja primenom digitalnog marketinga i digitalizuje svoje poslovne procese. Isti udeo firmi osnažio je svoje dosadašnje onlajn poslovanje, dok je 13% firmi otvorilo svoj veb-šop kao odgovor na krizu ili planira da to uradi.Pandemija podsetila firme da moraju biti onlajnKosta Andrić, izvršni direktor ICT Hub-a, objašnjava za „Novu ekonomiju“ da su se digitalnoj transformaciji okrenule i one kompanije koje o ovom načinu poslovanja nikada nisu razmišljale i koje su smatrale da to u Srbiji nikada neće proći.„Ova lekcija nas je sve naučila da o takvim stvarima treba razmišljati na vreme. Pandemija je samo ubrzala promene koje se inače dešavaju. Samo je bila jedan akcelerator svih dešavanja“, kaže Andrić.Šta zapravo predstavlja digitalna transformacija? Da li to znači pokretanje sajta ili pravljenje veb-šopa? Ne, kaže Andrić, veb-šop je zapravo tek završnica čitavog procesa koji mu prethodi.„Transformacija poslovanja i transformacija načina kako firma razmišlja o tržištu, kako pristupa kupcu, kako sagledava gde se taj kupac danas nalazi, koliko je on fizički prisutan, koliko je digitalan, sagledavanje potreba korisnika, veština kompanija, onda definisanje šta su to potencijalno novi proizvodi, sve to spada u proces digitalizacije. U tom smislu ta transformacija, koju ljudi vrlo pogrešno vide samo kroz e-commerce, zapravo predstavlja digitalizaciju poslovanja, načina kako firma funkcioniše, dodatne edukacije i zato je to malo složeniji proces“, objašnjava Andrić.Možda najbolji primer nalazi se u tekstu organizacije Startit koji upoređuje naručivanje taksi vozila preko Vajbera ili Tvitera i korišćenje usluga Uber vozila. U prvom slučaju, taksi prevoznici su samo iskoristili mogućnosti koje pružaju društvene mreže, ne menjajući suštinski svoje poslovanje, dok je Uber pokrenuo apsolutno novi model prevoza putnika koji uz pomoć brojnih tehnologija umrežava one koji traže prevoz sa onima koji ga nude, istovremeno koristeći geolokaciju, onlajn plaćanje i sistem bezbednosti. Dakle, naručivanje taksi vozila na Tviteru nije digitalizacija, dok Uber to jeste.Ipak, imajući u vidu složenost samog procesa, postavlja se pitanje imaju li mala preduzeća resursa i kapaciteta da se upuste u ovu avanturu. Andrić preporučuje da se počne sa „manjim koracima i bržim pobedama“.„Do te šire slike treba napraviti mapu manjih koraka koji su uspešni, koji grade samopouzdanje da je to dobar smer“, kaže on.Kako smo paradajz brali na internetuJedan od tih koraka napravili su Ana i Veljko Nešić, koji su prvo pokrenuli fejsbuk-grupu „Mali proizvođači hrane u Srbiji“ koja je trenutno broji više od 60.000 članova, a zatim napravili i platformu na kojoj mali proizvođači mogu da plasiraju svoje proizvode. Ova grupa postala je ogledalo toga kako su kupci u vanrednom stanju gotovo preko noći promenili svoje navike, pa su se vikendom umesto na pijacu, zaputili na Fejsbuk.„Grupa postoji od jeseni 2019, ali je veliki deo svog rasta zaista ostvarila u periodu vanrednog stanja u martu i aprilu ove godine. Pijace su se zatvorile, ljudima je kretanje bilo ograničeno, a imali su potrebu da vode računa o zdravlju, u šta svakako spada i ishrana. Sve te okolnosti su uticale da grupa doživi pravi bum u vreme pandemije, gde se za relativno kratak period u grupu učlanilo nekoliko desetina hiljada ljudi, a brojni proizvođači počeli da nude svoje proizvode“, objašnjava Veljko Nešić za „Novu ekonomiju“.Da je kupovina preko interneta (e-commerce) zaista doživela ekspanziju, potvrđuju i podaci o tome da je Amazon u toku krize otvorio nekoliko desetina hiljada radnih mesta, a da je vrednost akcija ovog preduzeća skočila za čak 40 odsto. Ovaj podatak u svom „Skeneru digitalne privrede“ ističe Inicijativa „Digitalna Srbija“ dodajući tome i da je sajt Shopify svakog dana beležio saobraćaj kao da je „crni petak“ (Black Friday), dok je domaći sajt Kupujem Prodajem premašio parametre pre krize i to pre svega u broju novih korisnika.Ipak, nije lako prodavati preko interneta, objašnjavaju i Nešići, jer kako kažu najveći problem malim proizvođačima predstavlja organizovanje dostave, te rade na projektu koji bi trebalo da im u ovom segmentu pomogne.Izazovi koje pred privrednike postavlja proces digitalne transformacije mogli bi da budu lakši ukoliko bi postojala saradnja između tradicionalnih preduzeća i digitalnih i inovativnih kompanija ili startapa. Međutim, ovaj vid saradnje još uvek je prilično nerazvijen, dok njegovo unapređenje zahteva ozbiljnu analizu, objašnjava Nebojša Đurđević, direktor Inicijative „Digitalna Srbija“.„Za ovu priliku dovoljno je da naglasimo da manjak IT resursa na globalnom nivou diktira mnogo više cene rada i donosi bolje prihode, što domaće tržište često ne može da isprati. Zbog toga naše IT kompanije koje se bave razvojem digitalnih rešenja uglavnom rade za strane klijente. Drugi problem je što u tradicionalnim kompanijama često ne postoji svest o korisnosti saradnje sa digitalnim kompanijama“, kaže Đurđević za „Novu ekonomiju“.Sa druge strane, kako dodaje, u istraživanju „Skener digitalne privrede“, koje je Inicijativa objavila u momentu kada je nastupila kriza, 35 odsto kompanija je reklo da je ubrzalo proces digitalne transformacije kako bi što pre odgovorilo na okolnosti koje su nastale usled COVID-19 pandemije.„Kada smo ih pitali koji su to projekti iz domena digitalizacije, jedan od odgovora je bila saradnja sa startapima i inovativnim kompanijama. Dakle, očigledno je u ovom segmentu kriza pozitivno uticala na donosioce odluka u tradicionalnim biznisima.“Đurđević ističe i da, uprkos očekivanjima, domaće digitalne kompanije nisu otporne na krizu i da dve trećine startapa koji su se požalili na negativne posledice beleži pad prodaje od 60 odsto, dok je kod frilensera ovaj procenat duplo manji.„Potresi poput ovog ostavljaju znatno veće posledice po startap ekosisteme koji su u ranoj fazi razvoja, u koje spada i naš. Startapi u ovoj fazi najčešće nemaju ili imaju vrlo male prihode i zavise od investicionih aktivnosti koje se u periodima krize takođe smanjuju, a kojih je u našem okruženju manjkalo i u periodu pre pandemije“, objašnjava Đurđević.Država pomogla digitalno poslovanjeOno što ostavlja nadu za firme koje su krenule u proces digitalne transformacije jeste da je država poslednjih godina radila na poboljšanju uslova za rad digitalnih i inovativnih kompanija, kako objašnjava Kosta Andrić.„Mislim da je veoma mnogo stvari urađeno u protekle tri godine. Od toga da postoje poreske olakšice za firme koje unutar sebe organizuju istraživanje, razvoj i investiraju u inovacije, razni podsticaji za tu vrstu namene, regulisanje zakona o elektronskoj trgovini, olakšanje načina plaćanja, uređenje alternativnih izvora finansiranja – to su sve stvari koji su dobri signali.“On dodaje da očekuje da će kriza dovesti do sve izraženijeg ukrupnjavanja kapitala na tržištu i da se već vidi da veće kompanije preuzimaju manja preduzeća koja su u padu. Kada je u pitanju tržište rada, Andrić očekuje da će određeni broj kvalitetnih ljudi ostati bez posla jer su industrije u kojima su radili teško pogođene, dok će istovremeno pasti cena rada. Na taj način će neke druge kompanije koje su imale teškoće da pronađu odgovarajuće stručnjake, dobiti priliku da ih zaposle.Andrić takođe predviđa da će kriza dovesti do brisanja granica između industrija.„To znači da ako se danas bavite telekomunikacijama, sutra lako postajete banka, banka postaje IT kompanija, toga će biti sve više. Vidimo da velike kompanije lansiraju velike e-commerce platforme koje se na bave samo njihovim nadležnostima nego prodaju sve, od igle do lokomotive. To mešanje i rušenje barijera između industrija znači da zapravo konkurencija može da vam bude svako.“Izmenjeno tržište i „nova normalnost“, koja je sve izvesnija, sa sobom donosi i nove izazove. Kako se ističe u članku objavljenom sa sajtu Evropske komisije, koji se odnosi na primenu veštačke inteligencije i digitalne transformacije za vreme pandemije, u ovom periodu je najvažnije da države na sebe preuzmu kontrolu i regulisanje protoka podataka, odnosno načina na koji se oni prikupljaju, ko ih sakuplja, u koje svrhe i za šta ih upotrebljava. Ovakva pitanja veoma su značajna kada se, primera radi, prikupljaju podaci mobilnih operatera o kretanju ljudi kako bi se kontrolisalo širenje pandemije, što je bio slučaj poslednjih meseci.*Ovaj tekst je podržao Balkanski fond za demokratiju. Stavovi izraženi u tekstu ne predstavljaju nužno mišljenje Balkanskog fonda za demokratiju, Nemačkog Maršalovog fonda SAD, već su isključivo odgovornost Business Info Group.
Tek svaki stoti frilenser koji je imao prihode iz inostranstva plaćao poreze i doprinose, kazao je za Startit Milan Trbojević, osnivač i vlasnik Knjigovodstva Knjiški moljac, koji navodi da je imao uvid u nezvanične podatke Poreske uprave.„Ja imam informaciju da je mali broj ljudi iz uzorka Poreske uprave — manje od 1% — plaćalo potrebne poreze. Kada je PU shvatila da imaju poprilično veliki novac koji mogu da naplate, a da toliki broj ljudi izbegava svoje obaveze, odlučili su da upute opomenu.”Podsećamo, Poreska uprava je saopštila da je utvrdila da veliki broj građana koji radi preko različitih platformi ne plaća poreze na prihode. Među njima su frilenseri, jutjuberi, ljudi koji drže časove, prave softver isl.„Fiskalno opterećenje rada u Srbiji jako je visoko, naročito kada se pogleda egzistencijalni minimum koji je neophodan da se preživi. Neoporezivi deo zarade jako je nizak — tek 16.300 dinara, a socijalni doprinosi se plaćaju od prvog isplaćenog dinara.Možda je oporezivanje zarade nešto veće u Nemačkoj ili Austriji, ali tamo vam nakon plaćanja poreza na prosečnu ili čak minimalnu zaradu ostane dovoljno za pristojan život (prosečna neto zarada u Nemačkoj je oko 2 400 evra), dok to nije slučaj u Srbiji.”On je dodao da je problem i očekivanje od toga šta se dobija za plaćeni porez.„Država nas sve posmatra samo kao kmetove koji su dužni da ćute i plaćaju porez, a sa druge strane se ne stresira oko toga da li treba nešto da nam ponudi zauzvrat. Plaćamo socijalne doprinose za zdravstvo, a onda se lečimo privatno. Plaćamo doprinose za penziono, ali se državnoj penziji ne nadamo jer je samo daleko obećanje da ćemo u budućnosti dobiti neki iznos, a vidimo i da su penzije sadašnjih penzionera užasno niske”, naglasio je Gajić.Zbog toga, smatra, idealno rešenje bi bilo kada bi bili niži porezi i doprinosi koji se plaćaju za sveMilan Trbojević je izjavio kako je moguće da se u zakoniku napravi izuzetak za frilensing, ukoliko država želi da podstakne ovu industriju.„Moguće je da se smanji stopa poreza, ili da se smanje doprinosi, pa i da se doprinosi potpuno isključe, ali se onda postavlja pitanje zašto se samo jednoj grupi daje ustupak? To otvara mogućnost da se sutra, na primer, pekari pobune zbog niske plate”, objašnjava Trbojević.
Poreska uprava Srbije uzdrmala je pozamašnu domaću zajednicu koja radi na platformama kada je pre nekoliko dana saopštila "Znamo ko ste i da niste platili porez". Naime, Poreska je utvrdila da poreski obveznici, fizička lica koja u inostranstvu ostvaruju prihod pružanjem usluga razvoja softvera, prevođenja, držanja časova stranog jezika, grafičkog dizajna, zatim jutjuberi, influenseri ne plaćaju porez i druge doprinose.Kako je najavljeno, Poreska je odvojila jedan broj inspektora za kontrolu. Akcenat je stavljen na uplate sa platformi kao što su Google, Upwork, Bibo Global Oppotunity, Airbnb, sa platnih kartica Skrill, Payoneer i Neteller i izvršena plaćanja prema Booking.com.Poreska uprava je zatim pozvala sve koji su propustili da podnesu poreske prijave da pre otpočinjanja poreske kontrole ili podnošenja zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, samoinicijativno obračunaju porez i doprinose sa pripadajućom kamatom i izmire svoje zakonske obaveze, kako bi izbegla prekršajnu odgovornost. Rok je kraj oktobra 2020. godine. Koliko treba da se plati?U kompaniji Paušal.rs kažu za Novu ekonomiju da koliko fizička lica ostvare prihode tako što rade za pravna ili fizička lica koja nemaju predstavništvo ni ogranak u Srbiji, dužni su da sami obračunaju i plate porez (prema Zakonu o porezu na dohodak građana). Koliki će biti iznos poreza zavisi od: iznosa ostvarenog prihoda, šifre vrsta prihoda, da li je fizičko lice osigurano po nekom drugom osnovu, vrste ugovora itd. Sa aspekta oporezivanja nije bitno da li sredstva iz inostranstva nakon pruženih usluga stižu preko PayPall- a ili Payoneer- a ili direktno na devizni račun. Obaveza fizičkog lica je da u roku od 30 dana od prijema uplate podnese poresku prijavu PP OPO što može učiniti online putem portala ePorezi ili predajom dokumentacije nafležnoj filijali PU.Ova poreska prijava se mora podnositi za svaku uplatu zasebno. Osnovica za obračun poreza i doprinosa je bruto prihod, koji se onda umanjuje za normirane troškove ili neoporezivi iznos zarade. Zatim se, u zavisnosti od izvrsenog posla i sklopljenog ugovora, obracunava visina poreza i doprinosa koje je potrebno platiti. Obačun dakle, zavisi od više faktora, ali okviran ukupan trošak iznosi oko 45% ostvarenih prihoda. Za pomoć pri obračunu ova lica se mogu obratiti Poreskoj upravi ili knjigovodstvenoj agenciji. Prema izjavama predstavnika Poreske uprave, svi koji primaju novac iz inostranstva po osnovu navedenih poslova imaju pravo na umanjenje od 20 odsto na bruto prihode na ime normiranih troškova. Onda na tu osnovicu plaćaki 20 odsto porez na prihod, 25,5 odsto doprinose za PIO i ako ne ostvaruju socijalno osiguranje u Srbiji, moraju da plate i 10,3 odsto. Priznajte nas u APR-uNakon objave vesti, fb grupe koje okupljaju ovu zajednicu su se usijale. U komentarima, "prozvani" se slažu da treba da se plaća neki porez ali da se zakonski odredi sve i definiše "uz pomoć freelancera a nekih proizvoljnih cifara od ljudi koji nemaju pojma ništa o freelancing-u".Takođe, traži seposeban registarski broj u APR-u gde će se svaki freelancer imati PIB i plaćati taj porez kao firma ali samo ako ima neki prihod bez mesečnih dodatnih nameta. Prema istraživanjima Centra za javne politike, zajednica ljudi koji rade različite poslove preko platformi tzv. gig radnika, uopšte nije za potcenjivanje. Više desetina hiljada gig radnika iz Srbije i regiona rade preko opštih onlajn globalnih platformi poput Upwork, Freelancer, Guru i Fiverr, kao i specijalizovanih platformi, poput Engooa, ABC Tutora.Na vodeću ulogu Srbije u platformskoj ekonomiji mereno po broju gig radnika po glavi stanovnika i po udelu u radnoj snazi po prvi put je ukazala studija Svetske banke iz 2015. godine. Prema poslednjim podacima OLI Index (avgust 2020) gig radnici iz Srbije su prema broju aktivnih gig radnika u posmatranom periodu, među prvih 15 zemalja na svetu, navodi se u istraživanjima Centra.Međutim, problem je što su radnici na platformama izuzetno ranjivi, a u pandemiji posebno. Kako pokazuje istraživanje, načešće imaju neodgovarajuće radne ugovore zbog čega su neke od zemalja s brojnim zajednicama gig radnika uvele mogućnost da ovi radnici ostvare naknadu za slučaj nezaposlenosti. Nažalost to i dalje nije slučaj sa Srbijom, iako postoje jasna rešenja koja bi mogla unaprediti njihov položaj.Veliki uticaj na mladeOno što je takođe zanimljivo, frilenseri i internet poslovi su u javnosti prepoznati kao vrlo uticajni, ali se ne radi ništa da se te profesije priznaju kao zanimanje sa određenim pravima i obavezama. Prema poslednjem istraživanjuCeSID i Propulsion, uz podršku USAID Srbija, influenseri su jako popularni među mladima koji najviše vremena provode na društvenim mrežama. Istraživanje objavljeno na strani programa Novapismenost.rs, pokazuje da dve trećine mladih u Srbiji mlađih od 25 godina, kaže da prati nekog influensera. Youtube i Instagram su dve mreže na kojima mladi najčešće prate influensere, 39% odnosno 38%.Influenseri utiču na 44% mladih, od čega taj uticaj za većinu nije snažan već je reč o manjem uticaju ali se uticaj influensera povećava sa spuštanjem starosne granice, pa 56% mladih između 12 i 14 odnosno 52% mladih između 15 i 18 godina kaže da na njih utiču influenseri. Uticaj gde postoji (a on nije veliki), on je najvidljiviji u tri segmenta, (1) usvajanje trendova, (2) deljenje istih stavova i (3) sličan govor odnosno korišćenje istog jezika, i za sve ovo se slaže po 8% ispitanih. Goran Zarić iz programa Nova pismenost kaže za Bovu ekonomiju da su influenseri i jutjuberi bez sumnje zanimanja koja ostvaruju prihode, ponekad i pozamašne. Ljudi koji rade na društvenim mrežama zarađuju na različite načine: da li je neko brend ambasador, ili nekome plaćate za sponzorisane postove, mogući su različiti modeli prihodovanja, kaže Zarić koji se zalaže za regulisanje radnog statusa influensera.
Grad Beograd uveo je lokalne administrativne takse za spise i radnje u upravnim stvarima, kao i za druge spise i radnje koje organi Grada Beograda i gradskih opština na teritoriji Grada Beograda izdaju, u okviru poslova iz izvorne nadležnosti Grada Beograda.Kako je objavljeno u Službenom listu Beograda, taska se plaća za podneske u trenutku kada se predaju, za rešenja, dozvole i druge isprave – u trenutku podnošenja zahteva za njihovo izdavanje; za upravne radnje – u trenutku podnošenja zahteva za izvršenje tih radnji.Taksu ne plaćaju organi države Srbije, organizacije obaveznog socijalnog osiguranja, Crveni krst Srbije; Crkve i verske zajednice, diplomatsko-konzularna predstavništva strane države, pod uslovom uzajamnosti. Taska se, između ostalog, ne plaća za spise i radnje u postupcima koji se vode po službenoj dužnosti; u postupcima za povraćaj više ili pogrešno plaćenih javnih prihoda, za ostvarivanje prava iz socijalnog osiguranja, za spise i radnje u vezi sa predškolskim i školskim vaspitanjem i obrazovanjem, obrazovanjem studenata, stručnim usavršavanjem, odnosno prekvalifikacijom.Taksa se ne plaća za spise u vezi sa regulisanjem vojne obaveze, kao i u postupcima za sahranjivanje. Ove takse će se primenjivati od 1.januara 2021. godine
Najskuplji kvadrat u Srbiji je još uvek na lokaciji Beograd na vodi i koštao je 9.019 evra po metru kvadratnom, a za isti stan je izdvojeno i najviše novca čak 883.888 evra, saopštio je Republički geodetski zavod (RGZ).Prvih sedam najskupljih stanova, po jediničnoj ceni, prodato je u Beogradu na vodi, prema navodima RGZ-a.Kada se govori o starogradnji, najskuplja cena po kvadratu plaćena je 4.301 evra za stan na Vračaru, a najviše novca u iznosu od 1.461.000 evra izdvojeno je za stan na Starom gradu.Najskuplji kvadrat poslovnog prostora prometovan je na Kopaoniku, dok je najviša ugovorna cena poslovnog prostora ostvarena na Vračaru. Kod zemljišta namenjenog za industrijsku gradnju na prvom mestu su Šimanovci u opštini Pećinci i Novi Sad.Najviša cena kvadratnog metra poljoprivrednog zeljišta postignuta u Novom Sadu, a najviša ugovorna cena u Kuli.U trećem kvartalu nepokretnosti su u 87 odsto prometa plaćene gotovinom, a u 13 odsto iz kredita.Posmatrano po vrstama nekretnina, gotovinom se najviše plaćalo zemljište, u 99 odsto prometa zemljišta, iz kreditnih sredstava najviše se finansirala kupovina stanova i to 28 odsto, dok je za gotovinu prodato 72 odsto.Na osnovu registrovanih ugovora, ukupan obim novčanih sredstava na tržištu nepokretnosti u trećem kvartalu iznosio je više od milijarde evra, a najveći udeo u odnosio se na promet stanova i to 57 odsto.
Kompanija MOL Serbia donela je odluku da na mesto v.d. direktora imenuje Zoltana Garai, dosadašnjeg finansijskog direktora u kompaniji MOL Serbia. Zoltan ima preko 20 godina iskustva u naftnoj industriji na različitim pozicijama, počev od sektora prodaje, finansija pa do generalnog direktora na teritorijama Mađarske i Srbije. Dolaskom na ovu funkciju, Zoltan će značajno doprineti daljem razvoju kompanije MOL Serbia koristeći znanja stečena na vodećim pozicijama u naftnoj industriji. Stečeno iskustvo će koristiti kako bi doprineo povećanju efikasnosti u poslovanju, realizaciji ključnih investicionih projekata planiranih za naredni period, kao i postizanju još boljih rezultata.„Čast mi je što imam mogućnost da iskoristim svoje veliko iskustvo i doprinesem još boljem tržišnom pozicioniranju MOL Serbia, koja je jedna od vodećih kompanija u svojoj industriji. Cilj nam je da nastavimo sa odličnim rezultatima i projektima, proširenjem naše maloprodajne mreže kao i da dodatno povećamo ponudu za naše kupce, da izađemo u susret svim njihovim potrebama. Briga o zaposlenima nam je izuzetno važna kao i njihov kontinuitet u ličnom i poslovnom razvoju, poštujući sve MOL vrednosti i kulturu. Čeka nas izuzetno neizvestan period usled situacije sa koronavirusom ali sam siguran da ćemo, kao i do sada, postići najbolje rezultate timski i uz odlično osmišljen poslovni plan“, kaže Zoltan Garai, novi v.d. direktor MOL Serbia.Garai je bogatu karijeru započeo 1997. godine u kompaniji OMV, kao rukovodilac maloprodaje da bi 2001. godine postao i generalni direktor OMV Bugarska. Tokom narednih godina promenio je nekoliko rukovodećih pozicija - dolazi na mesto generalnog i finansijskog direktora OMV Srbija, zatim svoju karijeru nastavlja na rukovodećim pozicijama na nekoliko tržišta. Od 2018. godine je deo MOL Serbia tima kao finansijski direktor kompanije.Dosadašnji direktor MOL Serbia Ante Aralica svoju karijeru nastavlja u kompaniji INA koja je sastavni deo MOL Grupe. „Izuzetno mi je drago i ponosan sam što sam u prethodnih godinu i po dana bio na čelu tima izvrsnih profesionalaca koji je uspeo, i u vreme kada je COVID-19 pogodio sve svetske ekonomije, pa i našu industriju, da nastavi sa rastom, razvojem mreže servisnih stanica i ostvari odlične poslovne rezultate“, izjavio je Ante Aralica, dosadašnji direktor MOL Serbia.
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
