Radnici u proizvodnji "Fijat Krajsler automobila Srbija" (FCA) u Kragujevcu, koji su u oktobru radili samo tri dana, od danas su ponovo na plaćenom odsustvu, prenosi agencija Beta. Oni će na odsustvu biti d...
Tri osiguravajuće kuće "Triglav osiguranje", "Globos" i "Dunav osiguranje" spremne su da nastave sa izdavanjem polisa osiguranja turističkim agencijama, koje još nemaju licence za normalno poslovanje, poručuju iz Vlade Srbije. "Agencijama su ove tri osiguravajuće kuće uputile dopise u kojima se traže podaci o poslovanju i bilansima, i čim te informacije dobiju, Triglav, Globos i Dunav osiguranje počeće da izdaju polise", rekao je ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić.TURISTIČKE AGENCIJE BEZ NOVIH LICENCI BRIŠU SE IZ REGISTRA Prema njegovim rečima, sastanak sa osiguravajućim kućama bio je konstruktivan i one će na osnovu kriterijuma i standarda, koje su definisale, nastaviti sa izdavanjem polisa osiguranja agencijama koje ih budu ispunjavale.Ljajić je rekao i da se izdavanje prvih polisa osiguranja turističkim agencijama očekuje tokom sledeće nedelje.Ministar je dodao da su u završnoj fazi i razgovori sa bankama oko aktiviranja bankarskih garancija kao drugog modela, koji bi u budućnosti trebalo da funkcioniše u praksi i omogući stabilnost rada agencija i sigurnost turističkih putovanja.Prvog oktobra turističkim agencijama istekle su dozvole za rad, a banke i osiguravajuće kuće uskraćivale su im garancije polise neophodne za dobijanje licenci.TURISTIČKE AGENCIJE NEZADOVOLJNE PONUDOM MINISTRA MALOG
Vlada Srbije usvojila je na poslednjoj sednici dopunu Programa promocije preduzetništva i samozapošljavanja, zbog zainteresovanosti privrednih subjekata, kao i preostalih sredstva za ovu vrstu ...
Grad Požarevac je potvrdio nameru da želi da gradi na spornoj parceli 3/4 i 3/5 Kostolac, nadležno ministarstvo u odgovoru pružilo detaljnije informacije o spornoj spalionici guma, a zabrinuti građani su za svaki slučaj pokrenuli peticiju protiv izgradnje tog postrojenja.Informacije o postrojenju za pirolitički tretman guma u Kostolcu preneo je pokret Jasno i glasno na svom portalu.Oni tvrde da su sredinom septembra na osnovu zahteva za informacije od javnog značaja tražili od nadležnih informacije o izgradnji postrojenja za pirolitički tretman otpadnih guma u Kostolcu i da su s tim u vezi, od oba subjekta dobili važne odgovore.Grad je, kako dodaju potvrdio nameru da gradi na parceli 3/4 i 3/5 Ko Kostolac, dok su iz ministarstva potvrdili da investitor nije pokrenuo odgovarajući postupak pred tim organom za dobijanje dozvole za izgradnju. Zatim su dobili kopiju informacije o lokaciji prema kojoj proizilazi da se parcela prema Planu detaljne regulacije nalazi u zoni koja čini poslovno-proizvodni kompleks i da je u funkciji prerađivačke i zanatsko manufakturne proizvodnje u skladu sa propisima o zaštiti životne sredine. U toj informaciji grad Požarevac je izneo mišljenje da ova lokacija nije pogodna za građevinsku parcelu, budući da nema pristup javnoj saobraćajnoj površini. KOSTOLAC B TRI GODINE ČEKA STUDIJU DA BI POČEO SA ODSUMPORAVANJEM Takođe Grad je uputio zahtev ministarstvu za tumačenje iznevši mišljenje da delatnost pirolitičkog tretmana nije u skladu sa navedenim planom. Dostavljen je i odgovor ministarstva, gde je ono uputilo gradsku vlast da je ona nadležna za promenu urbanističkog plana i prenamenu.Kako se zaključuje, postupak dobijanja dozvole nije ni započet pred predmetnim ministarstvom, pa je gradska vlast nastupila u toj materiji rezervisano i oprezno.Dodaje se da je na zajedničkoj inicijativi (građana) da svojim pritiskom razreše eventualne dileme nosilaca gradske vlasti, kako ona ne bi pristupila prenameni i izmeni plana regulacije.U skladu sa tim pokrenuta je i onlajn peticija "Zajedno protiv spalionice guma u Kostolcu".Kako se navodi, ona je pokrenuta sa ciljem da se obznani da Kostolac i njegova okolina nisu prigodni za skladištenje, paljenje ili pirolizu otpada, a građani nisu za zdravstveni i ekološki eksperiment.
Kamere za nadzor koje se postavljaju po Beogradu mogu da pomognu u sprečavanju nekih sitnih krađa, ali ovakav sistem nadzora nije previše efikasan u borbi protiv težih krivičnih dela, organizovanog kriminala ili terorizma jer su počinioci ovakvih krivičnih dela često sposobni da nađu rupe u ovakvom sistemu, ocenio je u intervjuu za CINS Danilo Krivokapić, direktor Share fondacije.On je rekao da ovakav sistem kod građana stvara osećaj da su nadzirani, a da nisu ni sigurni da li je tako. "Ovo umnogome menja način na koji se ponašaju jer odjednom postaju izuzetno svesni svega što rade i zbog toga se osećaju manje slobodno. To je efekat zebnje koji izaziva samocenzuru. Građani će se pitati: „Da li treba da idem sa ovom osobom, da li treba da idem na ovo mesto, da li možda treba da odem na ovaj protest, da se vidim s ovim ljudima“, samo zbog toga kako bi to moglo nekome da deluje", rekao je Krivokapić.Značajan problem su i mogućnosti za zloupotrebu ovakvog sistema za nadzor ukoliko država ima toliku moć i količinu podataka. "Imali smo slučaj udesa ispred Vlade Srbije, pre dva meseca. Kamere MUP-a snimile ovaj događaj i to je završilo na youtube-u. Pitali smo MUP da li je to snimljeno njihovim kamerama i kome su dostavili snimak. Dobili smo odgovor da to jesu kamere u njihovom sistemu, ali da snimak nikome nisu dali. Dakle, neki policijski službenik je snimio ovaj događaj i to dostavio nekome i to nije usamljen slučaj", naveo je kao primer zloupotrebe.On podseća da je prema najavama ministra policije u Beogradu planirano postavljanje hiljadu kamera na više od 800 lokacija, kao i da su od kineske kompanije Huawei kupili softver za prepoznavanje lica. MUP planira nadzor u celoj Srbiji sa 8100 kamera Prema njegovim rečima, već je postavljen značajan broj kamera visoke rezolucije koje imaju u sebi različite funkcionalnosti poput detekcije lica. To znači da one ne mogu da rade prepoznavanje lica, ali mogu da detektuju lice.Krivokapić konstatuje i da uopšte ne znamo da li se ova tehologija koristi, iako policijski zvaničnici tvrde da se tehnologija za prepoznavanje lica i dalje ne koristi. Prema evidenciji inicijative „Hiljade kamera“ kamere su mapirane na preko 350 lokacija i taj broj se svakodnevno povećava. "Problem je što MUP zaista nije transparentan – niti su obeležili kamere po gradu, niti imaju podatke o svim lokacijama na svom sajtu", ističe direktor Share fondacije.
Najbolji i najnagrađivaniji svetski kreativci i komunikacioni stručnjaci iz agencija Energy BBDO Čikago, McCann Njujork, AKQA Brazil, Saatchi&Saatchi Australija, Leavingstone Gruzija, Dentsu Aegis Networ...
Neophodno da se zabrane ukinu, mere svedu na nivo lične odgovornosti i omogući potpuna normalizacija rada u privatnom sektoru, jer će uskoro biti svejedno da li će nas uništiti virus ili neminovno siromaštvo, piše između u otovorenom pismu udruženja Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije.“Nedovoljno upoznati sa samim virusom, načinom njegovog prenošenja i posledicama koje može ostaviti, maksimalno smo sarađivali i pratili preporuke Кriznog štaba i Vlade Republike Srbije”, dodaje se u otvorenom pismu.Kako se dalje navodi, privatni sektor dostiže kritičnu tačku ekonomske propasti i ona će se odraziti na situaciju u javnom sektoru, kao i na standarde društva u celini, pa je neophodno preispitati sadašnji sistem rada, mere zaštite i sposobnost institucija da se pobrinu za dobrobit građana. Napominje se da su do nas su stigli i primeri zemalja koje su imale drugačiji pristup toj problematici, a njihov cilj je bio da se prenošenjem novih informacija o virusu i preporukama koje se svode na lični izbor i odgovornost očuvaju zdravlje stanovništva i ekonomska stabilnost. “Mi nemamo tu sreću, stotine hiljada ljudi našlo se bez svog izvora prihoda, pred zatvaranjem privatnih poslova koji su teškom mukom otvarani, razrađivani i uz nepovoljan stav države prema njima teškom mukom održavani”, smatraju u Zaštitniku preduzetnika i privrednika Srbije.BITNO JE DA SE NE ZAKASNI Dodaju da su visoki fiskalni i parafiskalni nameti napredak već činili skoro nemogućim, pa je pandemija dodatno pogoršala situaciju u kojoj su se vlasnici privatnog biznisa našli i kraj se, kako se objašnajva ne nazire.Navodi se i da dodatno pooštravanje mera zaštite i onemogućavanje normalnog rada bez adekvatne pomoći privatnicima, posebno u oblasti ugostiteljstva i turizma, dovodi do trenutka kada treba da se zapitamo koliko su preporučene mere efikasne i potpune.“Poverenje koje ljudi koji odlučuju o našim životima odavno je poljuljano, jer je postalo i više nego jasno da su potrebe stanovnika Srbije zanemarene i da se na apele za pomoć, izmene mera i pristupa naplati redovnih dažbina ne odgovara”, dodaje se u otvorenom pismu.Napominje se da su neki privatnici sada u fazi kada više ni paketi mera ne mogu da im pomognu, pa su prinuđeni da otpuštaju radnike i zatvaraju radnje, a time su pogođene i njihove porodice, radnici, a posredno i zajednica kao društvo u celini.
Udovice u Srbiji trpe veliku društvenu nepravdu, nemaju nikakvu širu podršku, a od njih se očekuje da ispune niz društvenih očekivanja koja ne važe za udovce, navodi se u najnovijoj studiji Filozofskog fakulteta u Beogradu. U istraživanju "O udovicama ili o jednoj društvenoj napravdi" čiji su autori Mirjana Bobić i Slađana Dragišić Labaš, ocenjuje se da je reč o posebnoj vrsti društvene nejednakosti.Muškarci udovci se češće odlučuju da ponovo sklope brak, od najmlađih do starijih, jer brak za njih ima brojne funkcije i značenja, a pre svega, lične, socijalne zaštite. To je ređe slučaj sa ženama udovicama, koje ponovnom braku suprotstavljaju odgovornost prema deci, totalno posvećivanje deci, ali i drugima (starim roditeljima i srodnicima). Takođe, one su bukvalno razapete između zarađivanja za život i rada u kući i nege drugih članova. To se, nažalost, često razrešava potpunim povlačenjem sa tržišta rada za rad staranja (o deci, roditeljima i srodnicima), čime se, u okolnostima izostanka društvene podrške, pojačavaju njihova socijalna vulnerabilnost, siromaštvo i socijalna isključenost. Žene udovice neminovno postaju glavni hranioci, dok se iscrpljuju u višestrukim poslovima, najčešće u najprostijem fizičkom radu (čistačice), i to, naravno bez ugovora. U istraživanju se ocenjuje i da se ispunjavanje socijalnih očekivanja pokazalo važnim radi opstanka, posebno u manjim i seoskim sredinama. Udovica treba da predstavlja primer vernosti, lojalnosti (bivšem mužu i njegovoj porodici) i poštenja (ne tražiti drugog partnera), ugleda (ne obrukati decu i rođake), samokontrole (ne izlaziti, ne družiti se, ne opuštati se), adekvatnog tugovanja (bar u prvih tri do pet godina), adekvatnog izgleda.Takvo ponašanje se ne očekuje od udovaca, naprotiv,očekuje se kraće tugovanje i brzo pronalaženje nove partnerke, posebno ukoliko udovac ima malu decu o kojoj treba da brine žena – „maćeha“. To je tipičan primer društvene nejednakosti/nepravde posredovane rodom, ocenjuju autorke istraživanja Mirjana Bobić i Slađana Dragišić Labaš.Ispitanice u istraživanju kao najčešće tradicionalne norme kojih se trebalo pridržavati posle smrti supruga navode sledeće: period tugovanja za udovice ne sme da bude kraći od tri godine, važno je obeležavanje 40 dana, šest me- seci i jedne godine od smrti supruga (parastosi), redovno odlaženje na groblje (uglavnom jednom nedeljno u prvih godinu dana), nošenje crnine u trajanju od jedne godine, na kraju, negledanje televizije, neizlaženje iz kuće radi druženja i relaksacije. Kad šef kaže "Mislio sam na tebe sinoć" Ostajanje u kući svekra i svekrve je takođe važno ukoliko je udovica i pre gubitka supruga živela u zajednici. U periodu tugovanja od udovica se očekuje da smanje socijalne kontakte sa prijateljima, posebno sa muškarcima, a povećaju sa rođacima, posebno sa svekrom i svekrvom i muževljevom familijom. Potom da se posvete deci (unucima), da obavljaju kućne poslove, da rade u firmama, ali da posle posla idu pravo kući. Ulaženje u nova partnerstva i brak se ne očekuje ili se dozvoljava, ali kada za to dođe vreme (znači bar ne u sledećih 5–7 godina). Adekvatno oblačenje podrazumeva neprovokativno oblačenje, oblačenje koje nikom ne skreće pažnju (posebno muškarcima) ili, kako jedna ispitanica navodi, biti „zakopčana do guše“.Prihvatanje većine tradicionalnih normi karakteristično je za ispitanice sa osnovnom i srednjom školom.Prema rezultatima istraživanja, mirnodopske udovice su u najvećem broju slučajeva imale „normalnu“ reakciju na smrt supruga i lični/porodični gubitak, ali je bilo i onih koje su navodile da su morale da potraže stručnu pomoć, i to ne samo radi lakšeg i bržeg prevladavanja stresa (psihoterapija) već i zbog ozbiljnijih simptoma, koji su zahtevali duže lečenje i medikamentoznu terapiju. Zbog psihičkih problema koje su imale posle gubitka, većina udovica, njih 12 od 15, uzimale su medikamente prepisane od lekara ili „na svoju ruku“ (najčešće bromazepam). U modernim populacijama, udate žene imaju prosečno veću verovatnoću da dožive smrt supruga i tako postanu udovice, usled polnih razlika u srednje očekivanom trajanju na živorođenju.Društvo očekuje da period tugovanja za udovice ne sme da bude kraći od tri godineStarosna razlika supružnika, to jest činjenica da su žene prosečno mlađe od svojih partnera/muževa (u Srbiji, prema popisu iz 2011. godine – oko 3,5 godina), takođe deluje u pravcu veće verovatnoće tranzicije iz braka u udovištvo za žene, odnosno dužeg samačkog života žena jer one ređe ponovo stupaju u brak/vezu. U Srbiji žene žive u proseku 77,9 godina (podatak iz 2017. godine, RZS, 2018), a muškarci 73.Usled rodnih razlika u udovištvu, koje proizvode manjak muškaraca, odnosno višak žena, teorijske šanse za ponovno sklapanje braka su na strani muškaraca. Muškarci su i skloniji ponovnom sklapanju braka ili re partnerstvu nakon smrti supruge i iz psiholoških razloga. Prema podacima poslednjeg popisa stanovništva Srbije iz 2011. godine, udeo građana koji nisu stupili u brak posle smrti supružnika iznosi visokih 11,7%, dok je recimo 1981. godine iznosio 8,5%. I po tome je Srbija u samom evropskom vrhu. Osim toga, na porast udovištva uticao je i veliki priliv izbeglica/udovica u zemlji tokom prve polovine devedesetih, kao posledica ratova na prostorima Bosne i Hercegovine i Hrvatske.
Srbija od strane Evropske agencije za bezbednost hrane (EFSA) označena kao zemlja visokog rizika od pojave afričke svinjske kuge.Kako se navodi u saopštenju, EFSA je pokrenula veliku kampanju koja se od danas sprovodi u devet zemalja Jugoistočne Evrope među kojima je i Srbija.Cilj je da se upozori da virus nije opasan za čoveka, ali je smrtonosan za domaće i divlje svinje.U saopštenju se navodi da u Srbiji ima 2.782.000 svinja i da godišnje proizvede između 250.000 i 300.000 tona svinjskog mesa, a potroši 16 kilograma mesa po stanovniku.Navodi se da je država Srbija do sada stočarima isplatila više od 8,2 miliona dinara zbog toga što su im svinje ubijene zbog afričke kuge.U avgustu je zbog tog virusa veterinarska inspekcija eutanazirala 619 grla svinja, dok je zaraza zvanično bila potvrđena kod 20 grla.Početkom godine, Uprava za veterinu proglasila je epidemiju afričke svinjske kuge na teritoriji dva lovišta u pirotskom okrugu i jednog u okolini Kladova.Pored Srbije, procenjeno je da opasnost preti i Albaniji, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Grčkoj, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji, Sloveniji i Kosovu*.Opširnije o ovoj kampanji može da se informiše na posebnoj internet stranici.IMAMO TRŽIŠTE, ALI NEMAMO STOKU
Elektronski sistem za kontrolu neporpisnog parkiranja koji se primenjuje u Beogradu "Oko sokolovo", predstavljen je gradonačelnocima i predstavnicima devet gradova u Srbiji, a kako su prenele Večernje novosti, nekoliko već zainteresovano za njegovu primenu.Sa novim sistemom za kontrolu parkiranja upoznali su se predstavnici vlasti u Novom Sadu, Nišu, Čačku, Kragujevcu, Vranju, Pirotu, Kruševcu, Subotici i Užicu.Oni su, kako se navodi izrazili želju da primene taj sistem radi uvođenja komunalnog reda u svojim mestima.Vlasti u Beogradu su inače besplatno ponudile taj softver gradovima iz unutrašnjosti, a zamenik gradonačelnika Goran Vesić naglasio kako suština tog sistema "nije naplaćivanje kazni već da gradske ulice i trotoari budu prohodni, da javni prevoz funkcioniše".Gradonačelnica Niša Dragana Sotirovski navela je da bi tom gradu sistem "Oko sokolovo" itekako značio jer je Niš, veliki grad u kome se mnogo vozača nepropisno parkira. Za ovaj sustem, zaineresovani su i gradonačelnik Kragujevca Nikola Dašić, kao i gradonačelnik Čačka Milun Todorović.Užice je, na primer grad koji ima ogromne probleme izazvane nepropisnim parkiranjem, ali oni nisu izazvani bahatošću vozača već nedostatkom parkinga u našem gradu, preneo je portal Užice online, uz dodatak da se takva odluka razmatra.STANJE U BEOGRADUVeć skoro dva meseca u Beogradu funkcioniše pomenuti sistem za kontrolu nepropisnog parkiranja.Pominjala se i nenadležnosti komunalne milicije u kontroli saobraćaja, čiji zaposleni voze džipove u koje je ugrađen pomenuti sistem, ali su se oni ogradili tvrdnjom da podatke šalju Parking servisu koji šalje kazne nesavesnim vozačima.Na društvenim mrežama mogle su da se vide i oštećena skupocena službena vozila "Oka sokolovog", zbog nepažnje u vožnji, dok se građani snalaze da izbegnu kažnjavanje.To neretko rade prikrivajići brojeve na registarskim tablicama vozila, a i sama vozila komunalne milicije često mogu da se vide nepropisno parkirana.Gužva u saobraćaju nije rešena, što pokazuju brojni kolapsi i zastoji do kojih dolazi prilikom svake manje kiše.Ipak, posle vesti da su za "Oko sokolovo" zainteresovani i drugi gradovi, ostaje pitanje da li će i oni za korišćenje tog softvera nabavljati vozila marke “Lend rover”, kao u prestonici.Njih u Srbiji prodaje kompanija British motors koja je ranije saopštila da su uz popust vozila gradu Beogradu prodata sa 30% popusta, 26.666 evra po jednom automobilu.Mnogi od pomnenutih gradova imaju i druge, preče probleme, kao što je aerozagađenje, koje je na primer decenijama prisutno u Užicu, pa se postavlja pitanje da li je nabavka softvera za kontrolu nepropisnog parkiranja preča od, čistijeg vazduha.
-270x152.jpg)
MK Group sa svojom kompanijom članicom Agrounijom pokreće izvoz jabuka za Indiju planirane godišnje vrednosti od milion dolara. Na događaju povodom obeležavanja početka izvoza jabuka na indijsko tržište, prisutnima su se obratili ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u Vladi Republike Srbije Branislav Nedimović i NJ.E. Subrata Batačardži, indijski ambasador u Srbiji.Govoreći o izvozu voća za Indiju, NJ.E. Subrata Batačardži, ambasador Indije u Srbiji, izrazio je svoje zadovoljstvo povodom razvoja izvoza srpskih jabuka za Indiju. Takođe, poželeo je sreću Agrouniji i kompaniji MK Group, kao i drugim srpskim kompanijama, i pozvao ih da dodatno istraže indijsko tržište, jer ono ima veliki potencijal i za mnoge druge proizvode.Jabuke će se na teritoriju Indije izvoziti u periodu od oktobra do juna, i to 4 do 5 kontejnera mesečno, a samo u prvoj godini planirano je da se izveze oko hiljadu tona jabuka, samo sa plantaža MK Group.„Izuzetno nam je drago da smo se odazvali inicijativi pokrenutoj na nivou Republike Srbije i u skladu sa našim planovima otpočeli realizaciju izvoza jabuka u Indiju. Novo tržište za nas ima veliki potencijal – znači stabilnost i kontinuitet prodajnih cena, diverzifikaciju komercijalnih rizika, ali i mogućnost realizacije izvoza drugih kategorija jabuka. Ako se zna da je Srbija prošle godine samo na izvozu jabuka ostvarila devizni priliv od oko 120 miliona dolara, nema sumnje da će otvaranje ovog tržišta doprineti i privredi naše zemlje. Ovim putem se zahvaljujem i ambasadoru Indije u Beogradu, g. Batačardžiju, na doprinosu i podršci koju nam je pružio u realizaciji ovih prvih kontejnera“, izjavio je Nikola Nenadović, direktor Agrounija Fruit i dodao da je za sada u planu da se izvozi oko 10% ukupnih proizvodnih kapaciteta ove kompanije na ovo novo tržište.Pokretanje izvoza jabuka na indijsko tržište samo je konkretizacija i nastavak uspešne saradnje koju kompanija MK Group i ambasada Indije neguju godinama. Iz Agrounije poručuju da u Indiji preferiraju crvene sorte jabuka – Gala, Crveni Delišes, Fuji, ali i Greni Smit, te će se one i prve naći na indijskom tržištu, dok sortu Crimson Snow planiraju naknadno da promovišu.Osim predstavnika Agrounije, članice MK Group, događaju su prisustvovali i predstavnici kompanija „COPA“ (Cooperative of Pannonian Apples) i Delta Agrar, koje takođe pokreću izvoz jabuka na tržište Indije.Pored izvoza u Indiju, kompanija Agrounija već godinama uspešno realizuje izvoz jabuka na tržišta Ruske Federacije, Engleske, Švedske, Nemačke, Slovenije, Španije u Crnu Goru, Saudijsku Arabiju, Ujedinjene Arapske Emirate, Katar, Maleziju, Kuvajt, Senegal i mnoge druge. Podsećanja radi, MK Group sa svojim kompanijama članicama je među najvećim izvoznicima poljoprivrednih kultura u Srbiji.
Od kraja septembra, Zrenanjinci, jedini u Srbiji a verovatno i na svetu, mogu da prošetaju avenijom Linglong. Odlukom lokalne skupštine, deo obilaznog puta kroz radne zone Jugoistok I i II dobio je ime po kineskom investitoru Linglong čiju izgradnju fabrike guma od početka prate kontroverze i ozbiljne kritike ekoloških aktivista.Fabrika guma u Zrenjaninu biće prva fabrika kineske kompanije van Kine.Prema planu, proizvodiće više od 13 miliona pneumatika godišnje a sporna je iz ekoloških razloga i zbog činjenice da će guma zamirisati u sred Banata i vojvođanske žitnice. Lokalna organizacija Građanski preokret skoro dve godina upozorava na štetnost otvaranja fabrike u sred oranica, ali i u gradu koji već ima ozbiljne probleme sa vodosnabdevanjem. Međutim, u studiji uticaja na životnu sredinu koju su usvojile lokalne vlasti bez prisustva zainteresovane javnosti, ocenjuje se da ova fabrika guma nije opasna po zdravlje stanovnika Zrenjanina. Dolazak ovog kineskog investitora u Vojvodinu od početka su pratile kritike lokalnih i ekoloških organizacija.Prvo su kineski vlasnici dobili besplatno 95 hektara zemljišta (inače oranice A kategorije koje su konvertovane u građevinsko zemljište) čija se vrednost procenjuje na 7,6 miliona evra. Osim toga, dobiće iz budžeta Srbije i 75 miliona evra subvencija za zapošljavanje najmanje 1200 radnika do kraja 2024. godine, navodi se u rešenju Komisije za kontrolu državne pomoći kojim se daje zeleno svetlo za dodelu subvencije. Njihova prosečna bruto plata će biti 576 evra (oko 69.000 dinara) što je neto oko 42.000 dinara.Kako piše u rešenju, investicionim projektom planirano je ulaganje od 800 miliona evra do kraja 2025.godine, od čega u izgradju blizu 252 miliona evra, a u novu opremu 547 miliona evra. Ivan Živkov, sociolog iz Zrenjanina, ocenjuje za Novu ekonomiju da je Srbija je postala država čija vlast budžetskim sredstvima plaća alarmantno zagađenje životne sredine od strane kineskih investitora, predstavljajući to projektima od nacionalnog značaja i istorijskim privrednim uspesima. "Da bi se udovoljilo investitorima koje niko drugi na evropskom tlu ne želi, masovno se krše se zakoni u oblasti zaštite životne sredine. Ugroženi su Bor i Smederevo, a sada i Zrenjanin. Poniženi i ugroženi građani, ali i pravosuđe, uglavnom okreću glavu od toga i ćute, kao da će neko drugi da ih spasi. Neće.", kaže Živkov.Razvoj gumarske industriji u Vojvodini ne završava se sa fabrikom Linglong. Opet u Zrenjaninu planirana je i fabrika za proizvodnju sirovina za gumarsku industriju koju će graditi takođe kompanija iz istoimene kineske provincije Šandong - Šandong Jangu Huatai Kemikal. Glavni proizvodi kompanije Šandong Jangu Huatai Kemikal biće hemijski proizvodi od kaučuka kojima se snabdevaju najveće svetske kompanije.Sa proizvodne linije iz Zrenjanina treba da izađe 20.000 tona nerastvorljivog sumpora koji je jedan od važnih sirovina za gumarsku proizvodnju. U Inđiji će takođe nići fabrika guma koju gradi japanska kompanija Tojo tajers.
Telekom Srbija prinudno će otkupiti sve akcije u vlasništvu preostalih deoničara MTS Banke, navodi se u obaveštenju koje je objavio Centralni registar hartija od vrednosti (CRHOV). Telekomunik...
Fond za inovacionu delatnost poziva studente završnih godina osnovnih studija i studente master studija da se prijave za prisustvovanje u finalnoj fazi procesa izbora inovativnih projekata za finansiranje, navodi se u saopštenju.Odabrani studenti će dobiti priliku da se upoznaju sa radom Fonda za inovacionu delatnost i da prisustvuju prezentacijama projekata koji su uvršteni u uži izbor, kao i diskusijama članova nezavisne Ekspertske komisije koja donosi konačnu odluku o finansiranju.Studenti će imati prilike da se upoznaju sa procesima odlučivanja, načinom rada investicionih panela, kao i načinom donošenja odluka o finansiranju, odnosno o ulaganju u visokorizične poduhvate.U skladu sa trenutnom situacijom i vanrednim merama na snazi, prezentacije i sastanci mogu biti održani putem online aplikacije.Radni jezik je engleski.Studenti koji žele da se prijave potrebno je da:Pokažu visoku motivisanost za sticanje znanja i praktičnog iskustva; Budu studenti poslednje godine osnovnih akademskih studija, student ili doktorskih studija;- Imaju prosek ocena 8.0 ili više (na programu koji trenutno pohađa, odnosno na prethodnom nivou studiranja za studente prve godine master ili doktorskih studija); Imaju odlično znanje engleskog jezika.Od dokumentacije za prijavu potrebna je biografija i motivaciono pismo, a rok za dostavljanje prijava je 21. oktobar 2020. godine.Sve detaljnije informacije možete pronaći inovacionifond.rs.
-615x345.jpg.webp)
Er Srbija je obustavila usluge sa aerodroma Morava u Kraljevu do Beča do početka sledeće letnje sezone, odnosno do 28. marta sledeće godine, piše exyuaviation.Avio prevoznik je obustavio letove iz Kraljeva nakon početka pandemije i od tada nije vratio ni jedan let do glavnog grada Austrije. Takođe nije nastavio letove iz Kraljeva do Soluna, koji tek treba da budu zvanično odloženi za narednu godinu.Letovi Er Srbije iz Kraljeva, koji su započeli u decembru 2019. godine, subvencioniše Vlada Srbije, nakon što je bila jedini ponuđač za letove sa obavezom javnih usluga.
Čelni ljudi Grada Loznice i opština Ljubovija, Mali Zvornik, Кrupanj i Osečina saglasni o načinu zajedničkog upravljanja otpadom, prenose lokalni mediji. Saglasnost postignuta i sa predstavnicima Regionalnog...
Deficit budžeta Srbije za osam meseci tekuće godine iznosio je 344,6 milijardi dinara, saopštilo je Ministarstvo finansija.Država je u tom periodu prihodovala 808,4 milijarde dinara, dok su rashodi bili 1.153 milijarde dinara.Samo u avgustu deficit je iznosio 20,9 milijardi dinara, obzirom da su tada naplaćeni prihodi u visini od 97,7 milijardi dinara, od čega su poreski prihodi iznosili 89,7 milijardi dinara.Neporeski prihodi ostvareni su u iznosu od 7,5 milijardi dinara, dok je priliv donacija u avgustu iznosio 0,5 milijardi dinara.U međuvremenu avgustovski rashodi su dostigli 118,6 milijardi dinara.Precizirano je da su rashodi za zaposlene u avgustu iznosili 25,7 milijardi dinara, a transferi OOSO (fond PIO, RFZO, NSZ, fond SOVO) 25,5 milijardi dinara.Za subvencije je isplaćeno 24,8 milijardi dinara, s obzirom da je sa ove rashodne kategorije isplaćena dodatna pomoć privrednicima u sklopu seta mera za borbu protiv efekata pandemije korona virusa.Javni dug Srbije na kraju avgusta iznosio je oko 26,61 milijardu evra, približno jednako kao i u julu, što je 56,7 odsto procenjenog bruto domaćeg proizvoda (BDP) za ovu godinu.Na kraju prošle godine javni dug je bio oko 23 milijarde evra, odnosno 52 odsto BDP-a.
Prema odluci kriznog štaba od četvrtka 8.10.2020. važi mera da svi objekti mogu da rade do 23 časova, bez obzira na to da li imaju baštu ili nemaju, rekla je epidemiolog Darija Kisić Tepavčević, javlja portal Nova.rs.Krizni štab za borbu protiv korona virusa zasedao je danas.Zamenica direktora Instituta za javno zdravlje “Batut” dr Darija Kisić Tepavčević izjavila je da je tokom poslednjih dana došlo do blagog povećanja broja zaraženih koronavirusom, te da je sada ključni momenat da svi poštuju mere."Na globalnom nivou još uvek smo zemlja sa manjim brojem zaraženih, ali se prethodnih nedelja vidi trend rasta. Vidimo da je za 19 odsto rizik oboljevanja veći nego prethodne nedelje", rekla je Kisić Tepavčević.Navela je da je najveći broj obolelih sa područja Beograda, ali da nije bilo priče o uvođenju novih mera za taj grad.Ona je podsetila da je limit u zatvorenim prostorima 30 osoba, navodeći da to nikad nije prestalo da važi.“Biće pooštrena kontrola poštovanja mera i sankcije za njihovo nepoštovanje”, rekla je Kisić Tepavčević.Juče je došlo do naglog povećanja broja zaraženih u jednom danu, kada je zaraženo 120 osoba.
Ovogodišnji Belgrade Food Show trajaće od 23. do 25. novembra, a zbog mera predostrožnosti, sajam će biti održan u onlajn formatu, saopštili su organizatori. Treći po redu sajam hrane visokog kvaliteta okupiće proizvođače premijum i prehrambenih proizvoda visokog kvaliteta, koji dolaze iz Srbije i regiona.Pored njih učestvovaće i ključne institucije, vodeći domaći i evropski eksperti, kao i najveći kupci i distributeri iz regiona i Evrope.Učesnici sajma će imati priliku da čuju praktična znanja i uvide predstavnika najvećih sistema prodaje, kao i vodećih stručnjaka.O stanju u industriji i prilikama za njen razvoj informisaće se od strane predstavnika nadležnih ministarstava, privrednih komora i asocijacija, kao i institucija iz regiona i Evrope. Kako su pokazali da mogu da funkcionišu i u online svetu, tako će u ovogodišnjoj online Expo zoni proizvođači visokokvalitetne hrane iz Srbije i regiona moći da predstave svoje biznise i proizvode. DONORUM - DA HRANA BUDE SVIMA DOSTUPNA Na B2B platformi imaće priliku da se sretnu sa evropskim i regionalnim kupacima i distributerima, učešće na sajmu je besplatno, a pored predstavljanja proizvoda i sastanaka sa distributerima, učesnici će imati priliku da prisustvuju i konferenciji, koja će biti sastavni deo sajma.Belgrade Food Show je jedinstvena međunarodna manifestacija koja je stvorila uslove za nove poslovne prilike, razmenu kontakata, sticanje novih znanja i razmenu iskustava između proizvođača iz Srbije i regiona i kupaca i distributera premijum i visokokvalitetnih prehrambenih proizvoda. Dosadašnji sajmovi okupili su preko 160 izlagača, više od 2000 posetilaca, 90 stručnjaka iz zemlje i inostranstva.Događaj organizuje Asocijacija za promociju srpske hrane sa tendencijom da Srbiju uvrsti među lidere u industriji visokokvalitetne hrane u Jugoistočnoj Evropi.
Pod sloganom sloganom "Nema mira bez poverenja", tokom oktobra održava se deseti Beogradski bezbednosni forum, a učesnici će zbog mera zaštite od pandemije diskutovati putem internet platformi.Učesnici će diskutovati o pitanjima koja su se nametnula kao posebno značajna tokom pandemije, a to su nedostatak poverenja i solidarnosti u međunarodnim odnosima.To se ispoljio, kako se navodi kroz krizu multilateralizma, poverenje u tehnologiju i njen uticaj na globalni razvoj, stanje demokratije koja se među prvima našla na udaru tokom pandemije.Na Forumu će učestvovati Miroslav Lajčak, Metju Palmer, specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan, Avdulah Hoti, Oliver Varhelji, komesar za proširenje Evropske unije, Tomaš Petriček, ministar spoljnih poslova Češke, Suzane Šic, nemačkI diplomata za Zapadni Balkan, politički teoretičari Ivan Krastev, Tomas Karoters, Majlinda Bregu, generalna sekretarka Regionalnog saveta za saradnju, i drugi.O počecima Beogradskog bezbednosnog foruma govorila je Sonja Liht, predsednica Fonda za političku izuzetnost. Podsetila je da su tada pozvali kolege iz organizacija civilnog društva da im se pridruže."Evo nas, deset godina kasnije, sa istim partnerima u ovom vrlo neobičnom okruženju. Možemo se pretvarati da je ovo BSF kao i obično, ali mislim da ne bismo trebali", izjavila je Sonja Liht, predsednica Fonda za političku izuzetnost.DEVETI BEOGRADSKI BEZBEDNOSNI FORUM O PRAVDI U SVETU PODELA Direktor Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Igor Bandović govorio je o glavnim posledicama koje je globalna pandemija COVID-19 imala na organizacije civilnog društva: "One su gubile fizički prostor jer nisu mogle da budu prisutne u javnosti kao ranije. Finansijske posledice pandemije su oblikovale donatorske politike i to je uticalo na civilno društvo."Uprkos nepovoljnom globalnom kontekstu, Bandović je obećao da neće izgubiti iz vida vrednosti, jer nas je, kako kaže, nedostatak poverenja učinio nesigurnim i zbunjenim, a do rešenja se ne može doći bez poverenja.“Tokom deset godina BSF je bio domaćin donosiocima odluka, kreatorima politika, predstavnicima bezbednosnih institucija, civilnog društva, međunarodne i akademske zajednice iz Srbije, regiona, Evrope i sveta”, izjavila je Zvezdana Kovač iz Evropskog pokreta u Srbiji.Narednih dana tema Foruma biće kriza demokratije i solidarnosti, antizapadni narativi na zapadnom Balkanu, depopulacija, dijalog Beograda i Prištine, američki izbori, budućnost Evrope i zapadnog Balkana, tehnologija i privatnost.
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
