Broj 126, Decembar 2025.
Broj 126, Decembar 2025. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

Spajanje dva globalna konditora, proizvođača kroasana

Globalna konditorska kompanija Mondelēz International, Inc. (MDLZ) završila je preuzimanje kompanije Chipita Global S.A., vodeće kompanije u kategoriji kroasana i grickalica od testa u centralnoj i istočnoj Evropi koja beleži visoku stopu rasta, navodi se u saopštenju. Ova kupovina objedinjuje brendove Mondelēz Internationala kao što su Cadbury i Milka sa brendovima kroasana i grickalica od testa kompanije Chipita Global S. kao što je 7 Days. Chipitini proizvodi, kako je saopšteno, već stižu do dve milijarde potrošača u više od 50 zemalja. „Ulazak Mondelēz Internationala u kategoriju kroasana i grickalica od testa preko Chipite Global S.A. doprineće ubrzanom rastu širom Evrope i pomoći će da svoje prisustvo proširimo na ključnim tržištima centralne i istočne Evrope koja beleže veliki rast“, izjavio je Vins Gruber, izvršni potpredsednik i predsednik Mondeleza za Evropu. Kompanija Mondelēz International ostvarila je neto prihod od oko 27 milijardi dolara u 2020. godini, i poznata je po čuvenim brendovima kao što su „OREO“, „belVita“ i „LU keks“, „Cadbury Dairy Milk“, „Milka“ i „Toblerone čokolada“.Prelazni menadžerski tim upravljaće poslovanjem Chipite i raditi na procesu integracije, koji će biti završen tokom 2022. godine. Ivo Najdenov, koji već skoro 20 godina radi u Mondelēz Internationalu širom jugoistočne Evrope biće na čelu ovog tima. „Ova saradnja donosi priliku da učimo jedni od drugih, ali i da rastemo zajedno i stvaramo nove perspektive za svoje ljude i brendove. Planiramo da Chipitu Global S.A. pripojimo Mondelēz Internationalu na promišljen, odgovoran i pažljiv način, uz poštovanje izuzetne kompanije koju su njeni ljudi gradili tokom poslednjih 40 godina“, rekao je novi prelazni generalni direktor Ivo Najdenov.Kompanija Chipita osnovana je pre 40 godina u Grčkoj i jedna je od najvećih proizvođača slanih i slatkih grickalica u centralnoj i istočnoj Evropi, sa oko 580 miliona dolara prihoda u 2020. godini. Drži vodeću poziciju u proizvodnji pakovanih kroasana i grickalica od testa i nudi asortiman čuvenih brendova kao što su „7Days“, „Chipicao“ i „Fineti“. Komapnija ima osam fabrika, posluje u više od 50 zemalja i zapošljava više od 5.400 ljudi.

Srbija

Er Srbija počela da leti od Niša do Istanbula

Er Srbija saopštila je da je uspostavila direktne letove na novoj liniji između Niša i Istanbula, sa aerodroma Konstantin Veliki. Na toj ruti, kako se doadaje leteće dva puta nedeljno, utorkom i subotom.  "Turska za nas predstavlja izuzetno važno tržiše i veliko nam je zadovoljstvo što ćemo unapređenjem naše ponude doprineti jačanju komercijalne i turističke aktivnosti između naše dve zemlje," izjavio je Boško Rupić, viši menadžer prodaje u Er Srbiji.Putnici Er Srbije avio-karte na toj relaciji kako se dodaje mogu da pronađu po ceni od 2.478 dinara u jednom pravcu, dok najniža cena povratne karte iznosi 7.434 dinara.Kao bivša prestonica mnogih carstava tokom proteklih vekova, Istanbul je nekada bio prestonica Vizantijskog carstva i Otomanske imperije. Danas privlači milione turista svojim vanvremenskim šarmom i autentičnim spojem uticaja istoka i zapada.Među njenim znamentostima su Aja Sofija, trg Sultanahmet, Veliki bazar, most Galata i Topkapi.Er Srbija otplatila zajam od 63 milona firmi EA PartnersEr Srbija prevezla 76 odsto više putnika nego lane Uprava Er Srbije p0odseća da će tokom narednih dana uspostaviti redovne letove sa niškog aerodroma ka Beogradu, Frankfurtu (Han), Kelnu i Ljubljani. Pored toga, tokom letnje sezone će obavljati sezonske letove na linijama Niš - Tivat i Niš - Atina.Er Srbija će na novim linijama iz Niša saobraćati do 31. decembra 2023. godine, na osnovu rezultata tendera za obavljanje usluga vazdušnog prevoza na linijama od javnog interesa koji je raspisala Vlada Srbije.Rupić je podsetio da do Istambula Er Srbija već leti sa aerodroma u Beogradu. Više informacija o aktivnostima srpskog nacionalnog avio-prevoznika može da se pronađe na sledećem LINKU.

Srbija

Novogodišnji koncerti na Zlatiboru koštali 107.000 evra

Opštinska uprava Čajetina je novogodišnje koncerte platila ukupno 12,5 miliona dinara, što je oko 106,6 hiljada evra, piše u odluci o dodeli ugovora.Novi fudbalski centar na Zlatiboru, pešačka zona, put i igrališta Cena se odnosi na nastupe više izvođača koji su održali koncerte u toku tri večeri, 31. decembra, 1. i 2. januara.Koncert za sam doček Nove godine, kada su nastupali Alen Islamović, Vesna Zmijanac i Trubački orkestar Dejana Jevđića je koštao 5,2 miliona dinara (više od 44 hiljade evra).Zašto ekološke organizacije zaobilaze Zlatibor? Narednog dana, 1. januara, nastupale su Senida Hajdarpašić (Senidah) i Sofija Perić, a njihov nastup plaćen je 3,05 miliona dinara (26 hiljada evra).Trećeg dana koncerata, 2. januara, nastupala je grupa "Bajaga i Instruktori". Njihov nastup je koštao 4,7 miliona dinara (40 hiljada evra).Beograd vatromet platio preko 42 hiljade evra Poslove organizacija koncerata dobile su preduzetničke radnje za organizaciju umetničkih događaja Milice Milić i Slađane Perić iz Užica, dok je nastup poslednje večeri organizovala preduzetnička radnja Ljubinka Cvetkovića iz Pirota.

Srbija

Niška Toplana traži privatnog partnera za nabavku biomase

Niška Toplana raspisala je javni poziv u kojem traži privatnog partnera uz pomoć kojeg bi tri kotlarnice prešle sa lož-ulja na biomasu, pišu Južne vesti. Tender je otvoren do 1. marta, a na takozvanu sečku bi prešle kotlarnice PMF, Krivi vir i Mika Antić.Ukupna vrednost projekta je 9,5 milijardi dinara, a predviđeno je da javno-privatno partnerstvo traje 30 godina.U obrazloženju piše da bi prelazak ovih kotlarnica na biomasu smanjio cene grejanja i troškove proizvodnje toplotne energije, omogućilo sigurnije snabdevanje korisnika, rasteretilo opštinske resurse i smanjilo emisiju štetnih gasova.Kako je istaknuto, očekuju se uštede u troškovima električne energije od 35 odsto, a realizacija projekta dovela bi i do angažovanja lokalnih firmi, dok bi privatne investicije u javnu infrastrukturu sprečile dalje zaduživanje.Direktor Toplane Predrag Milačić rekao je da će, prema očekivanjima, makar jedna kotlarnica biti gotova naredne godine, ako na tenderu izaberu privatnog partnera.Ranije je pojasnio da je ideja da privatni partner izradi postrojenja i da se ugovorom obaveže za količinu toplotne energije koju bi predavao javnom preduzeću, a ono bi snabdevalo korisnike.Podsetimo, niška Toplana trenutno ima 16 toplotnih izvora. Sedam koristi gas kao energent, osam mazut i jedna lož-ulje. Prvih sedam proizvodi oko 95 odsto toplotne energije, a ostalih devet ispod 5 odsto.

Srbija

U Hrvatskoj prvi slučaj flurone, kombinacije gripa i korone

U Nastavnom zavodu za javno zdravlje "Dr. Andrija Štampar" u Zagrebu je registrovan prvi slučaj flurone, kombinacije gripa i korone kod 27-godišnje pacijentkinje, potvrđeno je za portal Jutarnji.hr. Prema informacijama iz Zavoda, radi se o kovidu-19 i virusu gripa A, odnosno tzv. svinjskog gripu soja H3N2.Za sve tri kovid bolnice samo jedan glavni dobavljač opreme "S obzirom na to da imamo multipleks PCR test kojim se dijagnostikuje koronavirus, a koji je ujedno osetljiv i na virus gripa, onda u uzorku možemo otkriti oba virusa, što se i dogodilo prvi put kod testirane mlađe pacijentkinje. Danas radimo tzv. tipizacijski test koji ćemo onda poslati u HZJZ, referentni centar za respiratorne bolesti", objašnjava prof. dr. Jasmina Vraneš, rukovoditeljka službe za kliničku mikrobiologiju Nastavnog zavoda za javno zdravstvo Andrije Štampar.Dodaje da je inače naziv flurona nastao od naziva za grip i koronu te da se ove sezone ipak može očekivati da će se češće dijagnostikovati ovakvi slučajevi.Epidemiološkinja Hrvatskog zavoda za javno zdravlje Dijana Majer istakla je da flurona u Hrvatskoj komplikuje situaciju i da se simptomi dve infekcije preklapaju, pa ih je teško razlikovati, piše Radio-televizija Srbije (RTS)."Grip ima teže simptome, brže se javljaju. Temperatura je 39, prisutni su bolovi u mišićima. Kod kovida su blaži simptomi i bolest postepeno napreduje. Jedna i druga kombinacija zavise od pojedinca, od toga da li je vakcinisan i od komorbiditeta. Nije isto hoće li je dobiti mlađa ili starija osoba", objasnila je doktorka Majer.Torlak nabavlja opremu za proizvodnju vakcine sa dodatnih četiri miliona evra Istakla je da je u svakom slučaju preporučena vakcinacija i protiv koronavirusa i protiv sezonskog gripa.Šta je flurona i kada je nastala?Flurona predstavlja istovremenu zarazu koronavirusom i sezonskim gripom. Naziv ove pojave nastao je upravo kombinacijom reči "korona" i reči "flu" , što na engleskom jeziku znači grip, piše RTS.RTS podseća da je prvi slučaj flurone potvrđen u Izraelu u četvrtak. Registovan je kod porodilje u bolnici u izraelskom gradu Petah Tikva.Direktor ginekološkog odeljenja bolnice u Petar Tikvi Arnon Vižnicer rekao je da je porodilja bila pozitivna na koronavirus i grip čim je primljena u bolnicu, što je kasnije potvrđeno još jednim testiranjem na oba virusa.Zaražena žena je bila nevakcinisana protiv koronavirusa i protiv gripa, ali je imala samo blage simptome i puštena je iz bolnice u dobrom stanju.Kovid-bolnica: Jedan skafander dnevno, lavabo na podu i entuzijazam lekara Ovo je prvi dokumentovani slučaj istovremene infekcije koronavirusom i virusom gripa, ali zdravstveni stručnjaci veruju da je bilo i drugih koji nisu zvanično potvrđeni. Izveštaja o pacijentima sa gripom i kovidom 19 bilo je u SAD već u proleće 2020. godine.Izraelsko ministarstvo zdravlja istražuje slučaj i pokušava da utvrdi da li bi kombinacija dva virusa mogla da izazove ozbiljnije simptome.Stručnjaci upozoravaju da istovremena zaraza gripom i nekim drugim respiratornim virusima svakako slabi telo i imunski sistem.Čak i kada se ne nalaze istovremeno u jednom telu, pojava dva virusa u istom periodu može napraviti ozbiljne probleme zdravstvenim sistemima koji su već opterećeni. U Izraelu je poslednjih nedelja zabeležen porast broja obolelih od sezonskog gripa. Prošle nedelje je 1.849 Izraelaca sa gripom primljeno u bolnice, uključujući 605 dece i 124 trudnice i porodilje.Zato zdravstvene vlasti u Izraelu strahuju od pojave "blizanačke epidemije" (twindemic), odnosno istovremene epidemije koronavirusa i sezonskog gripa. Strahuje se da bi veliki broj slučajeva gripa i kovida 19 mogao da preoptereti bolnice, što je prošle godine sprečeno rigoroznim epidemijskim merama širom sveta.

Srbija

DRI: Nepravilnosti u Pošti, od javnih nabavki do službenog automobila

Državna revizorska institucija (DRI) utvrdila je više nepravilnosti u vezi sprovođenja javnih nabavki u JP "Pošta Srbije", ali i u vezi korišćenja službenog automobila u tom preduzeću.Okkriveno je i da obračuni i isplate naknada po ugovorima za rad van radnog odnosa nisu vršenu u skladu sa Ugovorom o radu, a da zapošljavanje nije bilo u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu. U postupku revizije su utvrđene nepravilnosti koje se odnose na planiranje i određivanje procenjene vrednosti javnih nabavki za 18 postupaka, navodi DRI. "Preduzeće nije dokazalo da je procenjena vrednost nabavki u iznosu od 416,7 miliona dinara zasnovana na sprovedenom ispitivanju, istraživanju tržišta predmeta javne nabavke, koje uključuju proveru cene, kvaliteta, perioda garancije, održavanja i slično, kao i provere da je procenjena vrednost validna u vreme pokretanja postupka javne nabavke."Prilikom korišćenja službenih automobila od strane članova Кabineta, direktora i određenog dela poslovodstva, Pošta nije vršila kontrole u pogledu urednog popunjavanja putnih naloga za korišćenje službenih automobila od strane članova Кabineta direktora i određenog  dela poslovodstva, kojima bi se potvrdilo da su isti korišćeni u poslovne svrhe.DRI ukazije i da preduzeće nije sačinjavalo naloge za službeni put.U izveštaju se ukazuje i da je "isto imenovano lice" više od četiri godine obavljalo funkciju vršioca dužnosti direktora Javnog preduzeća "Pošta Srbije", Beograd, što nije u skladu sa  Zakona o javnim preduzećima.Tim zakonom je naime propisano da period obavljana vršioca dužnosti direktora ne može biti duži od jedne godine.Preduzeće nije zaključilo Ugovor za nabavku usluga transporta novca i obezbeđenja transporta u iznosu od 205,17 muliona dinara u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama i internim aktom Preduzeće je izvršilo nabavku usluga transporta  novca i obezbeđenja transporta u ukupnom iznosu od  192,96 miliona dinara po ugovoru od 2. oktobra 2017. godine, koji nije  zaključen u skladu Pravilnikom o  bližem uređivanju postupka javne nabavke. Po isteku Ugovora, Preduzeće je nabavilo usluge transporta novca i obezbeđenja transporta u ukupnom  iznosu od 12,21 milion dinara, na osnovu Aneksa I  Ugovora od 6. oktobra 2020. godine, a da nije poštovalo načela Zakona o javnim nabavkama, na način koji je primeren okolnostima konkretne nabavke. 

Srbija

Uz dobra vrata, nema zime

Na izmaku još jedne godine koju je na globalnom svetskom nivou obeležila borba protiv koronavirusa, retke su kompanije, van medicinskog sektora, koje su uspele bez problema da posluju s uspehom. U Srb...

Srbija

MK Group dobitnik nagrade Poslodavac godine

 MK Group je dobitnik priznanja Poslodavac godine koje dodeljuje Srpska asocijacija menadžera (SAM). Nakon prošlogodišnjeg priznanja za najodgovorniju kompaniju u Srbiji, ova prestižna nagrada udruženja menadžera još jednom pokazuje da se u Srbiji i te kako cene znanje, trud, profesionalizam i odgovornost, vrednosti koje već decenijama karakterišu poslovanje MK Group.„Velika je čast u ovakvom društvu biti proglašen za poslodavca godine, što govori o tome da su ljudi u našem fokusu i potvrđuje našu viziju da uz razvoj poslovanja stvaramo vrednost za zaposlene i društvo u celini”, izjavio je Mihailo Janković, generalni direktor MK Group i dodao: „Naša dugoročna ambicija je da kreiramo pozitivan i motivišući radni ambijent koji podstiče rast i razvoj svakog zaposlenog u MK Group, a nagrada Srpske asocijacije menadžera još jedna je potvrda da smo u ostvarenju tog cilja uspešni i da ćemo nastaviti i dalje da radimo na stalnom razvoju zaposlenih i jačamo našu organizaciju kako bismo svi zajedno rasli“.MK Group zapošljava 6000 ljudi u čitavoj Jadranskoj regiji, a prema poslednjem istraživanju koje je kompanija sprovela, čak 80% zaposlenih je ponosno što radi u MK Group i preporučilo bi je kao poslodavaca. Samo u toku 2021. realizovano je preko 10 strateških radionica za 30 lidera na nivou sistema, kao i MK Menadžerska akademija za više od 200 zaposlenih. Za najtalentovanije agronome, nosioce digitalizacije u poljoprivredi, sproveden je program „Digitalna akademija“ u cilju jačanja digitalnih veština i sposobnosti, dok se internim takmičenjem „Lansiraj ideju“ već 4 godine zaredom nagrađuju zaposleni koji prijave najbolja biznis rešenja. Kompanija kroz različite programe kontinuirano radi na osnaživanju zaposlenih, a posebno žena. Od ukupnog broja zaposlenih, 50% čine žene, dok ih je trećina u Odboru direktora.

Srbija

NZS objavila poziv za učešće u sufinansiranju mera i programa zapošljavanja

Nacionalna služba za zapošljavanje pozvala je organe autonomnih pokrajina i jedinica lokalnih samouprava da učestvuju u sufinansiranju mera i programa aktivne politike zapošljavanja u 2022. godini. Autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave koja u okviru pokrajinskog, odnosno lokalnog planskog dokumenta u oblasti zapošljavanja, obezbeđuje više od polovine sredstava potrebnih za finansiranje određene mere aktivne politike zapošljavanja može podneti zahtev Nacionalnoj službi za učešće u finansiranju te mere, piše u saopštenju."Izuzetno, ukoliko se radi o nerazvijenoj jedinici lokalne samouprave, ministar nadležan za poslove zapošljavanja može odobriti učešće u finansiranju i kada je obezbeđeno manje od polovine potrebnih sredstava", navodi NZS.Učešće pokrajina i lokalnih samouprava planirano je u sufinansiranju sledećih mera aktivne politike zapošljavanja:- stručna praksa,- pripravništvo za mlade sa visokim obrazovanjem,- pripravništvo za nezaposlene sa srednjim obrazovanjem,- sticanje praktičnih znanja,- obuka na zahtev poslodavca za nezaposlene,- subvencija za zapošljavanje nezaposlenih lica iz kategorije teže zapošljivih,- subvencija za samozapošljavanje,- javni radovi. Zahtevi se mogu podneti nadležnim filijalama Nacionalne službe za zapošljavanje, najkasnije do 28. februara 2022. godine.Informacije o učešću u sufinansiranju mera aktivne politike zapošljavanja u 2022. godini, kao i Obrazac Zahteva za učešće nalaze se na veb strancii NZS. Učešće pokrajina i lokalnih samouprava u sufinansiranju mera aktivne politike zapošljavanja predviđenih lokalnim planskim dokumentom planirano je u skladu sa Strategijom zapošljavanja u Republici Srbiji za period od 2021. do 2026. godine i Akcionim planom za period od 2021. do 2023. godine. Lokalni planski dokument u oblasti zapošljavanja mora biti u saglasnosti sa Akcionim planom, odnosno sa pokrajinskim planskim dokumentom u oblasti zapošljavanja, navodi NZS.  

Srbija

Stevan Cvetković (Gajbica): Onlajn dostava voća i povrća sporije raste

Prodaja svežeg voće, povrća i ostalih prehrambenih namirnica u okviru e-trgovine raste sporije u odnosu na drugu robu koja se prodaje „online“, kaže Stevan Cvetković, osnivač i vlasnik „online“ prodavnice Gajbica.rs.„Kupci i dalje žele da vide hranu koju kupuju pre nego što je kupe. Iako je e-komerc grana trgovine koja u Srbiji brzo raste, prodaja svežeg voća i povrća raste najsporije. Ali, primetno je da se i te navike menjaju. Sporo, ali menjaju se. Ipak, u našoj “online” prodavnici raste prodaja u poslednjih godinu dana”, kaže Cvetković.Rast “online” prodaje prehrambene robe, takođe, usporava i to što veliki broj ljudi i dalje radi od kuće, što smanjuje potrebu za uslugom dostave prehrambenih proizvoda. “Jednostavno, mnogi ljudi sa kojima smo razgovarali nakon nekoliko sati rada za računarom kod kuće, ne propuaštaju priliku da odu do obližnje prodavnice i “protegnu noge”. Dakle, više slobodnog vremena smanjuje potrebu za ovakvom uslugom”, kaže vlasnik ove online platforme koja je osnovana krajem novembra 2019. godine. Nakon toga, nekoliko meseci, počela je pandemija 2020. godine, što je bila prilika za razvoj  e-prodaje, ali na početku usled nedostatka znanja i isukutsva u novom poslu kojim su počeli da se bave, kako on kaže, nisu najbolje iskoristili priliku koja im se ukazala početkom pandemije.“Najviše porudžbina imali smo tokom vanrednog stanja i “zaključavanja” 2020. godine. Tada smo morali da ograničavamo broj porudžbina dnevno zbog nedostatka logističkih kapaciteta. Ipak, u 2020. smo mnogo naučili, nažalost na sopstvenim greškama, ali „stali smo na noge“ prošle godine i krenuli da rastemo iz meseca u mesec“, kaže Cvetković. Sa početkom pandemije pojavio se veliki broj malih „online“ prodavnica koje su pokušale da iskoriste priliku za dostavu prehrambenih proizvoda na kućnu adresu. „Ipak, mislim da su u ovom segmentu najviše profilitrali veliki igrači, trgodinski lanci koji imaju u ponudi „online“ narudžbine. Velike trgovinske kompanije su u svoju postojeću infrastrukturu i resurse lako mogle da uposle i e- kupovinu, uz minimalna dodatna ulaganja. Marketing kapaciteti i budžeti ovih kompanija su, takođe, na visokom nivou, i teško je takmičiti se sa njima bez neke jedinstvene ponude za kupce. Zato su se mnoge male „online“ prodavnice ugasile brzo nakon što su nastale“, kaže on.Najveći njihovi kupci su kompanije koje nabavljaju voće i grickalice.„Kompanije najčešće naručuju voće oko 90 odsto voća u odnosu na druge namirnice koje dostavljamo kancelarijama. Pokušavamo kompanijama da pružimo malo zdravije varijante grickalica i užina lokalnih proizvođača, a prihvatanje ovakvih proizvoda je malo sporiji process”, kaže on. Digitalna pijacaPrvi put su krajem 2021. godine počeli sa prodajom novogodišnjih paketa i imau u planu, kako kaže, da razvijaju i taj segment prodaje. “Cilj nam je bio da prodamo 500 poklon paketa u decembru i malo smo premašili plan, ali znamo da ovih proizvoda može da se proda mnogo više pred novogodišnje praznike”, kaže vlasnnik e-platforme koja ove godine, prema njegovom planu, treba da se transformiše iz „online“ prodavnice u „online“ pijacu. Na toj platformi platformi proizvođači će dobiti svoju digitalnu tezgu.„To praktično znači da će proizvođači dobiti svoj digitalni prostor koji će moći da vode, uređuju i promovišu uz našu pomoć. Ideja je da dostavu proizvoda malih proizvođača omogućimo u celoj Srbiji, sa mini logističkim centrima u većim gradovima“, najavljuje on.  Svetske trendove u e-trgovini prehrambenih proizvoda, kako navodi, diktiraju kineske kompanije. „Na primer, kompanija Miss Fresh, insipirisala nas je sa svojim mini „warehouse“ sistemom, koji im omogućava da porudžbine velike kilaže, dostavljaju u roku od sat vremena, pomoću električnih rikši i bicikala sa kargo nadogradnjom“, kaže Cvetković, navodeći da i oni teže to da postignu.

Srbija

Petrović: Siromašniji već trpe inflaciju od 10 do 15 odsto

Siromašna domaćinstva već sad trpe inflaciju od 10 do 15 odsto, iako je u novembru rast svih cena na godišnjem nivou bio 7,5 odsto, ocenio je predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović, prognozirajući da nestašica verovatno neće biti ako zamrzavanje cena osnovnih proizvoda traje samo 60 dana.Proizviđačima bi u tako kratkom roku trebalo da bude važnije da zadrže učešće na tržištu, čak i po cenu eventualnih gubitaka, kaže Petrović u intervjuu za list "Nova". Međutim on dodaje da ukoliko se ta mera produži, a cene inputa nastave da rastu, nije isključeno da će doći do nestašica.Petrović naglašava da ubrzanje inflacije u Srbiji ima veoma izraženu socijalnu dimenziju jer su u poslednjih godinu dana najviše poskupeli hrana i energenti, a to su proizvodi na koje siromašni građani troše najveći deo svog dohotka."Korak u dobrom smeru napravljen je time što su penzije i plate u javnom sektoru ipak ostale pod kontrolom, što je važno sidro za ekonomsku stabilnost", smatra Ptrović.On ocenjuje da kada se sve uzme u obzir, ima mesta za umereni optimizam kao i da to znači da će se tokom 2022. godine inflacija postepeno usporavati i tako će se sačuvati ekonomska stabilnost uz privremeni rast od 4 do 4,5 odsto.

Srbija

Auto Čačku 150 hiljada evra za vozila sanitarne inspekcije

Ministarstvo zdravlja je firmi Auto Čačak dodelilo ugovor za nabavku vozila za potrebe sanitarne inspekcije u vrednosti od 147,5 hiljada evra, objavljeno je na sajtu ove institucije.Nabavka je sprovedena direktnom pogodbom (direct selection), što je zatvoreni nekonkurentni postupak.GSP Beograd iznajmljuje automobile od biznismena bliskog SNS-u Na sajtu Ministarstva zdravlja nije objavljeno koliko je vozila kupljeno, kao ni koji su bili uslovi, već postoji samo obaveštenje da je ugovor dodeljen.Nabavka je sprovedena u okviru projekta "Hitan odgovor Republike Srbije na COVID-19".Novac za sprovođenje ovog projekta je Srbija dobila u maju 2020. godine kada je zadužila kod Svetske banke u iznosu od 100 miliona dolara (92 miliona evra).Projekat je zvanično počeo 10. decembra 2020. i trajaće do 31. maja 2022. godine.Podsetimo, sanitarna inspekcija je, zajedno sa komunalnom inspekcijom i komunalnom milicijom zadužena za kontrolu pridržavanja protivepidemijskih mera.Luksuzne limuzine iz javnih budžeta: Sedišta od prevrnute kože, motor od 200 "konja" Vlasnik Auto Čačka Milenko Kostić je bivši šef aktuelnog gradonačelnika Čačka iz redova SNS, Miluna Todorovića. Todorović je bio direktor Auto Čačka do izbora na funkciju gradonačelnika 2016. godine.Od ove firme vozila nabavljaju brojne institucije, opštinske uprave i javna preduzeća.U septembru 2021. godine Javno komunalno preduzeće "Beograd-put" je kupilo deset novih kamiona za zimsku službu ukupne vrednosti 159,7 miliona dinara (blizu 1,4 miliona evra).Opštine Nova Varoš i Čajetina, kao i Dom učenika srednjih škola "Patrijarh Pavle" iz Beograda su krajem jula u roku od nedelju dana kupili po jednu novu luksuznu limuzinu od firme Auto-Čačak. Početkom 2020. sa kompanijom Auto Čačak sporazum o zakupu vozila vredan oko 20,8 miliona dinara sklopio je i Grad Beograd. Krajem avgusta Auto-Čačak kupio je, kao jedini ponuđač, Beogradsku industrija piva, slada i bezalkoholnih pića (BIP) za 2,09 milijardi dinara. 

Srbija

PIO fond raspisao tender za isplatu penzija vredan 700 miliona dinara

Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO fond) raspisao je tender za uslugu gotovinske isplate penzija, novčanih nakanada i novčane pomoći. PIO fond je nabavku procenio na 710 miliona dinara. Posao ponuđača biće da organizuje gotovinsku isplatu u poslovnoj jedinici koja je teritorijalno najbliža kućnoj adresi u mestu prebivališta primaoca penzije, kao i da organizuje gotovinsku isplatu putem dostave na kućnu adrese primaoca penzija. Ponuđač treba da raspolaže jedinstvenom mrežom na koju su povezane sve lokacije na kojima će se vršiti isplata, piše u kriterijumima za dodelu ugovora. Ta mreža podrazumeva minimum hiljadu računara povezanih i umreženih na takav način da obezbeđuju obradu podataka za isplatu putem naloga za isplatu, reklamacije kao i obavljanje drugih poslova vezanih za naloge za isplatu na kućne adrese, a za obim posla koji obuhvata obradu oko 500.000 naloga za isplatu mesečno. PIO fond traži i da ponuđač raspolaže organizacionim jedinicama koje pokrivaju celu teritoriju Srbije, osim teritorije Kosova i Metohije.To znači da svaka opština koja na svom području ima više od dva naseljena mesta mora da ima minimum dve organizacione jedinice, svaki grad minimum četiri organizacione jedinice, a Beograd minimum 150 organizacionih jedinica. Sto miliona za skeniranje, mikrofilmovanje i indeksiranje dokumenata PIO fondaPIO fond brendira majice, kišobrane i termose za 50.000 evraPosao izabranog privrednog subjekta je i da vrši elektronsku obradu podataka za gotovinsku isplatu, obezbedi gotovinu za uplatu, otvori evidencione partije za gotovinsku isplatu, vrši knjiženje penzija na evidencione partije radi gotovinske isplate i po utvrđenoj dinamici vrši gotovinsku isplatu u poslovnoj jedinici i na kućnu adresu.Takođe treba da formira evidenciju, mikrofilmuje, skenira, arhivira neisplaćene naloge za gotovinsku isplatu, izvrši povraćaj sredstava PIO fondu na ime neisplaćenih sredstava za gotovinsku isplatu, sačini spisak korisnkika kojima nije izvršena gotovinska isplata sa razlogom neuručivanja.Jedan od kriterijuma za dodelu posla je i da ponuđač ima minimum 1000 angažovanih lica na poslovima elektronske obrade podataka za isplatu putem naloga, štampanja naloga i spiskova, formiranja evidencije naloga, reklamacijama u vezi sa isplatom, isplatom u poslovnoj jedinici.Potrebno je i minimum 100 angažovanih lica na poslovima formiranja evidencije i elektronske obrade podataka, štampanja, sečenja, sortiranja, pakovanja i distribucije naloga zajedno sa spiskovima u nadležne poslovne jedinice, mikrofilmovanja i arhiviranja isplaćenih naloga, elektronske obrade podataka za anulirane neisplaćene naloge i drugim poslovima u vezi sa gotovinskom isplatom. Rok za dostavljanje ponuda je 7. februar 2022. godine. 

Srbija

„Emisije sumpor-dioksida u Srbiji šest puta veće od predviđenih“

Emisija sumpor-dioksida iz termoelektrana u Srbiji je u 2020. godini bila šest puta veća nego što je predvidjeno Nacionalnim planom za smanjenje emisija, koji je uskladjen sa Direktivom o velikim ložištima Energetske zajednice (EZ), rekao je bivši direktor Sekretarijata EZ Janez Kopač. On je kaoj razlog ovolike emisije štetnih gasiva naveo nedostatak filtera u radu termoelektrana koji su ugrađeni samo u tremoelektrani u "Kostolcu B", ali četiri godine ne rade."Emisije sumpor-dioksida su u 2020. godini iz termoelektrana bile šest puta veće nego je to predvidjeno Nacionalnim planom smanjenja emisija, a samo emisije iz "Kostolca B" su skoro dvaput veće od onih koje je vlada odobrila za sve termoelektrane u Srbiji", rekao je za Betu Kopač, kome je mandat direktora Sekretarijata EZ istekao pre mesec dana.On navodi da su emisije azotnih oksida i prašine manji problem i ne prevazilaze vrednosti predvidjene Nacionalnim planom, a moguće sankcije za Srbiju zbog toga su gubitak prava glasa u EZ, što je štetno za ugled zemlje, kao i manjak investicija u sektor energetike.Kopač je rekao da ga je raspad sitema termoektrane "Nikola Tesla" (TENT) u Obrenovcu pre mesec dana iznenadio, ali da ne zna dovoljno o tome i da ne želi da komentariše sve uzroke.Odgovarajući na pitanje da li će zemlje Zapadnog Balkana od 2025. godine plaćati takse za emisiju ugljen-dioksida Kopač je istakao da je Evropska unija (EU) uvela trgovanje pravima za emisiju štetnih gasova, kao i da očekuje, da će sve zemlje Zapadnog Balkana ići putem EU i uvesti plaćanje prava na emitovanje ovih gasova, a pre svega ugljen-dioksida.Dodao je da je cena prava na emitovanje u EU sada oko 70 evra za tonu ugljen-dioksida, ali da bi ta cena na Zapadnom Balkanu odmah uništila konkurentnost industrije i prouzrokovala socijalne nemire, zbog toga Srbija treba postepeno, ali konstantno i predvidljivo da uvodi te takse jer bez toga neće moći da ubedi EU da je ozbiljna država.Odluka o tome kako će potrošiti tako sakupljen novac je, kako je rekao Kopač, suvereno pravo Srbije. "Ja sam uvek propagirao potrošnju tog novca za mere energetske efikasnosti, obnovljive izvore energije, za tranziciju regija s rudnicima uglja", rekao je Kopač.Na pitanje šta znači da će zemlje koje budu poštovale taj mehanizam imati preferencijalni tretman pri izvozu, a da će u suprotnom plaćati i taksu na izvoz robe, Kopač je rekao da se još ne zna kako će izgledati mehanizam granične adaptacije, kojeg usvaja EU, ali iz izjava zvaničnika je jasno, da Evropa ne želi da kažnjava, nego stimuliše trgovinske partnere, da uvedu mehanizam plaćanja emisija ugljen-dioksida."Preračunaće se koliko je uglja prosečno u nekom proizvodu, a proizvod je i električna energija i obračunaće se cena za emisije koje bi inače plaćao neki proizvodjač istog proizvoda unutar EU na takvu prosečnu vrednost uglja", objasnio je Kopač.Na pitanje da li je Srbija ispunila sve obaveze koje je od nje zahtevala EZ za vreme njegovog mandata, Kopač je rekao da Srbija nije odgovorila pozitivno na te zahteve i da još nije uspešno završeno razdvajanje delatnosti u "Srbijagasu", filteri u termoelektranama još nisu ugradjeni, a da ima i drugih problema.Kopač je rekao da veruje da će Srbija, bez obzira na energetsku krizu, do 2050. godine ugasiti termoelektrane jer su sve stare i do tada će biti istrošene, a da se nove ne grade.Po pitanju energetske krize Kopač je naveo da je energija je bila nenormalno jeftina i to nije moglo dugo da traje."Pored toga ceo svet ide u tranziciju, ka dekarbonizaciji, to je ogroman tehnološki pokret, a ne kriza. Neko to mora da plaća, a sve se to odražava u ceni energije", ističe on.Dodao je da očekuje da će cene energenata pasti krajem zime, ali da nikad neće više biti tako niske kao što su bile pre poskupljenja. Što će se prema njegovim rečima reflektovati i na cenu struje za domaćinstva u Srbiji jer je sada daleko ispod troškova za proizvodnju. "Razumem, da je to politički osetljivo za sve, posebno pre izbora", rekao je Kopač.Ocenio je da je prva posledica energetske krize inflacija jer cene gasa i nafte utiču na cenu hrane i transporta i da će jedini pobednici na duge staze biti zemlje koje neće više zavisiti od uvoza nafte, gasa ili uglja, koji polako odlazi u prošlost zbog procesa dekarbonizacije. "Sad je vreme za intenzivne investicije u obnovljive izvore energije i u mere energetske efikasnosti", rekao je Kopač.

papiri

Srbija

Sto miliona za skeniranje, mikrofilmovanje i indeksiranje dokumenata PIO fonda

Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO fond) raspisao je tender za skeniranje, mikrofilmovanje i indeksiranje dokumentacije u papirnom obliku. PIO fond je javnu nabavku procenio na 100 miliona dinara.Okvirna godišnja planska količina dokumentacije koju treba obraditi iznosi oko 10.000.000 dokumenata. Radi se o dokumentaciji koja se nalazi u 42 organizacione jedinice PIO fonda. Sa stanovišta obrade u pitanju je dokumentacija srednjeg i lošijeg kvaliteta. Dokumentacija je do formata A3, jednostrana i dvostrana u približno istoj srazmeri, navodi naručilac. "Zbog važnosti dokumentacije, u toku obrade, neophodno je obezbediti visok nivo bezbednosti i zaštite iste u skladu sa postojećim zakonima i standardima. Dokumentacija se ne sme iznositi iz zemlje", navodi Naručilac. PIO fond brendira majice, kišobrane i termose za 50.000 evra Među kriterijumima za izbor ponuđača piše da je potrebno da je u prethodne tri obračunske godine ostvario poslovni prihod u ukupnom iznosu od minimum 100 miliona dinara. Potrebno je i da (ponuđač) raspolaže (kao vlasnik, zakupac ili korisnik po drugom osnovu) sa najmanje dva dostavna vozila sa zatvorenim tovarnim prostorom i mogućnošću satelitskog praćenja vozila, kao i sa magacinskim prostorom od minimum 100 metara kvadratnih. Traži se i da raspolaže sa dva uređaja Archive Writer, najmanje 4 produkciona dokument skenera, i minimalno tri uređaja za razvijanje mikrofilma ili jednim uređajem koji istovremeno može razviti 3 role mikrofilma.Rok za podnošenje ponuda je 7. februar. 

Srbija

U Srbiji 70.000 manje glasača nego u junu 2020.

Ukupan broj glasača u Srbiji, koji će glasati na predstojećem referendumu, iznosi 6.510.233, objavila je Republička izborna komisija. To je za oko 74.000 manje nego u junu 2020. godine kada su se u Srbiji održavali parlamentarni izbori. "Ukupan broj glasača u Republici Srbiji, na dan 31. decembar 2021. godine, je 6.510.233", objavljeno je u Službenom glasniku.U junu 2020 (na dan 18. jun 2020) konačan broj birača u Srbiji bio je 6.584.376.Referendum u januaru, RIK odredio pravila za sprovođenjeNovi tekst Zakona o referendumu, ali sa starim odredbamaU Srbiji će se 16. januara održati ustavni referendum na kome će građani odlučivati o tome da li će biti usvojene izmene Ustava.Referendumsko pitanje biće  "Da li ste za potvrđivanje akta o promeni Ustava Republike Srbije", a odgovaraće se sa "da" ili "ne"."Promena Ustava se odnosi samo na onaj deo koji se tiče uređenja vlasti, odnosno načina izbora sudija i tužilaca i nema nikakve veze ni sa pitanjem preambule, odnosno pitanja Kosova i Metohije jer je naš stav o tome potpuno jasan, da je Kosovo i Metohija sastavni deo Republike Srbije, a naročito nema nikave veze sa raznim drugim pitanjima koja se politizuju u poslednje vreme", rekao je ranije predsednik Skupštine Ivica Dačić.

Srbija

O Nacionalnoj stambenoj strategiji raspravlja se u vreme praznika i samo onlajn

Javna rasprava o Predlogu Nacionalne stambene strategiije za period od 2022. do 2032. godine održava se do 10. januara. Iako je ispoštovan zakonski rok od minimum 20 dana javne rasprave (počela je 20. decembra), "ceo proces je problematičan" jer se održava za vreme praznika i samo onlajn".  Tеkst Programa postavljеn je na intеrnеt stranicama Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, kao i na portalu е-Upravе. "U vreme praznika i pandemije organizuje se javna rasprava i to samo online, a posebno je problematično što čak na zvaničnom sajtu euprave Javne rasprave nema informacija o ovom procesu. Procesi koji ne podstiču uključivanje građana i nisu dovoljno transparentni i inkluzivni, sigurno neće doprineti rešenju stambenog pitanja velikog dela stanovništva", rekla je za Novu ekonomiju menadžerka za komunikacije i javno zagovaranje Jovana Božičković. Stvaranje institucionalnog i pravnog okruženja koji će omogućiti da većina stanovništva ostvaruje pristup odgovarajućem stanovanju uz manji ili veći stepen podrške, a u zavisnosti od stepena stambene ugroženosti, kao i raspoloživosti sopstvenih resursa domaćinstava za rešavanje njihovim stambenih potreba, navodi se kao glavni cilj strategije, koji je moguće ostvariti u narednih deset godina.  Jedan od ciljeva Strategije je da se do kraja 2032. godine omogući olakšan pristup odgovarajućem stanovanju za najmanje 30.000 domaćinstava koja ne mogu sopstvenim sredstvima da reše svoju stambenu potrebu po tržišnim uslovima. To će se postići kroz prikupljanje informacija o potrebama građana za stambenom podrškom, sprovođenjem programa stambene podrške i stambenih projekata od javnog interesa, navodi se u predlogu Strategije. U planu je i razvoj podsticajnih mera za "povećanje stambene priuštivosti na strani ponude" (za neprofitne organizacije) i razvoj podsticajnih mera za povećanje stambene priuštivosti na strani tražnje (za korisnike stambene podrške). Broj i površina novoizgrađenih stanova se skoro duplirala u odnosu na 2012. godinu.Brže od rasta obima izgradnje stanova, međutim, rastu cene novoizgrađenih stanova, koje su u 2020. godini u odnosu na prosečne cene stanova u 2012. godini veće za oko 23 odsto.Efikasno upravljanje i održavanje stambenih zgrada i izvršena obnova 30 odsto stambenog fonda čiji vek amortizacije ističe do 2032. godine, navodi se kao poseban cilj u predlogu strategije. Uspostavljen sistem za sanaciju i unapređenje neformalnih naselja i sprečavanje daljeg širenja zona nezakonite izgradnju, kao i unapređeni kapaciteti za održivi razvoj stanovanja u skladu sa zakonom koji uređuje oblast stanovanja. Procenjeno je da je za sprovođenje Strategije potrebno oko 42,8 milijardi dinara, a najveći deo sredstava je potreban za realizaciju različitih vidova stambene podrške za obezbeđivanje stambenih rešenja domaćinstvima koja ne mogu potpuno samostalno rešiti tu potrebu na tržištu.Uz Strategiju se donosi i Akcinoni plan za period od 2022. do 2024. godine. Ukupan procenjeni budžet za njegovo sprovođenje iznosi oko šest milijardi dinara. "Izostale opšte mere za mlade"Božičković kaže da se mladi u predlogu Strategije pominju samo kroz kategorije mladih bračnih parova i mladih koji napuštaju sistem socijalne zaštite, te da su izostale opšte podsticajne mere odnosno sistemska rešenja za sve mlade. "Podsetimo, manje od 10 odsto mladih ima rešeno stambeno pitanje. Sa ovakvim predloženim rešenjima nećemo popraviti statistike niti ostvariti glavni cilj strategije. U okviru Akcionog plana pominju se neke mere kao i zakonski priznat krovni savez mladih što svakako pozdravljamo, ali same mere nisu dodatno razrađene niti postoji mogućnost da se uključi širi broj zainteresovanih aktera kako bi diskutovali o ovako važnim pitanjima i našli najadekvatnija rešenja za ovako kompleksan problem", kaže Božičković. Neke od mera koje se pominju u kontekstu mladih su Projekti urbane obnove kojima se pruža stambena podrška i obnavlja stambeni fond i Pribavljanje stanova za prodaju po neprofitnim uslovima od 2024. godine. "Ono što može dodatno da se uradi, je da Vlada donese uredbu o utvrđivanju Programa stambene podrške koja će obuhvatiti kategoriju mladih do 30 godina što je u skladu sa članom 114. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada, odakle se koriste odredbe o sadržini programa. Ovo je u stvari deo koji se odnosi na ciljnu grupu za koju se program donosi, a sve u cilju pristupačnijeg stanovanja za sve".ŠTA SPREČAVA MLADE DA SE OSAMOSTALE? (VIDEO) Cenovna priuštivost stana u Srbiji izrazito malaO manjku stanova, u smislu stanovanja više domaćinstva u jednom stanu, govori i podatak (iz Popisa iz 2011.) da je u 41.096 stanova stanovalo dva domaćinstva, dok je u 3.263 stanova bilo tri i više domaćinstva.Cenovna priuštivost stana i dalje je veoma sužena na grupu od oko 10 odsto domaćinstava sa najvišom potrošnjom, odnosno prihodima.U 2019. godini bilo je potrebno oko 13 prosečnih godišnjih zarada za kupovinu stana gotovinom, odnosno oko 19 godišnjih zarada za kupovinu stana kreditnim sredstvima, piše u predlogu Strategije.Polovini Srbije gužva u stanu

Srbija

Beograd vatromet platio preko 42 hiljade evra

Beogradski sekretarijat za poslove odbrane i vanrednih situacija je kupio preko 13.000 patrona za vatromet koje je platio 5 miliona dinara (oko 42.500 evra), piše u odluci o dodeli ugovora. Odluka je doneta dva dana pre novogdišnje proslave, 29. decembra.Posao je dobila firma Pyro-team iz Beograda. Beograd se "spašava" iz budžetske rezerve, a donira pare Nikšiću Kupljeno je preko 11.000 boks baterija (pojedinačnih patrona), kao i po nekoliko stotina drugih vrsta vatrometa i pirotehničkih sredstava kao što su rimska sveća, bombe različitih efekara, kao i kompleti kometa.Tokom novogodišnje noći televizije sa nacionalnom frekvencijom su oko ponoći prikazivale vatromet i specijalne efekte koji su pre svega bili organizovani u Beogradu na vodi i oko kule u ovom delu grada.

Izdanja

Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.
Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.
Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.
Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.
Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.
Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.
Broj 117, Januar 2025.

Broj 117

Januar 2025.