Srbija

Sindikalci: Uber „pada“ na testu EU o zapošljavanju

Najveće evropske platformske kompanije kao što su Uber i Delivero ispunjavaju većinu kriterijuma koje je postavila Evropska unija zbog čega ih nesumnjivo treba smatrati poslodavcem sa svim obavezama prema svojim radnicima, umesto da ih tretiraju kao samozaposlene, pokazala je analiza Evropske konferencije sindikata (EKS).Direktiva o radu digitalne platforme koju je Evropska komisija objavila u decembru uključuje listu kriterijuma za utvrđivanje da li su radnici koje takva kompanija angažuje stvarno u radnom odnosu.Kompanija se smatra poslodavcem ako ispunjava najmanje dva od pet kriterijuma utvrđenih direktivom EU, objašnjava se u tekstu objavljenom na portalu Nezavisnost.org.Sindikat nas zove sa bilborda (VIDEO) Kako navodi EKS, kriterijumi bi mogli i da otvore nove rupe u propisima koje bi kompanije koje posluju na platformama mogle da nastave da koriste kako bi izbegle svoje obaveze prema ljudima koji su radno angažovani u ovim preduzećima, ali nemaju status zaposlenih.Analiza EKS je pokazala da su velike platforme Uber i Delivero među kompanijama koje ispunjavaju više od dva kriterijuma i koje bi zato trebalo da budu klasifikovane kao poslodavci sa svim obavezama prema svojim zaposllenima.Sekretar EKS Ludovik Voet izjavio je da će platformske kompanije naporno raditi i potrošiti veliki novac u nastojanju da pokušaju da prevare testove koje im je postavila EU kako bi zadržale poslovni model zasnovan na eksploataciji.Sindikat prosvetara: Nastavnicima treba plata od 96.000 dinara „Ne može biti jasnije da najveće evropske platformske kompanije treba smatrati poslodavcima. Ako se predložena direktiva EU na kraju ne bude primenjivala na velike platforme koje jasno funkcionišu kao poslodavci, koja bi bila svrha te direktive?”, ocenjuje Voet.EKS ukazuje da „poslanici Evropskog parlamenta i ministri treba da zatvore rupe u nacrtu zakona kako bi osigurali da platforme ne mogu nastaviti da varaju radnike i preduzeća koja posluju po pravilima.“Najbolja stvar koju platforme mogu da urade je da se konačno okupe za stolom sa sindikatima i pregovaraju o pristojnim platama i radnim uslovima za svoje radnike”, zaključuje EKS, najveća sindikalna centrala u Evropi.

Prijave za Virtus nagrade za filantropiju traju još deset dana

Ove godine nagrada za filantropiju Virtus dodeljuje se jubilarni, petnaesti put, saopšila je Trag fondacija, organizator tog konkursa. Nagrada je namenjena je pojedincima, kompanijama i preduzećima koja čine dobra dela.Trag fondacija je pozvala sve zainteresovane ljude da joj pomognu u nominaciji kandidata. Cilj je da se gest gobročinstva prepozna i nagradi."Ako ste čuli za neko dobro delo tokom prethodne godine ili želite da vlastitim primerom inspirišete druge na dobročinstvo, pomozite nam da takav gest prepoznamo i nagradimo", dodaje se u saopštenju Trag fondacije.Organizatori podsećaju da se dodeljuju sledeće Virtus nagrade: Nagrada za korporativnu filantropiju, Nagrada za malo i srednje preduzeće, Nagrada za dugoročno partnertvo između poslovnog i civilnog sektora, Nagrada za individualnu filantropiju ili Nagrada za mlade filantrope. "Kapacitet za dobro postoji u svima nama. Ako se potrudimo da ga vidimo, pronaći ćemo ga ili će ono pronaći nas negde u našem okruženju", kaže Marija Mitrović iz Trag fondacije.Ona podseća da ta fondacija dodeljujući Virtus nagradu ukazuje na probleme u zajednici i doprinosi da se oni reše."Dobročinstvo čini svet boljim, važno je da damo dobar primer ljudima, posebno mladima, upravo onima koji će u budućnosti biti nosioci filantropskih inicijativa", dodala je Mitrović. Kako se dodaje, Trag fondacija je objavila potragu za pojedincima, kompanijama i preduzećima, koja su tokom prethodne godine činili dobra dela. Više informacija o tom konkursu može da se pronađe na sledećem LINKU.Virtus nagrada za 2021. godinu dodeljuje se uz finansijsku podršku Evropske unije i Balkanskog fonda za demokratiju.

Međunarodni urbanistički konkurs za obnovu Vojno-tehničkog zavoda u Kragujevcu

Gradska uprava za razvoj i investicije Kragujevca raspisala je međunarodni urbanistički konkurs za urbanu obnovu i rehabilitaciju Vojno-tehničkog zavoda. Gradska uprava, kao naručilac, navela je da kroz konkursne aktivnosti treba da se sagledaju potencijali prostora, u skladu sa kulturno-istorijskim kontekstom, značajem prostora, uz predviđanje njegovog budućeg razvoja. Konkursni obuhvat je oivičen regulacijom reka Lepenice, Ždraljice, Kosovskom ulicom, ulicom Stojana Protića u Kragujevcu, a uključije i prostor postojeće komunalne zone i grupaciju stambenih objekata. Ovo je najstariji fabrički kompleks u ovom delu Evrope, začetak industrijalizacije i novog društvenog poretka, piše u dokumenatciji, međutim, kompleks danas karakteriše "zamrlost, nebezbednost, nesovetljenost, nefunkcionalnost, ekološka ugroženost, heterogena vlasnička struktura".Rok za dostavljanje konkursnih radova je 21. mart. Konkursom je predviđen nagradni fond, i to četiri miliona dinara za prvu nagradu, dva miliona za drugu, milion dinara za treću nagardu. Fond za otkupe iznosiće milion dinara. Grad će kroz nagrađena rešenja utvrditi smernice za urbanu obnovu i regeneraciju kompleksa sa predlogom aktivnosti, i mera koje treba preduzeti. Cilj obnove je da se obezebedi ekonomski opravdan, socijalno prihvatljiv, i ekološko održiv razvoj prostora što će se postići vraćanjem njegovog izvornog idenititeta kao centra industrijalizacije i modernizacije Srbije.Obnova podrazumeva osmišljavanje savremenih koncepata korišćenja objekata i prostora industrijskog nasleđa kroz njihovu prenamenu i ponovno korišćenje (kreativne industrije ili industrije 4.0). Odlukom Vlade je 2014. godine Vojno-tehički zavod u Kragujevcu utvrđen ua prostorno kulturno-istorijsku celinu od izuzetnog značaja.Grad Kragujevac je 2006. godine otkupio deo prostora i građevina nekadašnjeg VTZ-a.

Preduzetnici i računovođe traže odlaganje zakona o fiskalizaciji

Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije i udruženja Računovodstvena komora Srbije zatražili su da se odloži primena Zakona o fiskalizaciji i Zakona o elektronskim fakturama na jučerašnjem sastanku sa predstavnicima Ministarstva finansija i Poreske uprave. "Zahtevamo odlaganje primene ova dva zakona zbog neusklađenosti Zakona o fiskalizaciji i Zakona o elektronskim fakturama sa Zakonom o računovodstvu, Zakonom o PDV-u i drugim zakonima", navodi se u saopštenju. "Zahteva se uključivanje šifre delatnosti 85.5 ostalo obrazovanje u uredbu i izuzimanje iz obaveze evidentiranja prometa na malo preko fisklanog uređaja, kao što je to bilo do sada. Zato što je delatnost obrazovanja od značaja za društveni razvoj, kursevi i časovi se uplaćuju e- bankingom, edukacije se često održavaju van sedišta firme. Većina firmi sa šifrom delatnosti 85.5 prihoduje svega devet do deset meseci godišnje zbog raspusta i često zbog kovid mera prelaze na onlajn režim i nemaju fizički kontakt sa korisnicima", navodi se u dopisu ovih Udruženja koji je dostavljen Ministartsvu finansija.U skladu sa izjavom Siniše Malog, ministra finansija da će nova fiskalizacija biti potpuno besplatna tražili su da se obezbedi potpuno besplatna aplikacija u vlasništvu Poreske uprave bez jednokratnih i bez mesečnih troškova. Ovo je posebno bitno za delatnosti koje nemaju potrebu, kako navode, da svakodnevno izdaju fiskalne račune stoga nema opravdanja ni ekonomske logike da se nameću dodatni troškovi."Još uvek se nalazimo u kriznom periodu zbog pandemije stoga je nelogično izlagati ugrožene delatnosti novim troškovima. Zbog zaštite podataka traži se izbacivanje posrednika iz Zakona o elektronskom fakturisanju i da sistem pređe sa e-uprave na Poresku upravu. Predstavnicima Poreske uprave skrenuli smo pažnju da su represivne mere loša i ekonomski pogrešna praksa prema legalno registrovanim preduzećima i smatramo da PU ne čini dovoljno napora kako bi se suzbilo crno tržište", navodi se u saopštenju.Akcenat je na neprihvatljivoj kaznenoj regulativi koja se, kako ocenjuju ova udruženja, "koristi da bi se živi biznisi zatvarali između 15 i 90 dana"."I za najmanje prekršaje daju se visoke kazne ne uzimajući u obzir suštinu prekršaja i ekonomsku moć firme i previsoki nameti teraju sve više poslova u sivu zonu", navodi se u saopštenju Zaštitnika preduzetnika.

Direktor trgovinskog lanca DIS: Ne pregovaramo o prodaji DIS-a

Kompanija DIS trenutno ne pregovara ni sa jednim strateškim partnerom, a ni kupcem za prodaju svog maloprodajnog lanca, kazao je za Novu ekonomiju Ivan Šuleić, generalni direktor ovog porodičnog domaćeg trgovinskog lanca koji je prošle godine obeležio 30 godina poslovanja. Prethodno je Seelegal, regionalni portal za korporativno pravo koji okuplja poznate advokatske kancelarije iz 12 zemalja, objavio da se ovaj trgovinski lanas prodaje. "Svaka kompanija je uvek na prodaju za dobrog kupca, i to je dobro za svakog ko ima veze sa tom kompanijom. Svako ko kupuje neku kompaniju ima za cilj da je razvije", rekao je Šuleić.DIS je osnovan 1991. u Krnjevu. Prema podacima sa sajta, DIS u svojoj mreži ima 39 marketa i 170 franšiznih partnera sa razrađenom distribucijom.

Na Fejsbuku i Vajberu lažni nalozi UniCredit banke, ne odgovarajte na poruke

Na društvenim mrežama Fejsbuk (Facebook) i Vajber (Viber) kreirani su lažni nalozi koji se predstavljaju kao UniCredit Banka Srbije, preko kojih se sprovodi fišing (eng. phishing) kampanja usmerena ka klijentima, navodi se u upozorenje ove banke.Fišing kampanja podrazumeva slanja imejlova, odnosno poruka, koje u prilogu sadrže maliciozne fajlove.UniCredit upozorava da građani ne odgovaraju ni na koju vrstu upita kao i da ne odgovaraju i ne učestvuju u instrukcijama koje se od njih traže putem poruka.Banka je preduzela sve mere kako bi se sankcionisale negativne aktivnosti usmerene ka klijentima, piše u saopštenju.Kako da se ne „upecate“ na hakerske prevare

Ima li ko da nas leči? (ANKETA)

Nedavno ste operisani, opravljate se kod kuće i potrebno vam je da svaki dan dobijate injekcije. To bi vam inače davao dežurni lekar iz vaše seoske ambulante, ali je on trenutno u kovid bolnici, a na vratima njegove ordinacije je katanac jer je on jedini zdravstveni radnik u vašem mestu. Analize pokazuju da je za vreme pandemije zaposleno preko 4.000 zdravstvenih radnika, ali da nam nedostaje još 5.000 medicinara.Recite nam, kakva su vaša iskustva? Ima li ko da nas leči?

Istraživanje: U Srbiji nema demokratije, ali građani traže „čvrstu ruku“

Građani Srbije prepoznaju da je Srbija zarobljena država u kojoj nema demokratije, ali ipak jedan deo njih pokazuje sklonost ka "prosvećenom apsolutizmu" i smatra da dobar lider treba da ima "čvrstu ruku".Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP) objavio je analizu istraživanja javnog mnjenja pod nazivom "Demokratije u Srbiji nema, a nije ni poželjna". Istraživanje je sprovedeno u sklopu inicijative Bezbednosni barometar Zapadnog Balkana. Rezultati istraživanja pokazali su da skoro trećina građana Srbije ocenjuje da u zemlji nema demokratije, dok polovina ispitanika smatra da je ona sa većim ili manjim problemima.Direktor istraživanja BCBP-a Predrag Petrović ocenio je da građani jako dobro daju dijagnozu stanja u državi i vide da je Srbija zarobljena država u kojoj nema demokratije."Svega 10 odsto smatra da u Srbiji demokratija postoji, ostali smtaraju ili da je nema ili da funkcioniše sa ozbliljnim ili manjim problemima. Ili živimo u demokratiji ili u demokratiji sa defektom", rekao je on na predstavljanu rezultata istraživanja. Ogromna većina građana smatra i da glavni uticaj na odlučivanje u Srbiji ima predsednik Republike.Istraživanje je pokazalo i da dve trećine građana smatra da političari organizovani u interesne grupe zloupotrebljavaju vlast zarad ostvarenja ličnih interesa."Oni to čine preko poluga državne vlasti, vlade i parlamenta, pravosuđa i policije, kao i preko državnih i javnih preduzeća u kojima se upravlja značajnim javnim resursima".Dobar lider - "čvrsta ruka"Učesnici fokus grupe koja je učestvovala u istraživanju smatraju da je neophodno povećati transparentnost, da je potrebno da se zakoni primenjuju jednako na sve, kao i da odluke donosi većina a ne manjina u vlasti.Međutim, kao se dalje navodi u analizi, u toj fokus grupi postoji sklonost dela učesnika ka prosvećenom autoritarizmu, jer su među poželjne osobine političkog lidera osim stručnosti, obrazovanja, redovnih i iskrenih kontakta sa narodom, izdvojili da dobar lider treba da ima "čvrstu ruku", jer jedino sa takvim stavom on može nešto da uradi u Srbiji.Jedan od učesnika fokus grupe rekao je da politički lider treba da ima "veštine kao Vučić, samo da radi u interesu svog naroda a ne u tuđem interesu"."Postoji ta neka kontradiktornost kod kod građana u poimanju demokratije, oni razumeju termin demokratije, ali kada ona treba da se iznese u praksi, oni nekako to delegiraju, traže da to neko drugi iznese", rekao je Predrag Petrović.Najveće poverenje u vatrogasce i vojskuNajveće poverenje građani imaju u vatrogasnu službu i u vojsku, zatim u Srpsku pravoslavnu crkvu, zdravstvene ustanove i policiju, a veliko poverenje građana uživa i institucija Predsednika Republike. Stariji istraživac BCBP-a Srđan Hercigonja rekao je da poverenje u predsednika ima oko 49 odsto građana.Sa druge strane veliki broj građana i nema poverenje u predsednika, tako da je predsednik dosta polarizovan". Najmanje se veruje u političke stranke, Vladu, nevladine organizacije Građani najmanje poverenja imaju u političke stranke, nevladine organizacije, Vladu Srbije i Narodnu skupštinu.Građani uzrasta od 60 i više godina imaju značajno veće poverenje u institucije, dok građani do 30 godina starosti izražavaju znatno manji stepen poverenja, pokazalo je istraživanje. Takođe, istraživanje je pokazalo da u sredinama koje su ekonomski razvijene (Beograd i Vojvodina) postoji manji stepen poverenja u institucije u odnosu na sredine koje su manje razvijene (Jugoistočna Srbija i Centralna i zapadna Srbija). Veliki procenat veruje da je nasilje opravdano u nekim situacijamaKao najprihvatljiviji oblik izražavanja nezadovoljstva, građani navode protestne skupove i sprečavanje uništavanja prirodnih dobara, dok kao najmanje prihvatljive građani navode blokiranje ambasada i blokiranje saobraćaja.Veliki procenat građana veruje da je u nekim situacijama nasilje opravdano i to radi zaštite lične bezbednosti, kao i bezbednost svoje porodice (70 %), sopstvenog naroda (64%) ili tradicionalne vrednosti i način života (56%).Hercigonja je rekao je da je identifikovana velika motivisanost građana da se uključe u neke inicijative i da budu aktivni, u lokalnoj sredini i civilnim akcijama, kao i da su specifično izrazili zelje koje su te teme koji se njih tiču. "Sa druge starne imamo podatak da je samo 3 odsto građana redovno uključeno u građanske inicijative", rekao je on.

Privredna komora Vojvodine prodaje hotel u Igalu

Privredna komora Vojvodine je raspisala tender za prodaju hotela Vojvodina u Igalu, a početna cena iznosi 3,7 miliona evra, piše eKapija.Na prodaju je hotel površine 421 kvadrat i poslovni ugostiteljski prostor površine 365 kvadrata. Na prodaju je i dvorište, a ceo kompleks se nalazi u katastarskoj opštini Topla.RTV-u 900 miliona od države za "osnovne delatnosti" Pred Privrednim sudom Crne Gore vodi se spor po tužbi "Igaloprometa" radi utvrđivanja prava suvlasništva nad hotelom, kako je pisao portal 021.rs.Tender za prodaju odmarališta Vojvodina raspisan je i u martu 2020. godine, a početna cena je tada iznosila 4,7 miliona evra, podseća eKapija. Sledeći pokušaj prodaje usledio je u junu iste godine, a cena je umanjena za miliona evra, ali i taj pokušaj prodaje propao.U martu 2021. godine Pokrajinska vlada je prodala svoj udeo u odmaralištu za 147,6 miliona dinara Privrednoj komori Vojvodine.Crna Gora: Prihodi od turizma 700 miliona evra

Kako da se čuvate od onlajn prevara?

Internet je preplavljen lažnim nagradnim igrama, poklon-vaučerima i ponudom nestvarno povoljnih kredita za oporavak kućnog budžeta, kad nastupi postpraznična besparica, i građani zato treba da budu posebno oprezni u ovo doba godine kad naiđu na ponudu koja deluje suviše dobro da bi bila istinita, savetuje Erste banka.Gde vrebaju najveći rizici?Ponude nerealno povoljnih kreditaKeš kredit sa godišnjom kamatom od dva odsto, bez ikakvog dodatnog obezbeđenja i standardnih bankarskih provera, zvuči kao sjajna prilika da se posle praznika stane na zelenu granu. Ovakvi oglasi se često pojavljuju na društvenim mrežama i celom internetu, ali u pitanju je prevara. Od potencijalne žrtve se traži da uplati određeni iznos na ime navodnih troškova pripreme ugovora i obrade zajma, malo kasnije i dodatnu manju sumu za „iznenadne troškove“, a da pozajmicu nikada ne dočekaju, ukazuje Erste banka. I Narodna banka Srbije je više puta upozoravala korisnike da se ne upuštaju u ovakve aranžmane.Ne slati lične podatkeTreba obratiti dodatnu pažnju na sve poruke koje izgledaju kao da su poslate od banke ili druge institucije ako se u njima traži da se pošalje bilo koji lični podatak, da se preuzme neki materijal sa linka ili otvoriti dokument koji se nalazi u prilogu. Ukoliko se neko predstavlja kao zaposleni banke, telekomunikacione kompanije, zdravstvene ili neke druge ustanove, i od traži lične, poverljive podatke, posebno e korisničko ime i šifra za e-Banking, treba biti posebno sumnjičav. Banka nikada ne bi tražila podatke na ovaj način. Fotografije kartice i podaci sa njih se, takođe, nikada ne šalju. Banke imaju određene mere zaštite kako prevaranti ne bi mogli da se lažno predstavljaju u njihovo ime, ali važno je da i korisnici sa svoje strane preduzmu sve neophodne mere da smanje rizike.Dobro treba gledati traku sa adresomKada se na nekom sajtu unose korisnički podaci ili brojevi kartice, uvek treba proveriti adresnu traku u pretraživaču. Možda samo liči, sa izmenjenim jednim slovom, tako da je teško primetiti da to nije prava adresa, a sajt može izgledati identično. Dodatno, da li veb stranica počinje sa „https” i da li uz adresu stoji simbol katanca, što garantuje bezbednost podataka. Za sva onlajn plaćanja karticama, koristite sajtove koji su podržani „3D secure“ bezbednosnim protokolima najvećih kartičnih kompanija. To su Verified by Visa, Mastercard Secure Code i American Express SafeKey. Link za pristup elektronskom bankarstvu treba uneti u marker (Bookmarks) vašeg internet pretraživača i pristupajte odatle ili preko zvaničnog sajta, a nikako preko linkova iz sumnjivih imejl ili SMS poruka.Oprez sa nagradnim igrama i poklonimaHitnost, uslovljavanja ili nestandardni zahtevi i sve što zvuči previše dobro da bi bilo istinito su uvek znak za uzbunu. Razmislite, da li bi neka banka zaista pretila blokadom računa „ukoliko u roku od 24 sata ne uradite to i to“? Ne treba poverovati da Deda Mraz ima zakasneli poklon za vas, na primer, gratis putovanje na Mundijal u Kataru. Ova vrsta prevare već kruži na internetu, a na sličan način su prevareni fanovi uoči prošlog kupa u Rusiji jer su klikom na link umesto nagrade dobijali virus. Svaku nagradnu igru trebalo bi proveriti na zvaničnim nalozima organizatora. S podozrenjem tretirajte i „ekskluzivne“ informacije koje vam neko šalje. Prilog s naslovom „Konačno otkrivena tajna virusa korona“ možda sadrži vrstu virusa koja krade korisnička imena, lozinke, brojeve kreditnih kartica i druge osetljive podatke.Sumnjivi imejl, porukeNe treba slepo verovati imenu pošiljaoca koje se prikazuje u elektronskoj pošti od nepoznatih ljudi. Treba proveriti da li poruka stvarno stiže sa adrese koja je navedena u polju “from” tako što se klikne na “File” pa “Properties”. Takođe, ako se neko predstavlja kao zaposleni banke, a šalje sa Google ili Yahoo adrese, sigurno je reč o prevari. Sajber kriminalci često koriste automatske prevodioce pa su tekstovi u lažnim nagradnim igrama, kao i ponude sumnjivih kredita, često nelogični ili sa pravopisnim greškama. Ovo je jasan signal da nešto nije u redu, mada su i internet prevodioci sve bolji, pa ispravno napisan tekst ne znači da nije prevara u pitanju.Dodatni saveti o ovoj i drugim temama iz oblasti digitalne bezbednosti mogu se pronaći na besplatnoj platformi Ersteznali.rs.ESRTE BANKA - JEDNOSTAVNIJE, BRŽE I ZDRAVIJE DO TRANSAKCIJA

Vlada uzima 203 miliona evra kredita za izgradnju kanalizacije

Srbija planira da uzme kredit u iznosu od 203,4 miliona evra za izgradnju kanalizacione infrastrukture, vidi se iz predloga zakona koji je usvojila Vlada i prosledila Skupštini na odlučivanje.Ugovor o kreditnom aranžmanu je potpisao u Beogradu i Budimpešti 27. januara ove godine sa Bank of China Limited Hungarian Branch kao glavnim zajmodavcem i aranžerom.Projekat za čije potrebe se uzima kredit se odnosi na izgradnju kanalizacione infrastrukture u Varvarinu, Mionici, Krupnju, Lajkovcu, Banji Vrujci, Svrljigu, Kladovu, Lazarevac, Velikim Crljenima, Obranovac i Vranju.Srbija se obavezuje da će celokupan iznos kredita koristiti za finansiranje 85 odsto vrednosti troškova projekta, odnosno vrednosti komercijalnog ugovora.Komercijalni ugovor o projektovanju i izvođenju radova na kanalizacionoj infrastrukturi je potpisan u februaru 2021. godine između Srbije kao finansijera i kompanije China Road Bridge Corporation (CRBC) kao izvođanja radova.Zakonom o budžetu za 2022. godinu je predviđeno zadužiuvanje u iznosu od 650 miliona evra za finansiranje Projekta izgradnje komunalne (kanalizacione) infrastrukture i infrastrukture za odlanje komunalnog čvrstvog otpada sa radnim nazivom "Čista Srbija", piše u obrazloženju predloga zakona.U okviru projekta "Čista Srbija" planirana je izgradnja 7.000 kilometara kanalizacione mreže i više od 250 postrojenja za preradu otpadnih voda, za šta bi trebalo da se izvoji četiri milijarde evra, piše u obrazloženju.

Od danas se primenjuje novi Pravilnik o elektronskim fakturama

Primena Pravilnika o načinu i postupku registrovanja za pristup sistemu elektronskih faktura, počinje sutra (1. februara) umesto 01. januara ove godine.Obaveza izdavanja elektronske fakture preko Sistema elektronskih faktura (SEF) postoji u transakcijama između javnog i privatnog sektora (korisnicima SEF - bez obzira da li je dobrovoljni ili obavezni korisnik). Pod transakcijom se, u smislu Zakona, smatra transakcija sa naknadom, odnosno transakcija bez naknade, koja se odnosi na isporuku dobara ili pružanje usluga, uključujući i avansno plaćanje.Zahtevi za plaćanje koji se ne odnose na promet dobara i usluga, kao što je zahtev za refundaciju troškova, ne podleže obavezi evidentiranja preko Sistema e-fakura.Kada jedan korisnik Sistema elektronskih faktura izdaje račun licu koje nije korisnik SEF (jer nije iz javnog sektora niti privatnog sektora, a nije ni dobrovoljni korisnik), ne postoji obaveza izdavanja elektronske fakture preko SEF, ukazuju stručnjaci. Kada počinje primena za primena za javni i privatni sektor?Izdavanje elektronske fakture preduzeću javnog sektora, prema Zakona o elektronskom fakturisanju (budžetlijama i javnim preduzećima) počinje 1. maja ove godine. Prijem i čuvanje elektronskih faktura (izdatih od strane javnog i privatnog sektora) počinje 1. jula 2022.ELEKTRONSKO FAKTURISANJE ZNAČI BRŽE PLAĆANJE I BOLJU NAPLATU PDV-AKO JE U OBAVEZI DA IZDAJE ELEKTRONSKE FAKTURE

Grad Beograd kupuje TV sekunde za emitovanje emisija o poljoprivredi

Sekretarijat za poljoprivredu raspisao je poziv televizijskih usluga, odnosno snimanja i emitovanja specijalizovanih emisija iz oblasti poljoprivrede. Sekretarijat za poljoprivredu Grada Beograda raspisao je poziv za podnošenje ponuda za nabavku usluge kupovina vremena za televizijsko emitovanje programskog sadržaja - snimanje i emitovanje specijalizovanih emisija iz oblasti poljoprivrede.Pružalac usluge se, kako piše i dokumentaciji, obavezuje da u toku važenja ugovora snimi i na svom TV programu emituje dvanaest specijalizovanih emisija iz oblasti poljoprivrede na teritoriji Beograda u trajanju od 30 minuta, sa pet repriza po snimljenoj emisiji. Broj emisija sa reprizama, po snimljenoj emisiji, koje se emituju u toku jednog meseca, biće, kako piše, određen u skladu sa potrebama Sekretarijata za poljoprivredu.Sekretarijat za poljoprivredu osnovan je krajem oktobra prethodne godine, jer je kako je tada rekao zamenik gradonačelnika Goran Vesić, poljoprivreda sve značajnija za privredu BeogradaIzabrani ponuđač biće u obavezi da obezedi minimalno dve kamere ENG, dva kompleta audio ENG opreme (mikrofon, bubica, slušalice), rasvetno telo, jednog producenta i reditelja, tri novinara, jendog organizaora, dva snimatelja i dva montažera.Među uslovima za dodelu ugovora je i taj da je ponuđač tokom 2021. godine proizveo i emitovao najmanje 60 odsto programskog sadržaja koji obrađuje teme iz oblasti poljoprivrede. "To podrazumeva da sadržina emitovanog programa pruža informacije koje se preduzimaju u oblasti poljoprivredne proizvodnje i merama zaštite u ovoj oblasti i da ima iskustva u snimanju i realizovanju specijalizovanih emisija", piše u dokumentacij. Od zainteresovanog ponuđača se traži i da je u obračunskoj 2020. godini ostvario minimum ukupnih poslovnih prihoda u iznosu od 30 miliona dinara. Кriterijum za dodelu ugovora biće najniža ponuđena cena.Ponude mogu da se dostave najkasnije do 4. feburara, do 12 časova, na adresu Sekrearijata za poljoprivredu.

U Srbiji se pojavio novi par retkih ptica

Stručnjaci Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode otkrili su prošle nedelje novi gnezdeći par izuzetno retke ptice, orla krstaša. Taj par orlova je naselio slabo posećenu pustaru u široj zoni Novog Miloševa i počeo ga gradi svoje veliko gnezdo na topoli.Orao krstaš je kako se objašnjava ranjiva vrsta pritce ne samo u Srbiji već i u svetu. U Srbiji kritično ugrožen i preti mu opasnost od potpunog izumiranja. Do sada su u Srbiji bila poznata svega tri gnezdeća para, svi na severu Banata, a ovaj novi par se nastanio 30 kilometara južno od do sada poznatih teritorija na kojima se gnezde orlova.Nagrade za brigu o pticama (FOTO)Mima i Mihajlo krstare panonskim nebom Veći broj parova orlovba krstaša i njihovo širenje u Srbiji, kako se dodaje, pokazuje da nisu uzaludni dugogodišnji napori tog zavoda i njihovih partnera sa ciljem da se sačuvaju staništa i jedinke orla krstaša. ž"U narednim danima biće preduzete konkretne aktivnosti da se obezbedi lokalitet gde se nastanio novi par, koji se nalazi izvan zaštićenih područja, kako bi se orlovima omogućilo da uspešno izvedu potomstvo", dodaje se u saopštenju Poktrajinskog zavoda za zaštitu prirode.

Danas ističe rok za subvencije države za e-fiskalizaciju

Ministar finansija Siniša Mali izjavio je da je danas poslednji dan za prijavu poreskih obveznika za subvencije koje država obezbeđuje za prelazak na novi model fiskalizacije, i pozvao sve koji to nisu učinili da se prijave za ovaj vid podrške, objavljeno je na sajtu Ministarstva finansija."Država daje 100 evra po lokaciji i 100 evra po fiskalnom uređaju, a troškovi se time u potpunosti pokrivaju. Poslednji dan prijave za subvencije je danas. Koliko naši ljudi vole da čekaju poslednji trenutak govori i podatak da se od ponedeljka do petka prošle nedelje za subvencije prijavilo 20.000 fiskalnih obveznika, a tokom vikenda još toliko. Do sada imamo ukupno 130.000 prijavljenih obveznika za lokacije, a oko 120.000 njih za subvencije“, rekao je Mali.Siniša Mali je zamolio sve obveznike fiskalizacije da ne čekaju poslednji trenutak za prelazak na novi sistem.„Već imamo 120 raznih rešenja za fiskalizaciju. Dakle, ne čekajte 1. maj, neće biti produženja roka. Hoću da kažem da ako neko treba da instalira novi sistem, neće imati dovoljno vremena ako čeka poslednji trenutak“, rekao je on.MUKE MALIH PRIVREDNIKA: KOJU FISKALNU KASU KUPITI

„Ograničenje cena namirnica preventivno, neće poremetiti tržište“

Da li ova mera može da ugrozi poslovanje proizvođača hrane?

USAID traži rešenja za digitalni marketing preduzetnica

USAID objavljuje konkurs za uslugu: "Rešenja za digitalni marketing", u okviru projekta CATALYZE Innovative Blended Finance – the Engines of Growth u cilju prikupljanja predloga radi pružanja podrške mikro, malim i srednjim preduzećima u vlasništvu žena, za prodaju putem interneta i na onlajn tržištu."Očekivani rezultati programa su: podržana mikro, mala i srednja preduzeća (MMSP) u ženskom vlasništvu u pokretanju novih kanala prodaje, razvoju e-prodavnica, uspostavljanju računa za elektronsko plaćanje (POS) i integraciji u postojeće platforme za e-trgovinu. Zatim, poboljšane ukupne legalne virtuelne poslovne performanse MMSP i izloženost na platformama za e-trgovinu, kao i povećana prodaja. Kao i razvijena virtuelna tržišta ili platforme za e-trgovinu MMSP i poboljšan digitalni marketing MMSP putem društvenih medija i razvoj alata za digitalni dizajn", navodi se u saopštenju. CATALYZE Innovative Blended Finance – the Engines of Growth (EoG) projekat je dizajniran da olakša otpornost malih i srednjih preduzeća Zapadnog Balkana u toku i nakon COVID-19 pandemije, pomogne njihov rast i otvaranje novih radnih mesta kroz poboljšanje pristupa odgovarajućim finansijama, kao i njihovog korišćenja.Aplikacije se podnose najkasnije do 1. marta ove godine elektronskim putem na email adresu – wbalkans.eog@thepalladiumgroup.com.

Srbija se zadužuje za još 608 miliona dolara kod kineske Exim banke

Vlada Srbije planira da se zaduži 608,3 miliona dolara kod kineske Export-import banke za izgradnju Fruškogorskog koridora, odnosno brzu soabraćajicu Novi Sad-Ruma. Vlada je uputila u skupštinsku proceduru Zakon o potvrđivanju ugovora o zajmu za kredita za povlašćenog kupca za projekat izgradnje brze saobraćajnice Novi Sad-Ruma (Fruškgorski koridor) između Vlade Srbije koju predstavlja Ministarstvo finansija kao zajamoprimca i Kineske Export-Import banke kao zajamodavca. U oktobru 2020. godine potpisan je Кomercijalni ugovor o projektovanju i izvođenju radova na izgradnji brze saobraćajnice Novi Sad - Ruma (Fruškogorski koridor) između Vlade Srbije, "Puteva Srbije" , "Кoridora Srbije" i China Road and Bridge Corporation.Komercijalnim ugovorom je prdviđeno da će Srbija kreditna sredstva iskoristiti za pokriće 85 odsto vrednosti projekta, dok će ostatak, 15 odsto, obezbediti iz budžeta. Po kojoj ceni se zadužuje Srbija?Ugovorena cena za izradu projektno-tehničke dokumentacije, izvođenje radova i isporuku dobara prema Кomercijalnom ugovoru iznosi 715,7 miliona američkih dolara. Zakonom o budžetu za 2020. godinu odobreno je zaduživanje Srbije kod kineskih banaka u iznosu do 608.385.000 američkih dolara. Zakonom o budžetu za 2021. godinu iznos zaduženja za navedeni projekat je povećan na 610 miliona američkih dolara, dok je istim članom Zakona o budžetu za 2022. godinu taj iznos preciziran i iznosi 608.384.610 američkih dolara.Srbija uzima zajam od 134 miliona evra od kineske Exim banke Pod kojim uslovima se zadužuje Srbija?Rok dospeća kreditia je 20 godina, uključujući i period počekta od pet godina. Period otplate glavnice je 15 godina u 30 polugodišnjih rata koje dospevaju 15. maja i 15. novembra svake godine. Кamatna stopa je fiksna i iznosi tri odsto godišnje.Troškove obrade kredita (po stopi od 0,5 odsto na ukupan iznos) Vlada će platiti jednokratno, u iznosu od 3,04 miliona dolara, u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog ugovora. Period raspoloživosti kredita je pet godina, uz mogućnost produžetka. Izgradnja Fruškogorskog koridora je od posebnog značaja za razvoj transportnog sistema Srbije i doprineće unapređenju efikasnosti i ekonomskih koristi u sektoru saobraćaja, smanjenju posledica teretnog saobraćaja i nepovoljnih uticaja na okolinu, rasterećenju drugih putnih pravaca, bržem protoku saobraćaja, navodi se u obrazloženju. Predmetna trasa se na početku vezuje na postojeći državni put Novi Sad-Zrenjanin-granica Rumunije, a na kraju na planirani državni Ruma-Šabac-Loznica, povezujući tako Vojvodinu sa zapadnim i severozapadnim delom Srbije, odnosno veoma važne administrativne i regionalne centre kao što su: Novi Sad, Ruma, Šabac i Loznica, a posredno i Srbiju sa Bosnom i Hercegovinom, Hrvatskom i Rumunijom.Srbija uzima zajam od 100 miliona evra za brzi internet u selima

Marinović: Zakonski regulisati obradu ličnih biometrijskih podataka i video nadzora

Potrebno je dopuniti i izmeniti Zakon o zaštiti podataka o ličnosti koji nije dovoljno jasan i ne reguliše sve oblasti, rekao je poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu poda...

U 2021. više zaposlenih nego godinu pre, kaže zvanična statistika

Republički zavod za statistiku saopštio je da je u 2021. godini bilo je 58.116 zaposlenih više nego prethodne godine. Ukupan broj zaposlenih u 2021. godini iznosio je 2.273.591, što u odnosu na prethodnu godinu predstavlja povećanje od 2,6 odsto.Zaposlenih u pravnim licima bilo je 1,8 miliona, što u odnosu na prethodnu godinu predstavlja povećanje od 3 odsto.RZS: Zaposlenost u Srbiji povećana tokom trećeg kvartalaPreduzetnika i zaposlenih kod njih, kao i lica koja samostalno obavljaju delatnost bilo je 395.917, što u odnosu na prethodnu godinu predstavlja povećanje od 2,8 odsto, navodi RZS.Registrovanih individualnih poljoprivrednika bilo je 60.960, što u odnosu na prethodnu godinu predstavlja smanjenje od 8,2 odsto.Za devet godina broj stanovnika u Srbiji manji za 336.000

Izdanja

Broj 126, Decembar 2025.

Broj 126

Decembar 2025.

Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.

Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.

Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.

Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.

Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.

Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.

Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.

Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.