U prvoj polovini godine Beograd se našao na sedmom mestu u Evropi na sajtu Nomad list, jednoj od najpoznatijih internet lokacija za ocenjivanje destinacija za digitalne nomade. Ovakav rang među gradov...
Grad Beograd ponovo je oglasio prodaju Sava centra pdo istim uslovima kao i u prethodnim pokušajima prodaje, ali po nižoj ceni od prošlog puta od 21,9 miliona evra.Na prethodni tender oglašen u avgustu ove godine, nije pristigla nijedna ponuda.Potencijalni kupac se obavezuje da u roku od pet godina od dana isplate celokupnog iznosa kupoprodajne cene izvede građevinske i zanatske radove na adaptaciji i rekonstrukciji Sava centra, čija ukupna vrednost ne može biti niža od 50 miliona evra, kao i da po završetku rekonstrukcije dostavi izveštaj o tome.Takođe, kupac će se obavezati da neće promeniti namenu Sava centra, koji bi morao da ostane u funkciji kongresnog turizma.Prilikom zaključenja ugovora, sa kupcem će se ugovoriti kazna u novčanom iznosu od 20 odsto postignute kupoprodajne cene, za slučaj da budući kupac ne ispuni u celosti ili delimično preuzete obaveze, kao i da se na ime obezbeđenja za eventualno plaćanje ugovorne kazne dostavi prvoklasna bankarska garancija.Navodi se i da umetničko-istorijska dela, kao nepokretna i pokretna kulturna dobra u objektu, nisu predmet prodaje.Pravo učešća u postupku javnog nadmetanja imaju sva fizička i pravna lica koja do 25. septembra do 10 sati, dostave potpune ponude i uplate depozit u iznosu od 2,1 miliona evra.Javno otvaranje ponuda će se održati dana istog dana u 13 sati u Maloj sali na 20. spratu poslovne zgrade Gradske uprave grada Beograda.Proces prodaje Sava centra ponovo je otpočela u novembru prošle godine, premda je Grad Beograd u potragu za partnerom prvi put krenuo 2016. godine.
Savez pčelarskih organizacija Srbije saopštio je da su krigovane cene u njihovom Pogonu „Naš med“, a ona će važiti za pčelare čiji će med za nekoliko dana krenuti put kupca.Kako se navodi na SPOS-ovom sajtu, ako cena i dalje bude rasla do preuzimanja meda od pčelara, biće isplaćena nova, veća cena. To će važiti čak i ako pčelari potpišu ugovor za jednu cenu, a otkupna cena poraste, navode iz SPOS-a.Osnovna cena kilograma bagremovog meda u otkupu je 5,74 evra, a sa PDV-om, ukupna cena koju će pčelar dobiti iznosi 6,1992 evra. Vlasnici Zlatne kartice lojalnosti SPOS-u imaju 0,5% veću cenu, odnosno 6,230196 evra sa PDV-om.Vlasnici Dijamantske kartice lojalnosti SPOS-u imaju 0,6 odsto, a Platinaste kartice lojalnosti SPOS-u imaju 1,6% veću cenu.Isplata meda obavlja se u celosti pre preuzimanja meda, odnosno 90% procenjene količine, jer se smatra da greška u proceni ne može da bude veća od 10%, a kad se med izmeri.Pčelaru će se odmah nakon merenja doplatiti razlika, ili će on vratiti višak novca ako je procena bila veća od 10% na štetu Pogona, odnosno par dana pre nego med napusti magacin pčelara.Med se najpre uzorkuje, a preuzima nakon što analize pokažu da je dobar. Oni ljudi koji uzimaju uzorke meda, već su uveliko na terenu od 12. Avgusta, navodi SPOS. Iz tog saveza mole sve zainteresovane pčelare da se jave što pre kako bi troškove uzorkovanja smanjili maksimalno, jer je preskupo više puta ići u jednu istu opštinu, a nekad je to i nemoguće.Pogonu „Naš med“, otvoren je u junu u Rači kod Kragujevca, a glavni cilj SPOS-a je da se prilikom prodaje meda pčelari zaštite od manipulacija velikih otkupljivača.SPOS često naglašava i da im je prioritet borba protiv falsifikovanog meda.ISKUSNI PČELARI SAVETUJU KAKO POČETI BIZNIS U SRBIJI
Kruševačkoj Službi hitne medicinske pomoći tokom proteklog perioda učestalije se javljaju pacijenti zbog trovanja, češće namernog, piše Kruševacgrad. – U proteklom periodu najčešće naše intervencije su bile zbog namernog uzimanja više različitih lekova sa ili bez alkohola, alkohola sa ili bez energetskih pića, veće količine psihoaktivnih supstanci sa ili bez alkohola i sa ili bez alkohola organofosfata , odnosno, hemijskih materija koje se koriste u zaštiti bilja, za uništavanje insekata i uništavanje glodara – kaže Gordana Simić, načelnica kruševačke Službe hitne medicinske pomoći.Prema njenim rečima, Službi se u manjem broju javljaju i pacijenti zbog nenamernih trovanja, s tim da u oba slučaja, obavezno treba zatražiti stručnu medicinsku pomoć.– Otrov mogu biti različite supstance koje koristimo u svakodnevnom životu, poput hrane, vode, lekove, gasova, hemikalija, a u naše telo dospevaju udisanjem, gutanjem,venskim putem i preko kože i sluzokože. Najugroženiji su najmlađi zbog sklonosti da sve stavljaju u usta, psihički izmenjene osobe sa suicidnim idejama, slepe ili slabovide osobe, osobe u alkoholisanom stanju i dementne osobe. Ishod trovanja zavisi od načina ulaska, količine i dužine izloženosti otrovu – kaže ona.Kod trovanja nastalih usled nepažnje, najčešće uzrok je trovanje hemikalijama koje se koriste u poljoprivredi.– Najveća greška kod ovih nenamernih trovanja je što se neiskorišćeni deo tih hemikalija čuva u tamnim flašama, poput pivskih i vinskih, što ljudi zaborave pa kasnije popiju misleći da je alkohol – navodi naša sagovornica.https://krusevacgrad.rs/u-hitnoj-povecan-broj-pacijenata-sa-namernim-trovanjima/
Grad Kruševac odlučio je da izda koncesiju na 50 godina za izgradnju podzemne garaže ispred zgrade suda, na Trgu kosovskih junaka, piše Gradkruševac.rs.Javni poziv za finansiranje, izgradnju, upravljanje i održavanje podzemne garaže raspisan je ovih dana, a rok za podnošenje ponuda je 21. oktobar.Garaža će prema urbanističkom projektu biti pored zgrade Kocke i spred zgrade suda. Garaža će biti u podzemnom delu, te da će plato ispred suda, na kome su planirani fontana i zelene površine, biti potpuno funkcionalan i dostupan građanima. Maksimalan broj parking mesta u garaži treba da bude 220. Koncesija se daje na period od 50 godina a budući koncesionar će mesečno gradu plaćati ugovorenu koncesionu naknadu. Predviđeno je i da minimalna cena po parking mestu iznosi 40,00 dinara bez PDV, a da koncesionar može da utvrdi i drugačiju cenu.
Vlada Srbije usvojila je na poslednjoj sednici amandman na finansijski sporazum sa Evropskom komisijom za Godišnji akcioni IPA program za 2015. godinu, čime je neutrošena sredstva namenjen...
Tokom poslednjih skoro dvadeset godina državne investicije u zdravstvu često su bile manje nego u uporednim zemljama centralno -istočne Evrope što se odrazilo na opremljenost zdravstvenih ustanova, piše Fiskalni savet u svom poslednjem izveštaju.Kako se navodi, podaci Eurostata pokazuju da Srbija zaostaje za zemljama CIE po broju dijagnostičkih medicinskih aparata. Prema pokazatelju broja medicinske opreme na 100.00 stanovnika, državno zdravstvo u Srbiji raspolaže sa upola manje CT skenera, Gama kamera i jedinica za radio terapiju i čak 3-4 puta manje PET skenera, magnetnih rezonanci i jedinica za angiografiju nego što je to slučaj u zemljama CIE. Pri tome, čak i uz blago povećanje javnih ulaganja u poslednje dve decenije, nivo investicija nije bio dovoljan da se osetnije smanji zaostatak koji Srbija ima u odnosu na posmatrane zemlje. Štaviše, u pojedinim slučajevima (PET skeneri, jedinice za angiografiju) jaz u odnosu na zemlje CIE se proširio. Pored medicinske opreme, Srbija ne raspolaže ni dovoljnim brojem bolničkih kreveta za određene vrste nege, navodi Fiskalni savet. Premda je prema podacima Eurostata ukupan broj postelja na 100.000 stanovnika u javnim ustanovama zdravstvene zaštite u Srbiji nešto viši nego u zemljama CIE (oko 560 u Srbiji naspram 550, CIE, podaci za 2018) izveštaji Batuta ukazuju na nesrazmeru u pogledu raspoređenosti kreveta za različite vidove nege – višak postelja za kratkotrajnu hospitalizaciju i manjak za stacionarno lečenje posebnih bolesti. Navodi se da Srbija ima manji broj i lošiju strukturu medicinskog osoblja nego zemlje CIE. Premda lekari i drugo medicinsko osoblje nisu direktno povezani sa kapitalnim ulaganjima, raspoloživost kadra i njegova struktura predstavljaju najvažniji resurs zdravstvenog sistema. Ipak, uporedna analiza sa zemljama CIE ukazuje da Srbiji nedostaju lekari specijalisti i bolje obučene medicinske sestre.Naime Srbija je u 2018. godini imala oko 300 lekara na 100.000 stanovnika što je za petinu manje nego u zemljama CIE (u proseku oko 360 na 100.000 stanovnika). Posmatrajući u strukturi, najviše nedostaju lekari specijalisti i hirurzi, dok je broj lekara opšte prakse čak i nešto viši u odnosu na zemlje CIE. Kada je reč o medicinskim sestrama i babicama (akušerke) njihov broj čak je i nešto veći nego u zemljama CIE (550 u Srbiji naspram 540 u zemljama CIE), ali se njihova struktura osetno razlikuje. Naime, prema podacima Eurostata, Srbija ima osetno manje visoko-obučenih medicinskih sestara (eng. Nursing professional) a relativno visok broj medicinskih sestara nižeg nivoa obrazovanja (eng. Nursing associate professional) u odnosu na zemlje CIE.Nedovoljna ulaganja, opremljenost i manjak medicinskog kadra negativno su se odrazili na liste čekanja. Prema izveštajima, Gradskog zavoda za javno zdravlje, čak oko 32.000 pacijenta u Beogradu u 2016. godini bilo je na listama čekanja (bez skener dijagnostike) što je povećanje za preko 7.000 ljudi (30%) u odnosu na 2007. godinu.Takođe i prosečna dužina čekanja na preglede za koje se vode liste čekanja je u porastu. Država već duže od deceniju ne uspeva da obnovi najveće kliničke centre, iako su sredstva za to obezbeđena još 2006. godine, podseća ova institucija. Neadekvatan odnos koji država ima prema zdravstvu ogleda se i u činjenici da rekonstrukcija i opremanje kliničkih centara kasni već 14 godina. Projekat je formalno započet još 2006. godine, kada su i odobrena inicijalna sredstva EIB ali se samo na ratifikaciju zajma u Narodnoj skupštini čekalo dve godine (kredit je ratifikovan krajem 2008. godine). Prvi konkretni radovi i povlačenje sredstava započeli su u 2009. godini, ali se usled loše pripremljene projektne dokumentacije nije daleko odmaklo. Premda je rok za realizaciju projekta i rekonstrukcija sva četiri klinička centra bila 2012. godina, krajem 2017. godine završena je samo rekonstrukcija KC Niš. Dogradnja i rekonstrukcija KC Srbije i KC Vojvodina u Novom Sadu je u toku, a radovi na rekonstrukciji kliničkog centra u Kragujevcu još uvek nisu otpočeli. U narednom periodu potrebno je snažno povećati ulaganja u zdravstvo, ocenjuje Savet. Procenjujemo da bi odgovarajući srednjoročni cilj za Srbiju trebalo da bude dostizanje godišnjih ulaganja od najmanje 0,5% BDP-a, navodi se. Direktna budžetska izdvajanja za investicije u zdravstvu iznose oko 0,1% BDP-a. Međutim, ovaj podatak treba pažljivo tumačiti budući da izveštavanje resornog ministarstva ne obuhvata sva izdvajanja. Naime, podaci o izvršenju budžeta (koje smo koristili u pomenutoj proceni) ne uključuju kapitalne rashode zdravstvenih ustanova koji se finansiraju iz njihovih sopstvenih prihoda i transfera. Podaci Instituta za javno zdravlje (Batut), koji u obračun uključuje ove rashode, pokazuju nešto veća ulaganja u ovoj oblasti – u 2018. godini iznosila su 0,3% BDP-a, što je na nivou višegodišnjeg proseka u zemljama CIE. Ipak, ulaganja u zdravstvu su u dužem vremenskom periodu bila za trećinu niža nego u analiziranim zemljama. Taj zaostatak se u periodu do 2014. godine smanjivao kada je Srbija dostigla prosek ovih izdvajanja u zemljama CIE – ulaganja su, uz povremene oscilacije, beležila trend rasta, pa su javne investicije u zdravstvu u 2014. godini bile dvostruko više nego na početku analiziranog perioda (skoro 0,4% BDP-a u 2014 naspram manje od 0,2% BDP-a u 2003. godini). U poslednjih nekoliko godina (2015-2018) ulaganja u Srbiji nastavljaju da prate dinamiku izdvajanja u zemljama CIE ali se trend preokreće a javne investicije u zdravstvo beleže pad na 0,3% BDP-a u 2018. godini.
Redosled na rang-listi pet najvećih društava za osiguranje posmatrano prema visini ukupne premije i premije neživotnih osiguranja nije promenjen u drugom tromesečju ove godine u odnosu na isti period prošle godine. Međutim, promenjen je redosled na rang-listi pet najvećih društava za osiguranje posmatrano prema visini premije životnih osiguranja, koja u premiji ovog segmenta tržišta učestvuju sa 82,8%, navodi se u najnovijem izveštaju Narodne banke Srbije.Prema kriterujumu ukupne premije, Dunav je povećao udeo sa 25,9 na 27,1 odsto.Prema kriterijumu premije životnog osiguranja, Đenerali je i dalje prvi sa udelom od 28,6 odsto u odnosu na 31,2 u drugom tromesečju prošle godine. Zatim slede Viner, Grave i Dunav osiguranje. U poređenju sa prošlom godinom, napredak je napravio DDOR. Sada je DDOR na petoj poziciji, a Uniqa životno na šestoj.
Podaci o pretragama na Guglu pokazuju da su od druge nedelje marta ljudi u Srbiji čak osam puta manje guglali reč „restoran“ nego što je to bilo u ranijem periodu, a od kada je uvedeno vanredno stanje, duplo više bile su pretraživane reči kao što su „dostava“ ili „recept“. A dok su građani kod kuće čekali svoj ručak od kurira ili učili da prave hleb, katanac na bravama restorana i kafića ostavio je dubok trag na njihovo poslovanje. Ugostiteljstvo je tako sektor koji je najviše pogođen uticajem krize prouzrokovane pandemijom korona virusa, pokazuje istraživanje koje je sprovela Unija poslodavaca Srbije.Istraživanje, koje je sprovedeno u aprilu, a čiji su rezultati predstavljeni u junu, pokazuje da je više od polovine preduzeća u Srbiji uticaj krize na svoje poslovanje ocenilo kao veliki, dok je oko 40 odsto njih reklo da ih je kriza osrednje pogodila.Osim raspodele uticaja po sektorima, koja pokazuje da su najviše pogođeni ugostiteljstvo, hotelijerstvo, transport i tržište nekretnina, značajno je istaći da su krizom najviše pogođena mala preduzeća i to naročito ona koja imaju do deset zaposlenih. Dve trećine ovih preduzeća je ocenilo da je kriza imala visok uticaj na njihove prilive.Skoro četvrtina preduzeća sa do deset zaposlenih uopšte nije mogla da radi za vreme krize - ni u prostorijama firme, a ni van nje. Sa druge strane, velika preduzeća sa preko 250 zaposlenih su najlakše nastavila rad, pa je čak 62% njih nastavilo nesmetano sa obavljanjem delatnosti, od čega je polovina radila u svojim prostorijama, a kod druge polovine su zaposleni radili od kuće. Istraživanje pokazuje da su velike firme dosta otpornije na stresove na tržištu i krize, pa tako preduzeća koja imaju između 100 i 250 zaposlenih procenjuju da bi mogla da se vrate u redovno poslovanje za manje od mesec dana, od čega bi polovini bilo dovoljno i nedelju dana. Sa druge strane tek trećina firmi do 100 zaposlenih bi moglo tako brzo da se oporavi, a isto toliko njih veruje da bi im za taj poduhvat trebalo više od tri meseca.Da bi se brže oporavila i da ne bi ispala sa tržišta, mnoga preduzeća su bila primorana da prilagođavaju svoje poslovanje novonastalim okolnostima. Tako na primer podaci koje OEBS iznosi u svom izveštaju o krizi korona virusa u Srbiji pokazuju da je krajem marta čak 67.000 zaposlenih radilo od kuće, dok je 168 firmi koje se bave proizvodnjom zaustavilo poslovanje.Može li baš sve preko interneta?Rad od kuće i prodaja preko interneta, pogodovali su firmama koje se bave informacionim tehnologijama i telekomunikacijama, kao i onima koje rade u sektoru finansija i osiguranja, pokazuje istraživanje Unije poslodavaca.Ana Marija Kopert, osnivačica i direktorka Ino edukacije, koja se bavi slanjem studenata na školovanje u inostranstvu, objašnjava da je njen centar bio pogođen pre svega zbog ograničene mobilnosti građana, pa tako i studenata. Objašnjava da poslovanje nisu prekidali i da su sve radili putem interneta, ali da to ne može da ispuni celu svrhu školovanja u inostranstvu.„Cela poenta studija u drugoj sredini je iskustvo, pa su neki studenti odložili svoje studije za narednu godinu. Ipak, kako najviše šaljemo studente u EU, gde će većina univerziteta raditi hibridno, studije će početi na vreme u ’novom normalnom’ okruženju“, kaže ona.Preduzeća koja će pandemija porazitiIma i onih koji ne veruju da u „novoj normalnosti“ mogu da opstanu, pa razmišljaju o privremenom ili trajnom zatvaranju. Iako taj broj procentualno nije veliki – tek dva odsto – iz Unije upozoravaju da ovi podaci nisu zanemarljivi jer bi, kada se procenti uporede sa brojem firmi u Srbiji, to značilo da bi moglo da se zatvori oko 7.000 preduzeća, pa bi u tom slučaju i njihovi zaposleni ostali bez posla.U Agenciji za privredne registre ne mogu da daju odgovor na to koliko je mikro i malih preduzeća (do 50 zaposlenih) stavilo katanac na vrata od početka pandemije, jer ne raspolažu podacima o broju zaposlenih, koji do njih dolaze tek na kraju godine, kada firme predaju svoje finansijske izveštaje.Treba imati u vidu da od ukupno 104.487 preduzeća, koliko ih je bilo u Srbiji na kraju 2019. godine, njih 102.577 spada u mikro i mala preduzeća, što znači da imaju manje od 50 zaposlenih.Velikih firmi, sa preko 250 zaposlenih, bilo je tek 417, dok postoji 1.493 preduzeća koja imaju između 50 i 250 zaposlenih. To znači da su 98% firmi u Srbiji u stvari mikro ili mala preduzeća. Ovo treba imati u vidu i kada govorimo o ukupnom broju osnovanih i ugašenih preduzeća za vreme krize, jer će se i ukupne brojke uglavnom odnositi na preduzeća do 50 zaposlenih.Tako iz APR-a za „Novu ekonomiju“ kažu da je od početka marta do kraja jula ove godine registrovano osnivanje 3.730 privrednih društava i 11.643 preduzetnika, dok su u istom periodu obrisana 1.252 društva i 7.849 preduzetnika. U poređenju sa istim periodom prethodne godine, došlo je do smanjenja broja i novoosnovanih, ali i obrisanih preduzeća. Naime, u ovih pet meseci 2019. godine u registar je upisano 4.094 nova privredna društva i 16.869 preduzetnika, a iz njega izbrisano 1.687 društava i 9.899 preduzetnika.U infografikama koje je APR objavio na svom sajtu, a koje se odnose na prvih šest meseci ove godine, najviše osnovanih privrednih društava se bavi računarskim programiranjem, nespecijalizovanom trgovinom na veliko i izgradnjom stambenih i nestambenih zgrada.Novoosnovani preduzetnici se pak najčešće bave delatnostima kao što su restorani i pokretni ugostiteljski objekti, frizerski i kozmetički saloni, kao i drumski prevoz tereta.Zanimljivo je da i među delatnostima ugašenih preduzetnika preovlađuju oni koji se bave programiranjem i ugostiteljstvom, ali i konsultantskim aktivnostima. I među obrisanim privrednim društvima najviše je onih koja se bave trgovinom na veliko, konsultantskim aktivnostima i izgradnjom zgrada.Od države – minimalac, porezi na rate i povoljni kreditiEkonomski udarac na mala preduzeća države širom sveta pokušale su da spreče ili makar zaleče posledice merama podrške privredi koje su uglavnom odnose na smanjenja poreza, novčana davanja ili povlašćene uslove za uzimanje kredita.Srbija je od početka pandemije donela dva paketa mera – prvi krajem marta, a drugi krajem jula ove godine. Paketi mera obuhvataju odlaganje plaćanja obaveza prema državi kao što su porezi i doprinosi za plate i akontacije poreza na dobit, sa tim da sa početkom isplate ovih dugovanja treba početi od 2021, uz mogućnost odlaganja plaćanja najduže 24 meseca bez obaveze plaćanja kamata.Istim ekonomskim podsticajima omogućene su isplate minimalnih zarada iz državnog budžeta svim zaposlenima u mikro, malim i srednjim preduzećima koja nisu smanjila broj zaposlenih za više od 10 odsto, ne računajući one kojima je istekao ugovor.Isplate u visini minimalne zarade su u toku trajanja prvog paketa mera isplaćivane u celosti, dok drugi paket mera podrazumeva da će firme dobiti 60 odsto minimalne zarade u avgustu i septembru. Novac iz budžeta je preduzećima uplaćivan na zaseban namenski račun i one ga nisu mogle koristiti za bilo koje druge namene osim za isplate zarada. Ipak, u medijima su se pojavile pojedine tvrdnje zaposlenih da im je iz firmi traženo da minimalac nakon što ga podignu, vrate poslodavcu.Da je preduzećima teško da održavaju trenutni broj zaposlenih, pokazuje i to što su kao jednu od najvećih prepreka za poslovanje, osim smanjene potražnje, privrednici isticali činjenicu da je prihod od poslovanja nedovoljan za održavanje postojećeg broja zaposlenih.Odlaganje obaveza ili gomilanje dugova?Kritike stručne javnosti odnosile su se pre svega na pitanje da li je opravdano davati podsticaje svima, iako se zna da su neke delatnosti ugroženije od drugih, a neka preduzeća u većem riziku od zatvaranja. Slične dileme bile su tema rasprava i kada je u pitanju pomoć od 100 evra koju su primili svi punoletni građani.Osim neusmerene pomoći, vlasnici malih preduzeća zabrinuti su i zbog toga kako će im poslovanje izgledati u budućnosti, a svoje dileme, pitanja i kritike rešili su da objedine u okviru „Saveza 98%“ koji na zajedničkoj fejsbuk-grupi služi za razmenjivanje iskustava i međusobne pomoći poslodavaca, ali i za slanje apela državi da preispita da li su dosadašnje mere dovoljne i odgovarajuće.Da je potrebno napraviti grupu na društvenim mrežama i stupiti u kontakt sa drugim vlasnicima preduzeća, preduzetnica Marija Čalija shvatila je čim je uvidela koliko će zabrane obavljanja određenih delatnosti uticati na ceo sektor malih privrednika. Tada je pokrenula i peticiju sa konkretnim zahtevima za pomoć privredi koja je za tri dana sakupila više od 25.000 potpisa. Nakon toga usledile su i mere države.„Što se tiče donetih mera, Vlada je pokazala da nema sluha za preduzetnike. Podrška Vlade od tri minimalca po zaposlenom i odlaganje poreza i doprinosa za 2021. ne rešavaju problem preduzeća koja će zbog drastičnijeg pada prometa i likvidnosti biti primorana da se zatvore, ili su to već uradila. Ono što je moglo da bude značajno olakšanje preduzetnicima – otpis doprinosa - postalo je duplo zaduženje u budućnosti, jer nas od januara praktično čeka plaćanje i redovnih doprinosa i ovih koji su odloženi u aprilu, maju i junu“, kaže Čalija za „Novu ekonomiju“.Direktor Unije poslodavaca Srbije Srđan Drobnjaković pak za „Novu ekonomiju“ objašnjava da je država pod pritiskom i predlozima poslodavaca imala sluha i ublažila merama tešku situaciju poslodavaca, a samim tim i zaposlenih. Smatra međutim, da ima mesta i za nove predloge, a sa državom su u pregovorima u vezi sa potencijalnim novim merama.„Mi smo predložili snižavanje stope PDV na deset odsto za najugroženije sektore turizma i ugostiteljstva. To je mera koju su već primenile neke zemlje, poput Austrije. Takođe, bilo bi logično da se umanji iznos zakupa na prostore u javnom vlasništvu za firme koje su obustavile ili značajno smanjile obim poslova.“Drobnjaković dodaje da treba razmisliti i o bespovratnoj pomoći za one koji su najviše pogođeni krizom, a sve sa ciljem da se obezbede osnovna likvidnost i nastavak poslovanja.Šta kada prođe sve?Na potrebu nastavka podrške privredi ukazuju i predviđanja Svetske banke da će srpska ekonomija u 2021. godine ući u recesiju, dok podaci koje je objavila Agencija za privredne registre pokazuju da postoje realne šanse da nelikvidnost preduzeća u 2020. godini bude na značajno višem nivou nego što je to bilo u ranijem periodu.Tako je, na primer, u 2019. godini bilo 54.789 preduzeća koja su duže od tri meseca bila u stanju nelikvidnosti, dok je u 2020. godini za samo prvih šest meseci takvih preduzeća bilo 36.888.Ukoliko imamo u vidu da prva tri meseca ove godine nije bilo ni restriktivnih mera, kao ni proglašene epidemije, a da su preduzeća i sa početkom krize trošila svoje dotadašnje rezerve, moguće je očekivati da bi broj nelikvidnih preduzeća u drugoj polovini godine mogao biti i veći. Čak i kada bi ostao na istom nivou, na kraju godine bismo imali povećanje od skoro 35 odsto preduzeća koja bu bila nelikvidna duže od tri meseca.Šta će biti teško je predvideti, pogotovo kada nismo ni sigurni u verodostojnost informacija koje do nas stižu. Naše sagovornice jesu zabrinute, ali veruju da će uspeti da se prilagode novoj situaciji.„Verujem da ćemo nastaviti posao. Važno je verovati. Ova kriza će izbrisati deo tržišta i konkurencije, posebno one koji su vezani za Severnu Ameriku i nove igrače koji su tek ušli na tržište. U ovim vremenima nije lako biti startap i biće im teško, kao i svima koji nisu sto odsto prigrlili internet, skajp ili poslovanje preko interneta“, kaže Ana Marija Kopert iz Ino edukacije.Milica Čalija takođe veruje da će nastaviti sa svojim radom, ističući da im plasiranje proizvoda na internetu ni ranije nije bilo strano, ali veruje da ćemo tek morati da se prilagodimo novonastaloj situaciji.„Pre ili kasnije, u staroj ili novoj normalnosti, situacija će sigurno postati uobičajena. Važno je do tada naći poslovni model koji će malim preduzećima omogućiti da prežive“, zaključuje Čalija.Katarina Baletić
Kompanija Telekom Srbija izmenila je predlog Odluke o izdavanju korporativnih obveznica.Tako je sada kuponska kamatna stopa smanjena sa najviše 3M BELIBOR + 3,2 procentna poena godišnje na 3M BELIBOR + 2,95 procentna poena godišnje, navodi se u saopštenju.BELIBOR je referentna kamatna stopa za dinarska sredstva ponuđena od strane banaka Panela, na srpskom međubankarskom tržištu.Do promene je došlo na predlog predstavnika većinskog vlasnika, Republike Srbije, pred 15. septembar kada će Skupština Telekoma odlučivati o izdavanju korporativnih obveznica.Telekom će prema najavama izdati korporativne obveznice u vrednosti od 23,5 milijardi dinara bez objavljivanja prospekta.Obveznice se izdaju za kvalifikovane investitore, u dematerijalizovanom obliku, a zbog refinansiranja postojećih finansijskih obaveza i finansiranja unapređenja poslovnih aktivnost, navedeno je u predlogu odluke o kojoj će odlučivati Skupština Telekoma.Emisija obveznica smatraće se uspešnom ukoliko se upiše najmanje 50 odsto ponuđenih obveznica.
Epidemija korona virusa znatno je pospešila rast onlajn trgovine u Srbiji, međutim to je dovelo do toga da se tri puta poveća broj žalbi građana koji su robu kupili, a ona im nikada nije isporučena na kućnu adresu, piše portal Startit.Prema podacima Nacionalnog registra potrošačkih prigovora, od početka godine je registrovano 1.257 prigovora na online trgovce, što je značajno povećanje u odnosu na 523 žalbi koliko ih je bilo u prvih devet meseci 2019. godine.U Ministarstvu trgovine objašnjavaju da razlog za ovoliko povećan broj žalbi leži u činjenici da zbog epidemiološke situacije, građani koji su robu naručivali iz inostranstva, mahom iz Kine, kupljene proizvode nisu dobili, ili barem ne u predviđenom roku.Od ukupno 14.820 prigovora, pristiglih od 1. januara do 8. septembra ove godine, najviše njih odnosi na kvalitet obuće i to 2.469 žalbi.Skoro duplo manje pritužbi (1.039) stiglo je na račun bele tehnike koju su pazarili građani.Zbirno, potrošači su imali čak 4.163 prigovora manje kada se celokupna statistika uporedi sa onom iz istog perioda prethodne godine.“Umanjen broj prigovora koji se registruje ukazuje na to da se situacija postepeno normalizuje. Ne očekuje se dalja eskalacija jer je očigledno da je epidemiološka situacija pod kontrolom, a trgovci su pronašli načine da obavljaju svoje poslovanje u promenjenim uslovima”, ocenjuju u resornom ministarstvu.Brojke takođe govore da je bilo i 915 prigovora koji su se odnosili na kupljene televizore, 785 na mobilne telefone, zatim 746 na računare, kućne aparate (709) dok se 699 prigovora ticalo odeće.Javlja se pitanje kako resorno ministarstvo može da pomogne potrošaču koji je naručio robu, a ona mu nikada nije stigla i da li postoji mehanizam koji bi, u saradnji sa drugim institucijama, omogućio građaninu da dođe do kupljenog proizvoda, nadležni ističu da “probijanje roka za isporuku daje pravo potrošačima da ceo slučaj prijave tržišnoj inspekciji”. Po Zakonu o zaštiti potrošača trgovac je dužan da potrošaču isporuči robu u roku od 30 dana, ukoliko sa potrošačem nije dogovoren drugačiji rok. Međutim, reč je samo o slučaju kada se roba kupi od prodavca u našoj zemlji, gde naša inspekcija ima nadležnost.Svaki građanin, ukoliko mu je roba stigla na adresu, ima pravo da se predomisli i da kupljeni proizvod vrati u roku od 14 dana od kada mu je isporučen. Da bi sve bilo po pravilima, mora se popuniti obrazac koji se zove ‘Obrazac za odustanak od ugovora zaključenog na daljinu ili ugovora koji se zaključuje izvan poslovnih prostorija’, a koji se može pronaći na sajtu Ministarstva trgovine.
Srbija se po nivou ekonomskih sloboda nalazi na samom začelju Evrope, iako je po Indeks ekonomskih sloboda u svetu (Economic Freedom in the World) napredovala sa prošlogodišnjeg 84. na sadašnje 74. mesto, saopštio je Libertarijanski klub (Libek).Skor Srbije prema poslednjem merenju koje obavlja Frejzer institut iz Kanade, na indeksu koji ocenjuje koliko je zaštićena privatna imovina i koliko su pojedinci uključeni u dobrovoljne transakcije, iznosi 7,05, što je malo niže od svetskog proseka."Srbija je kao i prethodnim izdanjima Indeksa ekonomskih sloboda loše ocenjena u oblasti vladavine prava, koja je kamen temeljac tržišne privrede. Prvenstveno su loše ocenjeni nezavisnost sudstva, nepristrasnost u sudskom postupku, te poštovanje imovinskih prava i izvršenje ugovora usled sporih i skupih sudskih procedura... Celokupan napredak može se pripisati nešto boljim rezultatima u oblasti 'Zdrav novac' usled niže i predvidljivije inflacije nego u prethodnim godinama, kao i usled promena metodologije u oblasti 'Pravni sisitem i imovinska prava'", navodi se u saopštenju Libeka.Hong Kong i Singapur se nalaze na vrhu i ovogodišnjeg Indeksa, a prate ih Novi Zeland, Švajcarska, Australija, Sjedinjene Američke Države, Mauricijus, Gruzija, Kanada i Irska.Od zemalja okruženja, Rumunija je na 23. mestu, Bugarska 32, Hrvatska 61, Slovenija 62, Severna Makedonija 71, Crna Gora 80, a Bosna i Hercegovina 82.Najlošije rangirane zemlje su Venecuela, Sudan, Libija, Angola, Iran, Alžir, Kongo, Zimbabve, DR Kongo i Centralnoafrička Republika.Obzirom da se Srbija nalazi na 74. mestu, lošije od nje rangirane su jedino Poljska, Moldavija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Ruska Federacija, Grčka i Belorusija."Loš rezultat i dalje je evidentan i u oblasti poslovne regulacije – pored same prirode regulacije koja u pojedinim slučajevima ograničava konkurenciju i kreira rentu za interesne grupe bliske vlasti, veliki problem predstavlja i sama primena zakona u praksi, usled toga što su propisi često protivurečni, nejasni ili se ne mogu primeniti bez podzakonskih akata koji nedostaju. Veliki problem predstavlja nejednaki tretman različitih privrednih aktera pred zakonom, usled korupcije ili političkih pritisaka", navode u Libeku.Dodaje se da je javni sektor i dalje predimenzioniran u odnosu na mogućnosti privatnog sektora da ga finansira."Pored toga što ja javni sektor skup, on je i veoma neefikasan u poredjenju sa evropskim zemljama, usled visoke stope korupcije, javna preduzeća se posmatraju kao partijski plen, a ne kao servis gradjana, dok je državna administracija slabih kapaciteta usled partijskih interesa prilikom zapošljavanja i napredovanja", dodaje se u saopštenju.
Program Swiss PRO objavio je javni poziv pod sloganom „ Da ravnopravnost postane stvarnost “ koji ima za cilj institucionalno jačanje lokalnih mehanizama za rodnu ravnopravnost. Vlada Švaj...
Beogradski sajam je sinoć izveo celonoćni simbolični performans pod nazivom "Crveni alarm za sajamsku industriju", u sklopu svetske kampanje #RedAlertRestart, koja javnosti treba da ukaže na problem nemogućn...
Srbija ima zakonodavne odredbe koje mogu da pomognu ženama da se aktivnije uključe na tržište rada, ali nema dovoljno jake mere za sprovođenje tih propisa, ocenjeno je 9. septembra na vebinaru o ekonomskom osnaživanju žena u kontekstu pandemije, piše portal Euractiv.Tokom pandemije se pokazalo da rad od kuće može biti jednako produktivan, ali se videlo i koliko je teret neplaćenih poslova i obrazovanja dece kod kuće pao na žene, rekle su učesnice diskusije.Jelena Žarković, vanredna profesorka na Ekonomskom fakultetu u Beogradu kaže je da je stopa zaposlenosti žena u Srbiji 42 odsto, dok je prosek u EU 67 odsto, a u skandinavskim zemljama ta stopa je čak 80 odsto.Takodje je ukazala na malu razliku stope zaspolenosti žena i muškaraca u skandinavskim zemljama, oko 3-4 odsto, jer su, kako je kazala, te države pre više decenija prepoznale da ako žele da jednako angažuju žene i muškarce na tržištu rada moraju da ponude niz usluga koje će pomoći ženama, pre svega usluge brige o deci.Zaposlenost žena je najmanja upravo u periodu kada deca imaju do tri godine i tada im je potrebna najveća podrška.Žarković je istakla da žene u Srbiji u proseku imaju viši nivo obrazovanja i da ako se taj resurs ne koristi dovoljno za posledicu ima manji bruto domaći proizvod.Manje angažovanje žena na tržištu rada znači veće troškove društva u vidu većih socijalnih naknada, dečijih dodataka, naknada za nezaposlenost, socijalne pomoći, ali i propuštene zarade i manji iznos poreza i doprinosa na te zarade, što na kraju znači i manji BDP.Žarković je rekla da je pozitivna posledica krize izazvane pandemijom korona virusa to što su poslodavci uvideli da zaposlenima mogu da ponude fleksibilne forme rada i da radnici mogu da rade od kuće i budu jednako produktivni.Iako ta mogućnost već godinama postoji u zakonu o radu, dodala je, ta mogućnost se slabo koristila ali su poslodavci sada bili primorani na to.Mogućnost fleksibilnog rada će pomoći ženama da usklade posao i privatni život, rekla je Žarković na vebinaru koji su organizovali Delegacija EU i Centar za evropske politike.Katarina Ivanković Knežević, direktorka u Generalnom direktoratu Evropske komisije za zapošljavanje, socijalna pitanja i inkluziju, rekla je da bi ona bila oprezna kada se govori da će fleksibilni oblici rada pomoći ženama u uskladjivanju poslovnog i privatnog života, jer to može dovesti žene u poziciju da se nadju u zamci jer će svi kućni poslovi i briga o deci spasti na njih.Ivanković Knežević je rekla da Direktiva EU o uspostavljanju ravnoteže između profesionalnog i privatnog života predvidja najmanje 10 dana očinskog odstustva u vreme rodjenja deteta i pravo na četiri meseca odstustva roditelja radi nege deteta, od čega je dva meseca nepremostivo, odnosno mora da ih koristi otac.Cilj Direktive je da se podrži veće učešće žena na tržištu rada, fleksibilnije radne aranžmane i korišćenje porodiljskog odsustva oba roditelja, a sve zemlje članice moraju da se usklade sa tim dokumentom do 2022. godine.Doskorašnja Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković izjavila je da Srbija ima Zakon o zabrani diskriminacije u kojem je većina stvari iz Direktive EU već definisana tako da neće biti većih poteškoća u tom pogledu, već u primeni.Janković je rekla da su potrebne jače mere za podsticanje veće uloge žena na tržištu rada, kao što je fleksibilno radno vreme, ali da treba voditi računa da ne dodje do smanjenja penzija.Janković je rekla da, iako u Srbiji postoji mogućnost da očevi ravnopravno koriste odsustvo radi nege deteta, to se u praski veoma retko koristi.
Pozivajući se na Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, nekoliko profesora Filozofskog fakulteta u Beogradu traži od Sekretarijata za kulturu Grada Beograda da im dostavi podatke o troškovima izrade i postavljanja spomenika Stefanu Nemanji, javlja N1."Izgradnja spomenika Stefanu Nemanji, autora Aleksandra Rukavišnjikova, na Savskom trgu u Beogradu nalazi se u središtu pažnje javnosti, pa je dobijanje potpunih informacija o svim aspektima ovog procesa od izuzetne važnosti", naveli su profesori u zahtevu.Pet profesora FIlozofskog u Zahtevu za dostavljanje informacija od javnog značaja navelo je da su izgradnju spomenika Stefanu Nemanji pokrenuli i realizuju državni i gradski organi.Dodaje se da od onoga ko je raspisao i naručio konkurs traže da obavesti javnost o svim troškovima koji obuhvataju celokupni proces konkursa, izrade, transporta i postavljanja spomenika Stefanu Nemanji.Tražene informacije odnose se i na angažovana preduzeća i pojedince koji su obavili te poslove i datumima zaključivanja svih ugovora, kao i o izvoru finansijskih sredstava za te troškove.Zahtev su podneli profesori Dubravka Stojanović, Ognjen Radonjić, Saša Brajović, Nenad Makuljević i Milan Vukomanović.CENA SPOMENIKA STEFANU NEMANJI BIĆE POZNATA TEK 2023. GODINE
Nakon prodaje Beograđanke za 16,5 miliona evra, simbola srpske prestonice i nekada najviše zgrade u gradu, kritičari ovog poteza otvorili su ponovo pitanje upravaljanja javnom imovinom. Ovim činom je nastavljen trend nedomaćinskog upravljanja javnom imovinom i rasprodaja imovine grada Beograda, koja će imati brojne štetne posledice po naš grad, ocenila je inicijativa Ne davimo Beograd koja je od početka pratila prodaju poznate zgrade.Ukoliko gradska vlast na čelu sa Goranom Vesićem ne zna da upravlja javnom imovinom tako da ona ne stvara gubitke, treba da se skloni i prepusti mesto onima koji će umeti i da sačuvaju simbole Beograda, ali i da ne dozvole da zbog katastrofalnog vođenja zapadnu u dugove i budu ruinirani kao što je to sada slučaj, saopštila je Inicijativa.Da li je gradska vlast sposobna da upravlja ovim poslovnim prostorom? Ne.To je zvanično potvrdio i državni revizor prošle godine kada je utvrdio da gradovi poput Beograda i Niša niti znaju čime upravljaju od imovine, niti naplaćuju rentanje prostora u skladu sa zakonom.Na primedbu Državne revizorske institucije da Grad Beograd nije uspostavio sveobuhvatnu evidencije poslovnog prostora, Grad Beograd je u odazivnom izveštaju odgovorio da je formiran novi sektor pod nazivom „Sektor za popis, evidenciju i upis prava javne svojine“ čiji će zadatak biti da popiše poslovni prostor u javnoj svojini.Izveštaj o reviziji svrsishodnosti poslovanja „Davanje u zakup poslovnog prostora u svojini jedinica lokalne samouprave“ objavljen je u decembru 2019. U odazivnom izveštaju Beograg je odgovorio da je Sekretarijat za imovinske i pravne poslove sačinio Projektni zadatak sa ciljem uvođenja informacionog sistema za upravljanje nepokretnostima u javnoj svojini grada Beograda. Grad Beograd je takođe naveo da je na sednici Skupštine grada 29. novembra 2019. godine, povećan početni iznos zakupnina za 2%. Prilikom sledeće izmene Odluke o utvrđivanju zakupnina za poslovni prostor na kome je nosilac prava javne svojine grad Beograd, odnosno na kome grad Beograd ima posebna svojinska ovlašćenja izvršiće se promena visina zakupnina po zonama, delatnostima i vrsti poslovnog prostora, kao i novo raspoređivanje ulica po zonama, obećano je revizoru.Ova mera koju je revizor ocenio zadovoljavajućom, dolazi nakon primedbe revizore da gradovi Beograd i Niš nisu dokumentovali način procene početne visine zakupnine. Najviša početna cena zakupnine u Gradu Beogradu je 2.097 dinara, u Gradu Novom Sadu je 3.730 dinara i u Gradu Nišu je 4.165 dinara po kvadratu.Primedba revizora je bila i da su Gradovi preduzimali mere za naplatu potraživanja zakupnine ali nisu ostvareni očekivani efekti naplate potraživanja. Iznos potraživanja od zakupaca poslovnog prostora starija od tri godine je 73% ukupnog iznosa potraživanja.Zakonom o obligacionim odnosima uređeno je da potraživanje zakupnine, bilo da se plaća povremeno, bilo u jednom ukupnom iznosu, zastareva za tri godine, podsetio je revizor.Subjekt revizije je naveo da su do dostave odazivnog izveštaja preuzeta sva potraživanja gradskih opština, odnosno javnih preduzeća za upravljanje poslovnim prostorom prema zakupcima – dužnicima, koja nisu naplaćena, a nastala su pre 30.novembra 2016. godine.Kako se navodi, početkom 2019. godine uvedena je overa ugovora o zakupu kod javnog beležnika u formi izvršne isprave, kako bi se smanjio broj sudskih postupaka i ubrzala naplata dugovane zakupnine. Preko Gradskog pravobranilaštva grada Beograda, protiv zakupaca koji ne izmiruju obavezu plaćanja zakupnine nastaviće se redovno pokretanje parničnih postupaka za naplatu zakupnine. Takođe, za sve zakupce svakodnevno će se vršiti praćenje stanja duga, nastaviti sa periodičnim slanjem opomena svim dužnicima, pratiti njihova dostava, sprovoditi lična uručenja i pripremati dokumentacija potrebna za eventualno utuženje, obećano je revizoru.Na uočenu nepravilnost da nije uspostavljena adekvatna kontrola korišćenja poslovnog prostora od strane zakupaca, gradske vlasti su obavestile revizora da su poslednjeg dana prošle godine u okviru Sektora za zakup poslovnog prostora formirali novo Odeljenje za kontrolu korišćenja poslovnog prostora. Odeljenje ima deset radnih mesta, a popunjeno je sa šest izvršilaca.Prethodno je revizor u inspekciji fizičkih objekata u Bepogradu, Novom Sadu i Nišu, utvrdio da u Beogradu najmenj je 7 odsto uzorkovanog prostora nije zakupac sa kojim je zaključen ugovor.
U privatnom sektoru nezaposlenost raste i zarade su već manje nego pre krize, a u narednim mesecima će verovatno doći do pogoršanja, upozorio je u svom izveštaju Fiskalni savet Srbije.Prema mišljenju Fiskalnog saveta, nezaposlenost će intenzivnije rasti u drugom delu godine, posebno nakon novembra kada prestanu da važe ograničenja u pogledu otpuštanja radnika u firmama koje su koristile državnu pomoć.Predstavnici saveta upozoravaju da se može dovesti u pitanje i do 50 hiljada radnih mesta, a očekuje se i pad zarada.Kako dodaju, oporavak i vraćanje na prethodno stanje ići će polako i postepeno. Naglašava se da bi bilo neodgovorno da se planira povećanje zarada u budžetskom sektoru, naredne 2021.Zarade bi zbog toga ne bi trebalo da se kreću suprotno od kretanja u privredi, a plate u tom sektoru su inače bile veće do početka krize u odnosu na privatni.U aprilu je recimo, razlika u visini zarade bila 25 odsto u korist javnog sektora, dok je pre toga bila za pet procenata manja.ŠTA RADE ZEMLJE U OKRUŽENJUAlbanija, Hrvatska, Severna Makedonija, Crna Gora već u rebalansu za 2020. iskazuju ili planiraju smanjenje fonda za plate i to za oko jedan odsto.Ipak, kako naglašava Fiskalni savet, najrestriktivnija od svih zemalja u regionu je Bosna i Hercegovina, koja je još u junu odlučila da plate zavaničnika u zajedničkim institucijama smanji za 20 odsto.Neodgovorno je povećavati plate u javnom sektoru, ako to ne prati kretanja u privredi, kažu ekonomisti Fiskalnog saveta.Zbog toga se predlaže umereno budžetsko stezanje i zamrzavanje plata u javnim preduzećima, koja često odlažu probleme i račun lošeg poslovanja ispostavljaju godinama kasnije.ŠTA JE REKAO MMFKako je nedavno pisala Nova ekonomija, u svojoj analizi Međunarodni monetarni fond preporučio je Srbiji da nastavi sa merama pomoći privredi.MMF smatra i da bi zbog pandemijske krize 140 hiljada radnih mesta moglo da se dovede u pitanje, što je daleko više od prognoze Fiskalnog saveta.U Srbiji su inače posebno osetljivi sektori industrije mašina i opreme, maloprodaje, veleprodaje, transporta i ugostiteljstva.Na kraju, posebno treba obratiti pažnju i na mogućnost da dugovi preduzeća porastu za više od 40 odsto do kraja godine.To je, kako se naglašava, dodatni razlog da se nastavi sa državnom pomoći.
Prva tri mesta na listi najatraktivnijih poslodavaca u državi zauzeli su Naftna industrija Srbije, Air Serbia i Coca-Cola HBC, rezultati su istraživanja koje je sproveo Infostud. Na listu 20 najatraktivnijih poslodavaca su se plasirale i sledeće kompanije (po abecednom redu): Atlantic Grupa, Banca Intesa, British American Tobacco, dm drogerie markt, Elektroprivreda Srbije, Hemofarm, IKEA, Lidl, Loreal, MTS/Telekom Srbija, Nestle, PepsiCo (Marbo Product), Philip Morris International, Rober Bosch, Siemens, Telenor, VIP mobile.U istraživanju je učestvovalo 10.418 ispitanika, što ga čini najvećim istraživanjem atraktivnosti poslodavaca u Srbiji, navodi se u saoštenju.Svrha istraživanja nije bila samo da identifikuje poslodavce koji su atraktivni, već i ponudi odgovore šta je to što čini poslodavca atraktivnog. Prema rezultatima istraživanja, atraktivnost poslodavca karakteriše finansijski stabilno poslovanje, prijateljska atmosfera , odnos nadređenih prema zaposlenima, dobar balans poslovnog i privatnog života, sticanje novih profesionalnih znanja, kao i jasan i fer sistem nagrađivanja.Finansijska stabilnost kompanije je i dalje značaj aspekt koji utiče na atraktivnost poslodavca, te će kandidati uvek davati prednost kompanijama koji imaju dugoročnu perspektivu, kontinuiran razvoj i dobre poslovne rezultate. Sigurnost posla je podjednako bitan faktor kada govorimo o atraktivnosti poslodavca.Rezultati istraživanja pokazuju da je 67 odsto ispitanika odabralo prijateljsko i prijatno radno okruženje kao bitan faktor prilikom odabira poslodavca. Dodatno, 56 odsto ispitanika smatra da su atraktivni oni poslodavci koji imaju takvu organizaciju rada koja omogućava zaposlenima da ostvare balans između poslovnih obaveza i privatnog života. Prema mišljenju 48 odsto ispitanika, poslodavci će biti atraktivni ukoliko nude mogućnost profesionalnog usavršavanja koje će doprineti daljem razvoju karijereKada govorimo o namerama ispitanika da promene posao, rezultati istraživanja pokazuju da 33 odsto posto ispitanika planira da promeni posao u narednih mesec dana, dok 59 odsto kumulativno od ukupnog broja ispitanika planira da promeni posao u narednih šest meseci. Samo 18 odsto posto ispitanika ne planira da promeni posao, što ukazuje na veoma nizak novo lojalnosti trenutnim poslodavcima i da je velika većina kandidata u konstantnoj potrazi za boljim zaposlenjem.
-615x345.png.webp)
Srbija je zauzela 65. mesto po brzini interneta u svetu pokazuje najnovije istraživanje kompanije Cable.co.uk, koja je tokom godinu dana testirala brzinu širokopojasnog interneta u 221 državi i teritoriji na planeti, piše portal Startit.Prema rezultatima istraživanja ove kompanije, u Srbiji je potrebno nešto manje od pola sata da se skine film veličine 5GB, a prosečna brzina širokopojasnog interneta u našoj zemlji je 24,74 megabita po sekundi (Mbps).Pre tri godine Srbija je zauzimala 45. mesto, ali to ne znači da je danas prosečna brzina interneta lošija, već da su druge zemlje značajnije napredovale. Prosek je u Srbiji bio 12,25 Mbps 2017. godine.Hrvatska je zauzela 25. poziciju, Rumunija je na 26. mestu, Bugarska je 36. na listi, a Crna Gora 63. Najlošiji internet je u Severnoj Makedoniji koja se nalazi na 109. mestu.Po ceni kablovskog interneta, Srbija je zauzela 27. poziciju, sa prosečnom cenom paketa od 17,02 dolara. U Rumuniji on košta 8,15 dolara, čime je ova država zauzela 4. poziciju. Bugarska je na 23. mestu (15,93 dolara), dok je u Hrvatskoj internet skuplji skoro duplo nego u Srbiji, pa se ta zemlja našla na 65. mestu.Prvorangirana po brzini je Kneževina Lihtenštajn gde je prosečna brzina interneta 229,98 Mbps.Najsporiji internet se nalazi u najsiromašnijim državama u Africi, prosek je svega 3,80 megabita po sekundi. Ni tehnološki sve naprednija Kina, sa svojim 5G gradovima, nije u mnogo zavidnijem položaju, pokazuju rezultati istraživanja. U proseku ona ima prilično spor internet.
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
