Broj 126, Decembar 2025.
Broj 126, Decembar 2025. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

Građani Srbije uložili 27,5 miliona evra u nekretnine u Crnoj Gori

Od početka godine strani državljani i kompanije su u poslovanje u Crnoj Gori uložili ukupno  599,86 miliona evra. Na prvom mestu se nalaze Rusi sa 95,56 miliona evra, na drugom su Maltežani s istim iznosom kao i na kraju maja, od 70,35 miliona, dok su na trećem mestu Srbi koji su uložili 27,53 miliona evra. Ulaganja Srba i Rusa su najvećim delom usmerena na kupovinu nekretnina. Prema podacima Centralne banke, u Crnoj Gori postoji trend rasta ulaganja u nekretnine, a ove godine je zabeleženo najveće ulaganje u nekretnine na godišnjem nivou još od 2014. godine, piše Poslovni.hr, a prenosi Biznis.rsOd skro 185 miliona koliko su stranci uložili u nekretnine, građani Rusije su dali najviše novca, skoro 38 miliona. Poredeći ovu i prošlu godinu, ulaganja su porasla za  93,07 miliona, dok su u poređenju sa 2019. godinom manja za 63,18 miliona evra.Građani Nemačke uložili oko 18 miliona evra u nekretnine, dok ulaganja iz SAD i Švajcarske iznose 12,8, odnosno 11,18 miliona evra. Između tri i šest miliona evra za nekretnine dali su građani Velike Britanije, Turske, Ukrajine, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Poljske, Češke, Belgije i Austrije.

Srbija

Kuda ide otpad od kovida?

Zemlja znanja, uz podršku The Balkan Trust for Democracy (BTD) i Ambasada Kraljevine Norveške u Beogradu Vas poziva na forum Kuda ide otpad od kovida, četvrtak, 25. novembar 2021. u 10h.Pratite direktan live strim na YT kanalu Nove ekonomije. LINK za live stream Učesnici: •      Mirjana Todorović, Ministarstvo zaštite životne sredine  • Igor Jezdimirović, udruženje „Inženjeri zaštite životne sredine“ • Bojan Sudarev, direktor, Remondis Medison Zrenjanin• Slobodan Tošović, prof. dr Visoke strukovne škole, u penziji   Moderator: Siniša Mitrović, Privredna komora Srbije (PKS) Tema panela:  Medicinski otpad tokom pandemije je nikad vidljiviji u Srbiji. Stručnjaci upozoravaju na neophodnost odgovornog i bezbednog odlaganja, podizanje infrastrukture za prikupljanje, inspekcijski nadzor i najvažnije - finasiranje procesa dobrog upravljanja. Posebno je važan proces javnih i privatnih usluga servisiranje procesa sakupljanja i tretmana od strane operatera i vođenje procesa javnih nabavki. Da li je tretman spaljivanjem najefikasniji  i šta nam potrebno od kapaciteta?

Srbija

Bustuj svoje znanje

Vreme je da bustujete znanje. Business Info Group, izdavač Nove ekonomije, pokrenula je platformu za online učenje Bigoost.rs.Big Boost je online prostor za edukaciju i bustovanje znanja iza kojeg stoji iskusni tim.Otvoren je  za sve menadžere, zaposlene, predstavnike državnih i stranih institucija, novinare, nezaposlene i studente u Srbiji i regionu koji žele da nauče i bustuju svoje znanje i veštine u oblasti komunikacija u javnom prostoru, medija i ekonomskog novinarstva.Time smo prva medijska kompanija u Srbiji, a i šire na istom govornom području, koja će ponuditi tržištu prave online kurseve na Moodle platformi, i koje korisnici mogu da prate svojim tempom.Nudimo vam tri online kursa: - Uvod u ekonomsko novinarstvo- Odnosi sa medijima- Javni nastupUskoro objavljujemo još dva online kursa: - Kako razumeti budžet- Finansijski izveštaji preduzeća Dodatne informacije potražite OVDE  

Srbija

Rešenja za porez na oružje stižu do sredine decembra

Poreska uprava saopštila je da je u toku dostavljanje rešenja o porezu na registrovano oružje za 2021. godinu. Rok za plaćanje te poreske obaveze biće zadnji dan tekuće godine.Sva rešenja za taj porez na registrovano oružje za 2021. godinu biće predata pošti prvog decembra i smatraće se da su dospela vlasnicima do 16. decembra, dodaje se u saopštenju.Porez za oružje za ličnu bezbednost za koje je izdat oružni list za držanje oružja, odnosno kolekcionarska dozvola, kako se navodi, iznosi 3.790, dinara.  Ukoliko je uz to izdata i dozvola za nošenje , porez je 18.870 dinara. Za automatsku pušku porez iznosi 13.960 dinara, a za poluautomatsku 5.600 dinara.KRIK: Sumnjive transakcije u srpskoj industriji oružjaEkonomist: Srbija se nakupovala oružja i to se ne dopada komšijama Prema Zakonu o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara, obveznik poreza na oružje je onaj na koga glasi oružni list, odnosno kolekcionarska dozvola, kao i dozvola za nošenje oružja, dokumenta koja je izdalo Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP).Porez na registrovano oružje utvrđuje Poreska uprava, na osnovu podataka koje joj dostavlja MUP. Taj porez se plaća u godišnjem iznosu za svaki komad oružja.

Srbija

Ekološka udruženja: Rio Tinto želi da ostane 100 godina u Srbiji

Ekološka Udruženja Koalicija za održivo rudarstvo u Zaštitimo Jadar i Rađevinu tvrde da su došli u posed dokumenata Rio Tinta koji pokazuju da bi eksploatacija litijuma u Srbiji mogla da traje 97 godina, iako ta kompanija tvrdi da će taj posao trajati tri decenije. Udruženja traže povlačenje izmena Zakona o eksproprijaciji, kao i nedavno usvojenih izmena Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima.Predsednik Koalicije za održivo rudarstvo u Srbiji (KORS) Zvezdan Kalmar, podsetio je da je zajedno sa udruženjem Zaštitimo Jadar i Rađevinu u martu ukazivao na probleme koje donose izmene Zakona o rudarstvu, kao i da one imaju veze sa njavljenim izmenama Zakona o eksproprijaciji, zbog kojih su protestovali građani ispred Narodne skupštine.Prema njegovim rečima, ta udruženja su dobila neobjavljena Rio Tintova dokumenta od ljudi zaposlenih u toj kompaniji koja otkrivaju nove detalje u vezi sa realizacijom Projekta Jadar za eksploataciju litijuma u okolini Loznice. Smatraju i da su izmene Prostornog plana bez neophodne osnove, nemaju stratešku procenu uticaja i nisu u skladu sa regulativom.Prema njegovom mišljenju proglašenje javnog interersa ne sme da važi za privatne i druge rudarske projekte. Kaže da su autori izmena Zakona o eksproprijaciji bukvalno prepisali sve njihove zamerke koje su upućene na račun nedavnih izmena Zakona o rudarstvu."Srbija klizi u pravcu autoritarnog feudalizma, preti nam apsolutna uzurpacija nad telom čoveka i nad imovinom. bilo koja imovina u Srbiji zbog samovolje nosilaca vlasti može da bude ugrožena, neko zbog javnog interesa može da bude isteran iz stana", dodaje predstavnik KORS-a.Kalmar podseća da je više puta menjan Zakon o planiranju i izgradnji, kao i da Zakon o rudarstvu dozvoljava da istražna područja mogu da budu i na prostoru od 100 kvadratnih kilometara: "Znači bilo kojih 100 kvadratnih kilometara daje se nekoj stranoj kompaniji. One će moći da oduzimaju zemlju za izgradnju puteva", naglašava predstavnik KORS-a. Među kompanijama za koje se pišu takvi zakoni, Kalmar je pored Rio Tinta naveo i kompanije Ziđin i Gasprom. Dodaje da se u stvarnosti ispunjava sve ono o čemu su govorili, odnosno da je Srbija cela pretvorena u jedno veliko istražno polje rudarskih kompanija.Šta sve znamo o projektu za iskopavanje litijuma u dolini Jadra?RIO TINTO ULAŽE 140 MILIONA U EKOLOGIJU, NVO TVRDE DA TREBA NAJMANJE 450 ŠTA OTKRIVAJU NAVODNA DOKUMENTA RIO TINTA?Kalmar tvrdi da Rio Tinto zapravo ne zna kako će da sprovodi projekat Jadar, kao i da je kompaniji poznato samo da će velika količina njenih proizvoda iz rudnika litijuma da odlaziu Evropsku uniju. On je ocenio da zelena energija koja se akumulira u litijumskim baterijama nije zelena, nego crna.Dodaje da su predstavnici Rio Tinta tvrdili kako će rudnik raditi 30 godina, a da dokimenti koje su dobili kažu da je reč o 97 godina rada tog rudnika. Ranije su se pominjale i prognoze od 60 godina: "U Rio Tintu ih inače svrbi ih što ne mogu da izgrade površinski već moraju da grade podzemni rudnik", naglašava Kalmar.Kalmar je izneo i zahteve kojima se traži ukidanje Prostornog plana Grada Loznice koji se odnosi na Rio Tinto, promene Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima, jer je kako navodi on kriminalan i uzurpatorski. Udruženja traže i da se povuku najavljene izmene Zakona o eksproprijaciji.Predstavnica udruženja Zaštitimo Jadar i Rađevinu Marija Alimpić izjavila je da je Rio Tinto 2014. godine o rudnom depozitu jadarita govorio kao o svom privatnom vlasništvu, iako prema važećim zakonima sve ono što se nalazi pod zemljom pripada državi.ARGUMENTI "ZA" I "PROTIV" RUDNIKA LITIJUMA U DOLINI JADRARUŠENJE ABORIDŽINSKIH PEĆINA POSLEDICA “LOŠIH ODLUKA” RIO TINTA "Sada smo apsolutno sigurni da prvo žele da počnu da rade, pa da usput popravljaju. Imaju problem sa sagorevanjem dizela u rudniku, ne mogu da smanje prisustvo bora u vodi", naglašava Alimpićeva citirajući podatke iz dobijenih dokumenata Rio Tinta.Prema njenim rečima za koncentraciju litijuma u otpadnim vodama Rio Tinto ne brine jer Srbija za to nema zakonsku regulativu. Ona kaže da je kompanija već 2012. godine znala da ne može da ukloni rizike u prosecu prečišćavanja vode, kao i rizike koje može da izazove plavni karakter reke Jadar.Prema rečima Alimpićeve Rio Tinto u svom rudniku planira da zaposli svega 312 ljudi koji bi radili u smenama od 12 časova. Dodaje da bi kompanija godišnje prihodovala 2,8 milijardi dolara neto dobiti od projekta Jadar, a da je za ceo projekat najavila oko dve milijarde dolara investicija koje može da otplati za godinu dana.Predstavnici dva udruženja kažu da nisu protiv zelenih agendi, ali da su protiv neoliberalne politike koja promoviše devastaciju životne sredine izgovarajući se zelenim agendama prelaska na čistija goriva. Litijum kako naglašavaju svakako ne spada u zelenu agendu, već je hemikalija za skladištenje energije, kojoj su već pronađene alternative.Alimpić i Kalmar su najavili da će nastaviti sa proučavanjem dobijenih Rio Tintovih dokumenata, kao i da će ih besplatno podeliti sa javnošću Srbije jer su ih i oni dobili besplatno od savesnih ljudi.Rio Tinto je više puta naglašavao da će prilikom realizacije svog projekta Jadar poštovati sve Zakone Srbije, kao i da će biti odgovoran prema životnoj sredini.

Srbija

Budžet za 2022. prećutao energetsku krizu

Najvažniji pojedinačni elementi budžeta definisani su uglavnom fiskalno odgovorno i ekonomski dobro, penzije i plate, ubedljivo najveći budžetski izdatak, ostale su pod kontrolom. U oceni predloženog budžeta ua 2022. godinu Fiskalni savet ocenjuje da je važan propust to što njim nisu predviđena nikakva rešenja (niti budžetska sredstva) za probleme koje Srbiji donosi aktuelna energetska kriza. Budžet za 2022. je planiran dosta oprezno što nagoveštava da bi fiskalna kretanja u 2022. mogla da budu bolja od predviđenih.Međutim budžet nije dobro prepoznao neke ozbiljne fiskalne rizike koji mogu da zahtevaju vanredne fiskalne intervencije. Ocena je da će Srbijagas zbog rasta nabavne cene gasa gotovo izvesno imati probleme u poslovanju koji bi mogli direktno ili indirektno da se pokrivaju iz budžeta. Fiskalni savet smatra da bi u uslovima povećane nabavne cene gasa, tržišni mehanizam koji bi zaštitio Srbijagas od gubitaka bio da preduzeće u istoj meri poveća cene za potrošače i onda to uredno i naplati. Međutim, već je najavljeno da se cene gasa za domaćinstva (i za garantovane snabdevače) neće menjati, što onda Srbijagas vodi u gubitak. Fiskalni savet procenjuje da bi gubici Srbijagasa zbog povećane nabavne cena gasa mogli da iznose najmanje 100 miliona evra.Mogući fiskalni rizik, prema mišljenju Fiskalnog saveta, mogao bi biti i Er Srbija koji je u 2020. i 2021. dobijao budžetska sredstva."Međutim, budžetska linija preko koje se isplaćuju sredstva za ovu kompaniju nije transparentna pa nije poznato da li ovo preduzeće predstavlja fiskalni rizik ili je Vlada budžetom već planirala neke izdatke za Er Srbiju i u 2022. godini", navodi Fiskalni savet.Ponavlja se problem nedovoljne transparentnostiProblem koji se ponavlja i u ovom predlogu budžeta je nedovoljna transparentnost koja se odnosi pre svega na rashode Кancelarije za javna ulaganja, pojedine delove subvencija, neto budžetske pozajmice i na bezbednosni sektor, piše Fisklani savet. "Ostao je sporan i pomenuti ad-hok princip određivanja ukupnog povećanja zarada u opštoj državi uz različita povećanja po pojedinačnim sektorima - a uz to, budžetom se ignoriše problem manjka zaposlenih u pojedinim delovima opšte države".Deo socijalne politike i dalje se vodi preko ekonomski neefikasnih i neselektivnih davanja svim penzionerima (planirana podela po 20.000 dinara), ne uzimajući u obzir njihovo materijalno stanje niti to da je finansijska pomoć možda potrebnija nekim drugim socijalno ugroženijim grupama.Fiskalna kretanja možda i bolja od predviđenih Kako piše Fiskalni savet, predloženi budžet planiran je dosta oprezno što nagoveštava da bi fiskalna kretanja u 2022. mogla da budu bolja od predviđenih. Predviđeni fiskalni deficit u 2022. iznosi približno 1,7 milijardi evra (3 odsto BDP-a), što je manje od ostvarenog deficita u 2020. godini (3,8 milijarde evra) i planiranog deficita u 2021. godini (2,6 milijarde evra). Pritom, predviđeni fiskalni deficit u 2022. vodi i ka blagom umanjenju prevelikog učešća javnog duga u BDP-u (planirano je sa 58,2 odsto na kraju 2021. na 56,5 odsto na kraju 2022. godine). Fiskalni savet, međutim, već sad vidi kao dosta izgledno to da bi javni prihodi u 2022. mogli biti primetno veći od planiranih, dok su javni rashodi budžetirani preširoko pa lako mogu da budu manji od plana. Takva kretanja javnih prihoda i rashoda vodila bi ka još poželjnijem, manjem fiskalnom deficitu od tri odsto BDP-a u 2022. godini. Preporuka Fiskalnog saveta je da se ova potencijalno bolja fiskalna kretanja iskoriste da se fiskalni deficit već u 2022. svede na oko milijardu evra (ispod dva odsto BDP-a)."Javne finansije bi se, dakle, već tokom 2022. mogle uz minimalne napore uvesti u relativno mirne vode i ovu priliku ne bi trebalo propustiti".Prosečna inflacija osetno veća Kada se radi o inflaciji, Fiskalni savet navodi da će prosečna inflacija u 2022. godini biti osetno veća od one koja je korišćena prilikom izrade budžeta što će imati uticaj na veće javne prihode. Izgleda verovatno da će prosečan rast cena u 2022. iznositi oko pet odsto, a budžet je pravljen s pretpostavkom da će prosečan rast cena iznositi 3,7 odsto. Međugodišnji rast potrošačkih cena u oktobru ove godine dostigao je 6,6 odsto što je znatno iznad očekivanja koje su relevantne institucije imale pre svega nekoliko meseci. Pošto je do ubrzanja cena došlo relativno naglo i neočekivano, to nije u punoj meri uključeno u projekcije budžeta za 2022. godinu.Penzije i plate ostale pod kontrolom Povećanje penzija od 5,5 odsto definisano je objektivnom "švajcarskom"  formulom što je ekonomski načelno u redu, objašnjava Fiskalni savet.  Predviđeni rast plata u javnom sektoru koji u proseku iznosi 7,3 odsto u skladu je sa očekivanim privrednim rastom i stoga je održiv s budžetskog stanovišta, ali je i dalje, "nažalost, rezultat diskrecionih odluka Vlade a ne sistemskog okvira za zarade u javnom sektoru". Fiskalni savet ocenjuje da su izdvajanja države za izgradnju infrastrukture u 2022. zadržana su na "dobrom, veoma visokom nivou".Javni prihodi planirani oprezno, moguće da će biti veći Javni prihodi u 2022. najverovatnije će biti ozbiljno veći od planiranih, ali Fiskalni savet pozdravlja povećan oprez u njihovom planiranju. "Predloženim budžetom za 2022. javni prihodi planirani su neuobičajeno oprezno, čak i uz stare projekcije niže inflacije", navodi Fiskalni savet. Analiza Fiskalnog saveta pokazuje da su u 2022. verovatne uštede na budžetskim izdvajanjima za penzije, subvencije, nabavku robe i usluga i transfere RFZO u ukupnom iznosu od skoro 400 miliona evra (oko 0,7 odsto BDP-a).Velika sredstva za Nacionalni satadion, a umanjene investicije u zdravstvoBudući da su izdvajanja za javne investicije višestruko povećana u odnosu na 2017, a završeni su i neki od nespornih investicionih prioriteta - dobra selekcija projekata postaje jedno od ključnih pitanja javnih finansija. Кao ilustracija ovog problema može poslužiti podatak da su budžetom za 2022. relativno velika sredstva opredeljena za izgradnju Nacionalnog stadiona a da nije javno pokazana njegova ekonomska isplativost. U isto vreme, javne investicije u zdravstvo i obrazovanje u 2022. umanjene su u odnosu na 2021. dok su ulaganja u izgradnju komunalne infrastrukture i smanjenje ekološkog zagađenja tek minimalno povećan. Fiskalni savet ocenjuje da bi očekivana povoljnija fiskalna kretanja ipak trebalo da naprave dovoljno prostora u budžetu i za servisiranje mogućih neplaniranih troškova.Procena je da bi pomenuti fiskalni rizici mogli vanredno da opterete budžet u 2022. u ukupnom iznosu od oko 200 miliona evra. "Ovo jesu velika sredstva, ali ipak ne bi trebalo da značajnije utiču na glavne fiskalne trendove u 2022. godini", navodi Fiskalni savet.Specifičnost predloženog budžeta je i to što on najverovatnije neće važiti čitavu godinu, navodi Fiskalni savet."Predloženi budžet najverovatnije privremen pošto Srbiju tokom 2022. očekuju parlamentarni izbori nakon kojih po pravilu sledi rebalans budžeta.Na proleće 2022. planirani su parlamentarni izbori posle kojih sledi nove Vlade i praksa je da se tom prilikom pravi i rebalans budžeta". 

Srbija

Štada grupa uložila u Hemofarm 370 miliona evra

Štada grupa uložila je 370 miliona evra u modernizaciju pogona, opremu i nova postrojenja fabrike lekova Hemofarm iz Vršca u prethodnih 15 godina. Investicije nisu zaustavljene ni tokom pandemije, te će samo ove godine biti veće od 30 miliona evra, izjavio je Ronald Zeliger, generalni direktor Hemofarma za Blic. "Hemofarm bi uskoro po količini lekova koji nastaju u njegovim pogonima mogao da uđe u najvišu ligu proizvođača na svetu. Dakle, govorimo o kompaniji koja je nastala u malom Vršcu, a biće svrstana u društvo najvećih svetskih proizvođača", kazao je Zeliger.Prema njegovim rečima, ova pandemija nam je u lice tresnula nekoliko istina o načinu na koji smo ranije živeli i koliko smo stvari uzimali zdravo za gotovo. Pokazala je i koliko je za svaku zemlju važno da na svojoj teritoriji ima proizvodnju lekova. “Hemofarm je moderna organizacija sa visokim standardima koji se mogu uporediti sa bilo kojom razvijenom kompanijom u Nemačkoj i svetu. Mi smo dokaz da se u Srbiji može uspešno raditi, naravno pod uslovima koji važe u svakom biznisu i bilo gde", kazao je Zeliger u intervjuu za Blic.On je, takođe, istakao značaj korišćenja naprednih tehnologija i digitalizacije u proizvodnji i rekao da je Hemofarm prva farmaceutska kompanija na ovim prostorima koja je u svom radu koristila Majkrosoftove HoloLens (virtuelne) naočare. On je dodao da u vršačkoj fabrici postoji odeljenje za istraživanje i razvoj u kojem radi 60 naučnika i drugih stručnjaka.Zeliger je naglasio i da je ovo odeljenje u međuvremenu preraslo u glavni centar za razvoj i regulatorne aktivnosti za celu Štadu, a u njemu je razvijeno više od 150 proizvoda za EU i druga tržišta."Nismo tu stali, već sami razvijamo nove lekove i preparate. Baš nedavno smo plasirali antitrombocitni lek iz sopstvenog razvoja, a imamo i novi proizvod za ublažavanja bolova nastalih usled prehlade i gripa. Ništa od ovog ne bi bilo moguće da nismo ulagali u ekspertizu, verovali u nove tehnologije i trudili se da danas budemo bolji nego juče", kazao je on.Generalni direktor Hemofarma je kazao i da je kompanija prošle i ove godine zaposlila gotovo 600 ljudi u Srbiji."Međutim, ne bi bila istina kada bih rekao da je situacija sa zapošljavanjem, posebno radnicima visokoškolskog kadra, jednostavna, jer ih nema dovoljno na tržištu rada. Iz tog razloga, podržavamo reformu obrazovanja, a posebno uvođenje dualnog obrazovanja", naveo je Zeliger.On je naveo kako se ovde ne ceni dovoljno domaće znanje i rad i da su ljudi navikli da kvalitet stiže spolja, iz Zapadne Evrope, a značaj Hemofarma, kako je istakao, ogleda se u tome što on proizvodi upravo za ta najzahtevnija tržišta i da je lek isti za sva tržišta.

Srbija

Šta piše u zakonu zbog kojeg su danas blokirane ključne saobraćajnice u Srbiji

Narodna skupština usvojila je izmene Zakona o eksproprijaciji. cilj tih izmena je skraćenje rokova za prinudni otkup zemljišta u slučaju javnog interesa, definisani su i kraći rokovi za postupanje državnih organa u tim procesima, a uvodi se i institucija privremenog zastupnika za moguće naslednike neke imovine koja je predmet eksproprijacije.Zsahvaljujući izmenama Zakona o eksproprijaciji Vlada Srbije će moći može da utvrdi javni interes za eksproprijaciju ako je ona "neophodna za izgradnju, rekonstrukciju i adaptaciju objekata" u oblastima obrazovanja, zdravstva, socijalne zaštite, kulture, vodoprivrede, sporta, saobraćajne, energetske, telekomunikacione i komunalne infrastrukture, državnih objekata, kao i za izgradnju stanova za socijalno ugrožene građane.Postavljanje privremenog zastupnika u postupku eksproprijacije primenjivaće se kada je vlasnik nepokretnosti preminuo, a nije sproveden ostavinski postupak ili ako se vodi postupak utvrđivanja vlasništva.Omogućava se privremeno zauzimanje zemljišta, najduže do tri godine, kada ono služi za izgradnju objekta od javnog interesa (radi smeštaja radnika, itd).Privremeno zauzimanje zemljišta može jednom produžiti za još tri godine.Korisnik eksproprijacije, pre rušenja eksproprisane zgrade (koja je u državnoj ili javnoj svojini), zakupcima stana na neodređeno vreme ili vlasnicima stanarskog prava mora da obezbedi korišćenje drugog stana.Za odlučivanje o predlogu za dozvolu vršenja pripremnih radnji uveden je rok od 15 dana od dana prijema kompletne dokumentacije. Rok za obavljanje tih radnji počinje da teče dan posle uručenja rešenja strankama u postupku. Određuju se i kraći rokovi za postupanje organa uprave. Opštinskom organu uprave omogućava se da donese delimično rešenje u slučaju da o zahtevu korisnika eksproprijacije i zahtevu ranijeg sopstvenika za eksproprijaciju preostalog dela nepokretnosti ne može da se odluči istovremeno.Nepokretnost koja se ekspropriše naznačuje se isključivo na osnovu podataka iz katastra nepokretnosti.Vlada Srbije želi efikasniju eksproprijaciju"DRŽAVA U OBLASTI RUDARSTVA ŠTITI INTERESE KOMPANIJA, NA ŠTETU GRAĐANA"BERLINCI GLASALI ZA PRINUDAN OTKUP STANOVA OD VELIKIH STANODAVACA Opštinska uprava biće dužna da dostavi predlog za eksproprijaciju nadležnom organu za poslove državnog premera i katastra, radi upisa o pokretanju postupka eksproprijacije.Kada je predmet eksproprijacije zemljište na kome je izgrađen objekat suprotno zakonu, za koji nije okončan postupak ozakonjenja, vlasnik takvog objekta ima pravo na naknadu za izgrađeni objekat u visini procenjene građevinske vrednosti tog objekta.Prava na nepokretnosti u državnoj ili društvenoj svojini, sa ili bez upisanog prava korišćenja, mogu se rešenjem opštinske uprave oduzeti ili ograničiti po zahtevu lica iz člana 8. ovog zakona, ako to zahteva javni interes (administrativni prenos).Postupci eksproprijacije koji su započeti u skladu sa zakonom, a nisu okončani do dana njegovog stupanja na snagu nastaviti po propisima koji su važili do dana stupanja na snagu ovog zakona.

Srbija

Za svečane i službene uniforme Vojske 132 miliona

Ministarstvo odbrane raspisalo je javnu nabavku odevnih predmeta za svečane i službene uniforme, čija je ukupna vrednost procenjena na 132,4 miliona dinara. Nabavka je podeljena na šest partija i podrazumeva kupovinu: 1. košulja, 2. kišnih mantila, 3. šinjela, 4. šapki i odela sa službenu unoformu, 5. rukavica, 6. pulovera i džempera.Ministarstvo odbrane kupuje cipele i drugu opremu za vojsku za 80 miliona dinaraEkonomist: Srbija se nakupovala oružja i to se ne dopada komšijamaMinistarstvo je u specifikacijama detaljno oposalo karakteristike i navelo potreban broj taženih predmeta. Između ostalog se nabavljaju letnje i zimske šapke i kape za oficire i podoficire, letnja i zimska odela za muškarce i žene oficire, za kadete i kadetkinje, pantalone, letnje i zimske suknje. Kupuju se bele i plave košulje sa dugim i kratkim rukavima, kožne rukavice, i pamučne bele rukavice, kao i muški i ženski šinjeli za podoficire.Rok za dostavljanje ponuda je 27. decembar.

Srbija

Beograd nabavlja motorni čamac za komunalnu miliciju

Sekretarijat za opšte poslove raspisao je tender za nabavku motornog čamca za potrebe Sekretarijata za poslove kominalne milicije. Vrednost čamca procenjena je na 10 miliona dinara.Naručilac je u specifikaciji opisao karakterisitke koje čamac treba da poseduje, između ostalog, mora biti fabrički nov, bez ikakvih oštećenja i proizvodnih nedostataka. Čamac treba da bude minimalne brzine 32 čvora, da ima motor maksimalne snage 400 konjskih snaga (minimalne 200 konjskih snaga).Takođe, treba da poseduje 2-4 kreveta, jednu kabinu, sedišta za vozača i suvozača, sirene, kompas, kuhinju smeštenu ispod sedišta vozača, ostavu, sudpoperu... Beograd daje 62,5 miliona za nove nadstrešnice na GSP stanicamaVodovod raspisao tender: Za radove na KCS Reva 96 miliona dinaraZainteresovani ponuđač, kako se navodi u uslovima, treba da bude ovlašćen da prodaje i servisira ponuđeni čamac, na teritoriji Srbije. Rok za podnošenje ponuda je 14. decembar.

Srbija

Država garant za 40 miliona evra kredita „Srbijagasa“

Srbija će preuzeti obavezu da kao garant izmiri obaveze Javnog preduzeća "Srbijagas" po osnovu kredita do 40 miliona evra (u dinarskoj protivvrednosti) za jačanje transprotnih kapaciteta gasovoda. Vlada Srbije predložila je Zakon o davanju garancije Republike Srbije u korist Banca Intesa AD Beograd i Raiffeisen banke ad Beograd po zaduženju Javnog preduzeća Srbijagas Novi Sad, po osnovu ugovora o kreditu za jačanje transportnih kapaciteta gasovoda u Republici Srbiji. Srbija će biti garant za kredite "Srbijagasa" оdobrenih od strane Banca Intesa (20 miliona evra), Rajfajzen banka (10 miliona evra), i Rajfajzen banka (10 miliona evra). Sredstva, kredita, biće upotrebljena za izgradnju gasovoda na teritoriji Zlatiborskog okruga, piše u Predlogu zakona. "Jačanju transportnih kapaciteta gasovoda doprinosi izgradnja novih gasovoda i dalja gasifikacija područja Srbije kako bi se stvorili uslovi za korišćenje prirodnog gasa, a gasifikacija Zlatiborskog okruga, je prvi u nizu projekata koji se planiraju u cilju jačanja transportnih kapaciteta gasovoda u Srbiji, tako da je ukupna suma opredeljena za ovaj projekat do 40 miliona evra".Ugovorima o kreditu predviđeno je da se krediti odobravaju pod sledećim uslovima:-  iznos kredita u dinarskoj protivvrednosti sa deviznom klauzulom;-  period trajanja kredita je osam godina, uključujući period početka od dve godine;-  povlačenje sredstava kredita u jednoj ili više tranši;-  otplata kredita tromesečna;- kamatna stopa iznosi od 1,48 odsto do 1,57 odsto na godišnjem nivou + 3M EURIBOR.U potpisanim ugovorima, povlačenje sredstava kredita u iznosu do 40 miliona evra, u dinarskoj protivvrednosti, po srednjem kursu Narodne banke Srbije, na dan isplate tranše, uslovljeno je davanjem garancije Srbije, piše u obrazloženju.

Srbija

Batut: Natalitet Srbije prošle godine dostigao decenijski minimum

Zbog niskog nataliteta koji je prošle godine bio najniži u poslednjih deset godina i smanjenog prirodnog priraštaja, kao i zbog ostalih negativnih trendova, Srbija je 2020. dostigla pragu demografske starosti, piše u Zdravstveno statističkom godišnjaku Instituta za javno zdravlje Milan Jovanović Batut. Stopa prirodnog priraštaja na 1000 stanovnika iznosila je -8,0 i značajno je smanjena u odnosu na 2019. godinu kada je bila -5,3.Stopa živorođenih u Srbiji tokom 2020. godine bila je najniža u poslednjih 10 godina jer je iznosila 8,9 na 1000 stanovnika. U Srbiji je prošle godine registrovano 14.933 više smrtnih slučajeva u odnosu na prosek u periodu 2016–2019. godine, što predstavlja višak smrtnosti od +14,7%.Očekivano trajanje života Srbiji 2020. godine znosi 74,2 godina, 71,4 za muškarce i 77,2 za žene i pokazalo je značajno manju vrednost nego pre dve godine. Najduže očekivano trajanje života je u Beogradu 75,3 godine, 72,3 za muškarce i 78,2 za žene, a najkraće u Severnobanatskom okrugu ukupno 72,3 godine, 69,5 za muškarce i  75,4 za žene.U Srbiji su 2020. godine žene u fertilitetnom dobu (15 do 49 godina) činile 21,7% ukupne populacije, a stanovništvo od 65 i više godina starosti čini 21,1% populacije.  Opšta stopa smrtnosti u 2020. godini je iznosila 16.9 na 1000 stanovnika.Vitalni indeks (broj živorođenih na 100 umrlih) je u padu sa značajno manjom vrednošću u 2020. godini (52,8) u odnosu na 2019. godinu (63,5).  Stopa smrtnosti odojčadi nakon kontinuiranog pada pokazuje porast u odnosu na 2019. godinu i u 2020. godini iznosi 5 na 1000 živorođenih.Evropsko stanovništvo ubrzano stari, kakva je situacija u Srbiji?Za devet godina broj stanovnika u Srbiji manji za 336.000Popis stanovništva 2021. prvi put uz pomoć računara Kako se naglašava u publikaicji, najčešći uzroci smrti prošle godine pripadaju sledećim grupama bolesti:- Bolesti sistema krvotoka 47,3% (muškarci 42,4% i žene 52,6%),- Tumori 18,3% (muškarci 19,8% i žene 16,7%),- COVID-19 8,9% (muškarci 11% i žene 6,6%),- Bolesti sistema za disanje 5,7% (muškarci 6,5% i žene 4,9%),- Bolesti žlezda sa unutrašnjim lučenjem, ishrane i metabolizma 3% (muškarci 2,6% i žene 3,4%).U Srbiji je od 1953. do 2002. godine beležen je konstantan porast broja stanovnika. Prema novoj metodologiji Republičkog zavoda za statistiku od 1991. do 2011. godine u Srbiji je takođe opao broj stanovnika sa 7.576.837 na 7.186.862.Procenjen broj stanovnika u Srbiji prošle godine bio je 6.899.126, što je pad od 8% (za 598.875) u odnosu na 2002. godinu (7.498.001). Prošle godine broj stanovnika u Srbiji pao je i u odnosu na poslednji popis 2011. godinu za 287.736, odnosno za 4%. Pre deset godina u Srbiji je živelo 7.186.862 ljudi.U Srbiji je 2020. godine, kako se dodaje, živelo 3.360.306 muškaraca i 3.538.820 žena.

Srbija

Kompleks IMT-a na Novom Beogradu prodat za 70,7 miliona evra

Kompleks IMT-a na Novom Beogradu prodat za 70,7 miliona evraPoslovni kompleks Industrije mašina i traktora (IMT)  u Zemunskoj ulici na Novom Beogradu prodat je po očetnoj ceni od 8,3 milijarde dinara (70,7 mil EUR) kompaniji ABL Solvent doo iz Beograda, objavila je Agencija za licenciranje stečajnih upravnika.Deo kompleksa koji je prodat čini 25 uknjiženih objekata, sa upotrebnom dozvolom, kao i 30 uknjiženih objekata bez odobrenja za gradnju. Takođe, prodata su i 22 vanknjižna objekta.Nacrtom plana detaljne regulacije (PDR) područja između ulica Jurija Gagarina i Zemunske,  koji je Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove stavio na javni uvid, u prvoj fazi je predviđena je izgradnja 5.093 stana u kojima će živeti oko 14.770 stanovnika, prenosi Ekapija.Pored stambenog kompleksa na površini od 47,8 hektara planirana je igradnja i  oko 150.000 kvadratnih metara bruto razvijene građevinske površine (BRGP) komercijalnih sadržaja  kao i nekoliko vrtća i dve osnove škole.Ukupan kapacitet za predškolske ustanove iznosi 1160 dece.

Srbija

Birački spisak kontrolisaće vlast i deo opozicije

Radnu grupu za eksternu kontrolu Jedinstvenog biračkog spiska činiće predstavnici političkih stranaka koje su učesnici Međustranačkog dijaloga pod pokroviteljstvom predsednika Narodne skupštine, piše u odluci koju je donela Vlada.To znači da će u radnoj grupi sedeti predstavnici Srpske napredne stranke, Socijalističke partije Srbije, Dosta je bilo, Srpskog pokreta Dveti, Demokratske stranke Srbije, Pokreta obnove Kraljevine Srbije, Srpske radikalne stranke, Zdrave Srije i Srpske stranke Zavetnici, kao i tri predstavnika drugih opozicionih stranaka "koje za to pokažu interes".Komtrejd sređuje birački spisak Srbije Osim stranačkih predstavnica, članovi tela će biti i predstavnici Vlade, Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave (MDULS) i Republičke izborne komisije.Radnu grupu imenuje ministar državne uprave i lokalne samouprave koji i saziva konstituvnu sednicu. Svaki član radne grupe moći da MDULS podnese zahtev za proveru tačnosti podataka o pojedinom biraču, uključujuće i birače sa Kosova i Metohije.MDULS je dužan da radnoj grupi podnosi statistički izveštaj o stanju i promenama u biračkom spisku. Podaci treba da obuhvataju broj novih upisa i ispisa na osnovu sticanja biračkog prava, smrti, promene prebivališta ili po nekom drugom osnovu.Jedinstveno elektronsko sanduče menja poštara Ministarstvo unutrašnjih poslova je dužno da radnoj grupi svakog meseca za prethodni mesec dostavi podatke o broju važećih ličnih karata i pasoša za punoletna lica za svaku jedinicu lokalne samouprave, kao i o broju građana koji imaju prijavljeno privremeno boravište u inostranstvu duže od 90 dana.Na osnovu ovih podataka MDULS će radnoj grupi dostavljati brojeve birača u biračkom spisku koji nemaju važeću ličnu kartu ili pasoš, kao i broj punoletnih lica koja imaju važeću ličnu kartu, odnosno pasoš, a nisu upisana u birački spisak.MDULS će dostavljati i podatke o broju birača kojima je u važećoj ličnoj karti upisana adresa u jednoj opštini, a upisani su u birački spisak druge opštine i o broju birača koji imaju prijavljeno privremeno boravište u inostranstvu duže od 90 dana.

Srbija

Koji poslovi su postali nepoželjni nakon pandemije?

U Sjedinjenim Američkim Državama je od početka pandemije poraslo interesovanje za poslovima u oblasti građavinarstva i IT-a, dok je interesovanje za poslove brige o deci, spremanja hrane i skladištenja opalo. Analiza američkih oglasa za posao od početka pandemije pokazala je porast interesovanja za poslove u sektorima kao što su građevinarstvo i IT, navodi se na sajtu Svetskog ekonomskog foruma. Interesovanje za poslove u ta dva sektora bilo je skoro 60 odsto veće početkom oktobra 2021. godine, u poređenju sa 1. februarom prošle godine.U istom periodu je potraga za poslovima u oblasti medija i komunikacija, kao i u oblasti razvoja softvera skočila za više od 48 odsto. Izbor kandidata za "Moju prvu platu" produžen do kraja mesecaPrijava radnika na dan: Šta bi dobili radnici, a šta poslodavciSa druge strane je smanjeno interesovanje za poslove brige i deci (-15,2 odsto), kao i za usluge spremanja hrane (-18,3 odsto).Opalo je interesovanje i za poslove lične nege i kućnog lečenja (-33,3 odsto), ali i utovara i skladištenja (-39,8 odsto).U isto vreme se broj oglasa za poslove utovara i skladištenja više nego udvostručio u poređenju sa februarom 2021.Sektor skladištenja nije jedini koji se našao u dilemi, mnogi mnogo manje popularni sektori se bore da popune radna mesta nakon pandemije. Onlajn oglasi za posao porasli su iznad nivoa pre pandemije.U SAD-u je zabeležen porast za više od 50 odsto u poređenju sa periodima pre pandemije. Interesovanje za određene poslove snažno je povezano sa cenom satnice i mogućnošću obavljanja posla na daljinu. 

Srbija

Primena zakona o platnim razredima se odlaže za 2025.

Zakon o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru primenjivaće se od 1. januara 2025. godine umesto od 2022, piše u predlogu izmena ovog propisa koje je Vlada usvojila i poslala Skupštini na razmatranje.Zakon prema je donet još 2016. godine, a njegova primena stalno odlaže.U obrazloženju najnovijeg odlaganja navodi se da se zakon oslanja na finansijske analize iz 2015. i ranijih godina, a da je od tada došlo do promene fisklane politike i su, kroz proces fiskalne konsolidacije, stvoreni uslovi za rast plata u javnom sektoru.Ove promene su uticale na potrebu ponovnog razmatranja ključnih postavki u sistemskom zakonu, piše u obrazloženju.ZDRAVSTVO: NIKAD VEĆE PLATE ILI MANIPULACIJE PLATAMA? Sprovođenje sveobuhvatne finansijske analize je u prethodnom periodu bilo oteženo zbog ograničenih mogućnosti postojećeg informacionog sistema za obračun plata, piše u obrazloženju.Implementacija Centralnog informacionog sistema za obračun zarada u javnom sektoru bi trebalo da omogući obračun zarada kroz sistem sa automatskim kontrolama unosa podataka. Ovaj sistem će u sebi sadržati podatke o platama preko 450 hiljada zaposlenih u javnom sektoru.Obrazlaže se i da je analitički proces i proces komunikacije reforme plata sa svim delovima javnog sektora bio usporen usled epidemiloške situacije prouzrokovane pandemijom. Planirano je da se potpuna implemtacija sistema za obračun plata u javnom sektoru sprovede do 2024. godine.Fiskalni savet je u mišljenju na Nacrt Fiskalne stategije 2022-2024. napisao da se ponovo izbegava postavljanje čvrstog roka za završetak reforme sistema zarada.MMF: SRBIJA DA OGRANIČI RAST PLATA U JAVNOM SEKTORU "Zbog neuređenog sistema plata i zaposlenosti u opštoj državi, godišnje povećanje plata u javnom sketoru već dužni niz godina svodi se na ad-hok odluke Vlade umesto na objektivne ekonomske parametre," piše u mišljenju Fiskalnog saveta.Takođe, mnoga važna pitanja su i dalje otvorena, piše Fiskalni savet i ističe da nema reči o visini osnovice, nije poznato kada će biti izvršeno i objavljeno vrednovanje radnih mesta, nije pomenuto kada se može očekivati regulativa za nosioce javnih funkcija, da li će u zajednički sistem platnih razreda biti uključeni i vojsa i policija i slično.Savet podseća i da je u stategiji za 2015. isticano da je proces uvođenja centralnog registra "pri kraju", a da je sada uvođenje centralnog registra najvljeno za 2023. godinu.FISKALNI SAVET: SRBIJA POREZIMA OPTEREĆUJE SIROMAŠNE Podsetimo, Zakon o sistemu plata u javnom sektoru predviđa da se sve plate računaju tako što se jedinstvena osnovica množi sa koeficijentom za određeni platni razred u koje su raspoređena sva radna mesta u javnom sektoru.S obzirom na to da je odložena primena Zakona, u skladu sa tim su pomereni i rokovi u okviru Zakona o zaposlenima u javnim službama, Zakona o platama službenika i nameštenika u organima autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave i Zakona o platama zaposlenih u javnim agencijama i drugim organizacijama koje je osnovala Republika Srbija, autonomska pokrajina ili jedinica lokalne samouprave.

Srbija

BIF: Strane kompanije po uspehu pretiču domaće

Među najuspešnijim preduzećima u Srbiji tokom 2020. godine većinom se nalaze strane kompanije, navodi se u ediciji Biznis Top 2020/21 koju objavljuje mesečnik Biznis i finansije. Od domaćih kompanija najuspešnija je Elektro-privreda Srbije (EPS).EPS je tokom 2020. godine bio najuspešnija kompanija u Srbiji prema dobiti i ostvarenim prihodima, jer je uvećao dobit 3,5 puta na 12,9 milijardi dinara (1,8% ukupne dobiti cele privrede). EPS je bio vodeći i prema poslovnim prihodima, ali i po gubitku od 192,7 milijardi dinara (5% ukupnog gubitka na nivou cele privrede).Među najprofitabilnijim kompanijama prošle godine su ostale samo Tigar Tajers i Telenor, a ispao je Naftna industrija Srbije (NIS) koji je 2019. bio vodeći po dobiti. EPS je tada bio na 13. mestu prema ostvarenoj neto dobiti.Na drugom mestu je Tigar Tajers, koji je 2019. godine bio četvrti. On je uvećao godišnju dobit za 2,1%, na 9,2 milijardi dinara. Telenor je, kao i 2019. godine, u 2020. bio na trećem mestu najprofitaabilnijih i pored toga što mu je godišnja dobit od 8,4 milijardi dinara bila manaj za petinu.TELEKOM SRBIJA: ODRŽIVOST NA IVICI Prošle godine je na četvrto mesto dospela kompanija Ziđin, koja je 2019. imala najveći pad dobitka i bila 18. među najprofitabilnijima. Ona je uvećala dobit za 2,6 puta, na 8,4 milijardi dinara zahvaljujući rastu rudarske proizvodnje.Peta po dobiti je Koka-kola HBC Srbija, koja je 2019. bila na 14. mestu. Kompanija je prošle godine uvećala dobit za 55,6%, na 5,7 milijardi dinara. Rast je ostvaren pre svega zahvaljujući većem dobitku iz finansiranja, dok su prihodi od prodaje pića bili za petinu manji u poređenju sa 2019. godinom."Biznis i finansije" objavile rang listu najprofitabilnijih kompanija u Srbiji VODEĆIH PET PREMA POSLOVNIM PRIHODIMAPrva na toj listi u 2020. je kao i 2019. godine EPS sa poslovnim prihodima od 282,7 milijardi dinara, odnosno 2,4% ukupnih poslovnih prihoda na nivou cele privrede.Drugi je NIS iako su mu prihodi pali za 30,8%, na 169,8 milijardi dinara zbog naftne krize koju je izazvala pandemija. NIS je prošlu godinu završio sa neto gubitkom od 5,9 milijardi dinara i dospeo na šesto mesto najvećih gubitaša.Maloprodajni lanac Deleze Srbija je i u 2020. bio na trećem mestu, sa poslovnim prihodima od 111,5 milijardi dinara koji su uvećani za 6,3%, ali joj je zbog rashoda za četvrtinu manja dobit.  Na četvrtom mestu je, kao i 2019. godine Tigar Tajers, pored toga što su poslovni prihodi kompanije pali za 8,6%, na 94,5 milijardi dinara.Na petom mestu je umesto Srbijagasa dospeo Telekom Srbija, sa poslovnim prihodima od 88,2 milijardi dinara i uvećanim poslovnim prihodima 2,2%. To se desilo najviše zbog rasta prihoda od maloprodaje internet i multimedijalnih usluga. Sa dobiti od 5,5 milijardi dinara bio je na šestom mestu najprofitabilnijih u 2020. godini.Telekom Srbija: Minimalno povećanje profita uz veliko povećanje dugova ŠTA MUČI PRIVREDNIKE?Sektorske analize, kako se navodi, pokazuju da je većina najvažnijih privrednih grana počela da se oporavlja, kao i da su značajnija odstupanja od tog trenda uočljiva u farmaceutskoj industriji. Navodi se da ona ove godine beleži pad u proizvodnji lekova, izvozu i u broju zaposlenih.Poljoprivreda i prehrambena industrija i dalje ostvaruju suficit u spoljnoj trgovini razmeni, ali će poljoprivredna proizvodnja biti manja zbog suše. Pad u proizvodnji beleži i prehrambena industrija, gde je to dugogodišnji trend. Najveća neizvesnost je među zaposlenima u turizmu i hotelijerstvu, iako se stanje donekle popravilo.Istraživanja među privrednicima pokazuju da mnogi od njih strahuju zbog likvidnosti, skupljih energenata i većih troškova poslovanja. Napominje se da sve više privrednika osniva "rezervne" firme za slučaj da dospeju u blokadu.Najveći problem je, ipak, sve veća oskudica odgovarajućih radnika, ali uprkos tome, skoro dve trećine firmi u Srbiji ne želi da zaposli kvalifikovane migrante iz drugih zemalja. Godišnja edicija magazina Biznis i finansije objavljuje rang liste 150 najvećih preduzeća u Srbiji.

Srbija

Komercijalna banka otkupljuje akcije od nesaglasnih deoničara

Upravni odbor Komercijalne banke sazvao je vanrednu skupštinu akcionara za 23. decembar, a na dnevnom redu biće predlog odluke o prihvatanju pripajanja Nove ljubljanske banke (NLB), kao i otkup akcija od nesaglasnih akcionara po ceni od 4.589 dinara, saopštila je brokerska kuća Momentum, prenosi Capital. Komercijalna banka će, kako je navedeno, po osnovu pripajanja NLB-a emitovati 1,66 miliona novih akcija nominalne vrednosti 1.000 dinara čime će njen kapital biti povećan za 9,7 odsto odnosno 1,66 milijardi dinara, piše Beta. Zašto država prvo prodala, pa otkupljuje Komercijalnu banku u Republici SrpskojPoštanska štedionica kupila Komercijalnu banku u BanjaluciNakon sprovedenog pripajanja, slovenački NLB će posedovati 89,3 odsto običnih akcija Komercijalne banke odnosno udeo  u ukupnom kapitalu banke iznosiće 89,5 odsto.Akcionari koji budu nesaglasni sa tom odlukom na Skupštini moći će od kompanije da traže otkup akcija po knjigovodstvenoj vrednosti od 4.589,01 dinar. 

Srbija

Na Zelenom vencu će se uklanjanjati kiosci i ostali „neadekvatni“ objekti

Deo bloka koji se nalazi u blizini Zelenog venca mogao bi da bude rekonstruisan, sa većim brojem komercijalnih sadržaja u budućnosti. Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove oglasio je rani javni uvid povodom izrada plana detaljne regulacije za deo bloka između Brankove ulice, Zelenog venca, ulica Kraljice Natalije i Jug Bogdanove.Površina obuhvaćena planom iznosi oko 0,56 hektara.Deo bloka je trenutno izgrađen objektima srednjeg do lošeg boniteta, u kojima su smešteni komercijalni i trgovački sadržaji (trgovina DM, prodajni lokali, McDonalds).Oko objekata je u prethodnom periodu izgrađen čitav niz manjih objekata tipa kiosk, koji svojim izgledom "nisu primereni centralnoj gradskoj lokaciji", piše u Planu. Najveći deo lokacije namenjen je pešačkim komunikacijama i površinama. Platoi, stepenice i prolazi su, kako piše, "relativno lošeg boniteta" i neophodno ih rekonstruisati, poboljšati  njihovu bezbednost i vizuelni i estetski izgled. Plan se radi sa ciljem da se podigne nivo atraktivnosti područja, uklone "neadekvatni sadržaji neprimereni centralnoj gradskoj lokaciji",  unapredi organizacija prostora, posebno u delu javnih saobraćajnih i pešačkih površina. Saobraćajne površine i komercijalni sadržajiPrema planiranom rešenju predviđeno je 3800 m2 komercijalnih sadržaja (postojeći kapacitet komercijalnih sadržaja je 1200 metara kvadratnih). Predlaže se da maksimalna spratnost novih objekata bude do P+2 (prizemlje i dva sprata). "Dogradnju i rekonstrukciju postojećih ili izgradnju novih objekata, treba planirati u skladu sa statičkim mogućnostima objekat, pozicijom i dimenzijama pešačkih komunikacija", piše u Planu. Sve ulice koje su obuhvaćene ovim planom i koje su od značaja za pristup području zadržaće se u postojećem stanju, a kako piše u Planu, neće biti promena u geometrijskim karakteristikama i elementima poprečnog profila. S obzirom na atraktivnost sadržaja, intenzitet pešačkih kretanja će i na dalje biti veoma veliki, pa je sa tim u vezi planirano zadržavanje svih postojećih pešačkih površina, prolaza i  komunikacija kako bi se ostvarila što veća prohodnost i dostupnost sadržajima. U planu piše da će autobuski podsistem ostati dominantan u sistemu javnog prevoza putnika za dostupnost ovog prostora.Parkiranje vozila će se obavljati na definisanim parking površinama u okviru restriktivnog zonskog režima parkiranja, i na vanuličnim kapacitetima u okviru gravitacione zone prostora.Rani javni uvid obavljaće se do 6. decembra. 

Srbija

Od 1. januara nova pravila za korišćenje pesticida

Nove izmene Zakona o zaštiti bilja stupaju na snagu 1. januara 2022. godine predviđa obaveznu obuku svih korisnika sredstava za zaštitu, njihovo sertifikovanje, kao i redovne kontrole opreme za prskanje voća i povrća. Nove mere imaju za cilj povećanje nivoa bezbednosti hrane.Uoči primene novih mera, fondacija Ana i Vlade Divac inicirala je istraživanje na uzorku nešto većem od 1.000 poljoprivrednika u 116 opština u Srbiji, koje je pokazalo da se većina ispitanika snabdeva u poljoprivrednim apotekama.Zbog uvođenja ovih novina, na iniciranje fondacije Ana i Vlade Divac sprovedeno je istraživanje na uzorku od oko 1000 poljprivrednika  u 116 opština u Srbiji.Rezultati su pokazali da se većina ispitanih poloprivrednika snabdeva u poljoprivrednim apotekama, a 90 odsto njih poznaje propisano vreme između prskanja i branja ploda, dok tek polovina brine “driftu” to jest skretanju kapljica preparata sa tretirane površineTrećina proizvođača prati listu dozvoljenih supstanci u Evropskoj uniji, manje od trećine koristi zaštitu na radu.Što  se tiče upotrebe herbicida, koriste se mehanički metodi kao što je okopavanje, da bi upotreba hemije bilo što manja, dok dok pesticide koriste samo protiv truljenja, kaže Nikola Stojiljković iz sela Slatina. Dodaje da su, kada su počinjali svoj posao, imali predavanja u gradskoj upravi, te da imaju i literaturu koja se odnosi na voćarstvo."Ministarstvo poljoprivrede je kroz savetodavne službe pružilo mogućnost usluge licenciranih zaštitara savetodavaca gazdinstvima potpuno besplatno", rekao je pomoćnik ministra poljoprivrede Aleksandar Bogićević,a prenosi 021.Ubuduće će  savetodavci obučavati proizvođače, pa će umesto domaće izraza „bacam đubrivo“, morati dabudu precizniji i da vode dnevnik prskanja jer će to biti bonus na subvencije."Primera radi, poljoprivrednici mogu da kupe onoliko sredstava koliko su prijavili u svojoj biljnoj proizvodnji - pod površinama i određenim kulturama, i da dobiju tačno potrebnu količinu pesticida, ni manju ni veću, da bi ostvarili pravi efekat i da se ne bi desilo ono što znamo da se često dešava - 'ajde malo da pojačamo, više da prsnemo, imaćemo bolji rezultat'. To ustvari ne samo da zagađuje same proizvode, već često loše utiče i na prinose", kaže Uroš Delić iz Fondacije Ana i Vlade Divac.Još jedan problem koji povlači ovo pitanje je šta sa ambalažom od pesticida i druge hemije. Prema rečima Gorana Malidže sa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad, veći deo ambalažnog otpada zavriši u komunalnom, dok svega 10 se odlaže i reciklira na pravilan način. Otpad od pesticida jednako je opasan kao i medicinski. Dok pomešan sa komunalnim smećem tiho preti na nekoj deponiji ili pluta rekom - preporuka poljoprivrednicima je da ambalažu pre odlaganja makar dobro isperu.

Izdanja

Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.
Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.
Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.
Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.
Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.
Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.
Broj 117, Januar 2025.

Broj 117

Januar 2025.