Broj 126, Decembar 2025.
Broj 126, Decembar 2025. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

Kompanija HTEC preuzela dizajnerski studio iz Silicijumske doline

IT Kompanija HTEC Group koja je osnovana u Beogradu i čije je sedište u San Francisku, kupila je dizajn studio Momentum Design Lab iz Silicijumske doline, prenosi Netokracija. Reč je o trećoj HTEC-ovoj akviziciji i do sada strateški najvažnijom investicijom.Momentum je dizajn studio uz Silicijumske doline koji je tokom 20 godina radio sa klijentima kao što su Facebook, Logitech, Adobe, Intel, MasterCard, Sony Playstation i mnogi drugi. Kako se dodaje, akvizicija tog studija ukazuje da se srpski HTEC polako sprema za izlazak na berzu."Momentum će nastaviti da svojim klijentima pruža usluge dizajna digitalnih proizvoda pod istim imenom, dok će u isto vreme raditi sa vodećim inženjerima u HTEC-u na razvoju digitalnih rešenja i proizvoda za zajedničke klijente", kaže Aleksandar Čabrilo, generalni direktor HTEC Group.Prema njegovim rečuima, uloga Momentuma će biti da svojim dvodecenijskim iskustvom i reputacijom u domenu produktnog, CX i UX dizajna i inovacija, osnaži i proširi HTEC-ova dosadašnja znanja iz istih domena.IT kompanija Zuhlke otvorila nove kancelarije u BeograduHTEC Grupa otvara tehnološki centar u Ljubljani "Momentum timovi će raditi zajedno sa lokalnim timovima u Srbiji i regionu na zajedničkim projektima. Plan je da u narednom periodu pronađemo nove sinergije kako bismo zajedničkim klijentima ponudili mnogo širi spektar usluga od idejnog rešenja do realizacije", dodao je Čabrilo.Akvizicija znači i da kompanija sada zapošljava preko 850 ljudi u Srbiji i 150 u Sjedinjenim Državama, Velikoj Britaniji, Holandiji, Švedskoj, Sloveniji, Bosni i Hercegovini, Severnoj Makedoniji, Mađarskoj i Rumuniji.U poslednje dve godine HTEC Group je porastao čak četiri puta: sa 250 zaposlenih u četiri tehnološko-razvojna centra u Srbiji na preko 1.000 zaposlenih na 12 lokacija u šest zemalja Jugoistočne Evrope.

Srbija

Uprava za igre na sreću kupuje softver za naprednu analitiku podataka

Uprava za igre na sreću raspisala je tender za izradu softvera za naprednu analitiku podataka i njihov pregled od strane priređivača. Softver je potrebno da se implementira u postojeći sistem Uprave za igre na sreću, a pomoću softvera priređivačima igara bi se omogućila analiza podataka koje su preko sistema razmenili sa Upravom. U oglasu o javnoj nabavci nije navedena procenjena vrednost ove usluge.Кao osnova za korišćenje sistema trebalo bi da bude nezavisna baza podataka za izveštavanje.Baza podataka trebalo bi da se nalazi na postojećoj infrastrukturi na kojoj se nalazi i celokupan sistem Uprave. U bazu bi se replicirali svi podaci o priređivanju igara na sreću koje priređivači šalju u sistem, piše u dokumentaciji. Novi Zakon o igrama na sreću ukida pomoć ugroženim grupamaTržište onlajn igara na sreću: Kindred grupa preuzima Relax GamingSoftver bi trebalo da omogući pregled sledećih podataka: Posebne igre na sreću - klađenje:  broj aktivnih uplatno-isplatnih mesta, broj uplata i isplata po uplatno isplatnom mestu, broj storniranih uplata i isplata po uplatno isplatnom mestu, suma svih uplata i isplata...Posebne igre na sreću na automatima: broj aktivnih automata, broj uplata po automatu, broj isplata po automatu, broj džekpotova po automatu, broj storniranih uplata i isplata po automatu, pregled sume svih uplata po automatu za određeni period, sume svih storniranih uplata po automatu za određeni period, sume džekpotova...Posebne igre na sreću putem sredstava elektronske komunikacije: suma iznosa koji je potrošen u igri (uloga) zajedno sa promo bonusom za slot, suma iznosa koji je osvojen u igri (dobitak) za slot, suma storniranih uloga za sloz, sume džekpotova za slot, sume promo bonusa koji je potrošen u igri za slot, sume iznosa koji je potrošen i osvojen u igri...Pobednici i gubitnici u industriji igara na srećuNaručilac je propisao i uslove za izabranog ponuđača, između ostalog, da je ostvario prihode od 200 miliona dinara za period od najviše tri poslednje finansijske godine. Potrebno je i da privredni subjekat poseduje dokaz da je proizvođač softverskog rešenja koje je implementirano i u upotrebi kod Naručioca, lli je ovlašćen od strane proizvođača navedenog softverskog rešenja da može da izvrši integraciju softvera koji je predmet javne nabavke sa navedenim softverskim rešenjem proizvođača, kao i da je ponuđeno softversko rešenje u tehničko – tehnološkom smislu kompatibilno sa implementiranim. Rok za dostavljanje ponuda je 3. decembar, a vreme izrade softvera ne može biti duže od šest meseci. 

Srbija

Lekarima se nismo odužili za rad tokom pandemije

Više od 84 odsto čitalaca Nove ekonomije koji su popunili anketu o stanju zarada medicinara, smatra da zdravstveni radnici nisu dovoljno nagrađeni za rad u pandemiji. Anketu je popunilo skoro 300 naših čitalaca.Najveći deo čitalaca (43,2%) misli da lekar koji radi sa kovid pacijentima ima mesečnu platu 80-100.000 dinara, nešto manji udeo (28,2%) da je njihova zarada 60-80.000, dok petina misli da lekari mesečno dobijaju više od 100.000 dinara. Mladi lekari iz bolnice u Batajnici kažnjeni zbog komentara na Fejsbuku Tek nešto više od 3 odsto čitalaca misli da su plate lekara veće od 150.000, ali čak 37 odsto veruje da bi one trebalo da budu na ovom nivou. Nešto manje od trećine misli da bi lekari trebalo da imaju više od 200.000 dinara mesečno, a skoro četvrtina da bi zarade trebalo da budu iznad 100.000 dinara.Više od polovine čitalaca koji su popunili anketu Nove ekonomije obeležilo je da ne zna koliku zaradu imaju zdravstveni radnici u državnim ustanovama tokom pandemije. Manje od 40 odsto smatra da zna kolike su plate medicinara, a nešto više od 4 odsto kaže da ih ovaj podatak ne zanima.Najveći broj građana smatra da bi država i Vlada Srbije trebalo da se oduže zdravstvenim radnicima tako što će im povećati plate i pružiti bolje uslove rada."Plate zdravstvenih radnika su sramotne. Treba da budu najmanje 200.000. Država da želi može da nađe taj novac. Neka uštede na nameštenim tenderima za početak", jedan je od odgovora."Pouzdano znam da ne dobijaju novac za dežurstva, da jadni lekari spavaju na podu (jer nemaju lekarsku sobu), da imaju samo tehničku vodu, da nemaju ni toalete, da ne izlaze iz skafandera... To nisu uslovi u kojima bilo ko treba da radi, a ponajmanje oni koji se bore za živote teško bolesnih ljudi", piše u drugom.Koliko su stvarno plaćeni lekari Određeni broj građana smatra da je najbolji način da se država oduži medicinarima taj da se uvede obavezna vakcinacija i za njih, ali i za sve građane koji mogu da prime vakcinu.Takođe, pojedini su smatrali da će se država odužiti lekarima ako bude slušala struku i uvažavala medicinske radnike."Više brige o njihovom mentalnom i fizičkom zdravlju, a pre svega uvođenje vakcinacije ili restriktivnih mera za nevakcinisane kako bi se rasteretili."Neki od predloga odnose i na uvođenje beneficiranog staža lekarima za period u toku pandemije. Uvođenje ovakvog beenficiranog radnog staža je, podsetimo, bila i najava predsednika Vučića.Čitaoci su predlagali i različite vrste vaučera (najčešće za putovanja), ali i veći broj slobodnih dana i bolju opremu.Kovid-bolnica: Jedan skafander dnevno, lavabo na podu i entuzijazam lekara "Da im omoguće savršene uslove za rad, plate bar koliko plaćaju svoje funkcionere, pa i više. Funkcioneri ne odgovaraju ni za čiji žiovt - lekari za svačiji."Neki od građana navodili su da bi lekarima od pomoći bili i jasni protokoli, postojanje odgovornosti, ali i zapošljavanje dodatnog medicinskog osoblja. Zbog toga se neki od predloga odnose na veći broj specijalizacija.Bilo je međutim i onih građana koji smatraju da država ne treba da se odužuje lekarima jer je "to posao lekara"."To je njihov poziv, da leče ljude. Da li se država odužila vojnicima, vozačima i drugim ljudima koji su bili na prvoj liniji fronta."U skafanderima ispred bolnice, medicinari apeluju da su preumorni (FOTO) Javili su se i oni koji su na prvoj liniji fronta u pandemiji, ali nisu zdravstveni radnici."Postojimo i mi, nezdravstveni radnici koji smo stalno u kovid zonama i nemamo nikakvu nadoknadu za taj rad".Podsetimo, Nova ekonomija je pisala o borbi servirki u crvenoj zoni Instituta u Sremskoj Kamenici koje nisu dobijale kovid dodatak.

Srbija

Beograd nabavlja nova vatrogasna vozila

Na beogradskim ulicama uskoro bi trebalo da se nađu dva nova vatrogasna vozila. Sekretarijat za poslove odbrane, vanrednih situacija, komunikacije i koordinaciju odnosa sa građanima raspisao je tender za nabavku dva vatrogasna vozila namenjena za korišćenje u pešačkim zonama i uskim gradskim ulicama. Iako se u oglasu o javnoj nabavci ne navodi procenjena vrednost vozila, u planu javnih nabavki tog sekretarijata navedena je cena od 19,6 miliona dinara.Kako se navodi u dokumentaciji, cena treba da uključi isporuku vatrogasnih vozila sa opremom i svim pratećim troškovima. Vozilo i nadogradnja moraju biti novi i nekorišćeni, proizvedeni u 2021. godini. Vozila treba da budu crvene boje, a njihova bruto masa ne sme da pelazi 3,5 tone.Nadogradnja sastoji od kontejnerske aluminijumske konstrukcije u kojoj je smeštena neophodna oprema, piše. Beograd daje 80 miliona za povezivanje semafora optičkim kablovimaRaspisan tender za rekonstrukciju stacionara u ZvečanskojNova ulaganja Pošte, milioni za bicikle i koverteJedan od uslova za ponuđača je da je u poslednje tri godine, pre isteka roka za podnošenje ponuda, isporučio najmanje dva vatrogasna vozila. Ponuđač je dužan i da dokaže da ima zaposlene u radnom odnosu ili angažovane po drugom osnovu van radnog odnosa: minimum tri diplomirana inženjera mašinstva, minimum četiri zavarivača, minimum četiri bravara, minimum četiri automehaničara, minimum dva autoelektričara.Rok za dostavljanje ponuda je 7. decembar. 

Srbija

Pokrenuta Inicijativa za bezgotovinsko plaćanje

Potpisan je sporazum o saradnji kojim je zvanično lansirana Nacionalna inicijativa za bezgotovinsko plaćanje, projekat podrške malim trgovcima i institucijama, kroz koji je planirano je uvođenje do 25.000 POS terminala na prodajnim mestima na kojima do sad nije bilo moguće platiti karticom, uz snižene trgovačke naknade u trajanju od godinu dana.Sporazum su potpisali ministar finansija Siniša Mali i predstavnici Nemačke razvojne saradnje (GIZ), NALED-a, i kompanija VISA i Mastercard potpisali su u Ministarstvu finansija.Jedna od ključnih prednosti bezgotovinskih plaćanja jeste i činjenica da je transakcija vidljiva i zabeležena, za razliku od transakcija u kešu gde promet ostaje neprimetan poreskim organima ako nije izdat račun.Cilj je da obezbedi podrška malim trgovcima i preduzetnicima kako bi modernizovali svoje poslovanje i omogućili građanima da u radnjama, ugostiteljskim objektima, i na šalterima obave plaćanje karticom ili mobilnim telefonomNacionalna inicijativa je inspirisana je sličnim programom u Poljskoj gde je za više od tri godine uvedeno 430.000 novih POS terminala.“MasterIndex istraživanje pokazalo je da 80 odsto građana Srbije ima mogućnost beskontaktnog plaćanja karticama i mobilnim telefonima, a ovu opciju najviše koriste u supermarketima, na benzinskim pumpama i za kupovinu garderobe. Čak 79 odsto ispitanika ističe da su takva plaćanja brža i jednostavnija od drugih načina. Pandemija koronavirusa je stvorila još veću potrebu za bezgotovinskim plaćanjima i zato je bitno da podržimo male privrednike da se prilagode i steknu nove klijente,” rekla je Jelena Ristić, direktorka za tržišta Srbije, Crne Gore i BiH u kompaniji Mastercard.Generalni direktor Vise za Jugoistočnu Evropu, Vladimir Đorđević je rekao  da je istraživanje pokazalo da bi povećanje digitalnih plaćanja za samo 5 odsto u prediodu pet godina moglo da smanji obim sive ekonomije i do 13 odsto, a čak 84 odsto globalne sive ekonomije zastupljeno je u sedam sektora, među kojima su maloprodaja i ugostiteljstvo.Nacionalna inicijativa za bezgotovinsko plaćanje je višegodišnji projekat koji su pokrenuli GIZ, Mastercard i Visa, u saradnji sa NALED-om i Ministarstvom finansija, pod okriljem develoPPP programa nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj.

Srbija

Država će letove iz Niša i Kraljeva subvencionisati sa 2,8 milijardi dinara

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture je raspisalo javnu nabavku za izbor najpovoljnijeg ponuđača za obavljanje avio-prevoza na linijama koje su proglašene za linije u javnom interesu. Za pokrivanje ukupnih troškova avio-prevoznika za letove od Niša i Kraljeva ka gradovima Evropske unije, Istanbulu, Tivtu i Beogradu država planira da izdvoji 2,8 milijardi dinara.Ovim tenderom bira se avio-prevoznik kome će republika pokriti neto troškove organizovanja linija, "prihod koji zadržava pružalac ulsuge, kao i razumnu dobit", piše u specifikaciji.Od sledeće godine avionom iz Niša za Beograd Tender je podeljen na četiri partije, tako da će se prevoznici koj odvojeno birati za linije ka gradovima u Evropskom uniji, Istanbulu, Tivtu i Beogradu.Za letove ka gradovima u EU država procenjuje da će platiti nadoknadu od 1,54 milijardi dinara, ka Istanbulu 791,2 miliona, ka Titvu 114,2 miliona i ka Beogradu sa 352,2 miliona dinara.Prevoznik koji bude izabran kao najpovoljniji, biće u obavezi da od 1. januara 2022. godine počne sa izvršavanjem ugovora u skladu sa redom letenja koji treba da dostavi najkasnije 7 dana od datuma potpisivanja ugovora. Nova linija - od Niša ka Beogradu, koja bi trebalo da se uspostavi od sledeće godine podrazumeva četiri povratna leta nedeljno u toku cele godine. Dva leta trebalo bi da se obavljaju avionom koji ima najmanje 140 putničkih mesta, a druga dva avionom sa minimum 65 sedišta.Aerodrom "Rosulje" postaje deo "Aerodroma Srbije" Kako država letove između Niša i Beograda planira da plati 352,2 miliona dinara, to bi značilo da će prevoznik prosečno dobiti 16.519 dinara po sedištu za svaki povratni let.Ova računica izuzima različite troškove letenja mlaznog vazduhoplova sa 140 sedišta i mlaznog ili turboprop vazduhoplova sa najmanje 65 putničkih mesta.Linije ka evropskim gradovima obuhvataju letove od Niša ka Frankfurtu, Kelnu, Ljubljani, Atini, kao i liniju iz Kraljeva ka Solunu.Ka Frankfurtu, Kelnu i Ljubljanu letovi će cele godine biti dva puta nedeljno i to mlaznim avionom sa minimum 140 putničkih sedišta.Ka Atini i Solunu iz Niša i Kraljeva će biti organizovano dva povratna leta nedeljno, ali samo u periodu od juna do septembra. Ka ovim destinacijama prevoziće mlazni ili turboprop avion sa minimum 65 mesta za putnike.Subvencije za aerodrome dodeljivaće se po "kratkom postupku"? Povratni letovi ka Istanbulu bi trebalo da saobraćaju i iz Niša i iz Kraljeva dva puta nedeljno tokom cele godine. Liniju iz Niša trebalo bi da prevozi avion sa minimalnim kapacitetom od 140 sedišta, a iz Kraljeva sa najmanje 65 putničkih mesta.Plan je da do Tivta odabrani prevoznik uspostavi linije koje bi od juna do septembra saobraćale dva puta sedmično - iz Niša avionom sa najmanje 140 mesta, a iz Kraljeva sa 65 putničkih sedišta.Ministarstvo, koje je naručilac, ima obavezu da kontroliše da li se usluge vrše u skladu sa ugovorom. Takođe, institucija je dužna da kontroliše da li iznos naknade premašuje iznos koji je potreban za pokriće neto troškova, "uzimajući u obzir prihod koji zadržava pružalac ulsuge, kao i razumnu dobit", piše u specifikacijama tednera.Vlada je početkom novembra ove godine proglasila novi spisak avio-linija u javnom interesu, a na njemu su se po prvi put našli i letovi iz Kraljeva, kao i let Niš-Beograd-Niš, o čemu je Nova ekonomija već pisala.Crna Gora kupila dva aviona za novu nacionalnu avio-kompaniju Linija u javnom interesu može da se proglasi ako se odnosi na rutu ka aerodromu koji opslužuje region ili regione u razvoju u Srbiji ili ukoliko ruta ima manje od 100.000 putnika godišnje, navodi se u Uredbi o uslovima za proglašenje linije u javnom interesu u vazdušnom saobraćaju.Da bi linija dobila status da je u javnom interesu potrebno je i da prevoz drugim vidom saobraćaja ne zadovoljava potrebe regiona, da na liniji ne postoji komercijalni interes za obavljanje redovnog avio-prevoza i da je relacija značajna za privredni i društveni razvoj Srbije, a "naročito za povezivanje regiona sa industrijskim centrima, privlačenje investicija, povezivanje sa dijasporom" i da se uspostavlja u redovnom avio-prevzou za period utvrđen zakonom.Aerodorm "Konstantin Veliki" ima aerodromsku infrastrukturu osposobljenu za obavljanje međunarodnog avio-saobraćaja, a može da opslužuje pored Nišavskog upravnog okruga i Zaječarski, Borski, Pirotski, Jablanički, Pčinjski, Toplički, Braničevski, Podunavski, kao i region Kosova i Metohije, piše u tehničkoj specifikaciji.Međunarodni aerodrom "Morava" se nalazi na raskrsnici puteva ka najvećim gradovima regiona Šumadije i Centralne Srbije. Pored Kraljeva i Čačka, aerodrom opslužuje i Kolubarski, Moravički, Pomoravski, Rasinski, Šumadijski, ali, bez obzira na udaljenost, i Mačvanski okrug, navodi se u dokumentaciji.Institut iz Banja Luke projektuje Aerodrom Trebinje Regioni Južne i Istočne Srbije i Šumadije i Zapadne Srbije su regioni koji ekonomski zaostaju u razvoju, imajući u vidu da je bruto domaći proizvod po glavi stanovnika manji od 75 odsto proseka bruto domaćeg proizvoda. U ovim regionima je i stopa nezaposlenosti iznad prosečne stope nezaposlenosti na republičkom nivou. Dodaje se da ne postoji dobro razvijena brza železnička ili drumska infrastruktura, kao alternative koje bi omogućile povezivanje ovih regiona sa zemljama Evropske unije sa prosečnim periodom putovanja manjim od tri sata.Vlada je privukla značajne investicije u ove regione, kao i veliki broj kompanija iz Evrope i sveta, ističe u specifikaciji tendera. Veliki broj kompanija ima poo nekoliko proizvodnih pogona u Evropi, a jedna od ključnih konkurentskih prednosti jeste mogućnost da se, u roku od nekoliko sati, direktnim letom dođe do željene destinacije, piše u dokumentu."Pozitivan trend priliva direktnih stranih investicija se očekuje i u narednom periodu, ali se kao paralelan proces dešava i internacionalizacija domaćih malih i srednjih preduzeća čijem razvoju izuzetno pogoduje i mogućnost direktnih letova do željenih destinacija", piše u specifikaciji.

Srbija

Nemačkoj kompaniji 15,5 miliona evra za pogon u Valjevu

Кomisija za kontorolu državne pomoći odobrila je subvenciju od 15,5 milona evra firmi "Hansgrohe" za izgradnju proizvodnog pogona za proizvodnju i montažu slavina, delova slavina i sanitarnih proizvoda u Valjevu.Ugovor o dodeli sredstava podsticaja zaključen je između Ministarstva privrede i privrednog društva "Hansgrohe". Podsticaj je namenjen za realizaciju investicionog projekta "SpeeX", koji se odnosi na  izgradnju proizvodnog pogona za proizvodnju i montažu slavina, delova slavina i sanitarnih proizvoda u gradu Valjevu.Sprovođenjem projekta će biti zaposleno najmanje 1.000 novih radnika na neodređeno vreme do kraja 2028. godine i izvršeno ulaganje u materijalna i nematerijalna sredstva kompanije u vrednosti od najmanje 85 miliona evra do kraja 2027. godine, piše u odluci Komisije za kontrolu državne pomoći. Država Geoksu platila 70 odsto investicije, sada traži novac nazadProsečna subvencija po radniku lane dostigla 36.500 evraBošu 6,5 miliona evra subvencija za proširenje proizvodnje brisača"Hansgrohe" se obavezuje i da ne smanjuje ukupan broj zaposlenih na neodređeno vreme ispod 1.000 u periodu od pet godina od završetka investicionog projekta i da ne smanjuje vrednost materijalnih i nematerijalnih sredstava postignutu realizacijom investicionog projekta. Nakon ispunjenja obaveze zaposlenja, kompanija je u obavezi da svakom novozaposlenom redovno isplaćuje osnovnu zaradu koja je za najmanje 20 odsto veća od minimalne zarade, piše u odluci. Pod završnim investicionim projektom podrazumeva kumulativno ispunjavanje obaveza ulaganja i obaveza zaposlenja. Subvencija od 15,5 miliona evra biće isplaćena u sedam tranši. Hansgrohe je osnovan 3. septembra 2021. godine i u vlasništvu je privrednog društva "Hansgrohe International GmbH" iz Nemačke. Ulagač je holding kompanija u okviru Hansgrohe grupacije koja posluje u sektoru mašinske industrije i poseduje pogone za proizvodnju u zemljama Evrope, SAD i u Кini. Glavno tržište kompanije je uglavnom Nemačka, piše u odluci komisije.  

Srbija

OTP banka pokrenula ekološki projekat Generator Zero

OTP banka je predstavila poslovne rezultate i novi projekat Generator Zero.Novi preduzetnčki konkurs posvećem je podršci i nagrađivanju inovacionih projekata sa realnim i merljivim uticajem na smanjenje karbonskog otiska. Na konkurs se mogu prijaviti mikro, mala, srednja preduzeća, startap kompanije, startap neformalni timovi i preduzetnici. Prijave se mogu obaviti putem sajta www.generator.rs i  otvorene od 17. novembra do 20. decembra 2021. godine.Nagradna za pobedničko  rešenje je novčani iznos 2 miliona dinara, kao i podrška banke u daljem razvoju i promociji inovacije. A za najbolje finaliste, OTP Lab investicioni hab OTP grupe i partneri projekta obezbediće vredne nagrade kao što su savetodavne, mentorske a neke i novačne.Milena Mičanović, direktorka za komunikacije i odnose sa javnošću OTP banke, istakla je da je da je jako važno da projekti koji se prijavljuju budu održivi, da imaju resurse koji su realno sagledani i koji su mogući da se razviju u prvih 6 meseci od trenutka kada dobiju nagradu.Podsetimo, OTP banka se spojila sa Vojvođanskom bankom u maju ove godine.“Kao OTP grupa i OTP Srbij,a strateški smo se opredelili da budemo orijentisani ka projektima koji imaju za cilj smanjenje karbonskog otiska, da podržimo zelene projekte i da budemo aktivni kreditor svih kompanija, startapova i građana koji za cilj imaju transformaciju ka zelenoj energiji,” rekao je Predrag Mihajlović, predsednik Izvršnog odbora i CEO OTP banke.Dodao je da su ponosni na činjenicu da koriste isključivo zelenu energiju, što potvrđuje zeleni sertifikat EPS-a, dok njihova centralna zgrada koristi sopstvene solarne panele.“Želimo da ohrabrimo i naše klijente da budu ekološki odgovorni kroz ponudu novih zelenih bankarskih poizvoda koje intenzivno razvijamo a koji će podrazumevati finansijsku, ekspertsku i savetodavnu podršku.”, dodao je Mihajlović.Branimir Spasić, član Izvršnog odbora za finansije, predstavio je razultate poslovanja ove banke.“Imali smo 12 odsto rasta u poslovanju sa  stanovištvom ove godine. Rast u produkciji stembenih kredita je blizu 80 dosto veći u odnosu na poršlu godinu. Učešće na tržištu stambenih kredita 22 odsto , dok je tržišno učešće u keš kreditima preko 2o odsto”, rekao je on.Dodao je da je rast je zabeležen i u periodu spajajanja banaka, čime se ne može pohvaliti svaka banka.Dok je rast u privredi 6 odsto, tržišno učešće iznosi blizu 16 odsto. Ubedljivo najveća banka po udelu u faktoringu. Imali smo značajno učešće u podršci našim partnerima kroz plasiranje garantne šeme od strane Republike Srbije.Neto operativni prihodi iznose 80 miliona evra, operativnost banke, dok je godišnji rast banke od 13 odsto, a taj rast je obuhvaćen u svim segmentima. Uspeli su da i u toku ove godine i prošle da poboljšaju svoju operativnost kroz optimizaciju troškova.54 miliona evra neto rezultata, i to predstavlja drugi rezultat na bankarskom tržištu. Povraćajni kapital iznosi 10,75 odsto. “Neto operativni prihodi iznose 80 miliona evra, dok je godišnji rast banke od 13 odsto, a taj rast je obuhvaćen u svim segmentima.”

Srbija

Tabaković o inflaciji: Jeste bura, ali nije uragan

Inflacija u Srbiji u oktobru je iznosila 6,6 odsto u odnosu na isti period prošle godine, a NBS procenjuje da će do sredine naredne godine biti iznad gornje granice cilja (tri plus-minus 1,5 odsto)Sezonski neuobičajen rast cena neprerađene hrane (pre svega povrća), neočekivan dalji rast svetske cene nafte, uticao je na to da se inflacija nađe na višem nivou u odnosu na avgustovsku centralnu projkekciju."Vremena jesu krizna kada je inflacija u pitanju, postala je to jedna od glavnih tema. Jeste to, mogu da kažem jedna vrsta bure, ali nije uragan. Naš brod nije šupalj, a ovaj kapetan sa svojom ekipom je dokazao da ume da vodi ovaj brod",  rekla je guverner Jorgovanka Tabaković na prezentaciji novembarskog Izveštaja o inflaciji.U izveštaju Narodne banke Srbije navodi se da će ukupna inflacija tokom poslednjeg tromesečja ove godine u proseku iznositi oko 6,5 odsto, dok će bazna inflacija do kraja godine nastaviti kretanje oko 2,6 odsto. Očekivani rast ukupne inflacije i dalje će biti vođen rastom doprinosa cena naftnih derivata, kao i cena voća i povrća. Tabaković kaže da na makroekonomska kretanja u velikoj meri utiču tokovi iz međunarodnog okruženja, koji ne gube na intenzitetu ni u ovoj fazi pandemije."U fazi otključavanja suočavamo se sa izazovom naglog porasta tražnje, ograničenja u ponudi robe i usluga, i globalno rastućih troškovnih pritisaka kao posledicom", rekla je guverner. NBS procenjuje da su troškovni pritisci privremenog karaktera jer su izazvani neravnotežom između ponude i potražnje na globalnom nivou. Najveći izazov iz međunarodnog okruženja su povećani troškovni pritisci koji potiču sa svetskog tržišta energenata, poljoprivrednih proizvoda i prerađenje hrane. Tu su i globalni zastoji u snabdevanju, nedostatak logističkih kapaciteta, nestašice pojedinih sirovina. Do sredine godine iznad gorne granice cilja Prema novembarskoj centralnoj projekciji NBS očekuje da će se do sredine naredne godine međugodišnja inflacija privremeno kretati iznad gornje granice cilja (3 plus-minus 1,5 odsto).Od polovine godine će se kao rezultat očekivanog usporavanja najpre vratiti u te granice, a zatim i u donji deo ciljanog raspona do kraja 2022. godine, gde će se zadržati i u 2023. godini. Što se tiče naredne godine, odstupanje tekuće u odnosu na projekciju od pre tri meseca, posledica je više pretpostavljene cene nafte i drugih energenata na tržištu.Više su i pretpostavljene svetske cene primarnih poljoprivrednih proizvoda, kao i drugi troškovi u proizvodnji hrane, pre svega cena poljoprivrednih đubriva. Povećana projkecija rasta BDP-aNarodna banka Srbije povećala je projekciju rasta BDP-a za ovu godinu sa 6,5 odsto na raspon od 6,5 do 7 odsto. Srbija će, kaže guvernerka, u dve pandemijske godine ostavriti jedan od najboljih rezultata u Evropi po pitanju privrednog rasta.NBS je, takođe, zadržala projekciju rasta BDP-a za narednu godinu na raspon između 4 i 5 odsto. "Rukovodili smo se analizom planiranih kapitalnih projekata u narednih deset godina u putnoj, železničkoj, energetskoj i komunalnoj infrastrukturi i njihovih direktini i indirektinih efekata na ostale delove privrede", rekla je guverner. 

Srbija

Dragoljub Rajić: Izmene zakona o dohotku dobre, ali ima problema u praksi

Prema novom Predlogu izmena i dopuna zakona o porezu na dohodak građana, produžava se period primene poreskog oslobađanja po osnovu zarade nezaposlenih, tako što se propisuju dodatni uslovi, za nastavak ostvarivanja prava do kraja 2025. godine.U Predlogu zakona piše da poslodavac koji je na dan 31. decembra 2020. godine imao najviše 30 zaposlenih i koji je u periodu od početka 2020. do kraja 2021. godine zaključio ugovor o radu, odnosno od 1. januara 2022. do 31. decembra 2025. godine zaposli nezaposlenog radnika  oslobađa se plaćanja obračunatog poreza na zarade isplaćene zaključno sa 31. decembrom 2025. godine. Uz uslov da prijavi zaposlenog na osnovu ugovora o radu u Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja.Prema predviđenim izmenama poslodavac se oslobađa obaveze plaćanja poreza na zarade na sledeći način: 60 odsto poreza za zarade isplaćene u periodu od 1. januara 2022. do kraja 2022. godine, zatim 50 odsto poreza na zarade isplaćene od početka 2023. do kraja 2023. godine. Nakon toga, poslodavac se oslobađa 40 odsto tog nameta od početka 2024. do kraja te godine i 30 odsto poreza na zarade isplaćene u periodu od 1. januara 2025. do kraja te godine.   Dragoljub Rajić, koordinator Mreže za poslovnu podršku ocenjuje da je predlog izmena ovog zakona dobar jer će poslodavci imati olakšice, ali problema u praksi ima mnogo koje treba rešiti.Dakle, potrebno je da se reši najveći problem prilikom zapošljavanja nezaposlenih, a to je opterećenje za zdravstveno osiguranje. “Do sada smo imali aspurdnu situaciju da je poslodavacu koji zapošljava radnika lakše da zaposli nekog ko je bio zaposlen i radio negde drugde jer ima plaćeno zdravstveno osiguranje nego nezaposlenog koji nema plaćeno osiguranje. I ne vidim kako je tretiran taj problem novim izmenama zakona. Još uvek su sva ukupna opterećenja na zarade za zapošljavanje nezaposlenih veća nego za zaposlene”, kaže Rajić. Drugi problem na koji on ukazuje jeste preobimna pairologija i potvrde kojima privrednici dokazuju da su primili novog radnika. “Ako država želi da prilagodi izmene i olakšice manjim firmama potrebno je da bude što manje dokumentacije. Četiri petine firmi koje bi mogle da koriste te poreske olakšice za novozaposlene ne koriste ih jer je komplikovana procedura”, napominje Rajić. 

Srbija

Izbor kandidata za „Moju prvu platu“ produžen do kraja meseca

Konačan izbor kandidata za program "Moja prva plata" produžen je do 30. novembra 2021. godine. Izbor kandidata je počeo 1. novembra za poslodavce iz privatnog sektora i trajaće do kraja meseca i za poslodavce iz javnog sektora koji su počeli selekciju 16. novembra.U roku od 15 dana od dana završetka izbora kandidata, biće formirane konačne liste poslodavaca sa izabranim kandidatima, koje će biti dostupne na sajtu www.mojaprvaplata.gov.rs.Naredna faza realizacije programa podrazumeva potpisivanje trojnog ugovora između Nacionalne službe za zapošljavanje (NZS), poslodavca i izabranog kandidata, dok će sprovođenje programa početi 15 dana nakon formiranja konačne liste poslodavaca sa izabranim kandidatima, obavestila je NSZ.Nacionalna služba za zapošljavanje je 20. avgusta ove godine raspisala Javni poziv za učešće u programu, koji je dostupan na sajtu NSZ i sajtu Moja prva plata.Planirano je uključivanje do 10.000 mladih do 30 godina, sa srednjim i visokim obrazovanjem, koji su bez radnog iskustva (ili sa radnim iskustvom kraćim od 6 meseci), a nalaze se na evidenciji nezaposlenih Nacionalne službe za zapošljavanje.Program se realizuje bez zasnivanja radnog odnosa u trajanju od 9 meseci, tokom kojih NSZ mladima sa srednjim obrazovanjem isplaćuje mesečnu novčanu naknadu od 22.000 dinara, a mladima sa visokim obrazovanjem 26.000 dinara. Pored toga, mladima uključenim u ovaj program, NSZ uplaćuje i doprinos za slučaj povrede na radu i profesionalne bolesti.Ovim programom mladima bez radnog iskustva se omogućava da obave praksu na konkretnim poslovima kod poslodavaca, steknu znanja, veštine i kompetencije za rad i tako povećaju mogućnosti za zapošljavanje. 

Srbija

„Najveća ekološka tužba u srpskoj istoriji“ tapka u mestu

Najveća ekološka tužba u Srbiji. Slučaj Veliki Crljeni - dostupnost ekološke (ne) pravde u SrbijiAdvokatska kancelarija Sretena Đorđevića podnela je u ime 15 meštanki i meštana Velikih Crljena kod Lazarevca četiri tužbe Višem sudu u Beogradu protiv Elektroprivrede Srbije (EPS) - Termoelektrane “Kolubara A”.Avokati tvrde da po svojoj kompleksnosti predstavlja iskorak u sudskoj praksi Srbije jer meštani Velikih Crljena EPS tuže i zbog povrede ljudskih prava - prava na mirno uživanje doma i imovine, na zdravlje, informisanje o stanju životne sredine i rizicima po zdravlje.Sreten Đorđević, advokat koji se bavi ekološkim pravom. Radisav Raca Jovanović stanovnik Velikih Crljena Luka Đorđević, pravnik

Srbija

Umesto kuće Branka Pešića niče stambeni kompleks

U zemunskoj Ulici cara Dušana 104, gde se nalazila kuća čuvenog gradonačelnika Beograda Branka Pešića, gradiće se naselje sa 67 stanova, piše Politika. Taj list naglašava da se projekat realizuje u dogovoru sa Pešićevom porodicom."Još kad je Branko bio živ i kad je pravljen generalni urbanistički plan 1972. godine, predviđeno je da će se u tom delu Zemuna rušiti stare sremačke kuće i nicati nova naselja. Otkad je urađen detaljni urbanistički plan za taj deo Zemuna, oko nas i pored nas se dosta gradi, tako da je sazrelo da se uradi i ovo", kaže Lazar Pešić, sin Branka Pešića.Prema njegovim rečima u okviru kompleksa najverovatnije će se nalaziti i spomen soba. Novi rezidencijalni kompleks "Branko Pešić". Prema podacima sa sajta kompleksa, on će imati četiri objekta, dva frontalna i dva uvučena, sa ukupno 67 stanova čiji će novi vlasnici uživati u blizini Gardoša, istorijskog jezgra Zemuna i Zemunskog keja.ADVOKAT KOJI VESIĆU USTUPA KAMPER OD DRŽAVE DOBIJA MILIONSKE POSLOVEModel spomenika Branku Pešiću koštaće više od 2,9 miliona dinaraInvestitori tvrde kako su pokušali da objedine jedinstveni duh nekadašnjeg Zemuna i moderne tekovine arhitekture, kroz savremeni dizajn, upotrebu najkvalitetnijih prirodnih materijala i organizaciju prostora prilagođenih udobnosti modernog života. Suinvestitor za gradnju stambene četvrti je porodica Branka Pešića."Kompleks mora da bude lep i funkcionalan. U Zemunu se trenutno prave i zgrade bez tri kvadrata trave i dva drveta, ali mi ćemo to raditi mnogo drugačije. Biće tu dosta zelenila, a očekujem da bi sve moralo biti gotovo do kraja sledeće godine iako će i pre toga moći da se vidi na sajtu", dodaje Lazar Pešić.Rođeni Zemunac, Branko Pešić, jugoslovensku prestonicu vodio je rekordnih devet godina i 14 dana. Za to vreme kroz grad je prošao auto-put, izgrađen je Terazijski tunel, most Gazela, Novi železnički most, a određen je i Prokop kao buduća glavna železnička stanica. Izgrađena je i palata Beograđanka, Mostarska petlja, završen Hotel Jugoslavija, novih 66 škola, kao i 81.000 stanova.KOŽNE RUKAVICE I ADIDAS PATIKE ZA "KOMUNALCE" BEOGRAĐANI PLAĆAJU 1,3 MILIONA EVRA

Srbija

Novac je važan, ali solidarnost je najvažnija

Solidarnost je nastala iz krize, predstavlja kamen temeljac za sistem socijalne zaštite i veoma je važna u vreme neizvesnosti koje nas je zadesilo tokom pandemije, rekla je Biljana Zekavica, pomoćnica ministarke za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.  “Korisnici socijalne zaštite o kojima brinemo prvi su zbrinuti tokom ove krize, pružena im je podrška i u prethodne dve godine sistem socijalne zaštite položio je test. Sistem socijalne zaštite je usmeren na stvaranje jednakih uslova za sve i ukljanjanje barijera”, rekla je Zekavica na zoom konferenciji “Solidarnost kao odgovor na krizu izazvanu pandemijom” koja je organizovana u okviru projekta Ublažavanje socijalnih i ekonomskih posledica pandemije COVID-19 u Srbiji.  Projekat realizuje Fondacija Ana i Vlade Divac uz podršku Balkanskog fonda za demokratiju Nemačkog Maršalovog fonda SAD (BTD) i Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID).  Počeli smo proces digitlaizacije u socijalnim ustanovama i digitalno opismenjavanje nasjtarijih i sa tim procesom nastavljamo, rekla je Zekavica.Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, kako je istakla, osnovalo je Savet za uapređenje međugeneracijske saradnje I solidarnosti.Ana Divac, osnivačica i predsednica Upravnog odbora Fondacije Ana i Vlade Divac napomenula je da se tokom pandemije videlo kako ne možemo da kotrolišemo sve i poručila da je potrebno da ljudi budu fleksibilniji u životu i da je važna solidarnost i tolerancija među ljudima.“Novac nam je važan jer bez njega ne možemo da se lečimo, školujemo decu, ali novac nije najvažniji. Osim novca veoma je važna solidarnost, živimo u vremenu neizvesnosti i potrebno je da se povezujemo a ne da se delimo”, rekla je ona.Ne mora se nekome pomoći novčano, može i na drugi način, na primer, starijim građanima je tokom pandemije stizao novac iz dijaspore, ali da nisu imali komšije koji su im kupovali namirnice taj novac ne bi imao nikakvu vrednost, poručila je ona.  Ana Koeshall, direktorka Fondacije Ana i Vlade Divac istakla je da ta Fondacija uložila više od milion dolara za smanjenje posledica pandemije, dodelila više do 14.000 paketa hrane i higijenskih sredstava i podelila 26.000 obroka najugroženijima u Srbiji. “Ne bismo uspeli bez partnerstva između civinog sektora, donatora i državnih institucija. Pored humanitarne pomoći Fondacija je podržala biznis, neformalne grupe i medije. Podržali smo ove godine 17 inicijativa sa ukupno 3,7 miliona dinara”, rekla je Koeshall.Gordana Delić, direktorka Balkanskog fonda za demokratiju istakla je da u krizi treba videti mogućnost za unapređivanje a ne osvrtati se samo na prepreke koje nas sputavaju. Ona je podsetila na izreke koje se često čuju u narodu:  “Drug se u nevolji poznaje”, “Ono što nas ne ubi to nas ojača” i “U krizi se vidi ko je kakav čovek”. “Pokazalo se da ljudi kroz saradnju i povezivanje mogu da urade neverovatne stvari. Postoje dobri sistemi podrške i institucije, ali ako iza sistema ne stoje ljudi sa dubokim osećajem empatije i odgovornosti ni taj najboli sistem neće moći da se pokrene. Želim da verujem da su ljudi dobri a ne zli i zlonamerni. I to je razlog zašto treba živeti, imati decu i iskoristi krizu da se nešto unapredi a ne unazadi”, rekla je ona. 

Srbija

Ziđin kažnjen sa milion dinara zbog aerozagađenja u Boru

Kompanija Ziđin je zbog prekomernog aerozagađenja u novembru 2019. i januaru 2020, kažnjena sa milion dinara, saopštio je Privredni apelacioni sud u Beogradu, preneo je CINS. Nadležna inspekcija je prethodno zaključila da je tokom četiri dana u centru Bora koncentracija sumpor-dioksida (SO2) bila i do 8,3 puta veća od dozvoljene.Ovu presudu je Privredni apelacioni sud u Beogradu doneo u septembru, četiri meseca nakon prvostepene odluke Privrednog suda u Zaječaru kojom je kompanija kažnjena sa 400.000 dinara, a rukovodilac pogona Topionica i rafinacija bakra (TIR), Boban Todorović sa 50.000 dinara.Kompanija Ziđin (Zijin Bor Copper) previše je zagađivala vazduh u Boru krajem novembra 2019. i sredinom januara 2020, zbog čega će morati da plati milion dinara. Presudu je Privredni apelacioni sud u Beogradu doneo u septembru, 14 meseci nakon prvostepene odluke Privrednog suda u Zaječaru.Tada je Ziđin kažnjen sa 400.000 dinara, a rukovodilac pogona Topionica i rafinacija bakra (TIR), Boban Todorović sa 50.000 dinara.Ziđinu odobreno proširenje rudnika "Čukaru Peki"Ziđin planira veću flotaciju za rudnik u Velikom Krivelju Privredni apelacioni sud zaključio je da je sud u Zaječaru precenio okolnosti i ublažio novčanu kaznu Ziđinu, daleko ispod najmanje mere propisanih novčanih kazni. Sud navodi da ekološki privredni prestupi ne mogu da se smatraju lakšim već najtežim oblikom protivpravnog ponašanja.Maksimalna kazna za kompaniju mogla je da bude tri miliona dinara, a za odgovorno lice 200.000 dinara.Privredni sud u Zaječaru smatra da su okrivljeni odgovorni što nisu obustavili proizvodnju u postrojenjima nove topionice i fabrike sumporne kiseline i tako prekomerno ispustili SO2 u vazduh. U presudi piše da su prekršili Zakon o zaštiti vazduha.Kineski Ziđin kupio je nekadašnji rudarski basen RTB Bor krajem 2018. Od tada se zagađenje vazduha u ovom kraju povećalo. Novi izveštaj Agencije za zaštitu životne sredine (SEPA) za 2020. pokazuje da je vazduh u Boru prošle godine bio opasan po zdravlje 25 dana, odnosno skoro duplo više nego godinu dana pre toga.

Srbija

Model spomenika Branku Pešiću koštaće više od 2,9 miliona dinara

Izrada modela spomenika nekadašnjem gradonačelniku Branku Pešić koštaće više od 2,9 miliona dinara bez obračunatog PDV-a, piše u obaveštenju o sprovođenju pregovaračkog postupka koji je naručio Sekretarijat za kulturu Beograda.Za model spomenika biće korišćeno već postojeće vajarsko delo autora magistra vajarstva Marka Kratohvila.Advokat koji Vesiću ustupa kamper od države dobija milionske poslove Da će biti korišćeno delo Kratohvila odlučeno je u septembru 2021. na sednici Odbora za podizanje spomenika Branku Pešiću, piše u obaveštenju.Međutim, još u maju ove godine, zamenik gradonačelnika Goran Vesić je na svom profilu na Fejsbuku objavio da će spomenik raditi "srpski vajar Marko Kratohvil koji živi u Los Anđelesu".Tada je Vesić napisao je ovo odlućeno na sednici Odbora za podizanje spomenika kojim je predsedavao Nikola Kusovac.Zašto Nadal i Federer nisu mogli da zakupe "Milan Gale Muškatirović" Gradska skupština je u septembru 2020. donela odluku o podizanju spomenika Branku Pešiću i tada je odlučeno da se on nalazi na Velikom trgu u Zemunu. Spomenik Branku Pešiću može imati maksimalno tri metra visine sa postamentom.Predviđeno je da se spomenik podiže sredstvima Grada Beograda, a da se o sprovođenju stara Sekretarijat za kulturu, Zavod za zaštitu spomenika kultrure Grada, Urbanistički zavod Beograda i JKP "Zelenilo - Beograd".Iako je već odlučeno kako će spomenik izgledati, u obaveštenju se obrazlaže ova odluka.Stilizacija spomenika Branku Pešiću treba da bude koncipirana tako da prikaže sveukupnu jačinu ličnosti nekadašnjeg gradonačelnika Beograda, piše.Foto: Facebook - Goran VesićKožne rukavice i Adidas patike za "komunalce" Beograđani plaćaju 1,3 miliona evra "Kroz spomenik Branka Pešića, osim fizičke jačine i dominantnih muških karakteristika, poput naslonjene jedne ruke na podignutu desnu nogu, biće vizuelno istaknuta i unutrašnja odlučnost, vrlo realistički predstavljena, koja asocira na energičnost i akciju, karakterističnu za Branka Pešića", navodi se u opisu nabavke.Vesić je u maju najavio da bi spomenik trebalo da se postavi tokom ove jeseni.Zamenik gradonačelnika je napisao i da je ponosan jer je predložio podizanje spomenika Branku Peđšiću, a da će Beograd finansirati i dokumentarni film o Pešiću autora novinarke Duške Jovanić i Vuka Dapčevića."Niko se nije setio Branka. Ne kažem da sam posebno vredan zato što sam ja to učinio, ali zadovoljstvo da sam to jedini učinio niko ne može da oduzme", napisao je Vesić.

Srbija

Crna Gora auto-put preplatila za više desetina miliona evra

Crnogorsko Ministarstvo kapitalnih investicija objavilo je dve međunarodne studije izvodljivosti koje su pokazale da je cena od 944 miliona dolara, koje je prethodna Vlada pozajmila za izgradnju puta Bar-Boljare, preuveličana, piše Balkan Insight. Minstarstvo je u utorak objavilo dve studije izvodljivosti, koje su prethodno bile poverljive, a koje pokazuju da je cena od 944 miliona dolara za prvu fazu izgradnje auto-puta Bar-Boljare više nego što je projekat trebalo da košta. Prema studiji izvodljivosti koju je uradila britanska kompanija "URS Infrastructure and Environment" prva faza auto-puta trebalo je da košta 803 miliona evra, dok je studija druge britanske konsultantske firme "Scott Wilson Group" pokazala da je put trebalo da košta 570 miliona dolara. Studije su urađene 2009. i 2012. godine, ali ih je prethodna Vlada, koja je i započela ovaj projekat, označila kao poverljive."Bilo je dosta prostora za korupciju, jer je prethodna Vlada bila istrajna da sakrije informacije o finansiranju auto-puta", rekao je za Vijesti TV Dejan Milovac, iz Nevladine organizacije MANS. Milovac je dodao da je prošlo više od šest godina, od kako je projekat počeo, ali se i dalje se ne zna koliko to košta građane Crne Gore.Sud u Kini nadležan za auto-put u Crnoj GoriEU će pomoći Crnoj Gori da refinansira kineski kredit?Crna Gora ukida tajnost informacije o izgradnji autoputaAuto-put Bar-Boljare predstavlja crnogorski krak auto-puta koji će ići od Jadranske obale do Beograda.Crnogorski krak gradi kineska kompanija CRBC (The China Road and Bridge Corporation), a 85 odsto prve deonice je pokriveno zajmom uzetim od kineske Eksim banke. Ministar kapitalnih investicija Mladen Bojanić rekao je da je Vlada do sada platila 724 miliona evra investitorima za osnovni deo radova, kao i 38 miliona evra za dodatne radove. On je rekao i da će prva faza biti završena do kraja novembra. Prema podacima iu Decembra 2020. godine,  javni dug Crne Gore iznosio je 90,85 odsto BDP-a, dok je cena prvih 41 kilometara prve faze auto-puta procenjena na 45 odsto BDP-a. U utorak je osnovni sud u Podgorici presudio da kineska građevinska firma CRBC mora da plati 200.000 evra za nanošenje štete ribama u reci Tari (koja je pod zaštitom Uneska) tokom izgradnje auto-puta. Lokalni ribolovni klub Tara i Morača podneo je tužbu protiv CRBC-a u aprilu 2018. godine. Unesko je u izveštaju u junu 2019. godine pozvao crnogorske vlasti da pomno nadziru uticaj izgradnje auto-puta na reci Tara. Tara se smatra jednom od najlepših reka u Evropi čiji su duboki kanjoni popularni za rafting. U junu je objavljeno da su se predstavnici Nacionalnog saveta za borbu protiv korupcije na visokom nivou i Ministarstva kapitalnih investicija Crne Gore, saglasili da se počne sa skidanjem oznaka tajnosti i objavljivanjem dokumenata o izgradnji deonice autoputa Smokovac-Mateševo, preneo je Dan. Predstavnica toga saveta Vanja Ćalović Marković rekla je tada da su u pitanju dokumenta koja su bila proglašena tajnim, čije je prezentovanje javnosti u skladu sa preporukom Evropskog parlamenta, koji je rekao da treba sprovesti detaljnu istragu izgradnje tog autoputa.Gradnja auto puta Bar-Boljare, na kojoj se i nalazi deonica Smokovac-Mateševo od samog početka izaziva kritike dela crnogorske javnosti zbog netransparentnosti tog projekta, kao i zvog nedostatka mehanizma finansijske.Projekat se finansira iz kineskog kredita, a za sve sporove ugovorima je određena nadležnost kineskih sudova.Iz nevladinog sektora su takođe u više navrata optuživali kineskog izvođača da je gradeći autoput devastirao korito reke Tare, koja se nalazi pod zaštitom organizacije UNESCO.

Izdanja

Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.
Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.
Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.
Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.
Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.
Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.
Broj 117, Januar 2025.

Broj 117

Januar 2025.