Tabaković o inflaciji: Jeste bura, ali nije uragan

Inflacija je oktobru iznosila 6,6 odsto u odnosu na isti period prošle godine, a Narodne banke Srbije (NBS) procenjuje da će do sredine naredne godine biti iznad gornje granice cilja (3+1,5 odsto). 

Sezonski neuobičajen rast cena neprerađene hrane (pre svega povrća), neočekivani dalji rast svetske cene nafte, uticao je na to da se inflacija nađe na višem nivou u odnosu na avgustovsku centralnu projkekciju.

„Vremena jesu krizna kada je inflacija u pitanju, postala je to jedna od glavnih tema. Jeste to, mogu da kažem jedna vrsta bure, ali nije uragan. Naš brod nije šupalj, a ovaj kapetan sa svojom ekipom je dokazao da ume da vodi ovaj brod“,  rekla je guverner Jorgovanka Tabaković na prezentaciji novembarskog Izveštaja o inflaciji.

U izveštaju NBS navodi se da će ukupna inflacija tokom poslednjeg tromesečja ove godine u proseku iznositi oko 6,5 odsto, dok će bazna inflacija do kraja godine nastaviti kretanje oko 2,6 odsto. 

Očekivani rast ukupne inflacije i dalje će biti vođen rastom doprinosa cena naftnih derivata, kao i cena voća i povrća. 

Tabaković kaže da na makroekonomska kretanja u velikoj meri utiču tokovi iz međunarodnog okruženja, „koji ne gube na intenzitetu ni u ovoj fazi pandemije“.

„U fazi otključavanja suočavamo se sa izazovom naglog porasta tražnje, ograničenja u ponudi robe i usluga, i globalno rastućih troškovnih pritisaka kao posledicom“, rekla je guverner. 

NBS procenjuje da su troškovni pritisci privremenog karaktera jer su izazvani neravnotežom između ponude i potražnje na globalnom nivou. 

Najveći izazov iz međunarodnog okruženja su povećani troškovni pritisci koji potiču sa svetskog tržišta energenata, poljoprivrednih proizvoda i prerađenje hrane. 

Tu su i globalni zastoji u snabdevanju, nedostatak logističkih kapaciteta, nestašice pojedinih sirovina. 

Do sredine godine iznad gornje granice cilja 

Prema novembarskoj centralnoj projekciji NBS očekuje da će se do sredine naredne godine međugodišnja inflacija privremeno kretati iznad gornje granice cilja (3 plus-minus 1,5 odsto).

Od polovine godine će se kao rezultat očekivanog usporavanja najpre vratiti u te granice, a zatim i u donji deo ciljanog raspona do kraja 2022. godine, gde će se zadržati i u 2023. godini. 

Što se tiče naredne godine, odstupanje tekuće u odnosu na projekciju od pre tri meseca, posledica je više pretpostavljene cene nafte i drugih energenata na tržištu.

Više su i pretpostavljene svetske cene primarnih poljoprivrednih proizvoda, kao i drugi troškovi u proizvodnji hrane, pre svega cena poljoprivrednih đubriva. 

Povećana projkecija rasta BDP-a

Narodna banka Srbije povećala je projekciju rasta BDP-a za ovu godinu sa 6,5 odsto na raspon od 6,5 do 7 odsto. 

Srbija će, kaže guvernerka, u dve pandemijske godine ostvariti jedan od najboljih rezultata u Evropi po pitanju privrednog rasta.

NBS je, takođe, zadržala projekciju rasta BDP-a za narednu godinu na raspon između 4 i 5 odsto. 

„Rukovodili smo se analizom planiranih kapitalnih projekata u narednih deset godina u putnoj, železničkoj, energetskoj i komunalnoj infrastrukturi i njihovih direktini i indirektinih efekata na ostale delove privrede“, rekla je guverner.