Mladi u Srbiji se nakon školovanja mnogo kasnije osamostaljuju od svojih vršnjaka iz Evropske unije. Zbog čega je to tako? Nova ekonomija sprovodi istraživanje sa kim mladi (18-30 godina) žive...
Unicef u Srbiji pokrenuo je inovativni program "Unapređenje zapošljivosti mladih kroz radne prakse", koji će trajati do kraja sledeće godine. Program je pokrenut u saradnji sa Nacionalnom službom za zapošljavanje i Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i partnerima.Plan je da se kroz obuku i plaćenu radnu praksu poveže najmanje 2.000 mladih i 500 poslodavaca.Za razliku od EU gde je stopa nezaposlenosti mladih u 2021. iznosila 16,2 odsto, mladi u Srbiji su suočeni sa znatno lošijim uslovimamna tržištu rada. Prema najnovijim podacima Ankete o radnoj snazi stopa nezaposlenosti mladih starosti 15-24 godine je 22,2 odsto, a zbog manjka radnog iskustva pronalaženje posla im prestavlja jedan od najvećih izazova.„Jedan od najvažnijih napora koje bilo koja država može da učini jeste da pomogne mladima da stiču veštine i znanja. U želji da podržimo napore institucija u Srbiji, radimo na tome da učinimo radne prakse dostupnim. Program će poslodavcima pružiti mogućnost da u skladu sa svojim potrebama, i u okviru principa društveno odgovornog poslovanja angažuju i pruže šansu mladima iz posebno osetljivih kategorija“, kazala je rukovoditeljka programa za mlade Unicefa u Srbiji Stanislava Vučković.Kroz namenski razvijenu onlajn platformu mladi će prvo proći kroz obuke i pripremu za praksu u radnom okruženju, a zatim će imati plaćenu radnu praksu kod poslodavaca iz privatnog, javnog i civilnog sektora. Program podrazumeva pružanje radnih praksi mladima do 30 godina koji se ne školuju, ne obučavaju, niti su zaposleni, a stekli su osnovno, srednje ili visoko obrazovanje.Zainteresovani mladi i poslodavci mogu da se prijave za učešće u programu putem platforme www.biramuspeh.com.
Ugostiteljski objekti koji se bave prodajom i posluživanjem hrane i pića mogu da uslužuju goste i u zatvorenom i u otvorenom prostoru bez ograničenja radnog vremena, piše u izmeni naredbe ministra zdravlja Zlatibora Lončara.Izmenom naredbe izbrisano je prethodno ograničenje prema kome su ugostiteljski lokali u zatvorenom delu smeli da budu otvoreni od 6 ujutru do 1 sat iza ponoći.EU će priznavati kovid potvrde iz Srbije Na snazi ostaju mere koje podrazumevaju da svi gosti nakon 20 časova moraju da poseduju kovid sertifikat. On podrazumeva da gosti imaju negativan PCR test ne stariji od 72 sata, negativan brzi antigenski test ne stariji od 48 sati, kao i dokaz o primljenoj drugoj, odnosno trećoj dozi dozi vakcine od koje nije prošlo više od 210 dana.Kovid sertifikat je moguće dobiti i uz pozitivan serološki test ne stariji od 90 dana ili dokaz o preležanoj bolesti kovid-19 ne mlađi od 14 i ne stariji od 210 dana od dana uzorkovanja.U čemu je razlika između digitalnog i kovid pasoša? Zbog ove mere, mnogi ugostitelji su rešili da svoje lokale zatvore u 20 časova.U zatvorenom delu lokala i dalje je neophodno nositi maske osim prilikom konzumacije pića ili hrane. Ugostitelji su dužni da obezbede propisano međusobno rastojanje između gostiju, a lokali smeju biti do pola puni.
Udruženje radnika na internetu (URI) saopštilo je da je Vlada Srbije prihvatila njihove zahteve o oprezivanju frilensera. Kako se napominje u saopštenju, dosadašnji sistem oporezivanja frilensera važiće do usvajanja zakona koji će regulisati njihov status."Važenje uslova iz Zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana, koji je usvojen u maju ove godine, prestaje da važi 31. decembra. Bilo je od izuzetne važnosti da u novom zakonu koji sa primenom počinje 1. januara stoje isti uslovi", piše u saopštenju koje je prosledio URI.Vlada će kako se napominje, na narednoj sednici u četvrtak predložiti amandman koji produžava važenje postojećih uslova na narednu godinu. Očekuje se da nove izmene i dopune Zakona o porezu na dohodak građana budu usvojene u Skupštini sledeće nedelje. Frilenseri i dalje traže da im neoporezivi deo zarade bude 530 evraFRILENSERI JOŠ ČEKAJU ZAKON, A PREDAVAČI ENGLESKOG MOŽDA OSTAJU BEZ POSLA "Pozivamo članove Udruženja na sastanak večeras u 20 časova na Discord-u, na kojem ćemo predočiti ponudu Vlade i na kojem će članovi moći da se izjasne o njoj", dodaje se u saopštenju.Upravo je završen sastanak sa predstavnicima Vlade RS, na kojem je prihvaćen zahtev Udruženja da se važenje trenutnog poreskog rešenja produži do donošenja novog zakona, a najmanje još godinu dana.Frilenseri su prošle nedelje, ponopvo tražili od države da im neoporezivi deo zarade bude 530 evra. Krajem prošle i početkom ove godine organizovali su proteste, zbog namere države da ih oporezuje retroaktivno, za nekoliko godina unazad.Prošle godine Preska uprava Srbije počela je sa kontrolom prihoda frilensera. Frilenseri su sa Vladom Srbije vodili pregovore početkom godine, održavali proteste i na kraju postigli dogovor o oporezivanju krajem aprila.Taj dogovor o povećanju normiranih troškova sa 43 na 50 osto trebalo je da važi do kraja godine, odnosno roka za usvajanje odgovarajućeg zakona. Prema tom dogovoru neoporezivi deo zarade frilenserima se ne bi se smanjivao na 18.300 dinara do oktobra. To je bila jedna od glavnih zamerki koju je URI upućivao Vladi Srbije.FRILENSERI SE IPAK DOGOVORILI SA VLADOM SRBIJESVAKA JEDINICA PORESKE DOBILA NALOG DA PREKONTROLIŠE PO 50 FRILENSERA
U septembru 2021. izdato je 3.455 građevinskih dozvola, što predstavlja povećanje od 39,4 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, saopštio je Republički zavod za statistiku. Od ukupnog broja dozvola izdatih u septembru, 85 odsto dozvola odnosi se na zgrade, a 15 odsto na ostale građevine.Ako se posmatraju samo zgrade, 83,7 odsto dozvola izdato je za stambene, a 16,3 odsto za nestambene zgrade, dok se kod ostalih građevina najveći deo odnosi na cevovode, komunikacione i električne vodove (65,4 odsto). Prema dozvolama izdatim u septembru 2021. u Srbiji, prijavljena je izgradnja 2.991 stana, s prosečnom površinom od 72,9 metara kvadratnih.Od ukupnog broja stanova u novim stambenim zgradama, 11,1 odsto stanova biće građeno u zgradama s jednim stanom, s prosečnom površinom od 143 m2, a 88,1 odsto stanova biće građeno u zgradama s tri stana i više stanova, i njihova prosečna površina biće znatno manja i iznosiće 62,7 kvadratnih metara, navodi RZS. Kako se pere novac u Srbiji: Šampinjoni i stanoviVrednost građevinskih radova porasla 29 odstoPredviđena vrednost radova novogradnje u septembru 2021. iznosi 81,3 odsto od ukupno predviđene vrednosti radova.Najveća građevinska aktivnost očekuje se u Beogradskoj oblasti, 30,7 odsto od predviđene vrednosti novogradnje, zatim slede Pčinjska oblast (12,1 odsto), Sremska oblast (10,1 odsto) i Južnobačka oblast (8,2 odsto).
Saobraćajni institut CIP po narudžbini Rio Tinta radi projekat izmeštanja dela pruge Valjevo – Loznica koja je prvobitno trebalo da prođe preko rudne žile jadarita, iako još nije doneta odluka o eksploataciji te rude, a o tome tek treba da se izjasne građani na referendumu, saznaje BIRNDraginac – jedno od lozničkih sela koje se nalazi na rudnom nalazištu jadarita, rude koja sadrži litijum. O Dragincu se pričalo i pre desetak dana kada ga je nakon obilnih kiša poplavio Jadar nakon čega su udruženja koja se protive otvaranju rudnika još jednom upozorila na moguće probleme jer su tom prilikom bile poplavljene i neke od istražnih bušotina. Draginac je, prema informacijama do kojih je došao BIRN, i mesto od kog kompanija Rio Tinto nastoji da skrene prugu Valjevo-Loznica sa njene prvobitne trase, kako ne bi prelazila preko rudne žile jadarita, koji ta kompanija namerava da eksploatiše.Da bi ostvarilo svoj naum, preduzeće Rio Tinto je od Saobraćajnog instituta CIP naručilo izradu tehničke dokumentacije za izmenu trase na delu pruge Valjevo – Loznica, čija gradnja traje više od jednog veka. Da zbog litijuma Rio Tinto već pomera pruge po Srbiji, za BIRN je potvrdio direktor CIP-a Milutin Ignjatović koji kaže da izradu tehničke dokumentacije finansira Rio Sava Exploration d.o.o. iz Beograda, srpski ogranak Rio Tinta, dok će Infrastruktura železnice finansirati izgradnju same pruge.„Saobraćajni institut CIP d.o.o. za naručioca – kompaniju Rio Sava Exploration d.o.o. iz Beograda radi tehničku dokumentaciju železničke pruge Valjevo – Loznica, deonica Draginac – priključenje na postojeću prugu Šabac – Loznica”, kaže Ignjatović za BIRN.On navodi da CIP radi na izradi “Idejnog rešenja, Idejnog projekta sa Studijom opravdanosti, Projekta za građevinsku dozvolu i Studije o proceni uticaja na životnu sredinu za železničku prugu”. Nešto slično je, kada je reč o saobraćajnicama, nedavno za Tanjugovu televiziju K1 potvrdio v.d. direktora Puteva Srbije Zoran Drobnjak. On je rekao da je to javno preduzeće dalo saglasnost Rio Tintu da pribavlja tehničku dokumentaciju za gradnju obilaznice oko Loznice. Ustvrdio je i da u tome nema ničeg neobičnog.Kako je moguće da se infrastrukturni objekti grade i menjaju po željama jedne privatne kompanije u trenutku kada je, bar zvanično, Srbija još daleko od konačne odluke o eksploataciji litijuma u dolini reke Jadar? Naime, dozvola za eksploataciju još uvek nije izdata, jer još nije završena ni studija o proceni uticaja na životnu sredinu, a prema najavama koje stižu iz vlasti, očekuje nas i referndum po tom pitanju.Ko je Infrastrukturi Železnice, CIP-u i Rio Tintu dao odobrenje da radi projekat za izmeštanje dela pruge Valjevo – Loznica? Da li je to odobrenje dalo Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture? Po kom osnovu je dozvoljeno Rio Tintu da naruči izradu tehničke dokumentacije? Da li je u vezi sa tim Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture ili neka druga nadležna institucija države Srbije potpisala ugovor sa Rio Tintom, ako jeste kada i šta je bio osnov za potpisivanje tog ugovora? Šta su obaveze države Srbije po tom ugovoru?Sva ta pitanja postavili smo nadležnima u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, ali do objavljivanja ovog teksta, odgovore nismo dobili. Pruga Valjevo – LoznicaRazdaljina između Valjeva i Loznice, koje bi trebalo da spoji pruga, dugačka je oko 68 kilometara. Nastojanja da se ta pruga izgradi, duga su više od jednog veka, a više takvih pokušaja prekidali su ratovi. Poslednji put radovi su započeti uoči bombardovanja SR Jugoslavije 1999. godine, kada su obavljeni radovi na najtežoj deonici pruge – od Valjeva do Osečine, na kojoj se nalazi 20 tunela. Nakon bombardovanja radovi nisu nastavljeni. Ova pruga koja ide dolinom Jadra ima više stanica, a jedna od njih je u mestu Draginac, odakle će sada, zbog jadarita, ići drugom trasom do mesta na kom se priključuje postojećoj pruzi Ruma – Šabac – Loznica – Zvornik (državna granica sa BiH). Narod vs. Rio TintoBritansko-australijska kompanija Rio Tinto prisutna je u Srbiji od 2004, kada je otkrivena ruda koja u sebi sadrži litijum. Rio Tinto je 2011. godine potpisao Memorandum o razumevanju sa opštinom Loznica, dok je 2017. potpisao sličan dokument sa Vladom Srbije. Nakon toga je formirana i radna grupa za implementaciju projekta „Jadar“.Zbog izostanka transparetnosti pregovora između Vlade i Rio Tinta, mogućeg pogubnog uticaja na životnu sredinu, ali i zbog loše reputacije ove kompanije zbog kršenja ljudskih prava, ekoloških katastrofa i korupcije u zemljama širom sveta u kojima je radila, u Srbiji postoji snažan otpor izgradnji rudnika litijuma. Ovaj projekat pokrenuo je u Srbiji masovni „zeleni“ otpor u kom učestvuju brojna ekološka udruženja, ali i političari, akademici, stručnjaci… Ovaj projekat izveo je ljude na ulice i to ne samo lokalno stanovništvo, a potpisuju se i peticije protiv realizacije projekta.Suočen sa velikim otporom i ogorčenjem građana, predsednik Aleksandar Vučić je lansirao ideju o referendumskom izjašnjavanju, videći ga, verovatno, kao rešenje problema koje Vlada i Rio Tinto imaju u pokušajima da ovaj projekat realizuju. Da sve nade polažu u referendum, govori i Predlog zakona o referendumu koji je Vlada Srbije usvojila pre šest dana, a kojim se predviđa ukidanje cenzusa za izlazak potrebnog broja glasača kao uslova za uspeh referenduma. Da li i projekat koji CIP radi za potrebe Rio Tinta u nameri da prugu Valjevo – Loznica skloni sa rudnog nalazišta, ukazuje da je dolazak ove kompanije izvestan i da je cela stvar završena, iako do konačne odluke ima još mnogo toga da se uradi?Samo još jedan pritisak na javnostMarija Alimpić iz organizacije Zaštitimo Jadar i Rađevinu smatra da stvar nije završena i da je ovo vid pritiska na građane među kojima se pokušava širiti defetizam.„Ne, ne mislimo da je to tačka na `i`. To je samo još jedan u nizu pritisaka na javnost i pritisak na meštane u Jadru i Rađevini i način na koji uopšte rudarske kompanije funkcionišu. Oni tako kroz medije i javnost pokušavaju da šire defetizam, odnosno da pošalju poruku ljudima kako je, eto, sve gotovo. Apsolutno ne znači da je sve gotovo, oni su daleko”, kaže Alimpićeva za BIRN. Ona kaže da, po njihovim saznanjima, Rio Tinto još nema završen projekat u potpunosti i da imaju dosta problema sa deponijama, jalovištima, sa činjenicom da je dolina Jadra plavno područje.“Sve je ovo jedna igra gde oni gaze đonom, a može im se jer u svemu tome imaju podršku ove izdajničke vlasti koja je okupirala institucije Republike Srbije“, kaže Alimpićeva.Ona dodaje da cilj njene organizacije nije da se samo otera jedna kompanija, već da se zaustavi ceo projekat „Jadar“, koji je štetan kako u ekološkom, tako i u finansijskom smislu. „Mi verujemo da će infrastruktura da se uradi na teret države, odnosno na teret građana… Problem je u tome što da bi se uradila cela infrastruktura za sve to, država će da se zaduži kreditima, verovatno kod Svetske banke, koji ćemo vraćati svi mi da bismo izradili kompletnu infrastrukturu za jednu stranu privatnu kompaniju na maksimalnu štetu svih građana Srbije i same zemlje, same prirode“.U vezi sa informacijom koja je dostavljena BIRN-u da će tehničku dokumentaciju za izmeštanje pruge finansirati Rio Tinto, a izgradnju same pruge Infrastruktura železnice, Alimpićeva konstatuje da država finansira ono što zapravo najviše košta.„Oni odrade sve to što treba kada su u pitanju dokumenta, a sama infrastruktura, ono što zapravo najviše košta, to ide na teret građana. I lepo ćemo se zadužiti i mi ćemo to isplaćivati, a ovamo će se, ukoliko bi se rudnik zaista otvorio, biti velika šteta i to je jedan začarani krug bez kraja“, zaključuje Marija Alimpić.
Vlada je donela rešenje kojim se utvrđuje javni interes za eksproprijaciju zemljišta i objekata u cilju izgradnje Arheološkog parka u Novom Sadu. Novi Sad gradi pristupne saobraćajnice i za potrebe privatnika Rešenje je u skladu sa planovima detaljne regulacije za prostor zapadno od Subotičkog bulevara i severno od Bulevara vojvode Stepe, prostor za poslovanje u severozapadnom delu Novog Sada kao i za deo koji je namenjen za izgradnju arheološkog parka, zapadno od Bulevara Evrope.Skupština Novog Sada je u septembru 2019. godine usvojila Plan detaljne regulacije prostora planiranog za arheološki park. Planom je obuhvaćen deo građeivnskog područja zapadno od Bulevara Evrope, južno od Rumenačkog puta i jugoistočno od ulice uz Gradsko groblje, piše u dokumentu.Beton obrisao istoriju na Kalemegdanu Područje se nalazi unutar granica arheološkog lokaliteta Sajlovo koje uživa prethodnu zaštitu čija je procedura za utvrđivanje za kulturno dobro u toku, piše u planu iz 2019. godine. Sajlovo se, prema podacima iz Informacionog sistema nepokretnih kulturnih dobara, i dalje ne nalazi na ovoj listi.Na Sajlovu se nalazi veliko i dobro očuvano višeslojno arheološko nalazište koje se prostire na preko 50 ha. Tamo se nalaze materijalni ostaci naseljavanja u kontinuitetu - od ranog neolita i pojave zemljoradnje na prostoru Panonske nizije, kroz sve praistroijske periode (mlađe kameno, bakarno, bronzano i gvozdeno doba) preko ranih istorijskih, kasnoantičkih i ranosrednjovekovnih ostataka, do poznog srednje i novog veka, piše u prostornom planu.Stefan Nemanja nije kulturno dobro, ali ima obezbeđenje skuplje nego muzej Kada je plan usvojen, zamenik gradonačelnika Srđan Kružević je izjavio da ne želi da licititra kada će početi izgradnja Arheloškog parka, ali da se "sigurno neće čekati dugo", kako je tada prenela Radio-televizija Vojvodine (RTV).Krajnji cilj jeste da Arheološki park omogući prvenstveno zaštitu arheološkog nasleđa, ali i da obrazuje i edukuje, uz nesumnjiv turistički potencijal, napisao je tada RTV.
Vlada Srbije donela je Pravilnik o utvrđivanju plana vađenja rečnih nanosa kojim se uređuje vađenje rečnih nanosa sa vodnog zemljišta reka Dunav, Sava, Lim, Tisa, Drina, Velika Morava, Južna Morava, Zapadna Morava i drugih vodotoka prvog reda.U Pravilniku se navodi da su planom vađenja rečnih nanosa utvrđene planirane lokacije za vađenje rečnih nanosa uz pribavljanje uslova i planirane količine rečnih nanosa za vađenje, kao i lokacije na kojima nije dozvoljeno vađenje rečnih nanosa. U Pravilniku piše da vađenje rečnih nanosa nije dozvoljeno 50 metara od vodnih objekata u koritu (regulacionih građevina, vodozahvata, ispusta), kao ni 300 metara uzvodno i nizvodno od prelaza gasovoda, naftovoda i drugih cevovoda (vodovod i kanalizacija), kao i podvodnih TT i elektro vodova, a 1.000 metara uzvodno i nizvodno od prelaza gasovoda na reci Drini. Vađenje nanosa nije dozvoljeno ni 300 metara uzvodno i nizvodno od mostova, izuzev Pavlovića mosta na reci Drini, piše u Pravilniku. Dalje, vađenje rečnog nanosa nije dozvoljeno: uzvodno i nizvodno od hidroloških stanica površinskih voda, u dužini jednakoj desetostrukoj širini reke pri velikim vodama u profilu hidrološke stanice, izuzev 1.000 metara uzvodno i nizvodno od hidroloških stanica površinskih voda na rekama Dunav, Sava i Tisa, u radijusu od 100 metara od hidroloških stanica podzemnih voda, u užoj zoni zaštite izvorišta vodosnabdevanja, u međunaperskim poljima i pregrađenim rukavcima, u zaštitnom pojasu puteva i planiranih puteva.Kako se navodi u Pravilniku, neki od ciljeva vađenja rečnog na nanosa na rekama je da se obezbedi propusna moć rečnog korita, smanji rizik od poplava, poboljša hidraulički režim tečenja i strujna sliku u rečnom koritu, obezbedi veća stabilnost korita, obala i postojećih vodnih objekata, kao i da se obezbedi količina peska i šljunka za tržište građevinskog materijala.Plan predviđa i vađenje rečnih nanosa sa vodnog zemljišta iz neobnovljivih rezervi za potrebe izvođenja radova na objektima od značaja za Srbiju.Vađenjem rečnih nanosa ne smatraju se radovi u okviru redovnog održavanja plovnog puta, luka, pristana, marina, sidrišta i zimovnika sa pristupnim plovnim putevima, kao i proticajnog profila vodotoka (hitni sanacioni radovi...), kao ni zona značajnih infrastrukturnih objekata (vodozahvata, ispusta, mostova i drugo).Planom se uređuje vađenje rečnih nanosa sa vodnog zemljišta drugih vodotokova I reda, uključujući Svrljiški Timok, Trgoviški Timok, Beli Timok, Crni Timok, Timok, Pek, Кolubaru, Nišavu, Vlasinu i ostale.U Pravilniku se navodi i da je obim vađenja rečnih nanosa iz akumulacija HE "Bajina Bašta" i HE "Zvornik", kao i iz akumulacija HE "Međuvršje" i HE "Ovčar Banja" neograničen.Uslovi za vađenje rečnih nanosaPravno lice, odnosno preduzetnik koji namerava da vadi rečne nanose mora da ispuni uslove koji imaju za cilj da spreče negativan uticaj tih radova na vodni režim (vodni uslovi), na održavanje i unapređenje vodnih puteva, odnosno bezbednost plovidbe (plovidbeni uslovi), kao i uslove u pogledu zaštite životne sredine (uslovi zaštite prirode).Ukoliko se lokacija na kojoj se planira vađenje rečnih nanosa nalazi na međunarodnom ili međudržavnom vodnom putu, pored pribavljanja vodnih uslova koje izdaje nadležno javno vodoprivredno preduzeće, potrebno je pribaviti i uslove od organa nadležnog za tehničko održavanje vodnog puta, piše u Pravilniku. Takođe, ukoliko se lokacija na kojoj se planira vađenje rečnih nanosa nalazi na prostoru koji je u obuhvatu zaštite prirode po bilo kom osnovu, pored pribavljanja vodnih uslova koje izdaje nadležno javno vodoprivredno preduzeće, potrebno je pribaviti i uslove zaštite prirode od nadležnog zavoda za zaštitu prirode.Pravilnik važi dve godine od dana stupanja na snagu.
Univerzitet u Beogradu i kompanija Mozzart su pokrenuli startap akcelerator Univerzum, za mlade preduzetnike koji će kroz mentorski program pomoći preduzetnicima u realizaciji njihovih inovativnih ideja u svim fazama razvoja. Prijave su počele i traju do 17. novembra.Mogu se prijaviti timovi i kompanije sa originalnim proizvodom ili uslugom koji žele da razviju svoju ideju, a prijava i učešće su potpuno besplatni.Projekat Univerzum zamišljen je kao biznis akcelerator, koji će nastojati da startap timovima obezbedi neophodne veštine i alate za razvoj njihovih proizvoda, poslovnu edukaciju i važne kontakte, a u tome će im pomoći brojni domaći i inostrani stručnjaci, kao i iskusni preduzetnici.Kompanija Mozzart je za ovaj startap akcelerator odvojila fond od 25.000 evra, tako da će najbolje biznis ideje dobiti i novčane nagrade od 5.000 evra kako bi dalje razvijali svoj startap.Učesnici će moći da se Povežu sa drugim osnivačima kompanija i timovima, stručnjacima i mentorima, kao i potencijalnim investitorima, čime će značajno proširiti svoju mrežu kontakata koji im, u budućnosti, mogu pomoći.„Odlično je da se Univerzum pojavio, jer će pružiti podršku mnogim startapima, ali i zato što predstavlja sjajan primer partnerstva između privatnog sektora i Univerziteta, a upravo su se takva partnerstva pokazala kao veoma uspešna u brojnim vodećim startap ekosistemima u svetu“, ocenio je direktor Global Entrepreneurship Network (GEN) Srbija Miloš Došen, koji je ujedno i jeda od mentora programa.Timovi će takođe dobiti šansu i za veću investiciju jer će imati priliku za Pitch sa investitorima na kraju programa.„Ovaj projekat bi trebalo da bude vetar u leđa mladim ljudima da shvate sve prednosti i izazove, te da se odvaže na dalje korake u pravcu podizanja sopstvenih kompanija koje će jednog dana, baš kao i Mozzart, biti prepoznate i uspešne“, rekao je menadžer razvoja Mozzarta, Arsen Lončar, jedan od mentora, i dodao da uz znanja stečena školovanjem i uz rad na lilčnom usavršavanju kroz razvoj startapa nikako ne mogu da pogreše.Učesnici će naučiti kako da kreiraju najbolju biznis strategiju za svoju kompaniju pomoću, inovativnih, preduzetničkih metodologija.Pitch-ovanjem svoje originalne ideje će obezbediti učešće u Akcelerator programu, kojim će povećati mogućnosti za dalji rast i saradnju sa potencijalnim investitorima, a radionice i događaji, koje, otkriće im sve tajne poslovnog uspeha i osigurati potrebna znanja i veštine za dalji razvoj.Univerzum je jedinstveni biznis akcelerator program čija je misija je da ti obezbedi neophodne veštine i alate, najbolju biznis edukaciju tima stručnjaka iz zemlje i sveta, važne kontakte i mogućnosti.
Najposećeniji lokalitet u Istočnoj Srbiji je Lepenski Vir sa oko 45.000 posetilaca, kao i Narodni muzej u Zaječar sa oko 46.000 posetilaca i Muzej Krajine u Negotinu sa oko 35.000 posetilaca godišnje, pokazalo je istraživanje Regionalne agencije za razvoj Istočne Srbije (RARIS). Tokom pet godina, kako se dodaje, muzeje u Boru, Zaječaru, Sokobanji, Knjaževcu, Boljevcu, Negotinu, Kladovu i Majdanpeku posetilo je više od 808.000 ljudi, ili u proseku oko 150.000 godišnje. Broj posetilaca muzeja je porastao za 28% do 2019. godine, pre izbijanja pandemije korona virusa.Broj poseta muzejima u tom delu Srbije porastao za 28% u periodu od 2015. do 2019. godine, a udeo stranaca uvećan je 2,4 puta.RARIS je analizirala posetu turista muzejima u tom regionu od 2015. do 2020. godine. Najposećeniji lokaliteti i muzeji u Istočnoj Srbiji, kako se navodi, dokazuju da muzeji daleko više doprinose lokalnom turizmu, kao i da je posebno važno da se promovišu muzeji na otvorenom koji afirmišu nasleđe i identitet.Jedna od neiskorišćenih mogućnosti je da se više promovišu "divni i topli" ljudi koji imaju svoju istoriju i kulturu. Treba afirmisatikaže direktor RARIS-a Vladimir Jeremić., to je urađeno sa ciljem da se bolje pozicionira kulturno nasleđe istočne Srbije i uveća konkurentnost turističke ponude u lokalu, a saradnji se odazvalo osam od ukupno devet muzeja u regionu.Turisti čine čak 95% posetilaca muzeja, a svega 5% lokalno stanovništvo. Tri četvrtine ukupnih poseta su organizovane grupne posete, a među turistima koji obilaze muzeje u istočnoj Srbiji, tek 15% su stranci. To znači da je muzeje u ovom delu Srbije tokom proteklih godina posećivalo u proseku oko 20.000 stranaca godišnje, s tim što je njihov broj uvećan za 2,4 puta do 2019. godine, navodi se u analizi.Narodni muzej u Zaječaru uključuje poznato arheološko nalazište Felix Romulijana, muzej, kao i Radul Begov konak. Muzej Krajine u Negotinu (Mokranjčeva kuća, Muzej Hajduk Veljka i Muzej Krajine) sa oko 35.000 posetilaca godišnje.Objašnjavajući ovako veliku prednost u broju posetilaca, Vladimir Nojković, v.d. direktora Turističkog prostora „Lepenski Vir“ ističe da je razlika u pristupu."Mi smo usredsređeni na turističko tržište, dok drugi rade klasičan muzeološki posao”, kaže Nojković. Dodaje da na posećenost svakako utiče i odlična pozicija ovog lokaliteta na obali Dunava, ali da ona sama po sebi ne bi dala takve rezultate bez višegodišnjeg truda da se privuče što veći broj turista sa inostranih kruzera.Po njegovom mišljenju, taj deo turističke ponude bi trebalo da razvijaju i dalje, jer Lepenski Vir ima više mogućnosti za rast poseta na stranom, nego na domaćem tržištu. No, bez obzira koje je tržište u pitanju, muzeji moraju da se pozicioniraju u duhu vremena, odnosno da budu prisutniji u novim vidovima promocije i prodaje kao što je digitalni marketing, uveren je Nojković.Internet je danas pokretač razvoja turizma, ocenjuje i direktor RARIS-a Vladan Jeremić: „To je alat koji može omogućiti destinacijama i turističkoj privredi veliki napredak ukoliko se primeni na pravi način. Internet doslovno može lansirati određeni objekat ili čitavu destinaciju na turističku mapu”.Zato su u ovoj razvojnoj agenciji uradili osam video formata za muzeje i lokalitete da ih koriste u svojoj promociji. Analiza vidljivosti turističke ponude muzeja istočne Srbije na internetu je pokazala sledeće: postove vezane za muzeje na Fejsbuk stranici „Visit East Serbia“ videlo je od 4.460 do 10.380 ljudi, odnosno oko 75.000 ukupno, a na Instagram stranici od 884 do 1.917 ljudi, odnosno oko 14.000 ukupno. Jeremić dodaje da su letos organizovali i tri nagradne igre na Instagramu, podelili 60 ulaznica za muzeje, a objave je videlo oko 42.000 ljudi.Ovo bi trebalo da bude podstrek za zaposlene u muzejima da se više „digitalno“ aktiviraju i budu prisutniji na različitim onlajn platformama, uključujući i Tripadvajzer i Gugl mape, kao i da ponuđeni sadržaji osim na srpskom, budu dostupni makar još i na engleskom jeziku.Turisti čine čak 95% posetilaca muzeja u Istočnoj Srbiji, od kojih je svega 15% stranaca,
Vlada Srbije donela je odluku o obrazovanju Radne grupe za sprovođenje preporuka iz "Bele knjige" Saveta stranih investitora (FIC).Za predsednika Radne grupe imenovana je premijerka Ana Brnabić, a za zamenika predsednika ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajalović. Zadatak Radne grupe je da definiše konkretne mere za sprovođenje preporuka iz "Bele knjige" Saveta stranih investitora i prati sprovođenje tih mera.Članovi radne grupe biće i ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović, ministar finansija Siniša Mali, ministarka privrede Anđelka Atanasković, ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Tomislav Momirović. U Radnoj grupi su, između ostalog, ministarka trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić, ministarka državne uprave i lokalne samouprave Marija Obradović, ministar zdravlja Zlatibor Lončar, ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Darija Кisić Tepavčević. Vlada obrazuje grupu za sprovođenje preporuka stranih investitora„Bela knjiga“ Saveta stranih investitoraKako se navodi u odluci, stručnu i administrativno-tehničku podršku radu Radne grupe pruža Ministarstvo rudarstva i energetike. Navodi se i da radna grupa može da formira podgrupe koje će sačinjavati predstavnici državnih institucija i FIC.Radna grupa podnosi Vladi izveštaj o radu najmanje svakih 90 dana.
Pravilnikom o izmenama Pravilnika o podnošenju poreske prijave elektronskim putem propisan je novi obrazac PEP – Ovlašćenje za upotrebu elektronskih servisa, kojim je zamenjen dosadašnji obrazac.Pravilnik je stupio na snagu 30.oktobra 2021. godine.Novi obrazac je delu za ovlašćenja za upotrebu elektronskih servisa (deo 4) dopunjen tačkom fiskalizacija (4.6) kako bi se obveznicima omogućilo da preko portala Poreske uprave ePorezi podnose prijave sa podacima za generisanje jedinstvene oznake poslovnog prostora i poslovne prostorije(PGJO); izjave o zainteresovanosti za finansijsku podršku (FIP-EFU) kao i pristup portalu Elektronski sistem za fiskalizaciju.Svi zakonski zastupnici poreskih obveznika koji su podneli obrazac PEP do stupanja na snagu izmene Pravilnika i dodelili ovlašćenje za sve elektronske servise pod tačkom 4.1, nemaju obavezu podnošenja novog PEP obrasca da bi dodelili ovlašćenje i za obim pod tačkom 4.6.Propisani novi obrazac PEP možete preuzeti na linku.
U okviru jesenjeg serijala radionica Startita posvećenih preduzetništvu i startapa, održaće se nova je namenjena domaćim startapima u cilju poboljšanja njihove saradnje sa EU fondovima. Jedan od primera takvih fondova, koji su otvoreni za mala i srednja preduzeća Zapadnog Balkana, je Horizon Europe čija je vrednost 95.5 milijardi evra.Zoom radionica će se održati 25. novembra u 17 časova na engleskom jeziku i sastoji se iz dva dela:Uvodni deo baviće se predstavljanjem EU fondova i izradom projektnog nacrta kao neizbežnim korakom na putu dobijanja bespovratnih fondova, dok je drugi deo radionice posvećen pitajima učesnika.Poseban naglasak biće stavljen na adekvatnu komunikaciju unique selling point-a (USP) samog projekta i partnerstva u okviru projekta.Predavač na radionici biće Milan Miletić iz kompanije Milloy consulting, koji ima dugu karijeru iz oblasti institucionalne komunikacije.Više informacija o radionici možete potražiti ovde
U oktobru, u odnosu na prethodni mesec, u Srbiji je najviše poskupeo transport, odeća i obuća, hrana, bezalkoholna pića, saopštio je Republički zavod za statistiku. Cene proizvoda i usluga lične potrošnje u oktobru 2021. godine, u odnosu na septembar 2021. godine, u proseku su povećane za 0,9 odsto.U odnosu sa istim mesecom prethodne godine, povećane su za 6,6 odsto, dok su u poređenju sa decembrom 2020. godine cene povećane za 6,4 odsto u proseku.U odnosu na prethodni mesec, u oktobru rast cena je zabeležen u grupama Transport (1,8 odsto), Odeća i obuća (1,6 odsto), Hrana i bezalkoholna pića (1,3 odsto), Stan, voda, električna energija, gas i druga goriva (0,9 odsto).Šta je najviše poskupelo u Srbiji?Spanać u Kini poskupeo 157 odstoNameštaj, pokućstvo i tekuće održavanje stana poskupelo je 0,6 odsto.Rast cena je zabeležen i u grupama Restorani i hoteli i Obrazovanje (za po 0,5 odsto), Alkoholna pića i duvan (0,3 odsto), Rekreacija i kultura (0,2 odsto) i u grupama Кomunikacije i Zdravstvo (za po 0,1 odsto).
Gradska uprava za građevinsko zemljište i investicije Novog Sada je raspisala javnu nabavku za prvu fazu izgradnje saobraćajnih površina u delu Ulice Ive Andrića i novoplanirane pristupne saobraćajnice poslovnom kompleksu trgovinskog lanca Lidl. Procenjena vrednost radova je 70,2 miliona dinara.Prva faza uređenja Ulice Ive Andrića i pristupne saobraćajnice u neposrednoj blizini obuhvata gradnju pešačke i biciklističke staze, kao i prilagođavanje pešačkih prelaza na raskrsnicama. Obustavljen tender: Putevi Srbije "potcenili" izgradnju puta do Golupca Predmet druge tehničke dokumentacije biće ulazi u objekat Lidla, piše u specifikaciji tendera.Zbog izgradnje novih objekata i saobraćajnih površina sa pratećom infrastrukturom, planirano je i opremanje lokacije novom horizontalnom i vertikalnom saobraćajnom signalizacijom, piše u tehničkoj specifikaciji.U januaru je Gradska uprava sprovela tender za izradu tehničke dokumentacije za ovaj projekat. Tada je u specifikaciji navedeno da je zbog porasta inteziteta na ovim saobraćajnicama, čiji kapacitet nije zadovoljavajući, osnovni prioritet proširenje dela Ulive Ive Andrića na četiri kolovozne trake sa svim nedostajućim saobraćajnim i zelenim površinama.Država Geoksu platila 70 odsto investicije, sada traži novac nazad Takođe, u cilju infrastrukturnom opremanja prostora namenjnog Lidlu predviđena je i izgradnja pristupne saob raćajnice sa svom neophodnom infrastrukturom.Trgovinski lanac "Lidl" je ovo zemljište na kraju Limana IV, odnosno na početku Telepa, kupio u julu 2020. za 408,2 miliona dinara, kako je izvestio portal 021. Na licitaciji je bio jedini ponuđač, a plan im je da na ovoj lokaciji izgrade poslovni objekat od 13.316. kvadrata.
Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija raspisalo je javni poziv za podršku radu turističkih agencija, organizatora turističkih putovanja, zbog poteškoća u poslovanju prouzrokovanih trenutnom pandemijom.Subvencije se dodeljuju u iznosu od od 2.000 do 5.000 evra i pokrivaju troškove u vezi sa obezbeđenjem garancija putovanja. Visina subvencije zavisi od kategorije lecence koju turistička agencija poseduje i rok za podnošenje zahteva je 24. novembar.Ova pomoć je svima dobrodošla, ali je selektivna jer su iz nje izuzete male, posredničke agencije, ističe Aleksandar Seničić, direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija (YUTA). “Svaki novac u ovom trenutku je dobrodošao, naročito jer je turističkim agencijima nešto malo pomoći što je dato prošle godine dato na isti način, za pribavljanje licenci, ali su na nju mogle da računaju samo agencije koje su pribavile polise osiguranja i bankarske garancije, a to je mali broj”, kaže za Biznis.rs Seničić.Od početka pandemije niko nije vodio računa od malim agencijama koje posreduju u prodaji aranžmana organizatora koji imaju licence. Te agencije nose jedan deo prometa na tržištu i uglavnom su to porodične firme koje zapošljavaju do dvoje ljudi. Mnogi od njih su u ozbiljnim problemima, objašnjava direktor YUTE.Takođe rok koji je dat nije dobar, ali razume zašto je tako – jasno je da se završava fiskalna godina, dodaje Senčić.Problem predstavlja jer rok nije usaglašen sa rokom za pribavljanje licenci, tako da će određeni broj biti na gubitku jer nisu mogli da pribave licencu. Rok za pribavljanje licenci je 31. decembar, dok je rok za podnošenje zahveta za subevncije 24. novembar.Seničić objašnjava da agencije, zbog rokova, imaju dosta problema sa osiguravajućim kućama zbog čega će nakon krize ostati mnogo manje organizatora putovanja.“Osiguravajuće kompanije koje treba da izdaju polise osiguranja vrlo su restriktivne, što je razumljivo jer je kriza i teška su vremena. Ipak, veliki broj agencija neće dobiti polise osiguranja i to je problem. Druga opcija za agencije su bankarske garancije, koje da bi dobili moraju da polože ‘keš’ u banku. U uslovima krize to je veliki problem jer je za agencije koje rade u inostranstvu minimalni iznos 30.000 evra, a za one koje rade u Srbiji 5.000”, ističe Seničić.Smatra da mora doći do produžetka roka za povraćaj novca putnicima koji nisu iskoristili zamenska putovanja s obzirom na to da veliki broj agencija neće moći da izmiri obaveze prema putnicima. Ako ne dođe do pomeranja roka to će dovesti do potpunog sloma tržišta.
Američki radnici se nadaju da će se zategnuto pandemijsko tržište rada na kraju dovesti do većih plata. Međutim, možda će samo dovesti do toga da roboti preuzimaju njihove poslove, piše Bloomberg. Nedostatak radne snage i rast plata primorava američke biznise da ulažu u automatizaciju.Nedavno istraživanje Federalnih rezervi među glavnim finansijskim službenicima, pokazalo je da od firmi sa poteškoćama u zapošljavanju jedna trećina primenjuje ili istražuje automatizaciju koja bi zamenila radnike. "Domino Pica počinje da koristi opremu i tehnologiju koja smanjuje količinu rada koja je potrebna za proizvodnju kuglica od testa", rekao je izvršni direktor te kompanije Rič Alison. Mehanizaciija svakodnevnih poslova traje generacijama, a tokom protekle decenije napravljen je značajan pomak.Broj industrijskih robota koji su instalirani u fabrikama širom sveta se više nego udvostručo, na oko tri miliona. Automatizacija se proširila i na sektor usluga. Sjedinjene Američke Države su ovoj oblasti zaostajale za drugom ekonomijama sveta, pre svega zemljama Azije, ali bi zahvaljujći pandemiji, SAD mogao da nadoknadi taj zaostatak. Komšijma treba milion radnika i 10.000 industrijskih robotaKolega robote, ne uzimaj mi radno mesto!Sa oko 10,4 miliona otvorenih pozicija u avgustu i rekordnim brojem Amerikanaca koji daju otkaze, teškoće u pronalaženju osoblja postaju veće. Sindikati su automatizaciju dugo videli kao pretnju. Tako je na primer, Međunarodno udruženje brodara obećalo da će se boriti protiv toga.Američke luke zaostaju za svojim svetskim vršnjacima u tehnologiji i trenutno su u centru velike krize u lancu snabdevanja. "Kompanije koje kažu da žele da se automatizuju imaju jedan cilj na umu: da eliminišu vaš posao, i stave više novca u džepove", rekao je predsednik udruženja Harold Daget. "Borićemo se protiv ovoga 100 godina", dodao je. Neki ekonomisti upozorili su da bi automatizacija mogla da dovede do većeg jaza u prihodima i bogatstvu Amerikanaca. "Ako se ovako nastavi, potražnja za radnom snagom će rasti polako, nejednakost će se povećati, a izgledi za mnoge niskoobrazovane radnike neće biti toliko dobri", rekao je Daron Asimogli, profesor na Institutu za tehnologiju u Masačusetsu. Asimogli je rekao da bi naučna znanja mogla da se koriste kako bi se razvijale tehnologije koje su komplementarnije radnicima. "Ali, sa istraživanjima u kojima uglavnom dominira šačica gigantskih firmi koje troše najviše novca na to, "ovo nije pravac u kojem tehnologija trenutno ide".
Korisnicima banke Inteza koji vrše platni promet preko aplikacije od sada je dostupna nova usluga “Prenesi” pomoću koje se izvršava instant plaćanje. Naime nije potreban unos broja računa primaoca, već samo njihov broj telefona. Da bi ova opcija bila moguća neophodno da broj telefona primaoca bude registrovan u Centralnoj adresnoj šemi Narodne Banke Srbije. Centralna adresna šema predstavlja mogućnost “izvršavanja instant plaćanja na registrovani „pseudonim“ korisnika platnih usluga kao što je npr. broj mobilnog telefona”, navodi se na sajtu NBS. Svoj “pseudonim” tj. avatar možete napraviti putem mobilne aplikacije izabrane banke. A ukoliko korisnici aplikacije žele da i oni na taj način primaju novac potrebno je samo da aktiviraju uslugu Prenesi iz glavnog menija klikom na Plaćanja ili u okviru podešavanja njhove aplikacije mobilnog bankarstva.Usluga je dostupna na osnovu odobrenja Narodne banke Srbije od 8. novembra.
Evropska komisija očekuje da rast srpske ekonomije u 2021. godini dostigne 6,7 odsto, uglavnom zbog rasta privatne potrošnje i investicija.Inflacija bi trebalo da zabeleži snažni privremeni porast u 2021. godini, ali se očekuje da će usporiti u proleće 2022. godine, piše u izveštaju Evropske komisije. EK očekuje i da će deficit da padne ispod pet odsto BDP-a u 2021. godini i da nastavi smanjenje tokom 2022, i 2023. godine.Javni dug bi tokom 2021. godine, prema proceni EK, trebalo da se stabilizuje na oko 58 odsto BDP-a, pre nego što nastavi sa postepenim opadanjem u 2022. i 2023. godini. Kome sve i koliko Srbija duguje?Po kojoj ceni se zadužuje Srbija?BDP-a Srbije u prvom tromesečju veći za 1,7 odstoEvropska komisija tokom 2022. i 2023. godine projektuje rast srpske ekonomije od 4,3 odsto. Očekuje se da rast većim delom bude podržan inevsticijama i pozitivnijim doprinosom neto izvoza usled oporavka Evropske unije i povećanih izvoznih kapaciteta podržanih stranim direktnim investicijama. Projekcije rasta podložne su relativno visokom nivou nesigurnosti, navodi EK, mada se čini da su rizici uravnoteženi.Sa jedne strane, relativno niska stopa vakcinacije mogla bi da dovede do dugotrajnog uticaja pandemije i s tim u vezi da priguši samopouzdanje potrošača i privatnu potrošnju u kratkom roku. Jače ili trajnije povećanje inflacije, ukoliko se zadrži ili prekorači nivo iz septembra 2021 na duži period, pre svega zbog cena energije i neprerađene hrane, moglo bi da oslabi kupovnu moć i postane kočnica realnog rasta.
U najnovijem izveštaju Deutsche Bank predviđa se novo poskupljenje vozarina u pomorskom transportu od 30 odsto koje će, između ostalog, biti uslovljeno povećanjem cena goriva i novim iznosom takse za kontejnerske brodove koji prolaze kroz Suecki kanal, kaže Nebojša Đekić, direktor prodaje i razvoja u kompaniji cargo-partner Srbija za Novu ekonomiju.„Uprava tog kanala je najavila za 2022. godinu poskupljenje od šest odsto. Analitičari te banke predviđaju da će nevolje u transportu potrajati i da će se tek u 2022. situacija smirivati, ali postepeno. O stabilizaciji prilika u globalnom lancu snabdevanja teško je govoriti. Informacija da se trenutno visok nivo cena transporta zadržao i da nije došlo do novog povećanja je tračak svetlosti. Ipak, svetski analitičari nisu nimalo optimistični“, navodi Đekić. Period pred novogodišnje praznike, kako on navodi, i u redovnim okolnostima je za logističku industriju izuzetno stresan a ove godine posebno. "Poslednji kvartal u godini izazovan je ne samo za brodski transport, već i za sve vidove prevoza robe. U Srbiji je najzastupljeniji kamionski transport, gde se zbog viška robe, a manjka transportnih kapaciteta cene usluga, takođe, povećavaju", kaže Đekić.Kako prebroditi krizu u pomorskom transportu?Ipak, ne treba očekivati povratak na stanje pre globlane zdravstvene krize. „Nažalost, oporavak i stabilizacija ne znači povratak na situaciju pre pandemije. Dugoročno, možemo govoriti da bi se situacija sa cenama mogla donekle stabilizovati u periodu od naredne dve i po godine. Između ostalog, do toga može doći najavljenim investicijama brodara u izgradnju novih transportnih kapaciteta, što će dovesti do bolje ravnoteže ponude i potražnje. Međutim, ti brodovi bi mogli biti operativni najranije 2023. godine“, ocenjuje Đekić.Za pomorski transport vezano je oko 80 odsto svetske trgovine, tako da talas poskupljenja, kako kaže, pogađa svaki ugao privrede. Globalna trgovina je krenula u nagli oporavak nakon pada izazvanog pandemijom, što je doprinelo problemima, od nedostatka kontejnera za otpremu i skladišnih kapaciteta, preko zagušenja u lukama, do nedostatka vozača kamiona za prevoz robe.“Uska grla u globalnim lancima snabdevanja ugrozila su dostavu velikog asortimana robe, uključujući hranu i piće, potrošačku elektroniku, građevinski materijal, pa i božićne poklone i ukrase. Takva ograničenja su doprinela i većoj inflaciji. Poskupljuju energenti, repromaterijal i na kraju gotovi proizvodi”, ukazuje on.Takođe, podseća na prognozu MMF-a da će godišnja inflacija do kraja ove godine u razvijenim ekonomijama dostići maksimum od 3,6 odsto, a da će se u prvoj polovini 2022. vratiti na dva odsto. “Tržišta u razvoju će imati brži rast, dostižući u proseku 6,8 odsto, a zatim će se smanjiti na četiri odsto. Fond je naveo da bi centralne banke trebalo da budu spremne da pooštre politiku u slučaju da inflacija izmakne kontroli. Cene hrane širom sveta skočile su za oko 40 odsto tokom pandemije, što je veliki izazov za zemlje sa niskim prihodima u kojima takve kupovine čine veliki udeo u potrošnji“, kaže Đekić.Srbija, naravno, nije izolovano ostrvo i već je primetan rast cena, od građevinskog materijala, potrošačke elektronike, odeće i obuće, do hrane i pića.Uticaj na logistikuIako je logistika veoma dinamična i fleksibilna privredna grana, ova situacija je izuzetno izazovna i za njegovu firmu. „U cilju da izađemo svojim klijentima u susret i obezbedimo što kvalitetniju uslugu, morali smo da se prilagodimo i da tražimo nova rešenja. Budući da su ove, sada već dugoročne prilike, negativno uticale na korisnike špediterskih usluga iz pojedinih industrijskih grana, to uvek može da ima nepovoljan uticaj i na našu delatnost. Kako bismo se prilagoili zahtevima tržišta i naših korisnika, težimo da kreiramo jedinstvena i fleksibilna transportna rešenja i da se brzo prilagodimo promenljivoj situaciji na tržištu“, kaže on.U tom smislu možemo da ponudimo niz alternativnih opcija za prekookeanske pošiljke, poput železničkog transporta sa fiksnim sedmičmim otpremama i isporukom po principu „od vrata do vrata“, kao i čarter konzole sa dalekog istoka sa fiksnim terminima otpreme, takođe, na nedeljnom nivou. Paralelno rade, kako kaže, na sertifikaciji i obučavanju svojih kadrova, u njihovom logističko-distributivnom centru u Dobanovcima. Kao deo cargo-partner grupe globalno, prisutni su u 40 zemalja i 140 kancelarija širom sveta.
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
