Srbija

U Niškoj Banji u planu izgradnja termi „Kulište“

U Niškoj Banji se planira izgradnja kompleksa bazena sa termalnom vodom "Kulište" na površini od 1,1 hektar.Grad Niš raspisao je raspisao javnu nabavku za izradu projektno-tehničke dokumentacije za izgradnju termi "Kulište" u Niškoj Banji.Predviđena je izgradnja kompleksa bazena sa termalnom vodom i svim pratećim sadržajima. Kompleks treba da se sastoji od deset bazena površine 25 m2 i dubine 1,2 metara. U planu je izgradnja tri otvorena rekreativna dečija bazena, sedam rekreativnih bazena za odrasle, prostor za fitnes sprave, dečje igralište, protor za tuševe, plato za sunčanje, letnjikovca, prodajnih objekata, drvenih svlačionica. Kako će izgledati akva park u Niškoj banji?Šabac ulaže 280 miliona u izgradnju kompleksa bazenaLokacija na kojoj će se graditi kompleks se nalazi jugoistočno od centralnog Trga Niška Banja. Površina predviđena za kompleks iznos 1,1 hektar i predstavlja deo veće parcele od 5,3 hektara. U dokumentaciji piše da predviđena parcela za kompleks termanilh bazena "Kulište" predstavlja prazan neizgrađen prostor, sa izuzetkom Kupatila broj 5 koji je objekat pod zaštitom. Rok za podnošenje ponuda je 22. novembar.

Hitna pomoć traži od lekara do vozača

Zdravstvene ustanove i dalje tragaju za radnicima...

Otvorena prva tkačka kolonija u Novom Pazaru

Porodicu najprepoznatljivijih ćilima iz Srbije upisanih na nacionalnu listu, pored pirotskog i staparskog upotpunjuje i sjeničko-pešterski. U cilju pune afirmacije najznačajnijeg segmenta tekstilnog stvaralaštva ovog regiona i očuvanja tehnike izrade, otvorena je prva tkačka kolonija u Novom Pazaru, piše u saopštenju Etno mreže, krovne asocijacija proizvođača rukotvorina iz cele Srbije.Okupljanje vrsnih tkalja iz cele Srbije treba da pomogne očuvanje nematerijalnog nasleđa jugozapadne Srbije i ekonomsko osnaživanje žena iz ovih krajeva. Sjeničko-pešterski ćilim se vekovima izrađuje na prostoru jugozapadne Srbije u opštinama Sjenica, Tutin, Nova Varoš, Priboj, Prijepolje i Novi Pazar, kaže predsednica Etno mreže Violeta Jovanović."Na inicijativu opštine Sjenica i udruženja Sandžački ćilim, u decembru 2018. upisan je na Nacionalnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa. Cilj nam je da se komadi s motivima sa ćilima plasiraju kroz protokol gradonačelnika i turističku privredu grada".

Prosečna subvencija po radniku lane dostigla 36.500 evra

U 2020. godini je potpisano 22 ugovora o dodeli sredstava podsticaja ukupne vrednosti 215,7 miliona evra, piše u predlogu zakona o završnom računu republičkog budžeta.Ukupna vrednost planiranih višegodišnjih investicija za koje je dodeljena državna pomoć je blizu 1,7 milijardi evra.Realizacijom ovih projekata trebalo bi da se otvori 5.906 novih radnih mesta. To bi značilo da je Ministarstvo privrede u proseku svako novo radno mesto subvencionisalo sa oko 36.500 evra. Bošu 6,5 miliona evra subvencija za proširenje proizvodnje brisača Savet za ekonomski razvoj je u 2020. godini doneo odluku o dodeli sredstava podsticaja za još 10 privrednih društava, ali do kraja godine nije u potpunosti okončana procedura.Jedna od najvećih državnih pomoći u 2020. godini dodeljena je švajcarskoj kompaniji Beri Kalbo (Barry Callebaut) u iznosu od 12 miliona evra za 100 novih radnih mesta. To znači da je dodeljeno 120.000 po radnom mestu.U periodu od januara do septembra 2021. godine zaključena su 33 ugovora o dodeli podsticaja, piše u zvaničnim podacima Ministarstva privrede.Novom vlasniku Kuršumlijske Banje bliskom SNS-u 2,5 miliona evra subvencija Ukupna vrednost planiranih investicija po ovim ugovorima je 62,4 miliona evra, a odobrene su subvencije u iznosu od 57,4 miliona evra. Realizacijom ovih projekata trebalo bi da se zaposli 5.408 novih radnika. To znači da je država ove godine davala prosečno 10.600 evra po jednom radnom mestu što je tri puta manje nego lani.Iako je Srbiji politika dodele državne i dalje primarni način za privlačenje investitora stručnjaci skreću pažnjju da su subvencije samo jedna od stavki koje investitori razmatraju prilikom odlučivanja o otvaranju novih pogona.Država najavila subvencije za ugradnju solarnih panela Ne postoje nikakvi ni naučni dokazi niti opravdanje da bilo koja zemlja subvencijama privlači strane direktne investicije, a njihov uticaj na smanjenje nezaposlenosti je zanemarljiv, rekao je Uroš Delević, profesor na londonskom Univerzitetu Grinič govoreći na konferenciji "OKO za Državnu Pomoć"(Odgovorno, Korisno, Otvoreno)."Povećanje pojedinačne subvencije za deset odsto dovelo je do povećanja zaposlenosti na nivou preduzeća od 0,2 odsto, dakle ne čak ni na nivou Srbije... Davanje subvencija za nekvalitetne investicije je trka do dna, jer će kompanije sa nekvalifikovanom radnom snagom svakako izmestititi svoju proizvodnju kad troškovi porastu, kao što je bio u slučaju Leonija", naveo je Delević.

Izmene u radnom vremenu zbog državnog praznika

Sutra, 11. novembra, se obeležava Dan primirja u Prvom svetskom ratu, što je ujedno i neradan dan, evo šta će sve raditi po izmenjenom radnom vremenu zbog državnog praznika.Prodavnice prehrambene robe radiće najmanje od 9 do 12 časova, a veliki superrmarketi radiće uglavnom po redovnom radnom vremenu. U Beogradu 24 sata raditi pet apoteka: "Sveti Sava" u Nemanjinoj 2, "Prvi Maj" u Kralja Milana 9, "Zemun" u Zemunu u Glavnoj ulici 34, "Bogdan Vujošević" u Bulevaru maršala Tolbuhina broj 30 i "Gornji grad" u Ulici Đorđa Kovačevića 27. Skraćeno radno vreme od 8 do 18 časova imaće apoteke "Palilula" u Knez Danilovoj, "Braće Kovač" u Krivolačkoj, "Miroslava Trajkovića" u Požeškoj i "Đuro Đaković" u Majke Kujundžića na ZvezdaTržni centri u Beogradu radiće redovnim radnim vremenom.Benzinske pumpe će sutra raditi 24 sata samo na putevima prvog i drugog reda, a ostale će raditi najmanje od 6 do 20 časova.Beogradske pijace će u četvrtak raditi uobičajeno od 6 do 19 sati, kako je saopšteno iz JKP „Gradske pijace“, za sve pijace koje se nalaze u sistemu ovog preduzeća.U Srbiji će u sutra, zbog državnog praznika raditi ukupno 39 pošti; radiće dežurne pošte u Beogradu, Nišu, Novom Sadu, Kragujevcu i drugim većim gradovima, a dežutraće i pošte u Zrenjaninu, Pančevu, Somboru, Sremskoj Mitrovici, Šapcu i na Zlatiboru, kao i pošte na graničnim i administrativnim prelazima, osim pošte na Graničnom prelazu Čukarka, koja radi od 7 do 18.30 časova. U Beogradu, pored Glavne pošte u Takovskoj 2, radiće i pošte na aerodromu Nikola Tesla, koje će raditi uobičajeno - 24 časa, radiće i pošte u tržnim centrima i druge dežurne pošte.GSP je obavestio da će sve gradske, prigradske i lokalne linijae biće saobraćati po redu vožnje za nedelju, a minibus ekspres linije E2 Petlovo brdo – Trg republike i E9 Kumodraž – Studentski trg, koje po planiranom redu vožnje ne saobraćaju nedeljom i praznikom, neće raditi.Beogradski Parking servis neće kontrolisati i naplaćivati parkiranje u zoniranim delovima Beograda, a biće zatvoreni i šalteri za rad sa strankama u Takovskoj 31 i Mileševskoj 51, saopštilo je to preduzeće.Na dan praznika biće otvorene sve javne garaže, posebna i SMS parkirališta i radiće po uobičajenom sistemu naplate, kao i „pauk“ služba za prenos nepropisno parkiranih vozila.

Vrednost građevinskih radova porasla 29 odsto

Vrednost izvedenih radova na teritoriji Srbije porasla je u trećem kvartalu za 29 odsto u tekućim cenama, dok u stalnim cenama taj rast iznosi 15,2 odsto u odnosu na isti kvartal 2020. godine, saopštio je Republički zavod za statistiku. Posmatrano prema vrsti građevina, vrednost izvedenih radova na zgradama povećana je 7,9 odsto, a na ostalim građevinama 19,6 odsto, u stalnim cenama.Vrednost radova u stalnim cenama, najviše je povećana u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji (41,3 odsto, zatim u regionu Južne i Istočne Srbije, 24,7 odsto, Beogradskom regionu, 6,7 odsto, i Vojvodini, 1,7 odsoto, u odnosu na isti kvartal 2020. godine.Cigla na ciglu: Međugodišnji rast od 10 odstoBeton obrisao istoriju na KalemegdanuOd ukupne vrednosti građevinskih radova u Srbiji je izvedeno 96,6 odsto, dok je preostalih 3,4 odsto izvedeno na gradilištima u inostranstvu.Vrednost izvedenih radova izvođača iz Srbije u trećem kvartalu 2021. godine, za radove koji su izvođeni na teritoriji Srbije i inostranstva, porasla je za 28,2 odsto u odnosu na isti kvartal 2020. godine, u tekućim cenama. U stalnim cenama taj rast iznosi 14,5 odsto.

Frilenseri i dalje traže da im neoporezivi deo zarade bude 530 evra

Udruženje radnika na internetu (URI) zatražilo je od Vlade Srbije da neoporezivi deo zarade frilensera ostane na iznsu od 530 evra u nardne dve godine. URI tvrdi da će u suprotnom mnogi frilenseri izbegavati da plaćaju poreze, koji će biti preveliki jer bi neoporezivi deo zarade od januara bio 18.000 dinara, dok bi se za sve iznose preko toga plaćao porez."U pitanju su hljade života mladih ljudi koji rade preo interneta. Radna grupa za rešavanje statusa frilensera je imala samo jedan sastanak, drugi se nije održao", rekao je na konferenciji ispred Vlade Srbije predstavnik URI Miran Pogačar.Prema njegovim rečima, mnogi frilenseri koji predaju strane jezikeputem interneta klijentima u Kini, dobijaju otkaze jer je ta država donela uredbu po kojoj stranci do kraja ove godine više ne mogu da obavljaju tu delatnost.Pogačar je dodao kao URI želi da im pomogne kursevima da se prekvalifikuju. Dodao je da je će veliki broj frilensera od prvog januara, ukoliko ostane aktuelno rešenje, neće moći da nastavi sa radom."Preko 50% bi izdvajali za doprinose i poreze, to je katastrofa, mnogi bi izbegavali da plaćaju porez u Srbiji i otvarali bi račune u inostranstvu. Predlažemo da se u naredne dve godine ne plaća ništa za zaradu od 530 evra, za većinu ljudi to je kompromis", smatra Pogačar.On je podsetio da se naredne godine u Srbiji održavaju izbori, kao i da zbog toga institucije neće moći da donose propise. Pogačar je dodao da je državi trebalo oko 10 godina da donese Zakon o socijalnom preduzetništvu. Prema njegovim rečima upravo su im te razlog da njihov predlog za plaćanje poreza treba da važi naredne dve godine.Frilenseri će kako se naglađava u suprotnom preduzeti "odgovarajuće korake", jer prvi januar 2022. godine ne mogu da čekaju. Napominju i da njihov problem neće biti rešen ni usvajanjem Zakonom o porezima.Pogačar tvrdi da će frilenseri, ukoliko s ene uvaži njihov zahtev, biti ubedljivo najviše oporezvani među svim ostalim delatnostima, kao i da neće moći da ostvaruju svoja prava."Ne možete od nekoga zahtevati da plaća pune poreze i doprinose, ako ta prava ne može da ostvari. To je besmisleno, ta stvar mora da se promeni", kaže predstavnik URI. Frilenseri su sa Vladom Srbije vodili pregovore početkom godine, a dogovor o oporezivanju je postignut krajem aprila.

Ptice

Prošlog novembra javnost u Srbiji rastužila je vest da je desetogodišnji orao ribar pronađen mrtav kod sela Boćevica nadomak Leskovca. Ribar „Oli“, kako su ga nazvali finski ornitolozi, tokom jesenje seobe nekoliko dana boravio je u Grdeličkoj klisuri gde je stradao od strujnog udara na pruzi Beograd-Skoplje. Ovu gracioznu grabljivicu stručnjaci su uz pomoć satelitskog odašiljača pratili sve do trenutka kada je prestao da se kreće.Ornitolozi iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije finskim kolegama vratili su satelitski odašiljač koji je ovog leta postavljen na novog ribara, nazvanog „Rami“.„Rami je odrasli mužjak koji se ove godine gnezdio u Finskoj i to na lokalitetu na kom se planira izgradnja vetroparka. Njega smo pomno pratili kako bismo saznali gde se kreće, na kojim vodama lovi i koliko visoko leti, što je od presudnog značaja za studiju procene uticaja vetroparka na životnu sredinu“, pojašnjava Matti Suopajärvi, ekolog iz Finske.Rami je jesenju seobu započeo 20. septembra na finsko-švedskoj granici kod mesta Tornio. Na kranje odredište na sever Nigerije stigao je 31. oktobra nakon više od 6.500 pređenih kilometara, prosečno prevaljujući 160 kilometara po danu. Međutim, putanju dužu od 1.000 kilometara preko Egejskog i Sredozemnog mora, od turskog dela Trakije do severoistočne Libije, orao ribar je preleteo u celosti za 23 sata.Prvu afričku noć Rami je prespavao na dalekovodnom stubu, a narednih 11 dana preletao je Saharu, odmarajući i spavajući na stenama i peščanim dinama. Trenutno se nalazi u plodnoj dolini reke Komadugu Gana gde će verovatno provesti narednih 4-5 meseci.Orlovi ribari naseljavaju sve kontinente, osim Antarktika. Osnovna hrana su im ribe koje lovi obrušavanjem i zaranjanjem u vodu. Ribari naseljavaju vodena staništa bogata ribom, najčešće slatkovodna jezera. Velika gnezda grade na vrhu krošnji starih stabala. Istraživanja su pokazala da orlovi ribari u prirodi žive do 32 godine.Orao ribar u Srbiji ima status strogo zaštićene vrste koja se na ovim podnebljima ne gnezdi gotovo 100 godina, dok jedinke iz severnih populacija našu državu preleću dva puta godinje kada se sele.

Novi ambasador Francuske u Srbiji predao akreditvna pisma

Novi ambasador Francuske u Republici Srbiji, Pjer Košar, predao je akreditivna pisma predsedniku Srbije, Aleksandru Vučiću u sredu, 10. novembra, na svečanoj ceremoniji organizovanoj u Palati Srbije. Pjer Košar je na mestu ambasadora Francuske u Beogradu od novembra 2021. godine.Dvojica sagovornika su se založili da dalje razvijaju odličnu bilateralnu političku i ekonomsku dinamiku koja postoji između naše dve zemlje, posebno od posete predsednika Emanuela Makrona Srbiji, 15. i 16. jula 2019. godine. Razgovarali su o preuzetim obavezama na najvišem nivou, u oblasti bezbednosti i odbrane, evropskih integracija Srbije, ekonomske saradnje, posebno o uključivanju Francuske kao strateškog partnera u izgradnju metroa, kao i o kulturnoj razmeni i frankofoniji.Ambasador je potvrdio spremnost Francuske agencije za razvoj da značajno poveća svoje angažovanje u Srbiji. Tokom razgovora o izazovima vezanim za Srbiju i njeno okruženje, francuski ambasador je podsetio na ličnu posvećenost predsednika Republike Francuske regionalnoj stabilnosti.Pjer Košar je radio u centralnoj administraciji u Direkciji za strateške poslove i razoružanje, a zatim je bio na funkciji političkog savetnika u više bilateralnih diplomatskih predstavništava: u Teheranu i u Tokiju. Po povratku u Pariz 2001. godine, imenovan je na mesto pod-direktora za Istočnu Evropu, a 2008. godine je postao inspektor spoljnih poslova, Posle čega je imenovan za pomoćnika generalnog direktora spoljnih i strateških poslova, bio je posebno uključen u praćenje sirijske i ukrajinske krize i u primenu sporazuma o iranskom nuklearnom programu.Nakon toga, Pjer Košar je imenovan na mesto generalnog konzula u Jerusalimu, a bio je i na čelu francuske delegacije tokom 74. Generalne skupštine Ujedinjenih nacija.

Vlada raspisala konkurs za direktora „Srbijagasa“

Vlada je raspisala javni konkurs za izbor direktora Javnog preduzeća "Srbijagas", objavljeno je u Službenom glasniku.Uslovi su da kandidat bude visokoobrazovan, da ima najmanje pet godina radnog iskustva na poslove za koje se zahteva ovaj stepen obrazovanja, kao i da ima tri godine iskustva u poslovima javnih preduzeća.TOP 5 v.d. direktora u javnim preduzećima (VIDEO) Takođe, potrebno je da poznaje oblast korporativnog upravljanja, a ne sme da bude član organa političke stranke, odnosno da mu je određeno mirovanje u vršenju ove funkcije.Rok za podnošenje prijava je 30 dana od objavljivanja konkursa u Službenom glasniku.Direktor se imenuje na period od četiri godine.Na mestu direktora JP "Srbijagas" javnog preduzeća trenutno se nalazi Dušan Bajatović. On je imenovan za direktora ovog javnog preduzeća 2008. godine. U novembru 2012. Vlada je, pre nego što je usvojen novi zakon, koji je propisivao obavezne javne konkurse, ponovo imenovala Bajatovića.Njemu je mandat istekao 2016. godine, a godinu dana kasnije je raspisan i konkurs za izbor direktora.Prema dostupnim podacima konkurs nikada zvanično nije okončan, kako je napisala Transparentnost Srbija u svojoj analizi iz decembra 2020. godine. Država od Srbijagasa preuzela upravlajnje nad Transportgasom Svi direktori kojima je istekao mandat, kao što je slučaj sa Bajatovićem, su nezakonito na ovim funkcijama, skretali su pažnju iz Transparentnosti. Zbog toga su is sve odliuke i ugovori koji su potpisani od strane ovih direktora koji upravljaju javnim preduzećima nezakoniti, pa samim tim i ništavni.Prema podacima Agencije za sprečavanje korupcije, Bajatović se nalazi na mestu generalnog direktora JP "Srbijagas" i za obavaljanje te funkcije dobija 174.000 dinara mesečne zarade.Osim toga, Bajatović, prema poslednjem izveštaju iz oktobra 2020, dobija platu i kao direktor preduzeća "Gastrans" (1,7 miliona dinara), član nadzornog odbora AD Jugorosgaz (blizu 1,5 miliona dinara), predsednik nadzornog odbora podzemnog skladišta gasa "Banataski dvor" (590.000 dinara) i kao nardoni poslanik (28.000 dinara). Osim toga, nakon službenog puta na koji je išao kao generalni direktor "Srbijagasa" Bajatović u toku 2019. je dobijao 64.000 dinara.

Šta Venecijanska komisija kaže na Zakon o referendumu?

Vlada Srbije usvojila je juče predlog Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi i uputila ga u skupštinsku proceduru. Istog dana je i Venecijanska komisija objavila hitno mišljenje o prethodno dostavljenom revidranom Nacrtu tog zakona. U mišljenju objavljenom juče Komisija je pozdravila inicijativu Srbije za donošenje novog Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi, ali i navela da neka pitanja još ostaju da se reše. Komisija izražava žaljenje što je revizija zakona o referendumu počela tek kad je ustavni referendum bio neizbežan."Radi stabilnosti izbornog sistema amandmani na osnovne odredbe o referendumu treba da budu primenjeni u periodu koji je kraći od godinu dana samo da u slučaju da se obezbedi usaglašenost sa standardnima evropskog izbornog nasleđa ili primena preporuka međunarodnih organizacija", piše u mišljenju. Šta više, navodi Venecijanska komisija, promene moraju da budu zaista impelementirane u praksi pre održavanja referenduma, dok bi amandmani trebalo da budu usvojeni širokim konsenzusom i uzimajući u obzir javne konsultacije sa svim relevantnim zainteresovanim stranama.Novi tekst Zakona o referendumu, ali sa starim odredbamaIako je pozdravila Nacrt zakona o referendumu komisija smatra da neka pitanja još ostaju da se reše. Između ostalog, preporuka je da se ukinu ili značajno smanje naknade za overu potpisa. U predlogu zakona koji je sada u skupštinskoj proceduri je naknada za overu potpisa 40 dinara po potpisu (u nacrtu je bilo predloženo 50 dinara). Komisija smatra i da odredbe o obaveznom referendumu treba da budu još preciznije, da treba razmotriti razumno produženje rokova za podnošenje i odlučivanje po pritužbama i žalbama, kao i da pravila koja se primenjuju u hitnim slučajevima treba da budu detaljnija. Novi Zakon o zaštiti od buke: Javni skupovi moraju da se najave 20 dana unapredNovi zakon o vodama: Uvođenje reda ili "rasprodaja prirodnih resursa"?To što su definisani različiti tipovi referenduma, proširen rok između raspisivanja referenduma i glasanja, a izbornoj komisiji dato ovlašćenje da proverava pitanje koje se postavlja biračima, ocenjeno je kao pozitivna promena. Pozitivno je i to što istraživanje javnog mnjenja više nije uključeno u aktivnosti referendumske kampanje, produžen rok za ulaganje žalbe na 48 sati i što su pravila za prikupljanje potpisa za narodnu inicijativu manje restriktivna. Komisija je pozdravila i produžen rok za objektivno informisanje birača, ali savetuje njegovo dalje produženje. Šta se još predlaže novim Zakonom o referendumu?U Predlogu zakona piše i da je odluka na obavezujućem referendumu doneta ako je za nju glasala većina izašlih građana na teritoriji za koju je referendum raspisan.Piše i da Skupština po isteku dve godine od dana održavanja referenduma može doneti akt suprotan aktu (odnosno pitanju potvrđenom na referendumu) ili izmenama i dopunama tog akta menjati suštinu potvrđenog akta odnosno pitanja, uz obavezu sprovođenja savetodavnog referenduma o tom pitanju.Ako su građani na referendumu doneli odluku protiv potvrđivanja akta odnosno pitanja koje je bilo predmet izjašnjavanja, o tom aktu, odnosno pitanju. ne može se ponovo odlučivati na referendumu u roku kraćem od godinu dana od dana održavanja referenduma, piše u Predlogu.

Autori video-igara o Pupinu i Tesli: Deca najlakše uče kroz igru, ali i odrasli imaju šta da nauče

Jedna od aktuelnijih vesti iz sveta domaćeg gejminga ovih dana svakako je bila da su polaznici višemesečnog obrazovnog programa Nordeus fondacije i Crater training centra spojili istorijske činjenice, zabavu, sopstvene umetničke veštine i tehnička znanja i napravili video igre o Pupinu i Tesli koje su izložene i mogu se igrati u Muzeju nauke i tehnike do 30.11. Šta su naučili tokom besplatne edukacije, kako je izgledao proces izrade igre, otkrivaju članovi Omaya studija: Andrija Vasiljević (23) 2D artista i Teodora Zanoškar (26) 2D artistkinja koji su zajedno sa Tatjanom Gadžom tim liderkom gejm dizajnerkom, Marinom Perović animatorkom, Aleksom Petrovićem gejm diveloperom, napravili igru 2D platformer žanra, “Misterije X zraka”. I dok je Andrija završio Beogradsku politehniku i sprema se za master u Milanu, Teodora je završila je osnovne i master akademske studije primenjenog slikarstva na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, redovni je član Udruženja likovnih umetnika Srbije (ULUS) i ima status samostalne umetnice koja je dosad imala čak pet samostalnih izložbi slika u SKC-u na Novom Beogradu, u Požegi i u Pančevu.Iza vas je 3 meseca izrade video-igre, kakvo je vaše iskustvo rada na izradi igre?Teodora: Imala sam raznorodna iskustva nakon studija uključujući i rad u medijima, ali sam se najviše bavila izlagačkom aktivnošću i izradom privatnih porudžbina, kako iz oblasti tradicionalnog slikarstva tako i iz domena digitalne umetnosti. Po struci sam primenjeni slikar, od kog se zahtevaju kreativnost, odlične crtačke sposobnosti, kao i sposobnost rada u različitim tehnikama i medijima. Moje obrazovno i radno iskustvo iz ove oblasti jako mi je pomoglo da brzo učim i napredujem na polju digitalnog crtanja i dizajna.Andrija: Sve je bilo izazovno i novo, međutim ja kao koncept i karakter artist sam imao već predznanje što se tiče procedure i koraka u izradi video igre, takođe zahvaljujući Nordeusovim besplatnim predavanjima kao što su “Intro to Game Art” itd. Kada je reč o formiranju odnosa u timu bilo je izazovno, različita mišljenja, ideje i stavovi ali se sve na kraju sredi i uspeli da se nađemo negde na sredini. Doživeo sam ovaj proces kao nešto potpuno novo, izazovno i mogu reći da sam iz ovoga izvukao jednu važnu pouku, a to je da su sastanci, međusobno razumevanje i dobra komunikacija jako bitni, tj. najbitniji recept u procesu stvaranja igre i uspešnog tima.Kako ste, na kraju, došli kao tim do ujedinjenja za viziju igre? Šta je bio konkretno vaš doprinos?Teodora: Zajednički cilj našeg tima Omaya studio bio je da što bolje i vernije dočaramo video-igru koju je, nakon pobede u programu Nordeus Hub-a, osmislila Tatjana Gadža. Ostali članovi našeg tima su game developer Aleksa Petrović, koji je programirao čitavu video igru, Andrija Vasiljević, artista koji je kao i ja crtao elemente u video igri i animatorka Marina Perović. Timu sam dala svoj doprinos kao 2D artistkinja. Crtala sam izume naših istaknutih naučnika Nikole Tesle i Mihajla Pupina, kao i njihove laboratorije. Tim liderka Tatjana je, pored toga što je osmislila i vizuelno dizajnirala igru, nacrtala portrete dva naučnika, kao i sve ostale karaktere u video igri. Koordinisala je čitav tim, nacrtala brojne elemente u pozadini video igre i bila podrška svim članovima tima. Smatram da su raznorodna znanja iz oblasti crtanja i slikanja, animacije, programiranja i videa, koja poseduju članovi našeg tima, kao i otvorenost našeg tim lidera za nove ideje učinili krajnji izgled igre još boljim.Andrija: Kao koncept i karakter artist smatrao sam da mogu da doprinesem razvoju video igre na kojoj smo krenuli da radimo svi zajedno kao tim Omaya Studio nakon pobede tim liderke u programu Nordeus Hub-a. Zajednički cilj nam je bio da napravimo nešto što je dobrog kvaliteta u artističkom i programerskom smislu, a da opet bude izradivo za vreme koje smo imali na raspolaganju. Imali smo ogromnu ambiciju i želju da to sve izgleda kao što smo se dogovorili i zamislili i da pratimo ideje koji je tim liderka napravila i mislim da smo u tome uspeli. Nakon ovog iskustva koja vam je aspiracija i želja za dalji napredak u karijeri i početak iste?Teodora: Definitivno težim ka tome da radim u gejming industriji. Zahvaljujući Nordeus fondaciji i Crater Training centru, članovi našeg tima dobili su priliku da sprovedu jedan ozbiljan projekat, kao i da taj projekat bude medijski zapažen, što je izuzetno važno za mlade stručnjake koji žele da se pozicioniraju na srpskoj gejming sceni. Izuzetno sam zadovoljna rezultatom koji je postigao naš tim, ishodom prakse, kao i računarskom opremom koju su nam tokom izrade projekta obezbedili Nordeus fondacija i Crater Training centar. Verujem da je ovaj program, koji je obogatio naše znanje i portfolia, korak bliže ka ostvarenju naših individualnih poslovnih ciljeva, ali i odlična osnova za dalju interdisciplinarnu saradnju na izradi video igara. Andrija: Smatram da je naša igra pokazatelj mlađim generacijama, talentovanim mladim umetnicima i programerima da svoje ambicije i veštine ne spakuju u kofer i odu, već da im se pruža ogromna prilika za uspeh i napredak i u Srbiji, naravno sve zahvaljujući Nordeus fondaciji i Crater Training Centru. Da li deca danas lakše uče kroz igru i da li je najmlađim igračima za ovu igru potrebna pomoć roditelja?Teodora: Radnja video igre je, pored toga što je edukativnog karaktera, zanimljiva za sve uzraste. Mislim da deca lakše uče kroz igru, te da će im biti zanimljivo da preuzmu ulogu Teslinog ili Pupinovog asistenta i pronađu četiri elementa koja su potrebna da naučnik napravi uređaj za X-zrake. Igrica je pogodna za sve uzraste, a kroz nju se na zabavan način može naučiti nešto novo o počecima radiologije i o ulozi naših istaknutih naučnika u usavršavanju tehnologije rendgenskih zraka.Andrija: Smatram da je video igra na kojoj smo radili veoma dobar i zanimljiv način da se oplemeni izložba. Potpuno drugačiji pristup tradicionalnom a opet jako zanimljiv, edukativan i u skladu sa vremenom u kome živimo. Nikola Tesla i Mihajlo Pupin su oživeli u video igrama i mi smo se potrudili da to bude zanimljivo svakom igraču nezavisno od toga kog su uzrasta, zato je i igra avanturističkog duha a opet i edukativnog. Mlađi posetioci koji budu imali priliku da ekskluzivno isprobaju igru, na lak i zanimljiv način će naučiti i dobiti znanje o našim velikim naučnicima.U toku je prijavljivanje za novi besplatni obrazovni program Nordeus fondacije namenjen tehničkom razvoju igara, Game Dev Bootcamp, na sajtu Nordeus Hub-a. Da li biste ga preporučili i šta biste poručili budućim polaznicima?Teodora: Preporučujem svim mladim developerima da se prijave za Bootcamp. Sigurna sam da bi za njih to bilo zanimljivo i korisno iskustvo, koje bi im otvorilo mnoga vrata.Andrija: Preporučio bih uvek, traže se programeri i budući da je dosta mladih talenata iz naše države smatram da bi to bilo ogromno stečeno iskustvo koje dalje mogu da primene u razvoju karijere u gejming industriji.O Nordeus fondacijiNordeus fondacija osnovana je sa ciljem da se pomogne deci i mladima da steknu veštine, znanja i kompetence potrebne za uspeh u digitalnoj ekonomiji kroz podršku obrazovanju i razvoj podsticajnog i kreativnog okruženja.U oblasti podrške obrazovanju, fokus je na sprovođenju inovativnih programa zasnovanih na interdisciplinarnom pristupu, iskustvenom učenju i razvoju kompetenci za 21. vek. Dok u oblasti razvoja ekosistema kreativnih industrija, Nordeus fondacija nastavlja sa dosadašnjim naporima Nordeusa kroz programe Nordeus Huba i udruživanjem sa brojnim kompanijama kroz organizacije poput Inicijative Digitalna Srbija i Srpske gejming asocijacije čiji je Nordeus i suosnivač. Deo Fondacije, Obrazovni centar Nordeus Hub, posvećen je besplatnom obrazovanju mladih u različitim oblastima važnim za razvoj igara. Do sada je kroz obrazovne programe prošlo više od 4.000 polaznika iz cele zemlje i podržano je više od 40 timova. Ovaj centar je direktno doprineo i razvoju talenata za mnoge gejming kompanije u Srbiji.

Preminuo novinar Slaviša Lekić

Novinar i bivši predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Slaviša Lekić preminuo je u Beogradu, prenela je televizija N1. Lekić koji je bio i producent, kao i autor brojnih istražvačkih emisija, rođen 1959. godine u Kosovskoj Mitrovici.Imao je višegodišnju uspešnu karijeru, radeći u različitim medijima i u različitim formatima.Bio je osnivač mesečnika Status, urednik nedeljnika Reporter, radio je za Borbu i Našu borbu, nedeljnik NIN. Kolumne je pisao i za Nedjeljnu Dalmaciju, Mladinu i Naše dane.Poslednji veliki Lekićevi projekti bili su serijal Vladalac i Junaci doba zlog emitovani na TV N1. Pored njih, bio je autor ili koautor velikog broja dokumentarnih filmova, kao što su Medijski vrisak, Silom na sedmu, Zloupotreba političkog uticaja: političke stranke kao najveći poslodavci u Srbiji i drugih.Lekić je bio predsednik NUNS-a do 2019. godine.

Kako razviti filantropiju tokom globalne pandemije?

Kako inspirisati kompanije i građane na strateška davanja za opšte dobro novonastaloj realnosti koju je donela pandemija koronavirusa predstavlja ključno pitanje koje istaknuto je na Nacionalnoj konferenciji o filantropiji: Nova realnost – nove mogućnosti, koju organizuje Trag fondacija, uz podršku Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID), u okviru Projekta za unapređenje okvira za davanje.Odgovor je u novim vidovima saradnje i kanalima komunikacije, korišćenju novih tehnologija, unapređenju ambijenta za davanja za opšte dobro u Srbiji, digitalizaciji filantropije kroz prizmu novih mogućnosti za pokretanje i sprovođenje filantropskih inicijativa.Državni sekretar u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Mirko Janić je na otvaranju konferencije objasnio da su ljudi u kriznim vremenima spremniji da učestvuju u humanitatnim akcijama i istakao kako je Vlada Srbije spremna doprinese stvaranju povoljnijeg okruženja za razvoj filantropije."USAID je ponosan na sve uspehe postignute u protekle tri i po godine u partnerstvu sa Koalicijom za dobročinstvo, koju predvodi Fondacija Ana i Vlade Divac. Zajedničkim snagama smo ustanovili Nacionalni dan davanja, uticali na povećanje neoporezivog iznosa studentskih stipendija i pojednostavljivanje procesa onlajn grupnog finansiranja, kao i podigli svest građana i predstavnika privatnog sektora o važnosti davanja za opšte dobro", poručila je direktorka Kancelarije za demokratski i ekonomski razvoj USAID Srbija, Šenli Pinčoti.Pinčoti je dodala kako je Srbija je u 2021. godini zabeležila skok sa 129. na 48. poziciju na Svetskom indeksu davanja."Istraživanja javnog mnjenja o filantropiji u Srbiji pokazuju da su građani spremniji da daju više za opšte dobro i da volontiraju, dok kompanije sve više pokazuju interesovanje za pokretanje filantropskih inicijativa", ocenila je izvršna direktorka Trag fondacije Biljana Dakić Đorđević i ukazavši na značaj daljeg razvoja filantropije.Prvog dana konferencije, učesnici su imali prilike da analiziraju Filantropsku agendu i rezultate dosadašnjih napora za uspostavljanje povoljnijeg zakonodavnog okvira za davanja za opšte dobro, nove mogućnosti za razvoj filantropije kroz digitalizaciju, kao i načine kako se možemo suočiti sa izazovima koje nameću humanitarne krize, kakva je pandemija koronavirusa.Tokom drugog dana konferencije, učesnici su upoznali sa rezultatima kampanje Spasimo hranu, spasimo humanost i inicijativom za ukidanje PDV-a na donacije hrane pred istekom roka trajanja. Takođe, razgovaralo se o i novim modelima za podsticanje lokalne filantropije, a bila je predstavljena i publikacija "Ka finansijskoj održivosti organizacija civilnog društva u Srbiji - modeli zadužbinskog i rezervnog fonda”.Konferencija se organizuje u okviru Projekta za unapređenje okvira za davanje, koji finansira Američka agencija za međunarodni razvoj – USAID, a sprovodi Koalicija za dobročinstvo, koju predvodi Fondacija Ana i Vlade Divac. Koaliciju dodatno čine Trag fondacija, Catalyst Balkans, Smart kolektiv, Srpski filantropski forum, Forum za odgovorno poslovanje i Privredna komora Srbije.Trag je regionalna fondacija koja deluje u Srbiji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini i već 22 godine podržava i podstiče građane na aktivno učešće u razvoju lokalnih zajednica u kojima žive ili posluju.

Počeo Mesec inovacija u okviru Startecha

Problem, ali i rešenja sa kojima se suočuvaju prilikom osnivanja i pokretanja startapova, preduzetnici i inovatori sada mogu izneti u dijalogu u okviru kampanje Mesec inovacije.Tokom kampanje, preduzetnici, istraživači, predstavnici akademske zajednice i svi zainteresovani za razvoj inovacionog ekosistema, mogu na sajtu Startecha programa da nominuju nove inicijative, probleme na koje nailaze, kao i rešenja.Najbolji predlozi postaće deo prve Sive knjige inovativnog i visokotehnološkog preduzetništva koju priprema NALED i koju će u narednim mesecima predstaviti javnosti, institucijama i Savetu za podsticanje razvoja digitalne ekonomije.“Prema istraživanju NALED-a, devet od 10 preduzeća inovacije finansira sopstvenim sredstvima. Ono što nedostaje jeste više privatnih inicijativa i zato je od ključnog značaja da programa podrške kakvu nudi StarTech bude što više. Prošlog meseca na prvom godišnjem konkursu dodelili smo prvih milion dolara bespovratnih sredstava za 29 domaćih timova, mikro i malih preduzeća, a do kraja 2023. ta podrška će premašiti tri miliona dolara.", rekla je Violeta Jovanović, izvršna direktorka NALED-a na okrugolom stolu o pristupu finansiranju kao ključnoj stepenici na putu od ideje do realizacije.Mesec inovacija deo je godišnje kampanje „Na korak do zvezda“, koju u okviru Startech programa organizuje kompanija Philip Morris International, uz podršku Vlade Srbije. Ceo projekat koji sprovodi NALED.

Cena hleba od brašna T-500 ograničena na 46 dinara

Uredbom Vlade ograničena je maksimalna maloprodajna cena hleba od brašna T-500 na 46 dinara u narednih šest meseci sa mogućnostima produženja, saopštila je ministarka trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić. "U ovom trenutku, planirana je intervencija iz robnih rezervi od 30.000 tona brašna, a potom ukoliko bude potrebe Republičke robne rezerve će odreagovati dodatnim količinama", izjavila je Matić.Matić je dodala da se Uredba donosi u cilju osiguranja snabdevenosti tržišta i očuvanja cenovne stabilnosti ove osnovne životne namirnice zbog skoka cena žitarica i brašna, koje su dostigle rekordni nivo u svetu i kod nas.U Uredbi piše da je najviša obračunata marža koja je deo maloprodajne cene hleba, vekne težine 500 grama, ne može biti veća od šest odsto, dok najviša obračunata marža koja je deo veleprodajne cene hleba, vekne težine 500 grama, ne može biti veća od 2 odsto. Najviša ukupna stopa marže, odnosno troškova prometa (uključujući sve vrste rabata, kasa skonto) ne može biti veća od 8,12 odsto u odnosu na proizvođačku cenu hleba. Proizvođačka cena se obračunava u visini do 38,68 dinara po vekni hleba. U Uredbi piše da su proizvođači hleba obavezni da proizvedu i stave u promet hleb od brašna "T- 500" u količini od najmanje 30 odsto dnevne proizvodnje svih vrsta hleba.

Srbija se obavezala da će pojačavati saradnju sa Kinom

Srbija i Kina će biti potpuno "posvećene daljem inteziviranju saradnje" u okviru incijative "Pojas i put", piše u protokolu o saradnju između kineskog i srpskog Ministarstva spoljnih poslova.Inicijativa "Pojas i put" podrazumeva tranasportno, infrastrukturno i ekonomsko povezivanje Kine sa globalnim tržištem.Rajevi za kinesku prljavu tehnologiju Obe države će raditi i na mehanizmima saradnje Kine i zemalja Centralne i Istočne Evrope i nastojaće da jačaju saradnju na linijama "Inicijative za globalni razvoj".Zemlje su se obavezale da će održavati redovne konsultacije o važnim međunarodnim pitanjima, a da će se ministri inostranih poslova Srbije i Kine nastojati da se sastanu najmanje jednom godišnje.Predsednik Kine Si Đinping je u oktobru ove godine predstavio kinesku inicijativu za globalni razvoj. On je na samitu Grupe 20 najvećih svetskih ekonomija (G20) istakao da globalni razvoj treba da se učini pravednijim, efikasnijim i inkluzivnijim. Uoči Konferencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (COP26) u Glazgovu je pozvao razvijene zemlje da budu primer u smanjenju emisija štetnih gasova, prenela je tada Kineska medijska grupa (CMG).Kineska meka moć Predsednik Aleksandar Vučić je na Konferenciji COP26 pohvalio kinesku klimatsku strategiju, kako je prenela Kineska globalna televizijska mreža (CGTN Europe)."Postoje važne kineske investicije u našoj zemlji i već su počele da se bave ovim pitanjima."Naveo je primer kineske kompanije HBIS koja je vlasnik železare u Smederevu."Oni su preduzeli sve neophodne mere da bi obezbedili dobro, "zeleno" okruženje za sve naše građane. Isto je i sa kompanijom Ziđin Koper (Zijin Copper) u istočnoj Srbiji, što znači da, sve što radite u Kini ima uticaja i u Srbiji takođe", rekao je Vučić za kinesku televiziju.

Gradski poslovni prostor u Beogradu poskupljuje za 6,8 odsto

Od 1. januara se očekuje povećanje cena kirije poslovnog prostora koji je vlasništvu Grada Beograda. Povećanje će iznositi oko 6,8 odsto. Zakupnina lokala u ekstra zoni će biti veća za 76 dinara po kvadratu, drugoj zoni za 63 dinara, a na bližoj periferiji za 51 dinar.U izmenama odluke se navodi da je povećanje zakupnina je u skladu sa planiranom rastom cena za 2022. godinu i prema instrukcijama za ukupan rast prihoda u 2022, u odnosu na procenu ostvarenja prihoda u 2021., povećanje ne sme biti veće od 6,8 odsto.Visina cene lokala za apoteke, stomatologe bila je 1.172 dinara mesečno po kvadratu u ekstrazoni, a nakon izmena će biti 1.252 dinara. Za kladionice, menjačnice u strogom centru grada umesto 1.452 dinara, na mesečnom nivou će po kvadratnom metru prostora plaćati 1.034 dinara, javlja Blic, a prenosi Bankar. Dok će umetnike sada zakup ateljea koštati 59 dinara po kvadrtu, četiri dinara više u odnosu na stare cene.Izmenama gradske odluke, uvedena je nova vrsta poslovnog prostora i to “poslovni prostor za zakupce koji obavljaju delatnost javnog linijskog prevoza”. Za ekstrazonu propisana je cena od 350 dinara po kvadratu, dok je za najjeftiniju, četvrtu zonu, najam 140 dinara po kvadratu mesečno.U ponedeljak će pre odbornicima Skupštine grada će se naći izmene odluke o utvrđivanju zakupnina za poslovni prostor Grada.

Eurobanka preuzima Direktnu Banku

Direktna banka biće pripojena Eurobanici i prestaće da postoji bez sprovođenja postupka likvidacije. Direktna banka će, takođe, celokupnu imovinu i obaveze preneti na Eurobanku. Direktna banka je navela da će 10. decembra izvršiti prenos finansijskih instrumenta klijenata sa računa finansijskih instrumenata otvorenih kod Direktne Banke na račune finanasijskih instrumenata istih klijenata kod Eurobanke. "Novčani računi otvoreni u Direktnoj Banci ostaju aktivni i nepromenjeni do daljnjeg, a o svim eventulanim promenama vezanim za broj računa Banka će Vas blagovremeno obavestiti", navodi se u obaveštenju dostavljenom Centralnom registru depo i kliring hartija od vrednosti. Još jedna banka manje, Rajfajzen preuzeo Kredi agrikol bankuJoš jedno spajanje na bankarskom tržištu SrbijeIzvršni odbor Direktne Banke je 10. oktobra doneo Odluku o prestanku članstva u Centralnom registru, depou i kliringu hartija od vrednosti Direktne Banke ad Kragujevac, koja stupa na snagu danom donošenja rešenja o prestanku članstva.

Dobra organizacija meštana sprečava zagađenje seoskih vodovoda

Ko održava seoske vodovode.

Izdanja

Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.

Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.

Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.

Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.

Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.

Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.

Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.

Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.

Broj 117, Januar 2025.

Broj 117

Januar 2025.