Broj 126, Decembar 2025.
Broj 126, Decembar 2025. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

Elektronska prijava poljoprivrednih gazdinstava počinje 1. jula

Usvojena je izmena i dopuna Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju kojima se uvodi elektronska platforma eAgrar, koja će od 1. jula 2022. godine omogućiti onlajn registrovanje više od 400 hiljada gazdinstava. Prema istraživanju Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) ovo će skratiti dosadašnju proceduru čak četiri puta, a troškovi prijave će biti smanjeni za 80 odsto.Na razvoju eAgrara zajedno rade Ministarstvo poljoprivrede i NALED, a cela slika biće zaokružena 1. januara 2023. kada će poljoprivrednici moći onlajn, u nekoliko klikova, da se prijave za državne subvencije. Uvođenje digitalnog registra se nalazi na listi prioriteta Uprave za agrarna plaćanja, kao organa koji vodi registar.„Osim što je bilo neophodno da za ovaj postupak izdvoje gotovo pet sati, poljoprivrednici su svaki put morali da plate i takse za razne izvode i potvrde, što ih je godišnje ukupno koštalo oko dva miliona evra. Zato pozdravljamo odluku Vlade da se ovaj postupak skrati, a podaci iz preko 20 javnih registara uvežu i učine dostupnim i vidljivim na jednom mestu svima“ objasnila je izvršna direktorka NALED-a Violeta Jovanović.Na isplatu subvencija dosad se čekalo i duže od šest meseci, jer su se sva dokumenta obrađivala i pregledala ručno. Zahvaljujući novom sistemu poljoprivrednici će putem svojih onlajn profila popunjavati samo one podatke koji se ne nalaze u drugim evidencijama i to samo jednom. Nijedan dokaz više neće morati da dostavljaju na papiru, a rešenja o dobijenim subvencijama stizaće im putem elektronske pošte.  Kako bi obezbedili da poljoprivrednici budu edukovani o načinu upotrebe nove platforme, NALED u saradnji sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD) sprovodi projekat putem kojeg će se vršiti obuka korisnika, direktne mentoring posete, kao i promotivne kampanje u cilju blagovremenog informisanja. E-Agrar će tako postati pouzdan izvor podataka o pojedinačnim poljoprivrednicima, zadrugama, visini subvencija, kreditnoj istoriji i osiguraće veću transparentnost podataka, registrovanih korisnika i dodeljenih podsticaja. Takođe, ovaj softver će imati značaj i za proces prilagođavanja pravilima Evropske unije, jer predstavlja prvi korak ka uspostavljanju sistema za odobravanje podsticaja iz evropskih poljoprivrednih fondova.  Poljoprivrednici koji su manje vešti u korišćenju novih tehnologija će dobiti i direktnu podršku u popunjavanju zahteva u svojim opštinama.

građevinski radnik poravnava svež beton

Srbija

BIRN: Vijetnamce u Linglongu „dočekalo šerijatsko pravo“

Gradilište kineske fabrike guma Linglong u Zrenjaninu, ne kontroliše se dovoljno ili je ta kontrola daleko od profesionalne, iako nadležni tvrde da je "sve po zakonu", piše BIRN. Vijetnamskim radnicima u Linglongu zabranjeno je sindikalno delovanje, prećeno finansijskim penalima zbog bolovanja, ali i zakonima šerijatskog prava koji u Srbiji ne važe.U ugovorima se radnici odriču brojnih prava, a agencija ih, kako se dodaje, netačno obaveštava o zakonima i običajima u Srbiji. Po tim "običajima" kojima bi navodno mogli ostati čak bez ruke ili glave u slučaju krađe ili drugih kriminalnih dela. Dodaje se da su te odredbe kopirane iz ugovora za muslimanske zemlje, sa šerijatskim pravom, poput Saudijske Arabije, koji u Srbiji ne važe.Jedan od Vijetnamaca iz Linglonga, Kim, čiji je identitet zaštićen, kaže da su njega i njegove sunarodnike u Zrenjaninu dočekale prljave i skučene spavaonice sa dva kupatila na preko 400 ljudi, nedostatak čiste i tople vode, oduzeti pasoši, zabrana kretanja i finansijske kazne. Dodaje da sada želi da se vrati kući, kao i većina kolega.U ugovorima u koje je BIRN imao uvid, plate iznose 82 ili 87 hiljade dinara, ali pošto se radnicima plaća u gotovini, teško je reći koliko zaista zarađuju u proseku. Platne listiće predviđene zakonom, kako ističu neki od njih, nisu dobijali. U Vijetnamu prosečna plata iznosi oko 150 dolara.Da bi uopšte došli u Srbiju, vijetnamski radnici morali su da plate više od 2.000 američkih dolara posredničkoj kompaniji iz Vijetnama pod imenom Song Hy Gia Lai Company Limited.U formularima potpisanim sa poslodavcima navodi i da se radnicima uzima 650 dinara za svaki dan opravdanog odsustva sa posla, uključujući i odsustvo zbog bolesti. Kao primer navodi se i niz sporazuma koje su radnici pre dolaska u Srbiju potpisali sa posredničkom vijetnamskom agencijom.KRIVIČNE PRIJAVE PROTIV KOMPANIJE LINGLONG ZBOG NELEGALNE GRADNJE Radnici su potpisali čak i obrazac o "Obavezi da se ne pobegne", prema kom moraju da plate 50 miliona vijetnamskih donga, što iznosi oko oko 2.200 dolara, u slučaju da napuste radno mesto, odnosno "pobegnu", a garancija za plaćanje su članovi njihove porodice.nezvanično u Inspekciji rada Vijetnamce tretiraju kao "upućene radnike", zbog čega se njihovi ugovori ne proveravaju, već samo bezbednost i zdravlje na radu, a krši se i Zakon o zapošljavanju stranaca koji propisuje da bi upućeni  randici morali da budu zaposleni u matičnoj kompaniji bar godinu dana pre dolaska u Srbiju.U spornim ugovorima govori se radnoim vremenu po potrebi, koje može dostići 234 sata tokom 26 radnih dana mesečno, iako je zakonom ograničeno na 192 sata mesečno, uključujući i prekovremeni rad. Pored toga, za 12 meseci radnici imaju pravo na 12 dana odmora, tek nakon isteka ugovora.Prvi mesec je "probni period", a ako se proceni da je rad zaposlenog nezadovoljavajuć, biće klasifikovan kao "nekvalifikovana radna snaga" i dobiće manju platu od ugovorene. Opravdano odsustvo sa posla, čak i zbog bolesti, košta radnika 650 dinara dnevno. Nedolazak na posao, ako ga nije odobrio šef, donosi kaznu u iznosu od 150 odsto dnevnice za svaki propušteni dan."Nema nikakvih prepreka da inspektori rada vrše svoje nadležnosti u punom kapacitetu, nadziru uslove rada i bezbednost na radu i sadržinu ugovora o radu. Svako odbijanje da se to učini znači prećutno odricanje od suvereniteta Srbije u korist poslodavca", ističe stručnjak za radno pravo Mario Reljanović.On kaže da se u tim slučajevima krši nekoliko zakona: "Radno vreme, pretnje zbog sindikalnog udruživanja, 12 slobodnih dana godišnje, finansijske kazne, to je sve suprotno Zakonu o radu. Obaveza da platite sopstvene troškove u slučaju otkaza, je suprotno je pravilima o odšteti i odredbama Zakona o zapošljavanju stranaca".Iako po ugovoru imaju pravo na zdravstveno osiguranje, nekim radnicima koji su imali simptome koronavirusa bilo je zabranjeno da traže lekarsku pomoć. Ako radnik bude otpušten ili zatraži raskid ugovora, kompanija koja ga je unajmila neće platiti cenu njegovog povratnog puta za Vijetnam.Radnici su se takođe odrekli pomoći u pokrivanju troškova povratnog puta u slučaju da su opravdano otpušteni ili moraju da se ranije vrate. Radnik koji prekrši bilo koju odredbu sporazuma i bude vraćen u Vijetnam pre isteka ugovora, mora da nadoknadi kompaniji 4.000 dolara za cenu vize, boravišne dozvole i zdravstvenog pregleda, kao i  trošak avionske karte.Na loše uslove u kojima žive vijetnamski radnici Linglonga, kao i na eventualnu trgovinu ljudima, upozorile su nedavno nevladine organizacije A11 i ASTRA. Predstavnici vlasti kako se dodaje tvrde da je u pitanju politička hajka na kineske investicije.RERI: Fabrici guma Linglong nezakonito odobrena državna pomoćGrađanski preokret: Aljkava odluka o dozvoli za Linglong u ZrenjaninuGrađanski preokret: Trajno zaustaviti izgradnju Linglonga Kompanija CEEG TEPC koja je angažovala deo vijetnamskih radnika navela je da nije prekršila zakone Srbije i da su radnicima pasoši uzeti samo radi dobijanja dozvola za privremeni boravak i rad i dokumentaciju za vakcinaciju."Imamo potpuno sluđivanje javnosti. Zbog toga se sad postavlja pitanje do koje mere je i naša država umešana u ovaj lanac radne eksploatacije, a potencijalno i trgovine ljudima, i mi ćemo sa tim pitanjima ići pred sva nadležna tela za zaštitu ljudskih prava kojih je Srbija članica", smatra Danilo Ćurčić iz organizacije A11. Ministarstvo rada je saopštilo da u Zrenjaninu boravi 402 državljana Vijetnama, 367 njih ima vizu D, a 35 odobren privremeni boravak. Svi imaju zakonit, legalan boravak u Zrenjaninu, navodi se u saopštenju ministarstva.Linglong je, kako se dodaje, odgovornost za navedene činjenice prebacio na podizvođače radova. Sve ovo sporno je kako se naglašava zbog činjenice da je Srbija Linglongu obećala 75 miliona evra subvencija i besplatno dala 95 hektara zemljišta koje je vredno 7,6 miliona evra.

Srbija

Raising Starts: Novi konkurs za startapove sa ulaganjima do 15 hiljada franaka

Naučno-tehnološki park Beograd je raspisao konkurs za Raising Starts, prvi pre-seed program koji startap timovima i kompanijama u najranijim fazama razvoja donosi stručnu i finansijsku podršku za ubrzan razvoj inovativne ideje.Program obuhvata intenzivne obuke za razvoj biznisa, mentorstvo i do 15.000 švajcarskih franaka za pokrivanje troškova namenjenih izradi prototipa, razvoj biznis modela, istraživanju tržišta, testiranju prvih kupaca, zaštiti intelektualne svojine i ostalih troškova vezanih za razvoj novih proizvoda ili usluga.Zainteresovani timovi ili mikro preduzeća mogu se prijaviti do 28. decembra na sajtu.Na aktuelni javni poziv mogu konkurisati startap timovi od najmanje 2 člana i inovativne kompanije osnovane ne duže od dve godine do datuma objavljivanja Javnog poziva.Program timovima omogućava da usvoje neophodna znanja i veštine kako bi njihova ideja došla do realizacije i izlaska na tržište. Cilj je podrška osnivanju i razvoju novih inovativnih kompanija koje će doprineti povećanju izvoza, novih zapošljavanja i smanjenju odliva mozgova, omogućivši mladima da u Srbiji, iz svojih gradova, razvijaju inovativne biznise rame uz rame sa svetom.Program je kreiran kroz projekat “Tehnopark Srbija 2 – Podsticanje izvoza kroz razvoj tehnoloških parkova” kojim Vlada Švajcarske podržava dalji razvoj inovacija i tehnološkog preduzetništva u Srbiji po Memorandumu o saradnji potpisanom  između vlada dveju država, a sprovode ga Naučno-tehnološki park Beograd u saradnji sa naučnom-tehnološkim parkovima iz Čačka i Niša. Na prvom javnom pozivu za Raising Starts program krajem 2020. godine od 183 prijavljenih timova, njih 13 je dobilo sveobuhvatnu stručnu i finansijsku podršku za ubrzan razvoj inovativnih ideja.

Srbija

Raspisan poziv za Raising Starts: Do 15.000 CHF za inovativne ideje

Naučno-tehnološki park Beograd (NTP Beograd) raspisao je novi poziv za Raising Starts, prvi pre-seed program koji startap timovima i kompanijama u najranijim fazama razvoja donosi stručnu i finansijsku podršku za ubrzan razvoj inovativne ideje.Program obuhvata intenzivne obuke za razvoj biznisa, mentorstvo i do 15.000 švajcarskih franaka za pokrivanje troškova namenjenih izradi prototipa, razvoj biznis modela, istraživanju tržišta, testiranju prvih kupaca, zaštiti intelektualne svojine i ostalih troškova vezanih za razvoj novih proizvoda ili usluga.Prijave su otvorene do 28. decembra na zvaničnoj stranici programa.Na Javni poziv mogu konkurisati startap timovi od najmanje dva člana i inovativne kompanije osnovane ne duže od dve godine do datuma objavljivanja Javnog poziva.Uz sveobuhvatne obuke, startapi će dobiti i posebnu podršku u oblasti prava intelektualne svojine, a biće im omogućen i pristup savremenim inovacionim laboratorijama, mentorima, investitorima i drugim startap osnivačima u mreži naučno-tehnoloških parkova, piše u saopštenju Naučno-tehnološkog parka. Program je kreiran kroz projekat "Tehnopark Srbija 2 – Podsticanje izvoza kroz razvoj tehnoloških parkova" kojim Vlada Švajcarske podržava dalji razvoj inovacija i tehnološkog preduzetništva u Srbiji, a sprovodi NTP Beograd, u partnerstvu sa NTP Niš i NTP Čačak. 

Srbija

Univerzitet potvrdio javnu osudu Malom, čeka se poništavanje doktorata?

Odbor za profesionalnu etiku Univerziteta u Beogradu potvrdio je u drugostepenom postupku rešenje bivšeg dekana Fakulteta organizacionih nauka Milije Suknovića, koji je ministru finansija Siniši Malom izrekao meru javne osude zbog neakademskog ponašanja prilikom izrade doktorske disertacije, saznaje list Danas.Rešenje Odbora za profesionalnu etiku je konačno i kada i zvanično stigne na Univerzitet biće prosleđeno Senatu UB koji donosi odluku o poništavanju diplome.Za sada se ne zna da li će se o tome Senat izjašnjavati na narednoj, decembarskoj sednici, pošto, kako nezvanično saznaje Danas, dnevni red još nije utvrđen.

Srbija

Grad objavio plan za Rakovica selo

Sekretarijat za građevinske poslove oglasio je rani javni uvid u Nacrt plana detaljne regulacije područja Rakovica selo.Granicom plana obuhvaćen je deo teritorije Voždovca i Rakovice. Površina obuhvaćena planom iznosi 217,3 hektara. Navedena površina planirana je za mreže saobraćajnica, objekte za stanovanje, komunalne i pešačke staze, infrastrukturne objekte, sprotski kompleks, verske objekte i komplekse i groblja.Deo je namenjen za zelene površine (park i skver), šume, vodne površine, predškolsoke ustanove, osnovne škole, ustanova kulture. Teritorija ovog plana je mrežom saobraćajnica podeljena na 48 blokova. Kako se objašnjava u dokumentaciji, Donje selo (celine 1 i 2) predstavlja staro naselje Rakovica selo sa planski i neplanski formiranom stambenom izgradnjom i pretežno spontano nastalom uličnom matricom. U ovim celinama se planira povećano učešće komercijalnih sadržaja duž Bulevara oslobođenja, rekonstrukcija postojeće i  planiranje nove ulične mreže. Za sada je u planu da se zadrže objekti koji su nastali na aktivnom klizištu i neplanski nastalo veliko stambeno naselje u zaštitnoj zoni dalekovoda. Međutim uslov je da se pribavi elaborat o detaljnim geološko-geotehničkim istraživanjima sa merama sanacije, odnosno Elaborat o uticaju dalekovoda, kojima će se utvrditi da li je zadržavanje objekta moguće.U  okviru  ovih  celina  planiraju  se  objekti  kulture,  sportsko  rekreativna  zona,  crkva, vatrogasni punkt, lokacija za novo groblje i objekti socijalne infrastrukture (zdravstvena ustanova, tri osnovne škole i četiri predškolske ustanove).Gornje  selo (celine 3 i 4) predstavlja  zonu  pretežno  neplanski  formirane  izgradnje i neizgrađeno  zemljište. Planom  su  formirani  stambeni  blokovi  sa  umereno  prisutnim  komercijalnim sadržajima  i  potrebnim  objektima socijalne  infrastrukture  (predškolska  ustanova  i osnovna škola).Prema planskom rešenju površine za mreže saobraćajnica biće povećane sa 14,7 na 27,16 hektara.  Za objekte stanova planirana je površina od 102 hektara,  dok je 7,7 hektara namenjeno za verske sadržaje, 6,5 hektara za vodne površine U ovom području se nalazi Bulevar oslobođenja, u rangu ulice prvog reda, kao i Zemljoradnička ulica, u rangu ulice drugog reda. Ostale ulice koje se ovde nalaze ostaće deo sekundarne ulične mreže.Navodi se i da su u okviru  Bulevara  oslobođenja, u zoni  pojedinih  raskrsnica, planirane niše  za  leva skretanja, kao i stajališta javnog  gradskog prevoza putnika. U Bulevaru oslobođenja su u planu biciklističke staze Biciklističke staze, dvosmerne  jednosmerne  obostrano.  Širina jednosmerne biciklističke staze iznosi 1,1ma dvosmerne 2.5m.Za nove objekte se planira obezbeđenje potrebnog broja parking mesta. 

Srbija

Kilometraža se najčešće namešta na luksuznim polovnjacima

Nameštanje kilometraže u poslednjih godinu dana utvrđeno je na 16 odsto polovnih automobila koji su se prodavali na 18 tržišta, saopštila je kompanija carVertical koja je istraživala tu pojavu. Kako se naglašava, kilometraža je najčešće vraćena kod nemačkih premium modela više klase koji su skuplji od ostalih. Stručnjaci naglašavaju da pre kupovine u servisu prvo treba proveriti kilometražu, jer se njenim nameštanjem nezakonito podiže cena."Podaci otkrivaju da je veća verovatnoća da će skupi automobili imati vraćenu kilometražu. To se mora uzeti u obzir kada se traži polovno vozilo. Upravo u tim slučajevima dobro dođe provera kilometraže automobila", kaže Matas Buzelis, stručnjak za automobile u kompaniji carVertical.Naglašava se da su nameštanju kilometraže posebno pogložni BMW-ovi automobili. Buzelis dodaje da je to u korelaciji sa potražnjom za korišćenim BMW vozilima na različitim tržištima.Na vrhu Tom 10 liste automobila sa nameštenom kilometražom, nalazi se model BMW M5, čak trećina njegovih proverenih modela. Drugo i treće mesto na listi zauzimaju BMw serije 7 i Subaru Outback kod kojih je trećina automobila sa mogućim malverzacijama.Audi A8 je bio peti automobil sa najčešćim vraćanjem kolometraže, dok je sportski model A7 zauzeo deseto mesto sa nešto više od jedne četvrtine takvih vozila.Matas Buzelis objašnjava da premium vozila sa nameštenom kilometražom donose veću zaradu. Vraćanje brojača kilometara unazad je relativno jeftin i jednostavan proces koji daje dodatni novčani prihod nepoštenim prodavcima automobila.Luksuzne limuzine iz javnih budžeta: Sedišta od prevrnute kože, motor od 200 "konja"Koja zemlja Evropske unije ima najviše automobila? STARIJI AUTOMOBIL - VIŠE PREVARAKako pokazuje istraživanje, prilikom kupovine polovnih automobila, neophodno je proveriti pređenu kilometražu, posebno za starija vozila, jer su najpopularniji modeli sa smanjenom kilometražom proizvedeni između 2006. i 2016. godine."Automobili ekonomske klase Subaru, Ford i Folksvagen pripadaju istoj starosnoj grupi kao i vozila više klase. Čini se verovatnije da će automobili stari od 5 do 15 godina biti kompromitovani po broju pređenih kilometara", dodaje Buzelis.Ford Mustang je kako se napominje, najnoviji model na toj listi i budući vlasnici njegove šeste generacije trebalo bi da provere odabrano vozilo, kao i vlasnici BMV-a M5 iz 2006, serije 5 iz 2007. godine i X5.Buzelis objašnjava da najnoviji modeli mogu da budu malo teži za promenu kilometraže, kao i da obično imaju manji "radni staž", pa kod njih nema smisla vraćati brojčanik. Većina modela sa vraćenom kilometražom, njih do 90 odsto opremljena je dizel motorima, koji i "pređu" više kilometara od benzinskih.Samo jedna osoba na svetu može da vozi bez dozvoleProizvodnja električnih automobila i dalje najskuplja u Evropi Kupci automobila ekonomske klase izloženi nešto manjem riziku od užasnog vlasničkog iskustva, oni koji kupuju dizel vozila premijum klase stara između pet i 15 godina.Kompanija naglašava da je do svih podataka došla analizirajući više od 700.000 izveštaja o istoriji polovnih automobila u Poljskoj, Rumuniji, Mađarskoj, Francuskoj, Sloveniji, Slovačkoj, Češkoj, Litvaniji, Letoniji, Estoniji, Ukrajini, Bugarskoj, Srbiji, Bosni i Hercegovini, Nemačkoj, Hrvatskoj, Rusiji, Sjedinjenim Državama i Italiji.

Srbija

Kancelarija za javnu upravu nabavila novi softver za 1,8 miliona evra

Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu kupuje novi sistem za razmenu podataka za 213,8 miliona dinara (1,8 miliona evra), piše u odluci o dodeli ugovora.Kancelarija će softversko rešenje nabaviti od firmi Comtrade System Intergration, Informatika a.d. i Okracron iz Beograda. Uprava za igre na sreću kupuje softver za naprednu analitiku podataka Ponuda ove grupe kompanija bila je i jedina u procesu javne nabavke.Predmet tendera bila je nabavka softverskog rešenja i licenci za uspostavljanje platforme za razmenu podataka na nivou državnih organa. Sistem bi trebalo da ima mogućnost podizanja platforme za interoperabilnost (zajednički rad različizih sistema) na nivou jedne organizacije.Novi sistem treblalo da omogući državnim organizacijama da razmenjuju podatke interno i eksterno što u budućnosti otvara veliki potencijal za stvaranje digitalnih usluga koje su otvorene, efikasne i usmerene ka građanima i privredi, piše u specifikaciji tendera.Kako odabrati pravi softver? Sistem mora da implementira skup standardnih funkcija za podršku i olakšavanja razmena podataka. Softversko rešenje treba da pomogne razmenu podataka koji se tiču upravljanja adresama, rutiranja poruka, upravljanja pravima pristupa i autentikacije na nivou organizacije i servera. Takođe, i podaka koji se odnose na šifrovanje na transpornom nivou, vremensko označavanja i digitlani potpis poruka.Dobavljači su obavezi i da pruže tehničku podršku za rad sistema u garantnom roku od godinu dana, koja treba da bude neograničena i besplatna.EPS: Kupili smo softver koji nam je potreban, ali ga nismo koristili dve godine

Srbija

Onlajn sajam: Upoznajte francuske univerzitete

Francuski institut i kancelarija Campus France u Srbiji organizuju drugi Onlajn studentski sajam: Upoznajte francuske univerzitete, u okviru kampanje za promociju studija u Francuskoj i stipendija Vlade Repubilke Francuske. Sajam će se održati u sredu 1. decembra i trajaće od 10 do 19h.Onlajn sajam se odžava u jeku kampanje za dodelu stipendija Vlade Republike Francuske za Master 2 i doktorate u ko-mentorstvu za akademsku 2022/2023. godinu, a možete mu pristipiti putem platforme http://sr.studyinfrancevirtualfairbalkans.com/ uz obaveznu registraciju.Studenti i srednjoškolci kao i njihovi roditelji moći će da prisustvuju webinarima i neposredno stupe u kontakt sa predstavnicima francuskih visokškolskih ustanova među kojima su  umetničke škole za fotografiju, državne biznis škole, institut za hotelijerstvo restoraterstvo i gastronomiju, inženjerske škole za građevinu i javne radove kao i brojne druge škole i rukovodioce Fondacije Tempus Erasmus +, frankofonih studijskih programa u Srbiji i na Balkanu.Ovaj sajam je plod saradnje sa Campus France, francuskom agencijom koja se bavi promocijom francuskog visokog školstva, mobilnošću i prijemom inostranih studenata i održava se u okviru tradicionalne regionalne manifestacije Tournée des Balkans koja je počela u Sofiji.Svake godine oko 650 srpskih studenata odabere Francusku za početak ili nastavak svog školovanja. Vlada Republike Francuske svake godine stipendira oko 40 najboljih srpskih studenata  na svojim brojnim kvalitetnim i prestižnim visokoobrazovnim ustanovama.

Srbija

Igor Denić (DCP Hemigal): Nelojalnu konkurenciju imamo i u regionu

Veliki problem predstavlja nam nelojalna konkurencija, ne samo u Srbiji već i na tržištima u susednim državama na kojima poslujemo, kaže Igor Denić, direktor leskovačke kompanije DCP Hemigal koja se bavi razvojem, proizvodnjom i distribucijom kozmetičkih proizvoda. “Lojalna konkurencija je u redu i podstiče kompanije da unapređuju svoje poslovanje. Ali, nelojane konkurencije ima svuda u regionu i unosi poremećaj na tržištu po pitanju odnosa cena i kvaliteta”, kaže Denić za Novu ekonomiju. U ovoj leskovačkoj kompaniji trenutno se proizvodi 200 kozmetičkih proizvoda (Fitogal, Fitodepil, Pavlogal…), od toga osam odsto pod privatnim robnim markama trgovinskih lanaca sa kojima su poslovni partneri.“Godišnje tržištu isporučimo oko šest miliona proizvoda, pri čemu izvoz čini 30 odsto. Izvozimo na tržišta BiH, Crne Gore, Makedonije, Albanije. Trenutno pregovaramo sa jednom ruskom kompanijom, koja je ozbiljan igrač na tržištu”, kaže on.  Prema njegovoj oceni, ova poslovna godina je u skladu sa očekivanjima koja su imali.„Imamo rast od osam odsto u odnosu na prošlu godinu, ako izuzmemo prodaju gelova za dezinfekciiju i alkohola u 2020. godini. Ove dve grupe proizvoda prethodne godine su se “nenormalno” prodavale prošle godine, što je veliki iskorak u finansijskom smislu za našu kompaniju. Koliko su uspeli sa svojim proizvodnim kapacitetima da odgovore na ogromnu potražnju gelova i alkohola za dezinfekciju? “Bilo je prilično zahtevno organizovati njihovu proizvodnju i prodaju”, kaže Denić. 

Srbija

Gradu Beogradu prebačeno 470 miliona iz budžetske rezerve

Gradu Beogradu biće prebačeno 470 miliona dinara iz budžetske rezerve "za izvršavanje obaveza iz razloga koje nije bilo moguće predvideti u postupku pripreme i donošenja budžeta, a koji mogu dovesti do ugrožavanja tekuće likvidnosti", objavljeno je u Službenom glasniku. Sredstva koja su prvobitno bila namenjena za "novčane kazne i penale po rešenju sudova"  u ukupnom iznosu od 470 miliona dinara preneće se u budžetsku rezervu i rasporediti Ministarstvu finansija na ime transfera gradu Beogradu."Sredstva rezerve raspoređuju se Ministarstvu finansija, na ime transfera gradu Beogradu za izvršavanje obaveza iz razloga koje nije bilo moguće predvideti u postupku pripreme i donošenja budžeta, a koji mogu dovesti do ugrožavanja tekuće likvidnosti", piše u rešenju. MUP-u još 200 miliona iz budžetske rezerve za plaćanje kazni i penalaZa fabriku vakcina milijardu dinara iz budžetske rezerve Skupština grada Beograda usvojila je krajem oktobra treći rebalans budžeta za 2021. godinu, kojim su predviđena sredstva od 150 milijardi dinara.Zamenik gradonačelnika Goran Vesić ocenio je tada da je budžet "najviši u novijoj istoriji grada, što je dokaz da se u Beogradu dobro posluje".

Srbija

Srpsko „zeleno zlato“ u borbi protiv klimatskih promena

U Glazgovu je sredinom novembra završena Konferencija o klimatskim promenama Ujedinjenih nacija, ove godine pod nazivom COP26. Događaj je u skoro podjednakoj meri bio posvećen energetici i ekologiji i bio je povod za razgovor sa učesnicima tog skupa, Boni Norman, predsednicom E3 International i Lenom Bratić, regionalnom menadžerkom ove kompanije, posvećene održivim energetskim projektima, uz pružanje finansijskih i savetodavnih uslugaUprkos svom značaju, COP26 je u domaćim medijima bio relativno slabo propraćen. Koje su glavne poruke skupa?Boni Norman: Glavna poruka konferencije, zbog koje je održan veliki broj protesta tokom njenog trajanja, jeste da je bilo previše obećanja, a da konkretni potezi, za sada, izostaju. Izazov za učesnike bio je da reči pretvore u planove, pa u delo. Do sada je COP bio usmeren na smanjenje emisija gasova staklene bašte, a sada je veći naglasak na biodiverzitetu, odnosno na tome kako i priroda može da bude deo rešenja problema.Lista država koja se obavezala na smanjenje emisija CO2 se proširila na skoro 190 zemalja. I dalje govorimo o Pariskom klimatskom sporazumu, koji je postignut pre više godina, ali je naišao na prepreke od samog starta. Da li se zapravo vraćamo na početnu poziciju?Norman: Ako ne preduzmemo dodatne mere, izgubićemo trku s vremenom, pa globalno zagrevanje neće biti ni blizu projektovanih 1,5 stepeni Celzijusa. Sada vidimo i veći broj država koje preduzimaju nešto, ali neki veliki "igrači" su izostali iz Pariskog ugovora, Kina i Rusija. Lena Bratić: COP26 nije više samo događaj, već proces. Ove godine smo videli da su pravljenje koalicije, na primer ministara finansija i drugih državnika, a svi su se obavezali da će uskoro nastaviti ono što je ovde započeto. Građani možda ne veruju da promena može da se desi, ali ona mora da se desi.Govorilo se o dramatičnim klimatskim promenama, a konferencija se dešavala i u svetlu energetske krize. Da li će ova kriza negativno uticati i na budućnost zelene tranzicije?Norman: Svakako je energetska kriza kratkoročno važna. Centralno pitanje jeste osnova snabdevanja strujom, koja će postajati sve lakša kroz tehnološke inovacije. Ne postoji jedno rešenje za sve probleme. Mi smo, na primer, predstavljali mogućnosti generisanja struje iz biomase, ali to je samo deo slagalice. Ne treba da razmišljamo kako preko noći da promenimo nešto, već koliki je udeo održive struje u energetskom miksu. Fosilna goriva su, dugoročno gledano, destruktivan put.Foto: E3 InternatioonalBratić: Fokus se menja, na dnevnom nivou, zbog tržišta i rastućih cena. Niko ne može da predvidi šta će se desiti ni za dva meseca, ali verujemo da će sve države morati da krenu u pravcu održivosti. Ne znamo šta će to značiti za Srbiju, koja će rešenja ovde biti primenjena, ali se i mi krećemo u tom pravcu. Napredak nije linearan.Šta male zemlje i male kompanije mogu da urade ako žele da pomognu?Norman: Male države su najranjivije, najmanje doprinose klimatskim promenama, a od nje trpe najviše štete... Svi treba da pomognemo, ali najznačajnija promena treba da dođe iz najidustrijalizovanijih država. Tu su važne i multinacionalne kompanije koje su, po ekonomskoj aktivnosti, veće od mnogih zemalja. Stvarna promena će doći kroz zakonsku regulativu, razvoj mehanizama za finansiranje, korporativnu odgovornost.Šta E3 International preduzima u regionu? Već smo izveštavali o pilot-projektima, koji trenutno zavise od podrške velikih javnih preduzeća. Kakva je, na primer, saradnja Elektroprivrede Srbije (EPS) i E3?Bratić: Imamo odličnu saradnju sa EPS-om. Možda delite mišljenje da je čudno da velike javne kompanije, koje žive od uglja, počnu da "ozelenjuju" svoje poslovanje. Region je veoma zavisan od uglja, ali tranzicija je već počela i ove firme razumeju njen značaj.Za sada radimo na energetskim zasadima u Srbiji i BiH na tri lokacije, dobili smo punu podršku i EPS i EPBiH, čiji rudari sada održavaju plantaže za biomasu. EPBiH projekat vidi kao stratešku priliku za rešavanje socijalnih pitanja, održavanje zaposlenosti. To je i u Srbiji problem, tako da je ova tranzicija i pravedna.EPBiH traži partnere, a mi smo bili na pravom mestu, u pravom trenutku, sa dobrim namerama. Njihov menadžment se sada obavezao da poveća energetske zasade sa tri na 30 hektara. Brojke nisu toliko važne u ovom trenutku. Strateški, korak po korak, idemo ka zajedničkom uspehu.Lena: Dve su jasne poruke sa COP26: dekarbonizacija mora da se desi na globalnom nivou, i ona mora da bude pravedna. Ako se ovo ne desi u predstojećim decenijama, nećemo imati o čemu da raspravljamo, sem o pukom preživljavanju.Norman: Zadovoljni smo reakcijom energetskih kompanija u regionu, jer tako velike kompanije mogu da izazovu realne promene. Ali, ovo je i pitanje seoskog razvoja, jer bi mala domaćinstva dobila mogućnost da gaje energetske zasade na degradiranom zemljištu. Oni mogu da se sade i na napuštenim rudnicima, deponijama... Te biljke smanjuju opasnost od poplava, poboljšavaju kvalitet vazduha i tla, a koriste se i kao gorivo.Velike kompanije moraju dakle da predvode proces, a šta mala i srednja preduzeća, ili individualna seoska domaćinstva, mogu da očekuju od vaših projekata?Norman: Migracije u urbane sredine ugrožavaju sela, UNDP ukazuje na ogromnu količinu napuštenog zemljišta, a mi nudimo mogućnost da lokalni akteri, pored uvećanja prihoda, obezbede i sirovine za lokalnu proizvodnju struje. Lepo je kada veliki "igrač" pokrene tržište, ali te biljke traju 25 godina, imate sigurnu žetvu svake druge godine, tako da je proces i ekonomski održiv.Bratić: Radimo i sa opštinskim javnim preduzećima, koja na ovaj način mogu da dođu do održivog izvora goriva, bez oslanjanja na međunarodno tržište energenata.Norman: I istovremeno možemo da očuvamo već zrele šume, jer smo došli do granice njihove seče.Bratić: Najnovija statistika pokazuje da ako pored postojecih obnovljivih izvora energije, koji ukljucuju i drvnu biomasu iz suma, Srbija ne pocne koristiti i biomasu iz brzorastucih bionergetskih zasada, nece moci da ispuni zacrtani cilj od 27% obnovljivih izvora energije u finalnoj energetskoj potrosnji.Neki lokalni akteri su zainteresovani i za uzgajanje drugih biljaka, poput industrijske konoplje. Da li i ona može da se koristi u energetske svrhe?Norman: To je samo jedna od potencijalno korisnih sorti. Mi koristimo brzorastuću vrbu i arundo i znamo da postoji zainteresovanost za industrijsku konoplju. Ona je izvor vlakana, proteina, ima medicinsku namenu, a što se energetske vrednosti tiče - mislim da to nije isto. Ima mnogo rešenja koja još nismo ispitali.Bratić: Svi smo doživeli klimatske promene ovog leta, visoke temperature i manju žetvu nego inače. Zbog njih nije bilo dovoljno silaže, koja se u Srbiji koristi za pravljenje biogasa. Arundo može da nadomesti taj nedostatak. Kada smo nedavno svoje planove predstavljali predstavnicima Pegasus Capital-a, oni su nas pitali zašto u prezentaciji energetske zasade nazivamo "zelenom naftom Srbije". Smatrali su da treba da o njima govorimo kao o "zelenom zlatu".Norman: Da, srpsko zeleno zlato, ne nafta. Od nafte zapravo i želimo i da se odvojimo.

Srbija

RFZO planira još neke zdravstvene usluge da prebaci privatnicima

Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO) planira da još neke usluge prebaci privatnim zdravstvenim ustanovama o trošku RFZO, kazala je Sanja Radojević Škodrić, v.d. Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje na Danima osiguranja u Aranđelovcu."Postoji plan da se još neke usluge prebace na privatni sektor, potreba svakako postoji naročito sada tokom pandemije. Procedura je takva da Fond prvo preporuči koje su to usluge, a Batut radi procenu i ocenjuje kapacitete. Tek nakon njihove procene te usluge mogu da se prebace na privatni sektor", navela je ona, a preneo portal Sveonovcu.rs. Ona je ocenila da je dosadašnja saradnja Fonda i privatnika  "odlična". Škodrić je podsetila da je RFZO najpre omogućio da se u privatnim ustanovama o trošku Fonda radi dijaliza, zatim vantelesna oplodnja, zatim hiperbarična komora, pa katarakta.Problem sa kojim su se susreli su cene koje su više kod privatnih ustanova što je, kako je objasnila, razumljivo jer su njihovi troškovi nabavke veći. „Mi kad radimo nabavke one su centralizovane i velike pa su i nabavne cene niže što nije slučaj kod privatnika koji samostalno nabavljaju opremu i ne mogu da dobiju tu cenu. Radimo i na tome“, dodala je ona.Mane dosadašnjeg sistema ugovaranja, prema njenim rečima, jeste što se ugovori sklapaju na godinu dana što onemogućava privatne ustanove da naprave dugoročne planove jer ne znaju kakve će potrebe Fonda biti. Zbog toga je predložila stvaranje javno privatno partnerstva koje bi bilo na na pet ili deset godina.Koliko su stvarno plaćeni lekari 

Srbija

Šta Beograd može da prepiše od belgijskog Luvena

I Beograd i belgijski Luven mogu se pohvaliti velikim brojem studenata. Oba grada se suočavaju sa zagađenjem. Samo što u Luvenu na svakom koraku osetite posvećenost ideji da se ovaj grad veličine Subotice progura na svaki način u elitno svetsko društvo kad je reč o znanju, kreativnosti i čistom vazduhu.U Beogradu se bojite vozača, u Luvenu koji ima titulu evropske prestonice inovacija za 2020. godinu – šokira vas broj biciklista i kofera. Ovaj gradić od 100.000 stanovnika, na petnaestak minuta vozom od Brisela, gotovo da je proterao automobile iz užeg gradskog jezgra jer je cilj grada da postigne karbonsku neutralnost do 2050. godine. Bicikli su parkirani svuda, voze ih svi, i to žmurećki. Vikendom, najbližim ulicama oko železničke stanice koja je u centru grada, bez prestanka zuje točkići kofera onih koji odlaze ili stižu u grad. Neki kotljaju i kofer i bicikl. Koferi su ilustracija činjenice da u gradu  živi 40.000 studenata, od kojih je skoro 20 odsto iz inostranstva. Koferi imaju važno mesto i u istoriji  nauke i inovacija ovog grada. Domaćini grupe srpskih novinara ne propuštaju da spomenu da je upravo u jednoj od mnogih naučnih laboratorija u Luvenu napravljen super čvrst, ali savitljiv materijal od kojeg se prave čuveni Samsonite koferi.Sa smanjenjem broja auspuha, prodisali su stanovnici Luvena među kojima su pripadnici  čak 170 nacija. Za razliku od srpske prestonice od 1,3 miliona stanovnika u kojoj se kvalitet vazduha meri na celih 15 mernih stanica, u Luvenu se zagađenje meri bukvalno na svakom ćošku jer je zvanična politika grada da se uz pomoć inovativnih rešenja koja se rađaju na čuvenom Katoličkom univerzitetu Luven, grad izbori sa klimatskim promenama. Od juna meseca, kad je grad opet „otključan“, odlukom gradskih vlasti svi ugostiteljski objekti i teretane morali su da nabave aparate za merenje kvaliteta vazduha, kaže za Novu ekonomiju radnica u jednom od malenih kafea. I zaista pored njenog gosta koji u izlogu jede kroasan i pije espreso od tri evra, stoji aparatić koji meri temperaturu, vlažnost vazduha i nivo C02. „Vidite, vazduh je čist“, kaže ona. Ideja o merenju zagađenja vazduha je potekla od građana, a onda je to postao projekat grada, kažu domaćini iz gradske organizacije LuvenGate koja okuplja ključne stejkholdere: vlasti, kompanije i institucije znanja.  Grad i Katolički univerzitet koji uskoro obeležava 600 godina postojanja, takođe su pokrenuli zajednički projekat o globalnom zagrevanju Luvena, a merači temperature su postavljeni u nekoliko hiljada dvorišta.  Gradske vlasti su postavile i merače buke na svaku kuću kako bi se našlo rešenje za probleme građana u centru u kojem su vodeće  istorijsko - kulturne znamenitosti, univerziteti, ali i kafići i restorani. Budućnost su podaci, reći će vam ovde i gradske vlasti  i bivši bankari koji se bave povezivanjem 5G i električnih vozila. Merenja se ne rade radi merenja, već se svi podaci prikupljaju i stavljaju u funkciju nove politike, aplikacije ili proizvoda koji treba da olakša život u Luvenu, Belgiji, ali i u svetu. Šta bi rekli građani Cetinjske ulice na ovo?Tajna uspehaInovacije i saradnja su dve reči koje opisuju region Luvena, ističe Kirsten van der Stapen, menadžerka projekta Luven MindGate. Ova organizacija koju je formirao Grad Luven, ima zadatak da za sto dovede sve partnere uključene u inovacije. Napravili smo ekosistem koji promovišemo i međunarodno, želimo da ceo svet zna za Luven kao najbolju destinaciju  u oblasti inovacija, visokih tehnologija, zdravlja, klimatskih promena i kreativnih industrija, kaže ona. I zaista, ovaj grad na svakom koraku promoviše i reklamira naučna dostignuća svojih istraživača kao što su najveća svetska laboratorija za ispitivanje banana, ili rodonačelnik teorije velikog praska.Potenciraju činjenicu da je Luven najinovativniji univerzitet Evrope, i da je u ovom gradiću druga najveća univerzitetska bolnica u Evropi u kojoj se obrazuju lekari budućnosti. Po kliničkim testiranjima po glavi stanovnika, Luven je prvi u EU, a drugi u svetu jer se ovde u Evropi najbrže odobravaju klinička testiranja. A jedinstvenost  ovdašnjeg univerziteta, koje nema nigde drugde u Evropi,  je jaka veza između univerziteta i privatnog sektora, zbog čega su poznati po velikom broju spinofova, odnosno startapa u kojima univerzitet ima udeo. Ovaj model su, ističu u MindGate, prepisali sa američkog Stenforda. Na taj način privlači se ozbiljan novac, a naučna istraživanja iz Luvena dobijaju punu primenu u industriji.  Grad se  naročito ponosi  najboljim evropskim biznis akceleratorom za nano i digitalne tehnologije – Imec.Ono što mi radimo jeste da obrazovanje fokusiramo na inovacije koje mogu da se patentiraju i primene, kaže Han Vloeberghs, ekonomski savetnik u gradskoj kancelariji grada Luvena. On najavljuje da će uz postojeće brojne naučne parkove, Luven graditi novi naučni park za tehnološke kompanije na 23 hektara pored železničke stanice, što je otprilike pandan Beogradu na vodi. „Ideja nam je da ljudi koji imaju porodicu rade blizu mesta gde žive, a ne da putuju“, kaže Vloeberghs. Udruživanje sa građanima„Luven ima jednu veliku kompaniju, pivaru koja proizvodi čuveno Stella Artois pivo, i veliki broj malih kompanija čime je smanjen rizik u slučaju krize. Znanje je važno za Luven,“ ističe gradonačelnik Mohamed Ridouani. Marokanac poreklom, prvi čovek Luvena se takođe školovao na gradskom univerzitetu. „Naša snaga je što privlačimo talentovane ljude koji se bave  važnim problemima kao što su kovid ili klimatske promene,“, ocenjuje on. Ističe i da nije dovoljno da gradska vlast nešto odluči i da se to sprovede, već su potrebne horizontalne koalicije sa svim akterima u gradu, uključujući i građane. Želimo da Luven nema proizvodnju C02, a to je moguće samo ako  se sistematski udružimo. Kaže da je imao veliku podršku građana i da je biciklizam za četiri godine eksplodirao i zabeležio rast od 40  odsto. Njegove reči potvrđuje i obližnja podzemna garaža i kojoj može da se parkira 12.000 bicikli.„U Luvenu nismo zabranili kola, deljenje vozila je vrlo popularno, naročito kao drugo vozilo u porodici.  Postoje i javna vozila za deljenje.  Međutim, komšije moraju da se dogovore da ga dele, i kao „nagradu“ uvek imaju rezervisano parking mesto“, priča gradonačelnik Mohamed Ridouani. Osim zagađenja i kovida, prvog čoveka brine i radna snaga. U Luvenu gotovo nema nezaposlenih. Na svakih 100 koji traže posao, nudi se 114 radnih mesta. Otuda i ne čudi poseban šalter za stručnjake koji dolaze iz celog sveta. Na jednom mestu, grad im rešava sve administrativne i životne probleme u novoj sredini.  

Srbija

Sportskim organizacijama 1,2 milijarde od države

Vlada Srbije opredelila je 1,2 milijarde dinara bespovratne pomoći sportskim organizacijama.Vlada je donela Uredbu o utvrđivanju Programa finansijske podrške sportskim organizacijama u otežanim ekonomskim uslovima usled pandemije izazvane koronavirusom.Osnovni ciljevi Programa su da se u uslovima otežanog poslovanja usled pandemije obezbedi podrška sportskim organizacijama koje ostvaruju opšti interes u oblasti sporta.1. Za finansiranje četiri kolektivna sporta opredeljena su sredstva u iznosu od 960 miliona dinara.2. Za finansiranje 11 individualnih sportova opredeljena su sredstva u iznosu od ukupno 220 miliona dinara.3. Za finansiranje paraolimpijskog sporta opredeljena su sredstva u iznosu od ukupno 20 miliona dinara. Sredstva se, kako piše, mogu koristiti za zarade, honorare i stipendije licenciranih sportista u nadležnom nacionalnom sportskom savezu, zarade i honorare sportskih stručnjaka koji imaju izdatu dozvolu za rad od strane nadležnog nacionalnog sportskog saveza, za iznajmljivanje i zakup objekata, za obavljanje trenažnog i takmičarskog procesa. Dodeljena sredstva se mogu da se koriste i za troškove učešća u međunarodnim takmičenjima, za troškove prevoza i transporta, kao i za troškove nabavke opreme i rekvizita.U Uredbi su propisani i uslovi za finansijsku podršku po ovom programu.Neophodno je da sportska organizacija bude registrovana u skladu sa Zakonom o sportu, da ima članstvo u nadležnom nacionalnom sportskom savezu, da učestvuje u jednom od dva najviša ranga nacionalnih sportskih takmičenja.Uslov je između ostalog i da nije u postupku likvidacije, stečaja ili pod privremenom zabranom obavljanja delatnosti. 

Srbija

UNICEF nastavlja sa onlajn školama roditeljstva

Četvrta po redu onlajn škola roditeljstva "Kroz igru do vaspitanja" održana je 25. novembra 2021. godine, u saradnji sa Ustanovom kulture Parobrod, saopštila je organizacija UNICEF-a u Srbiji. Glavne teme bile su kakvu ulogu imaju roditelji u igri sa decom, kao i koliko je to važno tokom procesa vaspitanja."Ako se pitamo da li se na dobar način igramo sa decom, to će nam ono samo pokazati", navela je Ana Kojić, pedagog u Predškolskoj ustanovi Boško Buha u Beogradu.Prema njenim rečima, ako je dete srećno, razdragano, ako dugo ostaje u igri, ako su naše interakcije bogate, roditelj je sigurno dobar partner u igri."Igra definitivno nije samo zabava već način na koji deca spoznaju svet oko sebe i način na koji se povezuju, uče i razmišljaju," dodaje Lana Vučičević Miladinović, porodični psihoterapeut, iz Beogradskog psihološkog centra.Roditelji kako dodaje treba da budu svesni da je igra moćno sredstvo vaspitanja, razvoja i povezanosti sa decom."Igra je jedna od najlepših načina da se roditelji povežu sa svojim detetom, da provedu zaista kvalitetno vreme s njim. Da vide na delu kako se njihovo dete na divan način razvija. I to je nešto što će razviti radosnu atmosferu u kući. Da prosto shvate da je igra vrhunski imperativ detinjstva", navela je glumica Borka Tomović.UNICEF pokreće nacionalnu kampanju solidarnosti „ZA 1000 PORODICA SA IVICE“Inovacioni fond UNICEF-a finansira startape sa po 100.000 dolara Čim se već trudimo da dođemo do informacije, samim tim smo već dobri našem detetu, smatra  Željka Lasić, voditeljka emisije za decu "Dobro jutro lenjivci": "Lakše je kad vidimo da nismo jedini u nekom problemu, već da se da sličnim situacijama suočavaju svi roditelji i da zajedničkim snagama možemo da napravimo ujedinjeni front i pristupimo tome složno."Onlajn škole roditeljstva se odvijaju u okviru programa "Podsticajno roditeljstvo kroz igru" koji UNICEF sprovodi u Srbiji. Svi zainteresovani i dalje mogu da pogledaju snimak te onlajn škole putem UNICEF Srbija YouTube kanala.UNICEF-ov program "Podsticajno roditeljstvo kroz igru", u okviru kog se održavaju škole roditeljstva, sprovodi se u saradnji sa Vladom Srbije i uz podršku LEGO fondacije.

Srbija

Ivanka Milenković, vlasnica Ekofungi, u konkurenciji za evropsku nagradu Žena inovator

Ivanka Milenković, vlasnica Ekofungi, kompanije za uzgajanje organskih šampinjona iz Padinske skele, u konkurenciji je za nagradu Žena inovator u proizvodnji, na takmičenju Samit EIIT 2021 koje od 30. novembra do 2. decembra organizuje Evropski institut za inovacije i tehnologiju (EIIT). Suosnivač Instituta je Evropska unija.Ivanka Milenković je biolog i  već 32 godine proučava i gaji pečurke. Bavi se cirkularnom ekonomijom. Godine 2012. je osmislila inovativnu tehnologiju za preradu otpada od celulze u supstrat za uzgajanje kvalitetnih šampinjona, navodi se u obrazloženju organizatora takmičenja.Ekofungi je inače retko firma u Evropi koja ima sertifikovanu organsku proizvodnju gljiva, a proizvode i sušene gljive koje se odnedavno može kupiti i preko Amazona.Ovo malo preduzeće već deset godina organizuje Eko fungi školu za uzgajanje pečuraka. Kroz Ivankine plastenike u „Padinjaku“ je prošlo na stotine ljudi iz 32 zemlje sveta. Među njima su korporativni bankari iz Tunisa, brojni IT-jevci, Parižani koji nameravaju da u kontejneru na krovu zgrade gaje šampinjone, ili mlada psihološkinja koja u pečurkama vidi priliku da razvije radnu terapiju za lečenje depresije.Ceo intervju sa Ivankom koji je dala za Novu ekonomiju možete pročitati OVDE.Osim Ivanke, u konkurenciji za nagradu Žena inovator je još pet finalistkinja: Raquel Verdejo iz Španije, istraživačica kompozitnih materijala, Todorka Lepkova, mašinski inženjer i vlasnica kompanije Innavtontech. Zatim, Rabia Ergin koja je molekularni biolog  i jedan od osnivača Kozar Science. Mlada Angela Ivanova je na Forbsovoj listi 30 ispod 30, a konkurencija je i Beata Halassy, virusolog iz Hrvatske.

Srbija

Erste Group: Inflacija raste, ali NBS neće reagovati

Zbog inflacije koja je znatno iznad ciljanog nivoa, očekuju se da će sve centralne banke Centralne i Istočne Evrope (CIE), osim srpske i hrvatske, nastaviti da pooštravaju monetarnu politiku, saopštila je Erste Group. Inflacija bi trebalo da sa blagim padom sredinom 2022. godine, zahvaljujući takozvanom "efektu baze".U mnogim zemljama CIE inflacija je, kako se dodaje, premašila gornju ciljanu granicu i očekuje se da će ostati na povišenom nivou u poslednjem kvartalu 2021. godine. Kako se dodaje, Narodna banka Srbije (NBS) će ostati uzdržana dok god repo stopa (primenjuje se kod utvrđivanja reotkupne cene hartija od vrednosti) bude ispod referentne kamatne stope (visina osnovnih kamatnih stopa utvrđuje se prema visini te kamatne stope). Očekuje se da će NBS zadržati referentnu stopu na nepromenjenom nivou od 1,0% tokom cele 2022. godine.NBS bi razmotrila mogućnost povećanja ukoliko inflacija ostane iznad ciljanog koridora u drugoj polovini naredne godine, dodaje se u saopštenju.Postoje, kako se naglašava, dva ključna razloga koji omogućavaju da NBS ostane uzdržana: bazna inflacija u Srbiji je i dalje niska (na oko 2,6% g/g u septembru), uprkos tome što je ukupna inflacija znatno iznad ciljanog koridora. Drugi razlog je što NBS čvršće kontroliše stabilnost deviznog kursa od većine drugih centralnih banaka CIE, čime u osnovi održava kretanje bazne inflacije.S obzirom na njen predstojeći ulazak u EMU, očekuje se da će Hrvatska narodna banka ostati uzdržana.NBS objavila listu sistemski značajnih banaka u 2021. godiniAdvokati obustavljaju rad zbog skupštinskog tumačenja troškova kredita ŠTA RADE OSTALE CENTRALNE BANKE?Od kada je počelo pooštravanje monetarne politike u junu 2021. godine, Češka narodna banka (ČNB) je podigla referentnu stopu za ukupno na 2,75%, Mađarska 2,1%, Poljska 1,25% i Rumunije 1,75%.Stručnjaci Erste Grupe očekuju da će Češka narodna banka nastaviti pooštravanje, a vrhunac bi trebalo da se dostigne na iznosu referentne stope od 3,25 do 3,5% sredinom 2022. godine. U drugoj polovini godine će postepeno obarati stope, jer se očekuje usporavanje inflacije.U Mađarskoj se očekuje još jedno povećanje pa će iznositi 2,4% u decembru, 2,85% na kraju prvog kvartala 2022. i 3,30% sredinom 2022. godine.Izgledi u Poljskoj i dalje su neizvesni i u velikoj meri zavisde od kratkoročnih kretanja inflacije. Smatra se da će referentna stopa iznositi od 2,5% do 2,75% krajem prvog kvartala 2022, a vrhunac od 2,5% do 3,0% trebalo bi da bude sredinom naredne godine.Od prošlog aprila dvocifren rast zaduženosti građana i privredeJoš jedna banka manje, Rajfajzen preuzeo Kredi agrikol banku Stručnjaci Erste Grupe očekuju da će Narodna banka Rumunije nastaviti da pooštrava monetarnu politiku, verovatno sporijim tempom, a krajnja tačka tog ciklusa trebalo bi da bude dostignuta na 3,00%.Stručnjaci Erste Grupe očekuju da će inflacija ostati povišena u nekoliko velikih ekonomija CIE početkom 2022. godine, prosečna stopa inflacije u celom regionu mogla bi da poraste za 0,3%, sa 4,4% ove godine na 4,7% u 2022, pre osetnijeg pada 2023. godine.To je kako se dodaje glavni razlog zašto je nekoliko centralnih banaka u Centralnoj i Istočnoj Evropi počelo energično da pooštrava monetarnu politiku, objašnjava se u saopštenju.NBS je u septembru saopštila da će u narednih nekoliko meseci stopa inflacije biti nešto veća, kao i da su razlozi za to "globalnog karaktera". Ukazala je i da su porastu inflacije najviše doprinele cene energenata i cene neprerađene hrane.

Izdanja

Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.
Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.
Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.
Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.
Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.
Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.
Broj 117, Januar 2025.

Broj 117

Januar 2025.