Honda je predstavila dve napredne tehnologije koje trenutno razvija, a koje će doprineti dostizajnju cilja od "nula smrtonosnih posledica saobraćajnih nesreća" do 2050. godine, navodi se u saopštenju ...
Pošta Srbije kupuje 1200 poklopaca za skladišno-transportne kutije, vidi se u oglasu o javnoj nabavci koja je procenjena na oko dva miliona dinara.Dužina poklopca treba da bude 548 milimetara, širina 484 milimetara, visina 42 milimetara, dok boja vizuelno treba da odgovara žutoj. Potrebno je da poklopac u celosti bude izrađen od polietilena velike gustine, navodi se u specifikaciji. Pošta je prethodno raspisala javnu nabavku za skladišno-transportne kutije, sandučiće i dostavne depoe.U specifikaciji piše da se dimenzije i uklapanje poklopca u telo kutije mogu proveriti na skladišno-transportnim kutijama koje su u eksploataciji u poštanskim tokovima. Rok za dostavljanje ponuda je 13. decembar. POŠTA NASTAVLJA ULAGANJA, DVA MILIONA EVRA ZA NOVE UNIFORMEPOŠTA KUPUJE PREKO 1.000 MOPEDANOVA ULAGANJA POŠTE, MILIONI ZA BICIKLE I KOVERTEPrethodnih meseci to preduzeće je raspisalo javne nabavke za kupovinu bicikala, koverti, uniformi, mopeda, kao i za sistem za unapređenje kurirskog servisa.U cilju promocije svojih usluga, Pošta je početkom novembra raspisala i tender vredan 22,6 miliona dinara za kupovinu oglasnog prostora u dnevnim novinama, nedeljnicima, magazinima. V.d. direktora Pošta Zoran Đorđević je početkom juna najavio zamenu voznog parka ekološkim vozilima na električni i hibridni pogon, nove uniforme za zaposlene, kao i uvođenje paketomata.
Novinarka Nove ekonomije Katarina Baletić jedna je od pobednica devetog konkursa Stalne konferencije gradova i opština (SKGO) "Drugačije od drugih", koji nagrađuje najbolje medijske priloge o temama važnim za lokalne zajednice.Ona je nagradu dobila za svoj tekst o ženama na selu, koje se suočavaju sa predrasudama i otporom sredine kada žele da pokrenu svoj biznis. KAKO IZGLEDA ŽENSKO PREDUZETNIŠTVO NA SELU: Nećete me pomeritiFoto: SKGOU konkurenciji za nagrade bilo je 53 priloga, a odluku o pobednicima konkursa doneo je stručni žiri u sastavu: Olivera Petrović Stojančić, Srđan Bošković, Lana Gedošević, Vladan Samardžić i Zoran Sekulić.Prema oceni žirija, najbolje priloge pripremili su: Predrag Todorović (TV Centar Svilajnac), sa prilogom "Bez kulture nema nas" Katarina Baletić (Nova ekonomija), sa prilogom "Nećete me pomeriti" Valentina Simić (TV Zona plus), sa prilogom "Sekundarni život" Milica Milojević Kostić (Medijski istraživački centar, Niš), sa prilogom "Nije uspeh nastup u Londonu, već svaka devojčica koja se izbori za sebe" Irena Lazarević (TV Pi kanal, Pirot), sa prilogom "LPA za decu" Slavica Gligorović (RTS), sa prilogom "Crna voda u Čukaričkom rukavcu…" Tatjana Dimitrić Mijailović (RTS), sa prilogom "Šabački grafički centar – šansa za posao osobama sa invaliditetom"Teme ovogodišnjeg konkursa bile su EU integracije, zaštita životne sredine, unapređenje poslovne klime, prevencija i upravljanje vanrednim situacijama, kао i rodna ravnopravnost i ljudska prava na lokalnom nivou.Na svečanoj dodeli nagrada, koja je uz poštovanje epidemioloških mera održana u prostorijama SKGO, pobednici medijskog konkursa nagrađeni su laptop računarima i bežičnim miševima, kao i specijalnim priznanjima.Nikola Tarbuk, zamenik generalnog sekretara SKGO, rekao je da ta organizacija pokušava da promoviše teme važne za lokalne samouprave u medijima i podigne vidljivost lokalne samouprave kao grane vlasti koja je najbliža građanima."Za nas je bilo važno da taj nivo vlasti medijski osvetlimo, da dobijemo medijske priloge koji pozitivno, ali i na kritičan način razmatraju rad lokalnih samouprava", rekao je Tarbuk i ocenio da broj radova koji se šalje na konkurs pokazuje da raste zainteresovanost za ovu temu.Tarbuk je pozvao i druge novinare, koji do sada nisu učestvovali na ovom konkursu, da sledeće godine pošalju svoje priloge, a one koji su poslali svoje priloge zamolio da nastave da se bave temama bitnim za lokalne zajednice. Član žirija Vladan Samardžić iz Večernjih novosti naveo je da je "Drugačiji od drugih" jedinstven medijski konkurs u Srbiji, koji prepoznaje novinarske priče o problemima, strahovima, potrebama, snovima i željama ljudi na lokalu. "U odabiru najboljih na konkursu su odlučivale su nijanse", rekao je on i zahvalio svim novinarima koji su učestvovali na konkursu.Konkurs "Drugačije od drugih" bio je otvoren za radove pripremljene u periodu od 1. januara do 15. oktobra 2021. godine, a organizovan je u okviru programa "Podrška lokalnim samoupravama u Srbiji na putu ka EU – Druga faza", koji finansira Vlada Švedske.
Svim komercijalnim kupcima kojima ugovor za Elektroprivredom Srbije (EPS) ističe 30. novembra produžiće se njegovo važenje od 31. decembra 2021. godine, piše u saopštenju Vlade.Na ovaj način oni će zadržati ugovorne uslove koje su imali do sada, što se pre svega odnosi na cenu struje, u periodu od dodatnih 30 dana, a u skladu sa Zaključkom koji je Vlada donela.Za kupce sa kojima je EPS zaključio ugovore o snabdevanju električnom energijom koji stupaju na snagu 1. decembra 2021. godine, odloženom primenom se omogućava isti tretman kao i kupcima koji su obuhvaćeni odlukom o produženju važenja ugovora. Uz njihovu saglasnost primena ovog ugovora će se odložiti za 1. januar 2022. godine.Imajući u vidu drastično poskupljenje na berzama električne enrgije u poslednjih nekoliko meseci, Vlada je donela Zaključak o ceni električne energije za rezervno snabdevanje krajnih kupaca koji nemaju pravo na garantovano snabdevanje nakon 1. decembra 2021. godine.Ovim propisom utvrđuje se cena struje za preduzeća koja bi zaključila ugovore o rezervnom snabdevanju. Utvrđena cena struje će biit primenjivana do stabilizovanja situacije na referentnoj berzi.
Postoje određena očekivanja vezana za to kako će se kamatne stope promeniti, a za razliku od Narodne banke Srbije centralne banke zemalja u regionu, uključujući Češku, Mađarsku, Poljsku i Rumuniju, pokrenule su akcije monetarne politike povećanja kamatnih stopa usled novonastale inflacije, primećeno je na panelu o posledicama pandemije na investicije u Jugoistočnoj Evropi."Očigledno je da nije idealno to što kamatne stope rastu, ali je razumljivo da je tako zbog inflacije. Na priloženoj tabeli se vidi da Srbija to ne planira, ali će na kraju i ona morati da prati primer razvijenijih država", primetio je šef odeljenja za investicione nekretnine Jugoistočne Evrope CBRE grupe Uroš Grujić.Grujić je ocenio da polse pandemije, u poređenju sa situacijom tokom pandemije ne očekuje veliku promenu u negativnom smislu. Stvari jesu usporile na kratak period, ali smo na putu da se vratimo poslu na normalan način kao što je bio pre pandemije."Mislim da pandemija nema preveliki uticaj kod nas u regionu. Logično kada je pandemija počela to je predstavljalo veliki šok i sve je stalo na određeni period, ali su stvari polako počele da se vraćaju u normalu i kada uporedimo Austriju, Nemačku, Poljsku koje su trenutno potpuno zatvorene mi zapravo funkcionišemo relativno dobro" dodaje on kao i da jedini veliki uticaj pandemoije koji je primetio jeste uticaj na hotelski segment i ne predviđa velike negativne promene u budućnosti.Grujić smatra da će se inflacija nastaviti jer dolazi već duže vreme, budući da smo gotovo 15 godina imali inflaciju od svega 1 odsto čemu je doprinela i sama pandemija."Što se tiče likvidnosti, vidim da raste, to je nešto što pokušavamo da promovišemo i tako privučemo investitore već deceniju. Imali smo solidan uspeh tako da likvidnost u pogledu logistike, maloprodaje će se definitoivno povećati prema mom mišljenju" predviđa Grujić."Budući da pandemija nažalost još uvek nije gotova i da postoji opasnost od ponovne izolacije i stagniranja tržišta, to rekreira dalje nesigurnosti u narednim mesecima." objašnjava šef odeljenja za poslovni stambeni prostor Erste banke Klaus Grakgaber.On je u isto vreme veoma sam optimističan što se tiče visine kamatnih stopa i ističe da oni kao banka ne očekuje da će doći do velikih povećanja u narednih godinu do dve dana. Inflacija jeste relativno visoka na većini tržišta i iznosi između 4 od 5 odsto, ali očekuje se će sledeće godine iznositi od 2,5 do 3 odsto. "Evropska centralna banka će možda hteti da poveća kamate, ali ne previše jer to može izazvati krzu evra, čekujemo da se kamate mogu povećati za 1 odsto", ističe Grakgaber
Komorski investicioni forum Zapadnog Balkana (KIF ZB6) pokrenuo je digitalnu platformu za, povezivanje 350.000 kompanija iz šest ekonomija Zapadnog Balkana, njihov zajednički nastup na svetskim t...
-615x345.jpg.webp)
Danas se obeležava Svetski dan borbe protiv AIDS-a (Acquired Immunodeficiency Syndrome) i tim povodom svi građani će moći da se besplatno testiraju i dobiju stručni savet na više punktova širom Srbije.Zavod za zdravstvenu zaštitu studenata Beograd organizuje akciju besplatnog savetovanja i testiranja na HIV. Testiranje možete obaviti od 8.30 do 14 časova u Savetovalištu (Prote Mateje 29, Stacionar, ulaz "C"). Od 16.30 do 21 čas testiranje uz topli napitak vršiće se u Studenstkoj poliklinici (ulazi iz Krunske 57 i iz Braće Nedića 28).Zavod za javno zdravlјe „Timok“ u Zaječaru organizuje u svojim prostorijama anonimno testiranje za sve građane od 9 do 17 sati.Akcija dobrovoljnog, poverljivog i besplatnog testiranja na virus HIV biće orgaizovana na gradskom trgu u Valjevu, u periodu od 14.30 do 16.30 časova, u sanitetskom vozilu Ministarstva zdravlja Republike Srbije. Besplatno testiranje vršiće se u gradovima širom Srbije.Prema prošlogodišnjim podacima Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut", u Srbiji je HIV-om zaraženo blizu 3000 ljudi, dok oko 400 njih ni ne zna da je pozitivno. Samo u 2020. godini da boluje od HIV-a saznalo je preko 50 ljudi. Od početka epidemije 1985. godine, u Srbiji je registrovano preko 4000 osoba inficiranih virusom imunodeficijencije (HIV) od kojih je čak 57% obolelo od AIDS-a, podaci su Jugoslovenske asocijacije za borbu protiv side (JAZAS).
Vlada Srbije donela je danas odluku da ograniči visinu cena osnovnih životnih namirnica. Profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić rekao je za Novu ekonomiju da se takve mere primenjuju u slučaju mnogo većih poremećaja.On navodi da još uvek ne postoje razlozi za tako drastične mere zato što one imaju negativan uticaj na funkcionisanje privrede. Odluka je doneta na 60 dana, a Arsić kaže da se radi o relativno kratkom roku, te da ne bi trebalo da dođe do većih poremećaja na tržištu."Posledice ne bi trebalo da budu dramatične, rok je relativno kratak", rekao je Arsić i dodao da bi do posledica eventualno mogle do dođe u slučaju nekog ko se zatekao sa niskim cenama i nije podigao cene svojih proizvoda, a ima veliki skok cena inputa. "Proizvođači u svojoj proizvodnji koriste neke proizvode čije su cene skočile u međuvremenu, na primer sirovine. Zamrznute cene hleba a nisu cene kukuruza i pšenice", rekao je Arsić.On je objasnio da ukoliko se takva politika promenjuje da treba se primenjuje u što kraćem periodu. Prema njegovim rečima, u zavisnosti koliko dugo takva mera traje, kolika je opšta inflacija, proizvođači mogu da se nađu u makazama cena, da rastu njihovi troškovi, a ne njihove cene, što bi dovelo i do gubitka i do povlačenja proizovda iz trgovine. Arsić kaže da je poslednju put "vrlo masovno" takvu meru Srbija donela devedestih godina, ali da je ona bila dugotrajnija i sveobuhvatnija. "Početkom sukoba na Kosovu zamrzunte su cene svih proizvoda i to je trajalo do oktobra 2000. godine. Veliki broj cena je bio zamrznut, ali to je bile dugotrajnije, troškovi su rasli i onda je bilo nestašica nekih proizvoda, uz to ni kurs nije mogao da se kontroliše", rekao je Arsić. Profesor ekonomije na FEFA fakultetu u Beogradu Goran Radosavljević rekao je za agenciju Beta da se zamrzavanje cena primenjuje kada se iscrpe pre toga sve mere.Na zaustavljanje rasta cena trebalo je, kako je rekao, prvo reagovati intervencijom iz robnih rezervi, pa ako to ne da rezultate videti koja je sledeća mera."Ne znam čemu sada služe robne rezerve i šta ima u njima. One bi trebalo da služe da se zaustave velike fluktuacije cena, otkupi roba kad postoje viškovi na tržištu i izazovu veštačku tražnju, ili da se njima reaguju ispuštanjem osnovnih proizvoda kada cene rastu", rekao je Radosavljević.Radosavljević je rekao da se i u Evropi poslednjih 20 godina donose populističke mere i da neke zemlje posežu za ograničavanjem rasta cena kao Mađarska koja je na taj način pokušala da zaustavi rast cena goriva, a da je i francuski predsednik Emanuel Makron najavio mogućnost ograničavanja cena.Vlada Srbije donela je odluku da ograniči visinu cena osnovnih životnih namirnica (šećer kristal, brašno tip T-400, jestivo suncokretovo ulje, svinjsko meso - but i UHT mleko sa 2,8 procenata mlečne masti) tako da one ne prelaze nivo cena na dan 15. novembar.Odluka će trajati 60 dana i predviđeno je da proizvođači ove proizvode ne smeju isporučivati u količinama manjim od prosečnih u poslednjih 12 meseci.
Onlajn Western Balkan Demo Day održaće se u 9. decembra, online, u 3D virtuelnom prostoru Impact Huba, saopštili su organizatori tog događaja.Zainteresovani timovi imaće mogućnost da svoja rešenja predstave i da se povežu sa grupom internacionalnih biznis anđela, investitorima, predstavnicima globalnih kompanija i ostatkom zajednice.Kao dodatne pogodnosti navode se:Mogućnost ulaska u program Impact Huba, rad sa timom eksperata i dobijanje konsultantskih usluga u vrednosti od 5.000 evra. Prisustvo Studio X investicionog fonda, koji izdvaja do 50.000 evra za najperspektivnije startape.Agenda je obogaćena i sesijom za marketare, u saradnji sa kompanijom koja je jedan od globalnih lidera u ovoj oblasti, a više informacija očekujte na IHB Linkedin stranici.Zimski Demo dan i Impact Hub na prijave posebno ohrabruje sve startape koji na bilo koji način doprinose novim načinima rada."Pandemija je promenila normalne tokove funkcionisanja u svim sferama, a upravo to je dovelo i do novih procesa, novih proizvoda, ali i novih startapa koji sve to razvijaju", navodi se u saopštenju..Impact Hub Belgrade je ove godine omogućio investicije CleanTech startapima, a na Zimskom Demo danu najavljuju i njihovo predstavljanje. Podatak koji govori o važnosti ove teme za Impact Hub jeste da su istog dana (9. decembra) i učesnici globalnog Climate KICK Demo dana.Pre same prijave startapi mogu zakazati svoje besplatne konsultacije sa Impact Hub timom na zvaničnom sajtu događaja.Za sve zainteresovane posetioce koji žele da se edukuju o novim trendovima u post-kovid ekonomiji, ili isprate ostatak agende, forma je na linku.
Pošta Srbije kupuje skladišno-transportne kutije, sandučiće sa ključem i dostavne depoe. To preduzeće je danas raspisalo dve javne nabavke, ukupne vrednosti oko 6,6 miliona dinara. Pošta je raspisala javnu nabavku oko 1800 skladišno-transportnih kutija čiju je vrednost procenila na 5,4 miliona dinara, vidi se u oglasu o javnoj nabavci. U specifikaciji predmeta opisano je detaljno kako kutije treba da izgledaju, njihova širina, dužina, masa, boja. Boja kutije treba vizuelno da odgovara plavoj boji, a njen poklopac žutoj. Predviđeno je da dužina kutije bude oko 538 milimetara, širina 474 milimetra, visina 400 milimetara, dok njena masa treba da bude 2,9 kilograma.Pošta nastavlja ulaganja, dva miliona evra za nove uniformePošta kupuje preko 1.000 mopedaNova ulaganja Pošte, milioni za bicikle i koverteDruga javna nabavka, koja je podeljena na dve partije, odnosi se na kupovinu poštanskih sandučića sa ključem i dostavnih depoa. Procenjena vrednost ove nabavke je 1,2 miliona dinara. Poštanski sandučić sa ključem je, kako se navodi, namenjen za prijem neregistrovanih poštanskih pošiljaka, dok je dostavni depo za privremeno odlaganje pošiljaka imenovanih za dostavu na projektovanom itinereru dostavljača, navodi se u dokumentaciji. Vrednost depoa procenjena je na 400 hiljada, a sandučića na 798 hiljada dinara. Okvirna količina dostavnih depoa je 20, dok je ukupna okvirna količina poštanskih sandučića sa ključem 57. Za obe javne nabavke rok za dostavljanje ponuda je 10. decembar. Pošta je prethodnih meseci raspisala javne nabavke za kupovinu bicikala, koverti, uniformi, mopeda, kao i za sistem za unapređenje kurirskog servisa.U cilju promocije svojih usluga, Pošta je početkom novembra raspisala i tender vredan 22,6 miliona dinara za kupovinu oglasnog prostora u dnevnim novinama, nedeljnicima, magazinima. V.d. direktora Pošta Zoran Đorđević je početkom juna najavio zamenu voznog parka ekološkim vozilima na električni i hibridni pogon, nove uniforme za zaposlene, kao i uvođenje paketomata.
Ivana Gordić-Perc, iz Vojvođanski istraživačko-analitički centar (VOICE) kaže da slučaj vijetnamskih radnika u fabrici Linglonga nije usamljen. Prema njenom mišljenju upečatljivo je to što su Vijetnamci u Zrenjanin stigli u aprilu i što o tome niko ranije nije izveštavao.U indust zona nisu vidljivi, ima desetak firmi, najvaž pitanje kako je moguće da mesecima o tome niko ne izveštava, u aprilu došli.Sled događaja, 500 Vijetnamaca noću dolazili.Niko ne bi znao da ljudi ti postoje, da neko nema potrebu da ide tako uopšte ne bi posećivao niko tu lokaciju.Iz drug klim uslova, korona, vetar.Da bi došli svako se zaduž oko 2 hilj dolara, rekli im da je poslodavac Nemac i da će raditi u avio-industriji.Ne bi prihvatili da rade za Kineze, da su to znali.Hektari, subvencije, kada je sve krenulo na fabrici velike parole, prevodi, uživaj u životu, itd, koje motivišu, prostorija nalik kupatilu u Smederevu u uglu fotografije kofa sa fekalijama, dakle situacija je slična.Priča o Vijentamcima dva dela, prva kda su videli da imaju podršku Država i institucije ćute, kupuju vreme, krenuo premeštaj.Država kao izmišljeno da li imaju 900 evra platu, nemaju, 72-73 hiljade plata se dobija na ruke, ako su bolesni jedna i po dnevnica se oduzme, ne dobijaju baš da jedu.Nezvanično došaptavanja hoće kući.Branislav Markuš, Zrenjaninski Socijalni ForumVrlo podrž dreksmajer radnice u zrenjaninu, jedne druge ne volite, zrenjanin ranije jako mnogo zaposlenih.Mnogi ljudi koji su se borili za radnička prava satanizovani, to nije tako hoćete preko leba pogače.Mnogo će ljudi, to dolazi od poslodavaca, stranih investitora koji hoće da kineze predstave negativno, ali i ostali su dobijali subvencije i terorisali radnike.Mi imamo trend dolaska radnika sa strane, slob se kreću gradom u Zrenjaninu tu nema sukoba.Jako važno ukazati jer rušenjem radnih prava ako ne stanemo u odbvranu ne poštujemo naše zakone dozvolj da neki s pravom kažu zašto ja da poštujem kad neko drugi ne.Još gore situacije nego Vijetnamci postoje. Oni su se pobunili, solidarna stvar, solidarnost važna.Mnogo malih org koje zapošlj žene kojima su ugrož radna prava, u trafikama. Borbom za Vijetnamce borimo se za sve nas. Odbija im se od minimalca.Stalno slika da ljudi neće da rade, to nije tačno imate ljude koji ne mogu da opstanu sa malim platama, lakše ima da pobegnu negao da menjaju život u tim malim sredinama.Mnogi građani pa i Vijetnamci u Zrenjaninu piju zagađenu vodu. Sindikati se bunili zakon o radu, dualnom obraz koji mnogo pomažeU Fijatu tri godine da ne sme da bud eštrajk, onda dobijamo ovu sliku, imaćemo potpunu pustinju u kojoj će biti ta situacija.Kvalitet radna snaga ne treba stručnjak već radnik koji razlikuje boje rekao nemački investitor u fabriku kablova u Zrenjaninu.Olga Vučković-Kićanović, konsalting za radno pravo i HR „Fides“ Sistemsko uruš rad prava, tačno da imamo zakone o zapošlj stranaca sez radnika, međut kojih stranih radnika, najsiromašnijih, nekvalifikovanih, ko o tome ima korist, smao pojedini poslodavci, ne budžetu.Ako dolaze najnekvalifikovaniji, kakav je nivo te usluge, milo mi je što se pokrenula priča, samo što se podvelo pod trgovinu ljudima, jer su im oduzeti pasoši.Bunili se indijski koridori, BG na vodi, u Kraljevu, nije ovo prvi slučaj, samo je dobro ispraćen.Tragamo za rešenjem.Jura tri put nagrađ kao soc odgov firma.Iznenadilo, bruto na ruke. Svake večeri da im se isplati dnevnica, kako da ostvare zdravstveno.Ista prava stranog i domaćeg radnika i poslodavca.Kome ide bruto, kome ide neto?Trebalo je da inspekcija ili stručnjak pogleda ugovor o radu.Saša Torlaković, Sindikat radnika građevinarstva Sa Kinom ugovor o plać tih socijalnih doprinosa. Nekoliko godina se bbave tim problemom, ranije sarađ sa stranim sindikat i našim institucijama, to se okrenulo, Evropa starta holandija napraviće milion stanova za radnike migrante, evropa guta našu radnu snagu.Sve se preokrenulo.Građev 54 hiljade, a Indijci rade za 300 dolara, potpuno su nestručni, teški radovi, ne stručni.Više god 100 Indijaca na brz prog, N Sad rumuni, Zlatibor oktug Turci, većina neprijavljena.Da su ovi bili sa pasošem govor samo o lošim uslovima, pristali pa tužite.NALED priznao da više desrtina hiljada radi na crno.Drž žmuri kod pravosuđe, inspekcija radi svoj posao.Uhvaćen i procesuiran niko iz Tuzle itd.Neki misle da se sindikat u Srb bavi prodajom radnika.Možda dobije preduzimač 900 dolara, već podeli sa nekim, 100 se šalje porodici u Indiji, deo za put, itd.Drž da uhapsi onog ko im je uzeo pasoše, to je svima jasno da je u pit eksploat rad snage kroz belo roblje.17-18 hiljada do juna prijavljeno takvih radnika.Kineske malo doveli u red kada dolaze u Srb.Ako je neko doveo 400 iz Vijet, to je ilegalno.Postoje ljudi koji imaju dobar smeštaj za radnike, najgore prođu građevinsci, ko zna otkud dolaze, neprovereni dolaze, ne znamo koje bolesti šire, nemam ništa protiv njih, ne znamo ko su.Kada je iz Turske povređen odvedu ga u privatnu ambulantu i deportuju ga za Tursku. Jedan u NSStraš stvar po farmama i građ Zap Evrop, nađene neke zarobljene sluge, sad eskaliralo zbog Linglonga, to se konstantno dešava u Srb, BG na vodi Zlatiboprski okrug Zrenjanin.I naši poslodavci se štite preko sudova, ne naplać im se kazne, dok niko ne odgovara za smrt radnika, belo roblje, to će se događati.Prema zakonu 360 din dnevno državi, a sam će se dogovarato o ceni rada bez ugovora, tu se ukida inspektorat.Taj zakon će ići sa drugima i ovi vijetnamci će biti u sivoj zoniZanzibar tako se otimaju da rade za 100 dolara, za par godina dovešćemo nekog ko će da radi za 100 dolara, da li se tako brani građevina, normalo je da će da odu, nećemo imati nijednog stručnog radika, sve ćemo ih pustiti u Evropu.Azijati se interesovali da li je ovde dozvoljeno fiz kažnj radnika.Minimalac je za preduzeća koja su u problemu, kolektivni ugovori granski bi štitili da samo mali deo ranika u nekoj kompaniji dobija minimalac.Driskiminiacija u odnosu na drž sektor.U Nemačkoj ispod 10 eur ne može da se radi ako ste radnik, Švajcarska ne možete da date srpsku platu, isteraće vas za dva dana.Preko milion radnika dobija do 50.000 mesečno u Srbiji.Andrijana Radoičić-Nedeljković, NVO AtinaObaveza da se istraga procesuir kazna, ne da se premeste u hotel ili promene uslovi u barakama, već da se ispita ozbilj krivič delo trgov ljudima.Nac trg ljud drug po redu radna ekspoatac, prva seksualna. Profil žrtava maloletne polovina žene, ta ovu prvu ti su iz Srb.Strana i domaća – prvo mesto je radna eksploatacija, Zrenjanin nesporno ima elemente trgovine ljudima.Ulaz u opasnu relativizaciju, odgovornost da se na to reaguje.Jako važno – da nije bilo nezav hrabr medija i civ sektora ništa ne bi saznali.Da li je država adekvatno reagovala, to je glavno pitanje.Potpisane konvencije ne znače da se to primenjuje, delotvorene mere kako das se3 te konvencije sprovode, postoje mehanizmi da nas kazne.Nebojša Miletić, Unija poslodavaca Srbije Problem je radn na crno, Nemci to rešili da skoro i nemaju taj problem, kažu najveći problem su stranci, period od 2000 do 2004.Fokusirali se kako da se borimo sa našim ljudima, na žalost danas dosta stranaca, a to je život rešio da neki dolaze i odlaze moramo da se suočimo sa time, sve manje naših ljudi učestvuje u toj sivoj zoni.Drago da je država prepoznala da se krene u izrrradu novog Zakona o zapošlj stranaca.Oni stigli a ne mogu da rade, zak će ići na javnu raspravu kako bi uredili tu priči, sada nije, stvari će biti mnogo bolje i jasnije, uveć će biti pametnjakovića koji će to raditi, Unija žestoko protiv rada na crno, ako išta drugo to je nama nelojalna konkurencija, imaju takvi 30-40% veću dobit.Diploma ne znači d aznaš da radiš, treba dodatno iskustvo za napredovanje, ja nisam zagovornik da svi treba da rade džabe.Sprema se zakon o volonterima, pripravnicima, prepoznati psotojeći problemi, da s eto uveže i bude zakonski pokriveno.Rekao da su u Zrenjaninu čekali na papirologiju, neko je komentarisao da to nije tačno, kaže da mu je to ličilo na tu situaciju, ali ga demantuju.Nataša Vučković, Fondacija Centar za demokratijuPrigovaralo im se da se lažno interesuju, sarađ sa nekom drugom drž, ne nas se to tiče jer su njih prava međunarodni standard kao pravi drugih ljudi, treba da budu primenjeni kroz naše institucije, zato nas se tiču.Posle toga o politikama koje su odgovor na krizu na trž rada, nedostatak radnika, itd.Prvo pitanje da li su neki ljudi koji rade na našoj teritoriji ugroženi.Ne može Srbija da se odriče svog suvereniteta zarad neke investicije, nas brine netransparentnost državnih institucija.Vijetnamci kao u hotelu, uzmu komiju pasoša pa prijave tamo gde to treba.Bilo bi dobro da se ta zavera ćutanja otkrije, to je suština priče.Radi se o fragmentacija radnog zakonodavstbva, zak o radu, sezoncima volontor, agenc zapošljavanju, post pravna praznina, često kontradiktoprne odredbe i ne uzna se kada će nešto biti primenjeno.U Srb mora da se ostovri problem nedostatka radnika, čini se das se daleko od očiju jvnosti ti problemi rešavaju.Imamo mnogo radnika koji neće da rade za malu platu, mnogo otišlo u instranstvo i mi sada imamo tu prazninu.Fiskalni savt procenio samo da u službi inspekcija 1.500 ljudi neodstaje, nema kapaciteta, oni se ne razvijaju.Milica Mrinković A11, kada se usvoje zakoni ovi vijetnamski radnici biće potpuno u redu, juče prekjuče ponovo oduz pasoši, nezvnično od drža nikakve info, pitanje uopšte nije rešeno, samo zamagljivanje situacije.Uslovi rada im nisu poboljšani.
-270x152.jpg)
Umrežavanje i saradnja preko klastera omogućava firmama da ostvare razvojne ciljeve koje samostalno ne bi mogle, ali država i dalje ne prepoznaje u potpunosti ulogu i značaj klastera, složili su se panelisti na konferenciji MSP Srbija 2030: Saradnja – veliki iskorak za „malu“ privredu koju je organizovao Centar za visoke ekonomske studije (CEVES). Pored umrežavanja klasteri unapređuju konkurentnost celog sektora, sprovode veliki broj istraživanja, što dodatno pokazuje njihovu važnost u kreiranju društva zasnovanog na znanju, zaključeno je na tom događaju koji je deo platforme „Održivi razvoj za sve“ podržane od Vlade Švajcarske i Nemačke, a koju sprovodi GIZ u okviru projekta „Reforma javnih finansija – Agenda 2030".Nemanja Šormaz, direktor Centra za visoke ekonomske studije naveo je da je sektor malih i srednjih preduzeća, nakon godina tranzicije, svetske ekonomske krize i drugih teškoća kroz koje je prolazio napokon počeo da dostiže potencijal koji poseduje. On je podsetio da sektor MSP zapošljava dve trećine zaposlenih u privredi i čini oko 40 odsto izvoza realnog sektora. Umrežavanje i saradnja posebno je bitna za razvoj MSP, rekao je on navodeći da ovaj sektor dugo godina bio u potpunosti usitnjen i razuđen, što je ograničavalo njegov potencijal.„Mala i srednja preduzeća značajna su za ostvarivanje velikog broja ekonomskih ciljeva održivog razvoja pa je tako dalja podrška ovom sektoru neophodna kako bi se zaista pretovario u snagu domaće privrede i kako bi istovremeno ostvarili ciljevi agende 2030. Pored podsticanja saradnje između firmi, isto toliko bitna je i saradnja firmi sa razvojnim, naučno obrazovnim institucijama“, naveo je direktor Ceves-a.Milena Altemeyer, direktorka GIZ projekta za reformu javnih finansija navela je važnost malih i srednjih preduzeća u dostizanju ciljeva održivog razvoja i ukazala da imaju ogromnu ulogu u smanjivanju siromaštva i nejednakosti, kao i u osnaživanju pozicije žena na tržištu rada i mogućnosti da pozitivno utiču na okolinu i zdravlje.Takođe, ona je rekla da Nemačka već dugo godina radi na podsticanju i omogućavanju preduzećima da usvoje principe održivog razvoja i navela da je upravo Nemačka najveći bilateralni donator Srbije sa doniranih više od dve milijarde evra od 2000. godine. Igor Mitrović, direktor Mind parka iz Kragujevca, predstavio je prvi privatni industrijski park u Srbiji koji postoji tri i po godine i u kom posluju velike korporacije (Simens, Škoda) i gde je zaposleno više od 1.500 ljudi.Mind park je rezultat privatne inicijative i poseban je po tome što se u okviru njega nalazi edukativni centar „Mind Edu“ koji direktno sarađuje sa srednjim i visokim školama, gde đaci uče šta je industrija. Zatim „IMW institut“ koji svim akterima u parku pruža uslugu provere kvaliteta, sertifikacije, kao usluge istraživanja i razvoja.„Pored toga, u parku postoji i „Share centar“ koji svim članicama pruža usluge od IT do finansijskih. Osim toga, postoji i vrtić koji pokazuje da klasteri brinu o socijalnoj dimenziji zaposlenih. Park je, pre svega, orijentisan na avio i železničku odnosno „high tech“ industriju. U Parku je proizveden prvi srpski tramvaj, očekujemo uskoro da će se steći uslovi za proizvodnju voza“, istakao je on. Kao pozitivnu vest, Mitrović je naveo da je formirana radna grupa za izradu zakona o poslovnoj infrastrukturi u kojoj, između ostalog, učestvuje i Mind grupa. Zakon bi trebalo značajno da poveća mogućnosti razvoja klastera i industrijskih parkova u Srbiji.Zoran Pekez iz Vojvodina metal klastera (koji je osnovan pre 11 godina) navodi da je cilj poslovnog udruženja upravo unapređenje konkurentnosti domaćih firmi iz metalske i mašinske industrije Srbije. Taj klaster ima više od 200 članova i objedinjuje četiri oblasti: proizvodne kompanije, naučne i akademske institucije, zatim institucionalnu podršku i strukovna i poslovna udruženja.Međusobno poverenje izgrađeno među članovima klastera, kako je on naveo, jedna je od najvećih prednosti klastera i bilo je jedan od glavnih faktora za opstanak u ovim teškim vremenima. Prema njegovoj oceni, država ne prepoznaje dovoljno ulogu i važnost klastera.Vladimir Grujović, iz Naučno tehnološkog parka Čačak, rekao je da je Čačak grad metalske industrije i da ima istoriju udruživanja. On je rekao da je Naučno tehnološki park, takođe, deo Vojvodina metal klastera i da nastoje da se povežu ne samo sa udruženjima u Srbiji nego i u regionu.Slađana Milojević, direktorka, klaster modne industrije FACTS posebno je istekla važnost tekstilne industrije i klastera na čijem je čelu za uključivanje i zapošljavanje žena na kvalitetnim i prosperitetnim poslovima. Saradnju sa Evropskom kancelarijom u Beogradu navela je kao posebno korisnu koja je pružila tehničku podršku i edukaciju koja je bila od suštinske važnosti za uspeh i razvoj modnog klastera.„Tekstil je nisko akumulativna grana što znači da zapošljava veliki broj ljudi sa nižim primanjima. Glavni razlog za osnivanje klastera je nadolazeća konkurenciju sa kojoj je trebalo takmičiti se u segmentima inovativnosti i pametnih tekstilnih materijala“, rekla je ona navodeći da klaster okuplja 100 članova iz sektora modne i odevne industrije i zapošljava oko 3.000 ljudi.Miloš Grozdenović, iz Naučno tehnološkog parka Niš rekao je da su taj park osnovali Vlada Srbije, Grad Niš, i Univerzitet u Nišu.„Primetno je veliko interesovanje kompanija za naučno tehnološki park koje žele da postanu članovi. Povezivanjem firme imaju bolju mogućnost plasmana kao i upoznavanje sa poslovnim partnerima na našim radionicama i događajima koje organizujemo“, rekao je on. Povezivanje domaćih firmi „šampiona“ Povezivanje i umrežavanje malih i srednjih preduzeća svakako je prisutno u privredi Srbije, ali moglo bi da bude na značajno većem nivou, zaključeno je na drugom panelu konferencije na kojem se diskutovalo o povezivanju domaćih firmi „šampiona“ koje su se uspešno pozicionirale na tržištu i šire se na globalnom tržištu.Kao glavni razlog za nedovoljnu saradnju između firmi na domaćem tržištu panelisti su istakli da je nedovoljno razvijen lanac kooperanata.Programi Razvojne agencije Srbije (RAS) i USAID-a koji su usmereni na podizanje kapaciteta i kvaliteta proizvodnih procesa MSP veoma pozivano utiču na razvoj konkurentnosti i kompleksnosti domaće privrede pa se u budućnosti uz najavljeno povećanje iznosa za ovakve programe može očekivati dalje unapređenje saradnje i umrežavanja između MSP, istakli su predstavnici ovih organizacija.Panelisti su se složili da je potrebno raditi na obučavanju radnika i sistemu dualnog obrazovanja.Kori Udovički, predsednica Centra za visoke ekonomske studije navela je da su velike firme Janković Enterijeri i Inmold plast, koje su učestvovale u diskusiji, prošle ceo razvojni put od malog preduzeća do „srpskog šampiona“.Božo Janković, vlasnik, Enterijer Janković, počeo je od male radionice a danas ima veliku firmu koja izvozi 98 odsto proizvodnje širom sveta.„Nikad ne bismo ostvarili uspeh da nije bilo povezivanja i saradnje malih i srednjih preduzeća. Kao preduzetnik, od početka stalno sam učio i obuke su izuzetno važne, najbitnije je znanje koje treba stalno da se stiče“, rekao je Janković.Da bi mala i srednja preduzeća krenula uzlaznom putanjom, prema njegovim rečima, najpre je potrebno da imaju obučen kadar. On predlaže da država izdvoji ozbiljan novac i organizuje prave treninge koji će trajati duži vremenski period i koji će opremiti ljude sa pravim i korisnim veštinama jer jedan seminar ne znači mnogo.Aleksandar Pavlović, direktor USAID Projekta za konkurentnu privredu navodi da se projekat USAID-a odnosi na prehrambenu industriju, a kao „key performanse indicators“ samog projekta navodi izvoz i investicije u industriji.On je naglasio da voćarstvo i povrtarstvo ima potencijal za izvoz na visoko platežna tržišta. Glavni doprinos projekta ogleda se u pomoći firmama da „preguraju“ početni period saradnje, posle kog se stvara partnerstvo zasnovano na poverenju.I on se slaže da je obrazovanje najbitnije i istakao da treba koristiti sve programe koje država nudi, ali primećuje se, kako kaže, nedostatak poverenja u takve programe. Država ima dobre programe, prema njegovoj oceni, ali institucije koje treba da koordiniraju te programe ne rade to na prvi način.On je naveo da je Srbiji potrebna Razvojna banka kao i poboljšanje regulatornog okvira po pitanju finansiranja. Prema njegovoj oceni, na finansijskim sektorom u našoj zemlji dominiraju banke sa stranim kapitalom koje daju dosta nepovoljnije kredite, privrednicima i poljoprivrednicima, u odnosu na svoje matične države.Slobodan Janković, direktor poslovnog razvoja kompanije Inmold plast iz Požege koja se bavi izradom visokokvalitetnih alata za brizganje plastike i obojenih metala kaže da sarađuju sa manjim firmama, ali kao glavni problem saradnje navodi nerazvijenost kooperantskih preduzeća.Prema njegovoj oceni, nisu dovoljno razvijeni i potrebno je da se usavršavaju.“Za razliku od domaćeg tržišta, u svetu se kompanije umnogome oslanjaju na kooperante. Na primer, u našoj delatnosti, firme iz Nemačke, Švajcarske, Holandije 90 odsto posla proslede kooperantima a deset odsto rade same. Mi nemamo šanse da radimo tako jer nema dovoljno osposobljenih podizvođača na tržištu kojima bismo mogli da prepustimo komplikovanije delove posla, već samo rade jednostavnije stvari”, rekao je Janković.On je naveo da se jednim delom oslanjaju na podizvođače, dok veći deo posla završavaju saomsotalno, uzdaju se u svoje snage i rade na dualnom obrazovanju, dodajući da Inmold plast trenutno slavi 10 godina dualnog obrazovanja.Radoš Gazdić, direktor Razvojne agencije Srbije (RAS) ističe da trenutno Agencija sprovodi četiri projekta koja se odnose na podršku MSP.„Pre svega, Program podrške preduzećima za ulazak u lance dobavljača multinacionalnih kompanija. Prva komponenta projekta je finansijska pomoć prilikom nabavke opreme i mašina, dok se druga komponenta odnosi na konsultantsku podršku. Sa dosadašnjih 200 miliona dinara, koliko je bilo potrošeno ove godine u ovom programu, za sledeći godinu planirano je povećanje na 300 miliona dinara“, rekao je Gazdić.Pored ovog programa, kako je istakao, RAS pruža pomoć malim i srednjim preduzećima kroz Program internacionalizacije u okviru kojeg Agencija pomaže domaćim firmama da nastupe na stranim sajmovima. Za te namene izdvaja se između 100 i 150 miliona dinara, rekao je on.„Treći Program odnosi se na nabavku proizvodne opreme i država subvencioniše 25 odsto opreme bespovratno i za tu namenu izdvajeno je oko milijardu dinara i planirano je povećanje iznosa sledeće godine na tri milijarde dinara. Četvrti program, koji RAS sprovodi je mentoring, kompanije dobijaju mentora koji radi zajedno sa njima na poboljšanju procesa poslovanja“, naveo je Gazdić.
Vlada Srbije donela je odluku da ograniči visinu cena osnovnih životnih namirnica (šećer kristal, brašno tip T- 400, jestivo suncokretovo ulje, svinjsko meso - but i UHT mleko sa 2,8 procenata mlečne masti) tako da one ne prelaze nivo cena na dan 15. novembar.Odluka će trajati 60 dana, a predviđeno je da proizvođači ove proizvode ne smeju isporučivati u količinama manjim od prosečnih u poslednjih 12 meseci,. Za kršenje odredbi predviđene su i novčane kazne u iznosu od 100 hiljada do dva miliona dinara, kao i zabrana vršenja delatnosti u trajanju od šest meseci do jedne godine."Ograničenje cena utvrđeno je kako bi se otklonile štetne posledice i sprečili poremećaji na tržištu i neće se odnositi na snižene cene (rasprodaje, sezonska sniženja ili akcijske prodaje) ukoliko su bila na snazi 15. novembra, već na redovne, odnosno cene pre sniženja", piše u saopštenju Vlade.Vlada Srbije je, takođe, "zbog drastičnog poskupljenje na berzama električne energije u poslednjih nekoliko meseci", donela Zaključak o ceni električne energije za rezervno snabdevanje električnom energijom krajnjih kupaca koji nemaju pravo na garantovano snabdevanje nakon 1. decembra 2021. godine. "Ovim aktom utvrđuje se cena električne energije za preduzeća koja bi zaključila ugovore o rezervnom snabdevanju, a koja bi omogućila njihovo dalje poslovanje i stvaranje klime za očuvanje povoljnog privrednog ambijenta u Srbiji", navodi Vlada.Utvrđena cena električne energije biće primenjivana do stabilizovanja situacije na referentnoj berzi.Vlada je donela i Zaključak o regulisanju međusobnih prava i obaveza između javnog preduzeća "Elektroprivreda Srbije" i kupaca električne energije na komercijalnom tržištu kako bi sprečila "posledice koje bi uvećana cena električne energije imala na ukupno tržište u Srbiji".Ovim zaključkom se kupcima kojima ističe ugovor 30. novembra 2021. godine omogućava produženje važenja tog ugovora do 31. decembra 2021. godine. Na ovaj način oni bi zadržali ugovorne uslove koje su imali do sada, u prvom redu cenu električne energije, u periodu od dodatnih 30 dana, piše u saopštenju.
U 90% slučajeva pošiljke kupljene onlajn u inostranstvu stižu bez fakture, na osnovu koje se utvrđuje vrednost robe, saopštila je Uprava carina. To otežava utvrđivanje vrednosti carine, naročito kod kupovine na popustu, pa se potrošačima savetuje da uz pošiljku uvek traže i fakturu."Prilikom kupovine preko interneta treba insistirati da prodavac pošalje fakturu uz pošiljku, jer kada pristigne pošiljka bez pratećeg računa, carinski službenici moraju na drugi način da utvrde vrednost pristigle robe", kaže šef carinske ispostave Pošta Beograd Jasminka Vujadinović.Ona je navela da se u praksi dešava da je roba kupljena na popustima i akcijama koji više ne postoje u trenutku kada stignu na carinjenje. Ukoliko faktura ne pristigne uz pošiljku, postoji mogućnost da osnovica za carinjenje bude viša."U datom trenutku nema načina da se zna da li je roba kupljena na popustu ili ne", objasnila je Vujadinović.Dodala je da carinski službenici osim računa za utvrđivanje carinske vrednosti, koriste i druge metode, porede vrednost slične ili istovetne robe. Pošto se carinjenje vrši tek nakon što pošiljka pristigne u zemlju, obračun dažbina može biti veći od stvarno plaćene cene, ukoliko robu ne prati račun.Izvozićemo voćnu rakiju, sireve i cigarete u Rusiju, bez carinaKamioni sve duže na granicama, neophodna digitalizacija carina Uprava carina savetuje građane da zahtevaju od poštanskog službenika obračun uvoznih dažbina na uvid, ukoliko se tako nešto dogodi i da ukoliko imaju primedbe, ulože prigovor.U saopštenju se dodaje da se za pošiljke skuplje od 50 evra, plaćaju i carina i PDV, dok pošiljke čija je vrednost do 50 evra podležu samo naplati PDV-a u iznosu od 20%.Dažbine se obračunavaju po jedinstvenoj carinskoj stopi od 10% na utvrđenu carinsku osnovicu, na šta se obračunava i PDV po stopi od 20%. Broj onlajn pošiljaka za 20% veći u poređenju sa istim periodom prošle godine.
Republička izborna komisija (RIK) je donela trinaest uputstava koji se odnose na sproveđenje republičkog referenduma, objavljeno je u Službenom glasniku.Sva uputstva doneta su na osnovu Zakona o referendumu i narodnoj incijativi koji је Narodna skupština usvojila 25. novembra, a istog dana potpisao ga je i predsednik Aleksandar Vučić.Uputstvima je određeno kako će izgledati priprema i primopredaja glasačkog materijala, kao što su glasački listići, izvodi iz biračkih spisaka i drugi obrasci ili ovlašćenja.Takođe, određeno je i kako bi trebalo da izgleda glasanja na i van glasačkog mesta, kao i rad glasačkog odbora. Doneto je i upustvo kojim se određuje da građani mogu podnositi pisane i elektronske zahteve RIK-u kako bi utvrdili da li je neko umesto njih glasao na referendumu. RIK je dužan da u roku od 20 dana od dana raspisivanja referenduma usvoji i objavi "objektivne informativne informacije o pitanju, odnosno aktu o kome se odlučuju na republičkim izborima", piše u Uputstvu za obaveštavanje glasača o republičkom referendumu.Informacije koje RIK treba da objavi na svom sajtu i dostavi glasačima na adrese treba da odražavaju "stavove strana koje se zalažu za različite odgovore na referendumsko pitanje", piše u ovom podzakonskom aktu.Uputstvom za utvrđivanje rezultata republičkog referenduma je određeno da glasački odbor u roku od 12 sati od zatvaranja biračkih mesta predaje glasački materijal potkomisiji u zgradi opštine ili grada, koja u roku 48 sati treba da utvrdi izveštaj o rezultatima glasanja sa svih glasačkih mesta na svojoj teritoriji i da ga dostavi Komisiji u roku od 24 sata.Danas je pred poslanicima Predlog ustavnog zakona za sprovođenje Akta o promeni Ustava Republike Srbije koji je Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo utvrdio juče.Ustavni zakon se donosi kao osnov za sprovođenje promene Ustava. Za njegovo usvajanje neophodna je dvotrećinska većina.Zakon je u hitnoj proceduri, a kao razlog za to navodi se da je "potrebno u što kraćem roku doneti Ustavni zakon za sprovođenje promene Ustava".
Srbija planira da uzme zajam od 14,9 milijardi dinara (126,7 miliona evra) kod Banke Intesa (Banca Intesa) za finansiranje projekta Ruma-Šabac Loznica.Vlada je predlog zakona koji reguliše ovaj krediti uputila u skupštinsku proceduru. U Predlogu zakona piše da je ugovor o dugoročnom investicionom kreditu sačinjen 19. novembra između Ministarstva finansija i Banke Intesa. "Izgradnja auto-puta Ruma-Šabac i brze saobraćajnice Šabac-Loznica jedan je od prioritetnih projekata Republike Srbije u drumskom transportu, s obzirom da je reč o projektu koji je važan za razvoj i povezivanje oko 600.000 ljudi u Mačvanskom i Sremskom okrugu, ali i Podrinje i zapadnu Srbiju sa Vojvodinom, kao i taj deo Srbije sa regionom, posebno Bosnom i Hercegovinom", navodi se u obrazlođenju zakona. Pokrenut postupak za izradu generalnog projekta auto-puta "Vožd Karađorđe"Komercijalni ugovor o projektovanju i izvođenju radova na autoputu Ruma-Šabac i brzoj saobraćajnici Šabac-Loznica, zaključen je u novembru 2019. godine sa azerbejdžanskom kompanijom "Azvirt". Кomercijalnim ugovorom predviđena je ugovorena vrednost investicije do 467,5 miliona evra. Ukupna dužina auto-puta i brzе saobraćajnicе iznosi oko 80 kilometara i sastoji sе od tri dеonicе: dеonica auto-puta Ruma–Šabac u dužini od oko 22 kilometara, most prеko rеkе Savе (sa prilaznim konstrukcijama) u dužini od 2,7 kilometara i dеonica Šabac–Loznica koja ćе biti izgrađеna u profilu brzе saobraćajnicе u dužini od 55 kilometara, navodi se na sajtu Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Vlada predlaže kredit za novi put od Rume do LoznicePod kojim uslovima se država zadužuje kod Banke Intesa? Obaveza države je da otplatu glavnice kredita izvršava u jednakim polugodišnjim ratama. Otplata glavnice vršiće se u 16 jednakih rata, svakog 1. februara i 1. avgusta. Poslednja rata dospeva na naplatu 1. avgusta 2031. godine. Naknada za obradu zahteva i realizaciju kredita iznosi 0,30 odsto na ukupan iznos zajma i plaća se jednokratno, a naknada na nepovučena sredstva iznosi 0,30 odsto na godišnjem nivou. Ugovoreno je i da kamatna stopa bude tromesečni BELIBOR plus fiksna marža od dva odsto godišnje. Prva kamata dospeva za plaćanje šest meseci dana od datuma prvog povlačenja sredstava. Sredstva zajma se mogu povlačiti do 4. januara 2024. godine, a rok raspoloživosti može biti eksplicitno produžen od strane Banke, u pismenoj formi na osnovu prethodnog dostavljenog pismenog zahteva.Predviđena je i mogućnost prevremene otplate zajma, ukoliko se proceni da je to povoljnije sa stanovišta upravljanja javnim dugom, uz plaćanje svih dospelih obaveza po osnovu kamate i drugih troškova banke.Srbija je krajem prošle godine za potrebe ovog projekta uzela zajam i kod Unikredit banke, gde je direktno zaduženje iznosilo 11,2 milijarde dinara. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je krajem marta, prilikom obilaska radova na mostu na Savi, poručio je da sve što je do tada urađeno, plaćeno iz budžeta Srbije, a ne kredita.Novi put Valjevo-Loznica gradiće se i zbog Rio Tinta
Građani Srbije od poslodavaca očekuju platu od 760 evra, a kada biraju posao najbitniji su im međuljudski odnosi, pa tek onda zarada, pokazuje anketa sajta Infostud koja je sprovedena tokom Regionalnog sajma poslova. Zaradu od preko 1000 evra u Srbiji očekuje 23%, a od 500 evra 17% kandidata.Prema poslednjim zvaničnim podacima iz oktobra meseca, prosečna plata u Srbiji iznosi 547 evra, dok je željena plata u proseku za oko 210 evra veća u odnosu na trenutno stanje. Muški ispitanici očekuju oko 890 evra zarade, dok žene skoro 200 evra manje, oko 700 evra.U proseku, kandidati u Sloveniji imaju najviša očekivanja, preko 1.500 evra u proseku. Sa druge strane najniža očekivanja su u Severnoj Makedoniji, 524 evra. Srbija i Bosna su prilično slične što se tiče očekivane zarade, dok je Hrvatska pored Slovenije jedina zemlja gde se u proseku priželjkuje više od 1.000 evra mesečno.Dobri međuljudski odnosi su najbitniji faktor za odbir budućeg poslodavca u Srbiji, Hrvatskoj i Sloveniji, a u Makedoniji i Bosni i Hercegovini visina zarade je primarni faktor, dok je ispitanicima iz Srbije to na drugom mestu. DA LI TREBA REGULISATI RAD OD KUĆE (VIDEO) Među prioritetima zaradu značajno više ističu zaposleni, mogućnost napredovanja oni koji se školuju, a sigurnost posla oni koji su trenutno nezaposleni. Dobri međuljudski odnosi su svima podjednako važni.Najviše ispitanika iz Srbije smatra da su za dobijanje posla dva najvažnija aspekta znanja i veštine koje kandidat poseduje (29%), te motivacija i volja za zaposlenjem (24%). Kao bitne faktore, ispitanici iz naše zemlje navode radno iskustvo i dobre kontakte i poznananstva.Do septembra 20.000 ljudi dobilo zaposlenje preko sajta Poslovi Infostud Stranačka pripadnost nešto je bitnija u Srbiji nego u regionu, dok se preporuke uticajnih ljudi iz struke više vrednuju u regionu nego kod nas. Znanja i veštine su u većoj meri važni zaposlenima i onima koji se školuju, nego nezaposlenima.Kako se dodaje 68,5% zaposlenih razmišlja da u nekom trenutku promeni posao, a 21% bi to uradilo samo ako bude primorano. U poređenju sa regionom, u Srbiji je nešto izraženiji strah od gubitka posla, 30% naspram 26% u regionu.Pandemija je kako se dodaje omogućila rad od kuće, ali se radnici sve više vraćaju na radna mesta. Strane privatne kompanije su i dalje omiljeni tip poslodavca u Srbiji, a u državnim preduzećima radila bi četvrtina ispitanika.Mladi smatraju da je za pronalazak posla potrebno svega par meseci, kao i da je praksa najbolji način da se stekne radno iskustvo, jer 66% njih to navodi kao poželjnu opciju.Istraživanju Infostuda su se priključili partnerski najveći sajtovi za zapošljavanje iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Makedonije i Slovenije. Učestvovalo je 4.706 ispitanika iz Srbije koji su podeljeni u 3 grupe: nezaposleni (52%), zaposleni (41%) i oni koji se i dalje školuju (7%).Pola posla radnicima, pola mašinama do 2025. godine
Danas je poslednji dan za prijavu punoletnih građana za dodatnih 20 evra novčane pomoći iz budžeta. Građani koji su se već prijavili za 30+30 evra pomoći, ne treba ponovo da se prijavljuju. Ministar finansi...
Odbornička većina u Skupštini Zaječara usvojila je danas odluku kojom je ukinula naknadu porodiljama sa teritorije grada za prvo, odnosno za drugo dete, prenela je agencija Beta. Po navodima portala, odbornici su na sednici gradskog parlamenta usvojili izmene odluke o dodatnoj zaštiti porodilja na teritoriji Zaječara po kojima će porodilje ubuduće imati pravo na jednokratnu pomoć u iznosu od 60.000 dinara za treće i svako naredno dete, piše portal Glas Zaječara. Predsednik Srbije Alekasandar Vučić najavio je prošle srede da će sve majke koje od Nove godine rode prvo dete ubuduće umesto 100.000 dinara pomoći dobijati 300.000 dinara, ali da će biti usvojene i brojne druge mere za podsticanje rađanja.Vučić je kazao da će pomoć od 300.000 dinara biti dodeljena iz republičkog budžeta a da će grad Beograd i mnogi drugi gradovi nastaviti da pomažu porodiljama iz svojih budžeta.
Usvojena je izmena i dopuna Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju kojima se uvodi elektronska platforma eAgrar, koja će od 1. jula 2022. godine omogućiti onlajn registrovanje više od 400 hiljada gazdinstava. Prema istraživanju Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) ovo će skratiti dosadašnju proceduru čak četiri puta, a troškovi prijave će biti smanjeni za 80 odsto.Na razvoju eAgrara zajedno rade Ministarstvo poljoprivrede i NALED, a cela slika biće zaokružena 1. januara 2023. kada će poljoprivrednici moći onlajn, u nekoliko klikova, da se prijave za državne subvencije. Uvođenje digitalnog registra se nalazi na listi prioriteta Uprave za agrarna plaćanja, kao organa koji vodi registar.„Osim što je bilo neophodno da za ovaj postupak izdvoje gotovo pet sati, poljoprivrednici su svaki put morali da plate i takse za razne izvode i potvrde, što ih je godišnje ukupno koštalo oko dva miliona evra. Zato pozdravljamo odluku Vlade da se ovaj postupak skrati, a podaci iz preko 20 javnih registara uvežu i učine dostupnim i vidljivim na jednom mestu svima“ objasnila je izvršna direktorka NALED-a Violeta Jovanović.Na isplatu subvencija dosad se čekalo i duže od šest meseci, jer su se sva dokumenta obrađivala i pregledala ručno. Zahvaljujući novom sistemu poljoprivrednici će putem svojih onlajn profila popunjavati samo one podatke koji se ne nalaze u drugim evidencijama i to samo jednom. Nijedan dokaz više neće morati da dostavljaju na papiru, a rešenja o dobijenim subvencijama stizaće im putem elektronske pošte. Kako bi obezbedili da poljoprivrednici budu edukovani o načinu upotrebe nove platforme, NALED u saradnji sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD) sprovodi projekat putem kojeg će se vršiti obuka korisnika, direktne mentoring posete, kao i promotivne kampanje u cilju blagovremenog informisanja. E-Agrar će tako postati pouzdan izvor podataka o pojedinačnim poljoprivrednicima, zadrugama, visini subvencija, kreditnoj istoriji i osiguraće veću transparentnost podataka, registrovanih korisnika i dodeljenih podsticaja. Takođe, ovaj softver će imati značaj i za proces prilagođavanja pravilima Evropske unije, jer predstavlja prvi korak ka uspostavljanju sistema za odobravanje podsticaja iz evropskih poljoprivrednih fondova. Poljoprivrednici koji su manje vešti u korišćenju novih tehnologija će dobiti i direktnu podršku u popunjavanju zahteva u svojim opštinama.
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
