Broj 126, Decembar 2025.
Broj 126, Decembar 2025. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

Koji porezi nas očekuju do kraja godine?

Poreska uprava Srbije objavila je Poreski kalendar za poslednji mesec 2021. godine. Među prvim obavezama je dostavljanje ugovora koji su sklopili zaposleni na estradi, kao i izveštaja o zapošljavanju osoba sa invaliditetom.Obaveze do 06.12.2021.- Dostavljanje obaveštenja o zaključenim ugovorima po osnovu estradnih programa u prethodnom mesecuObaveštenja se podnose na obrascu OZU, uz koji se podnose i kopije svih ugovora zaključenih prethodnog meseca.- Dostavljanje izveštaja o izvršenju obaveze zapošljavanja osoba sa invaliditetom za prethodni mesec i uplata sredstavaSvi poslodavci koji imaju obavezu zapošljavanja osoba sa invaliditetom dužni su da dostave odgovarajući izveštaj nadležnoj jedinici Poreske uprave prema svom sedištu na obrascu IOSI. Obrazac se dostavlja za prethodni mesec, bez obzira na koji način je obaveza izvršena u prethodnom mesecu. Poslodavci nemaju obavezu dostavljanja drugih dokaza uz sam obrazac izveštaja.Porez se naplaćuje i za ruinirane kuće koje se ne koriste Obaveze do 10.12.2021.- Podnošenje poreske prijave i plaćanje poreza na premije neživotnih osiguranja za prethodni mesecPoreski obveznik poreza na premije neživotnog osiguranja, kako se objašnjava je društvo za osiguranje. Prijave se podnose na obrascu PP-PPNO, bez obzira da li postoji obaveza plaćanja za taj mesec.- Podnošenje poreske prijave i plaćanje PDV za prethodni mesec od strane poreskog dužnika iz člana 10. Zakona o PDVPoreski dužnik koji nije obveznik PDV dužan je da za promet dobara i usluga obračuna i plati PDV i podnese poresku prijavu za poreski period, odnosno mesec u kojem je nastala poreska obaveza. Prijava se podnosi na obrascu PP PDV.Fiskalni savet: Srbija porezima opterećuje siromašne Obaveze do 15.12.2021.- Plaćanje akontacije poreza i doprinosa na prihode od samostalne delatnosti za prethodni mesecPreduzetnik koji porez plaća na paušalno utvrđen prihod akontaciju poreza plaća u roku od 15 dana po isteku svakog meseca na osnovu rešenja Poreske uprave.- Podnošenje obaveštenja preduzetnika o opredeljenju za isplatu lične zarade u 2022. godini- Podnošenje obaveštenja preduzetnika da u 2022. godini neće vršiti  isplatu lične zarade- Plaćanje doprinosa za sveštenike i verske službenike, za domaće državljane zaposlene u inostranstvu i za inostrane penzionere za prethodni mesec- Podnošenje poreske prijave i plaćanje doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za osnivače, odnosno članove privrednog društva za prethodni mesecPrijava se podnosi na obrascu PP OD-O - Poreska prijava o obračunatim doprinosima za obavezno socijalno osiguranje za osnivače, odnosno članove privrednog društva.rešenja za porez na oružje stižu do sredine decembra-  Podnošenje poreske prijave i plaćanje PDV za prethodni mesec.Obveznik PDV-a dostavlja nadležnom poreskom organu, uz poresku prijavu PDV i obrazac "PID PDV 1- pretežni izvoz dobara u inostranstvo za prethodni mesec", ako je u tom mesecu ispunio jedan od kriterijuma da postane obveznik PDV koji pretežno vrši promet dobara u inostranstvo.- Plaćanje akontacije poreza na dobit pravnih lica za prethodni mesecObveznici poreza na dobit pravnih lica vrše plaćanje akontacije poreza na dobit pravnih lica za prethodni mesec na osnovu podnete PP PDP prijave.- Plaćanje obračunate akcize za period od 16. do kraja prethodnog mesecaOdnosi de na iznos akcize obračunat za period od 16. do kraja prethodnog meseca.- Podnošenje poreske prijave za obračun akcize za prethodni mesec- Podnošenje prijave o obračunu akcize na električnu energiju za krajnju potrošnju za prethodni mesec i plaćanje akcizeObveznik akcize obavezan je da utvrđenu obavezu po osnovu akcize na električnu energiju iskaže u poreskoj prijavi koju podnosi Poreskoj upravi po isteku kalendarskog meseca u kojem se vrši očitavanje, na propisanom obrascu PP OAEL i obračunatu akcizu plati u periodu za podnošenje poreske prijave.Važno je da porez plaćaju svi Obaveze do 31.12.2021.- Plaćanje doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za neisplaćene zarade za novembar 2021. godinePoslodavac je dužan da doprinose obračuna i uplati istovremeno sa isplatom zarade, razlike zarade ili ugovorene naknade za privremene i povremene poslove. Ukoliko ne isplati zaradu do poslednjeg dana u tekućem mesecu za prethodni mesec, poslodavac je dužan da najkasnije do tog roka obračuna i uplati doprinose za prethodni mesec na najnižu mesečnu osnovicu doprinosa. U suprotnom, nadležna organizaciona jedinica Poreske uprave, po službenoj dužnosti, na osnovu raspoloživih podataka, obračunava doprinose u ime i za račun poslodavca.- Plaćanje obračunate akcize za period od 01. do 15. dana u mesecuObveznik akcize je dužan da obračunatu akcizu uplati najkasnije poslednjeg dana u mesecu za iznos akcize obračunat u periodu od 1. do 15. dana u mesecu. 

Srbija

Na Srebrnom jezeru planirana gradnja 13.500 kvadrata apartmana

Pet investitora gradiće oko 13,5 hiljada m2 apartmanskog i stambenog prostora na Srebrnom jezeru kako bi se povećali turisički kapaciteti. Opština Veliko Gradište je oglasila prezentaciju 9 urbanističkih projekata. Najveći deo objekata koji su predviđeni planom biće izgrađeni u građeni u turističkom naselju Beli Bagrem, prenosi Ekapija.Investitor Dušan Marković gradiće kompleks površine oko 8000  m2 koji će sadržati 133 apartmana sa okolnim zelenim površinama i parking mestima. Realizacija projekta se sprovodi u tri faze, a plan je izradio projekti biro Grandim.Građevinsko preduzeće Houzz gradiće stambeni objekat strukture P+3 ukupne površine skoro 1000 m2. Apartmane ukupne površine 2.772,44 m2 sa 4 nadzemne etaže gradiće građevinsko preduzeće Bobing.Investitor Dragiša Pajić planira da izgradi stambeni objekat sa apartmanima strukture P+2, ukupne površine 922,95 m2.Dok je urbanistički projekat za izgradnju objekta sa 3 nadzemne etaže ukupne površine 786,70 m2 urađen na zahtev investitora Filipa Spasića.Apartmanski prizemni objekat ukupne površine 407,98 m2 gradiće investitor Goran Milovanović. Preduzeće Stepet finansira izgradnju objekta strukture Su+P+1, ukupne površine 784,35 m2 za koji je već pomenuto preduzeće Bobing naručilo izradu urbanističkog projekta.Pored pomenutih obimnijih projekata, Opština je oglasila urbanistički projekat promene namene ugostiteljskog pomoćnog objekata.Opštinska uprava je saopštila da će svi urbanistički projekti biti dostupni javnosti od 10. decembra, a javni uvid trajaće do 16. decembra, do kada će zainteresovana lica moći da iznesu svoje primedbe.

Srbija

Najmanje inovatora u poljoprivredi, najviše u uslugama

Najveća zastupljenost poslovnih subjekata inovatora je u sektoru Usluga smeštaja i ishrane, skoro 70 odsto, i u sektoru Informisanje i komunikacije, oko 60 odsto. Najmanja zastupljenost inovatora je u sektoru Poljoprivrede, šumarstva i ribarstva, oko 35 odsto, pokazali su podaci Republičkog zavoda za statistiku. Učešće poslovnih subjekata sa bar jednom vrstom inovacija iznosi 54,79 odsto.Inovativno je više od 69 odsto velikih poslovnih subjekata, oko 58 odsto srednjih poslovnih subjekata, dok je među malim poslovnim subjektima oko 54 odsto inovativno, navodi RZS. Poreske olakšice za naučnoistraživački rad i druge inovativne aktivnosti iskoristilo je samo 0,9 odsto poslovnih subjekata, dok je 8,3 odsto poslovnih subjekata koristilo poreske olakšice za druge vrste aktivnosti.Inovativne aktivnosti su gotovo isto zastupljene kod poslovnih subjekata koji se bave proizvodnim i uslužnim delatnostima – inovacije je uvelo preko 54 odsto poslovnih subjekata. U pogledu regionalne zastupljenosti, inovacije proizvoda i procesa imaju učešće preko 45 odsto, ali su neravnomerno zastupljene po regionima. Regionalna zastupljenost inovacija proizvoda i procesa kreće se u rasponu od 46,5 odsto (Beogradski region) do 10 odsto (Region Južne i Istočne Srbije)Za devet godina broj stanovnika u Srbiji manji za 336.000Povećana zaposlenost među mladima u SrbijiU strukturi prihoda poslovnih subjekata inovatora dominira učešće prihoda od prodaje nepromenjenih ili zanemarljivo malo promenjenih proizvoda i iznosi preko 86 odsto. Učešće od prodaje proizvoda/usluga koji su novi za poslovni subjekat i učešće od prodaje proizvoda/usluga koji su novi na tržištu zbirno iznosi oko 14 odsto.Učešće troškova za nabavku mašina i opreme je oko 80 odsto i predstavlja najveći udeo ukupnih izdataka za inovativne aktivnosti poslovnih subjekata, dok je oko 20 odsto sredstava uloženo u sve ostale aktivnosti.Кod većine poslovnih subjekata postojala je potreba za inoviranjem ali nisu inovirali zbog prevelikih troškova – skoro 25 odsto, ili nedostatka sopstvenih finansijskih sredstava za inovacije – oko 22 odsto poslovnih subjekata.U ukupnoj populaciji poslovnih subjekata oko 1 odsto čine oni u kojima nema zaposlenih sa visokim obrazovanjem, s tim da su to uglavnom mali poslovni subjekti. Najveći broj srednjih poslovnih subjekata zapošljava od 10 do 24 odsto visokoobrazovanih, dok više od trećine velikih poslovnih subjekata zapošljava od 10 do 24 odsto visokoobrazovanih kadrova. 

Srbija

Filmski centar ponavlja konkurs za „eminentne reditelje“

Konkurs za sufinansiranje filmova eminentnih reditelja će biti ponovljen, najavio je Upravni odbor Filmskog centra Srbije (UO FCS).Kako najavljuje UO FCS, ovoga puta će biti bolje precizirani uslovi "na koji se, razume se, mogu javiti isti reditelji.Ovakva odluka je usleditla nakon burne reakcije stručne i šire javnosti zbog odbijanja predloga stručne konkursne komisije da podrži projekte filmova Gorana Markovića, Želimira Žilnika i Srđana Dragojevića, piše SeeCult.Jovan Jelisavčić: Bašta fest je podvig koji traje i brend Bajine Bašte "Konkurs nije doveo do očekivanog rezultata - da bude šansa za novo autorsko delo eminentnih reditelja, umesto da daje privilegovan status filmovima koji su odbačeni u redovnoj konkurenciji", piše u saopštenju FCS.Konkursna komisija se odlučila za pristup svim filmovima dodeli nedovoljna sredstva, navodi se u saopštenju."Upravni odbor smatra da ovaj konkurs treba da posluži tome da eminentni reditelji brzo, uz značajnu finansijsku podršku dobiju šansu da snime svoj film, i da u tom smislu i treba napraviti jasniju selekciju".

Srbija

AIK Banka je “Banka godine u Srbiji”

Nakon što je proglašena Najboljom digitalnom bankom za potrošače u Srbiji od strane časopisa “Global Finance”, i Najboljom komercijalnom bankom od časopisa “International Banker”, AIK Banka kraj godine dočekuje bogatija za još jedno internacionalno priznanje. “The Banker”, jedan od najuglednijih svetskih magazina i deo “Financial Times” medijske grupe, proglasio je AIK Banku “Bankom godine u Srbiji” za 2021. Prestižna nagrada je i zvanična potvrda inovativnosti i visokog kvaliteta usluga koje banka pruža svojim klijentima, ali i izuzetnih finansijskih rezultata koji su ostvareni.    “Ponosni smo na činjenicu da je jedan od najistaknutijih međunarodnih magazina iz oblasti bankarstva i finansija prepoznao AIK Banku kao vodeću banku u Srbiji. Sa tradicijom dugom skoro pola veka, AIK Banka je danas moderna, odgovorna i inovativna finansijska institucija posvećena pružanju najkvalitetnijeg korisničkog iskustva svojim klijentima kroz vrhunsku uslugu i proizvode prilagođene njihovim potrebama. Ova važna nagrada je još jedno priznanje naših postignuća, i snažan podstrek za dalji razvoj.” Izjavila je Jelena Galić, Predsednica Izvršnog odbora AIK Banke.

Srbija

U Čačku prva 3D štampana kuća (FOTO)

U Naučno tehnološkom parku u Čačku predstavljena je prva 3D štampana kuća u Istočnoj Evropi "Proto dom". Nju su sagradila dva radnika za 21 sat i 15 minuta, koristeći novu tehnologiju građevinske štampe, javio je Glas Zapadne Srbije. Štampač su projektovali i napravili radnici firme Natura eko (Natura Eco), koja posluje u okviru tog Naučno tehnološkog parka."Ideja je zasnovana 2018. godine. Građevinska industrija se svakodnevno suočava sa brojnim problemima, nesreće na radu, nedostatak radne snage i ekološki problemi. Najnovija građevinska tehnologija na svetu je od 15 do 35 odsto jeftinija po kvadratu", rekao je generalni direktor kompanije "Natura eko" Nikola Rakić.On je ukazao da je prednost ovog načina izrade u odnosu na tradicionalno građene kvalitet i čvrstina materijala, koji je u odnosu na standardni beton i opeku tri do pet puta čvršći. Važna prednost i sama brzina gradnje, jer svi radovi na 3D štampanim kućama teku simultano, izgradnja cevi i elektro instalacije i stolarije, pa nema gubljenja vremena.fotografije 3d kuće odštampane u čačku možete pogledati na sledećem linku "Veoma je važno i da je količina otpada ravna nuli, jer se unapred zna potrebna količina materijala", rekao je Rakić.Tehnički direktor kompanije Miloš Jovanović istakao je da su ovom tehnologijom sve tradicionalne građevinske mašine i radnici stali u jednu mašinu."Štampa omogućava da ideju sprovedete u realnost bez ikakvih ograničenja koja postoje u tradicionalnom načinu gradnje. Kad se napravi zid, vi u njemu već imate izolaciju i elektro instalaciju. Ostaje samo krečenje. Mašina koja štampa je u stvari celo jedno gradilište. Sve skele, svi radnici, sve građevinske mšine, prebačene su u jednu mašinu", kazao je Jovanović.On je napomenuo da oni ne koriste materijale sa hemijskim aditivima, već biocide što ovu tehnologiju čini "zelenom".U Šangaju otvoren najduži pešački most na svetu izgrađen pomoću 3D štampačaSlepi će imati priliku da pomoću 3D štampe vide najpoznatija likovna dela "Natura eko" je svoju tehnologiju razvijala u okviru Naučno tehnološkog parka u Čačku, uz pomoć države, lokalne samouprave i brojnih privrednika.Gradonačelnik Čačka Milun Todorović rekao je da je država stvorila uslove da se jedan ovakav projekat realizuje i da je potpisan ugovor sa Vladom Srbije o proširenju kapaciteta Naučno tehnološkog parka u Čačku."Naučno tehnološki park (NTP) u sistemu naučno tehnoloških parkova Srbije, država i grad stvorili su uslove da se ovo desi. Država je donela odluku o pribavljanju parcele od jednog hektara u vlasništvo NTP-a, za proširenje njegovih kapaciteta koji su popunjeni 90 odsto", naglasio je Todorović.Plan firme "Natura eco" je komercijalizacija tehnologije građevinskih štampača, a potpisani su ugovori za izgradnju 75 štampanih objekata u narednoj godini.

Srbija

Do oktobra deficit u Srbiji dostigao 93 milijarde dinara

Tokom prvih devet meseci ove godine ostvaren je deficit republičkog budžeta u iznosu od 93 milijarde dinara. Prihodi su ostvareni u iznosu od 1 069,2 milijardi, dok su rashodi su izvršeni u iznosu od 1 162,2 milijardi dinara, objavilo je Ministarstvo finansija.Samo u septembru je ostvaren deficit u iznosu od 22,1 milijardi dinara. U septembru su naplaćeni prihodi u iznosu od 114,1 milijardi dinara, od čega su poreski prihodi iznosili 98,7 milijardi dinara. Najveći deo poreskih prihoda odnosi se na uplatu PDV u iznosu od 53,1 milijardi dinara i akciza od 24,1 milijardi dinara. Neporeski prihodi iznose 14,3 milijardi dinara, a priliv donacija u septembru  je iznosio 1,1 milijardu dinara.Rashodi u septembru iznosili su 136,2 milijarde dinara. Takođe, tokom istog meseca, nastavljen je tempo ubrzane realizacije kapitalnih investicija, u iznosu od 40,4 milijarde dinara. Rashodi za zaposlene su iznosili 27 milijardi dinara, kamate su isplaćene u iznosu od 12,6 milijardi dinara, a transferi fondovima PIO, RFZO, NSZ, fond SOVO iznosili su 13 milijardi dinara. Na nivou opšte države u periodu od januara do septembra je ostvaren fiskalni deficit u iznosu od 68 milijardi dinara i primarni fiskalni suficit u iznosu od 30 milijardi dinara.

Nauka

Srbija

Dve trećine srpskih firmi nema budžet za istraživanje i razvoj

Jedna četvrtina firmi u Srbiji je inovativna i digitalno transformisana, dok je inovacije bez digitalne transformacije primenilo 40% preduzeća. Isto toliko je onih koji u poslednjih pet godina nisu uveli ni jednu inovaciju, niti su se digitalno transformisali (40%), pokazala je najnovija NALED-ova Analiza stanja inovacija i procesa digitalne transformacije u Srbiji.Najveća je zastupljenost poslovnih subjekata inovatora u sektoru informisanja i komunikacija (preko 60%) i u prerađivačkoj industriji (58%), dok je najmanje prisutna u sektoru snabdevanja električnom energijom – 21%. Veliki privredni subjekti prednjače u inovacijama (69%), u odnosu na male (48%). Dodatno, u više od polovine slučajeva primarni inicijatori inovacija su vodeće strukture firme – menadžeri, direktori, osnivači, dok se tek svaki deseti zaposleni vidi kao kreativac koji može da pokrene inovacije.Najveći procenat inovacija nastao je u sektoru visokog obrazovanja, bez obzira na izvore finansiranja (40%). Na drugom mestu je nefinansijski sektor (privreda), gde je udeo inovacija varirao od 30,4% do 41% (2013 – 2014). Državni sektor je po udelu inovacija na trećem mestu, dok je neprofitni sektor na četvrtom mestu. Svega 3% preduzeća razvilo je inovaciju u saradnji sa akademskom i naučnom zajednicom, a velike firme su češće poslovale sa naučno-istraživačkom zajednicom (11%) u odnosu na mala (2%) i mikro preduzeća (3%). S druge strane, i među inovativnim preduzećima, čak 2/3 nema budžet za istraživanje i razvoj, u čemu prednjače mikro firme, dok je u slučaju tradicionalnih firmi taj udeo čak 76%. Mali broj istraživačaNALED-ovi podaci pokazuju da Srbija nema zadovoljavajući obim istraživačke populacije - u 2020. broj istraživača u Srbiji dvostruko je manji od evropskog proseka. Dodatno, istraživački potencijal je koncentrisan u visokom obrazovanju (72%), dok u privredi radi samo 2% istraživača.Broj prijavljenih patenata na milion stanovnika u Srbiji (oko 50) je skoro pet puta manji od proseka EU (230).Za razliku od EU zemalja, u Srbiji individualni inovatori prednjače u zaštiti: od 220 patentnih prijava čak 74% su činile prijave fizičkih lica, instituti i fakulteti su učestvovali sa 18%, a privredna društva sa 8%. Ulaganja u istraživanje i razvoj su u Srbiji sa učešćem od 0,89% u BDP-u u 2019. godini bila značajno niža od proseka EU (2,19%), kao i od standarda predviđenog Lisabonskom konvencijom (3% BDP). Učešće privatnog sektora u ulaganjima u istraživanje i razvoj je takođe jako nisko (0,36% BDP-a), i čini polovinu od onoga što ulaže privatni sektor u novim članicama EU, i četvrtinu ulaganja privatnog sektora u EU, ocenjuje se u analizi. Anketni podaci pokazuju da devet od deset inovatora svoje poslovanje primarno finansira iz sopstvenih sredstava, što je naročito izraženo kod mikro preduzeća. U procesu inoviranja skoro 80% firmi nije apliciralo za programe podrške, niti za programe donatorske zajednice (90%). Konačno, ni alternativni izvori finansiranja nisu zaživeli među preduzećima, budući da je tek nešto manje od 1% firmi apliciralo ili ih je koristilo (Business angel, Venture capital, Private equity funding ili Crowdfunding).Iz budžeta Srbije deset puta više novca za inovacije od 2017. S druge strane, budžet Srbije se svake godine značajnije povećava u sferi inovacija, te se 2020. gotovo udesetostručio u odnosu na 2017. godinu. Takođe, inovatorima je na raspolaganju čitav set poreskih olakšica za započinjanje poslovanja, zapošljavanje, zaštitu intelektualne svoje i dr., kao i programa podrške, pre svega Fonda za inovacionu delatnost.Kad je reč o digitalnoj transformaciji, više od 50% preduzeća u Srbiji je smatra preduslovom za opstanak na tržištu. Kontinuirano se povećava broj preduzeća koja poseduju svoju internet prezentaciju, kao i online kanale trgovine, dok sve firme u Srbiji poseduju internet konekciju. Petina preduzeća zapošljava IKT stručnjake, od čega taj procenat kod velikih preduzeća iznosi 69,2%, dok je kod malih preduzeća 12,1%.Poredeći sa EU, u Srbiji postoji relativno dobra institucionalna i normativna podloga za inovacije i digitalnu transformaciju. Značajan broj strateških dokumenata je usvojen i u primeni je, dok su u periodu izrade ove studije na javnoj raspravi bili i novi Nacrt Zakona o inovacionoj delatnosti, kao i Strategija za razvoj startap ekosistema, kojima se redefinišu ključni akteri i način funkcionisanja inovacionog ekosistema, u skladu sa promenama na tržištu. Indeksi koji se bave analizom privreda sveta i njihovih kapaciteta za inoviranjem pokazuju da je Srbija najčešće pri sredini rang lista, kao i da u određenim aspektima kontinuirano napreduje. Najviše prostora za unapređenje ima u domenu ulaganja u istraživanje i razvoj, dostupnosti i troškova rizičnog kapitala, zaštite intelektualne svojine, saradnje nauke i privrede i razvoja klastera.NALED podvlači da od šampiona inovacija kao što su Finska, Izrael ili Singapur, Srbija može da nauči o važnosti obrazovanja koje bi iznedrilo inovatore, pre svega kroz ulaganje u obrazovanje i nastavni kadar, veću autonomiju obrazovnih institucija, komercijalizaciju naučnih rezultata i privlačenje talenata. Kad je reč o inovacionim politikama, primeri dobre prakse su  delegiranje implementacije inovacionih politika mrežama ekspertskih organizacija na nacionalnom i regionalnom nivou, kao i kontinuiran rast ulaganja u R&D, kreiranje lokalne industrije rizičnog kapitala, stimulisanje saradnje nauke i privrede, praktična primena veštačke inteligencije u svim sferama društva i stimulisanje korišćenja električnih vozila i kreiranje potrebne infrastrukture. Javni sektor igra važnu ulogu u ekosistemu, te stoga treba raditi na zapošljavanju kvalitetnih kadrova, korišćenju savremenih tehnologija poput veštačke inteligencije, kao i na razvoju mreže „pametnih“ javnih usluga. 

Srbija

MPC Properities novi vlasnik Delta Sitija

Kompanija MPC Properties, čiji je vlasnik biznismen Petar Matić, saopštila je da je kupila šoping centar Delta City koji se nalazi u Novom Beogradu.MPC Properties je u saopštenju upućenom medijima naveo da pored retail (maloprodajnih) objekata, poseduje i Tržni centar Ušće kao i poslovnu zgradu Tower One, poslovne zgrade TLD Belgrade i Plaza Prima.Delta City je jedan od prvih velikih šoping centara u Beogradu i ostao je jedan od najposećenijih šoping molova u prestonici Srbije, koji je otvoren 2008. godine. Izgradila ga je kompanija Delta holding, čiji je vlasnik biznismen Miroslav Mišković.Stručnjak: Beograd nema previše tržnih centaraPrekoputa Delta sitija niče još jedan mešoviti gradski centar Delta holding prodao je 60 odsto Delta Sitija 2016. godine za 202,75 miliona evra južnoafričkom investicionom fondu Hiprop. Preostalih 40 odsto dva Delta tržna centra tada je kupila kompanija Houmsted grup holdings limitid, povezana sa Luisom Norvalom, koji je jedan od direktora južnoafričkog Hipropa.Prošle godine podgorička Pobjeda pisala je da je beogradski i podgorički Delta siti kupio južnoafrički investicioni fond New Europe Property Investments (NEPI). Kako podseća Ekapija, Delta Siti ostao je jedan od najposećeniji tržnih centara u Beogradu.Pored Beograda i Podgorice, Delta Siti posstoji i u Ljubljani.

Srbija

Javnom sektoru produžen prelazak na elеktronske fakture

Vlada Republike Srbije usvojila je na današnjoj sednici Predlog zakona o tržištu kapitala u cilju postizanja veće transparentnosti i odgovornosti u poslovanju, kreiranju i razvoju finansijskih instituta koji se nude na tržištu kapitala, a samim tim i stvaranju atraktivnijeg tržišta, kako za domaće, tako i za strane investitore.Diverzifikacijom i povećanjem transparentnosti i kvaliteta finansijskih instrumenata vratiće se poverenje investitora, a posledično i pozitivan uticaj na povećanje broja učesnika na domaćem tržištu i na održiv ekonomski rast.Donošenjem novog zakona o tržištu kapitala uskladiće se domaći pravni i institucionalni okvir sa pravnim tekovinama Evropske unije i obezbediti veći stepen zaštite investitora i pravne sigurnosti.Na izradi odredbi ovog zakona, Ministarstvo finansija sarađivalo je sa relevantnim institucijama uzimajući u obzir potrebe privrede, kako bi Srbija razvila konkurentno, visoko efikasno, transparentno i produktivno tržište kapitala sa širokim sprektrom finansijskih instrumenata i usluga, a koje može da se poredi sa vodećim regionalnim i evropskim finansijskim tržištima.Vlada je usvojila izmene i dopune Predloga zakona o elektronskom fakturisanju kojim je privredi i javnom sektoru omogućeno da zbog prilagođavanja novom sistemu elektronskih faktura, prelazni rok bude do kraja aprila naredne godine.Od 1. maja 2022. godine subjekti u javnom sektoru imaće obavezu da primaju, čuvaju i izdaju elektronsku fakturu drugom subjektu javnog sektora, dok će subjekti u privatnom sektoru imati obavezu da izdaju elektronsku fakturu subjektu javnog sektora.Obaveza subjekta privatnog sektora da primi i čuva elektronsku fakturu izdatu od strane subjekta javnog sektora, kao i elektronske fakture izdate od strane subjekta privatnog sektora, primenjivaće se od 1. jula 2022. godine, kao što je i bilo planirano.Obaveze izdavanja i čuvanja elektronske fakture u transakcijama između subjekata privatnog sektora nastupaju od 1. januara 2023. godine. To su ujedno i datumi od kada se primenjuje i obaveza da se elektronski evidentira obračun poreza na dodatu vrednost.Na sednici su usvojene izmene i dopune Predloga zakona o utvrđivanju druge garantne šeme kao mera dodatne podrške privredi usled produženog negativnog uticaja pandemije bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-COV-2.Izmenama i dopunama predviđen je izuzetak u pogledu mogućnosti garantovanja Srbije za kredite koji mogu biti odboreni korisnicima koji spadaju u preduzetnike, mikro, mala i srednja preduzeća koja posluju u sektorima putničkog transporta, ugostiteljstva, turističkih agencija i hotelijerstva u gradovima, pod uslovima da su prethodno, prevremeno i u celosti, izmirili obaveze po kreditima odobrenim u skladu sa prvom garantnom šemom.Na ovaj način, mehanizam garantovanja Srbije za kredite koje banke odobravaju privredim subjektima za finansiranje likvidnosti i obrtnih sredstava predstavlja izuzetno efikasan mehanizam za pokretanje kreditne aktivnosti i očuvanje likvidnosti preduzeća, čime se neposredno štite i lanci vrednosti, omogućava nesmetan protok domaćeg kapitala i sprečava kriza solventnosti koja prati krizu likvidnosti.Imajući u vidu ulogu koju elektronski mediji imaju u sistemu javnog informisanja, a naročito tokom izborne kampanje, i polazeći od toga da je dijalog važan deo evropskog puta i perspektive Srbije, kao i da su predložene mere primenljive i mogu da pomognu u stvaranju klime poverenja i promena u korist građana i u skladu sa standardime Evropske unije, Vlada je usvojila izmenjen i dopunjen Predlog zakona o elektronskim medijima.Ovim izmenama i dopunama propisuju se nove obaveze pružaocima medijskih usluga u oblasti elektronskih medija da pre početka izborne kampanje objave tarife za političko oglašavanje, uz pravilo da kriterijumi po kojima se određuje cena političkog reklamiranja i uslovi plaćanja moraju važiti za sve kandidate na izborima i sve podnosioce proglašenih izbornih lista, odnosno proglašenih kandidata.Pored ranije propisanih obaveza, u cilju daljeg unapređenja uslova za održavanje izbora, propisuje se zabrana da deset dana pre dana određenog za glasanje, mediji izveštavaju o zvaničnim javnim skupovima na kojima se otvaraju infrastrukturni i drugi objekti, odnosno obeležava početak izgradnje takvih objekata, ako na tim skupovima učestvuju javni funkcioneri koji su kandidati za predsednika Republike, narodne poslanike, poslanike u skupštinama autonomne pokrajine i odbornike u skupštini jedinice lokalne samouprave.Na današnjoj sednici usvojen je Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Evropske unije o učešću Republike Srbije u Programu „Kreativna Evropa“ (2021-2027) kojim se našoj zemlji omogućava nastavak učešća u ovom programu.Stupanjem na snagu sporazuma, ustanovama kulture, udruženjima i drugim subjektima u kulturi sa teritorije Srbije, biće omogućeno učešće u najznačajnijem programu Evropske unije za kulturu, čime se obezbeđuje integracija naše kulture u međunarodne razvojne tokove, podstiče mobilnost umetnika i kulturnih stvaralaca, promoviše kulturna raznolikost i interkulturalni dijalog, obezbeđuje finansijska podrška za domaće subjekte u kulturi, kako javnog, tako i civilnog sektora i pospešuje proces evropskih integracija.Vlada je usvojila i Uredbu o učešću javnosti u izradi određenih planova i programa u oblasti zaštite životne sredine kojom se propisuje postupak učešća javnosti u donošenju odluka o izradi, izmeni, dopuni, pregledu i usvajanju planova kvaliteta vazduha regionalnih i lokalnih planova za upravljanje otpadom, kao i planova upravljanja opasnim otpadom, nacionalnog plana za upravljanje otpadom, programa prevencije stvaranja otpada, akcionih planova zaštite od buke u životnoj sredini, kao i plana zaštite voda od zagađenja.Uredbom se ova oblast usklađuje sa evropskom direktivom, kao i Konvencijom o dostupnosti informacija, učešću javnosti u donošenju odluka i pravu na pravnu zaštitu u pitanjima životne sredine – Arhuska konvencija, kao deo važeće legislative Evropske unije.Na današnjoj sednici usvojen je Zaključak o saglasnosti sa tekstom Projekta: veštačka inteligencija u službi opšteg dobra – omogućavanje ekosistema podesnog za veštačku inteligenciju u Srbiji.Cilj projekta je jačanje institucionalnog i zakonodavnog okvira za veštačku inteligenciju i unapređenje saradnje javnog i privatnog sektora, kao i akademskih ustanova u toj oblasti.Radiće se i na pružanju podrške nedavno osnovanom Institutu za veštačku inteligenciju, i pored ostalog, saradnji različitih aktera u ekosistemu za veštačku inteligenciju, uporedo sa uzornim inicijativama i pozicioniranju Srbije na globalnoj sceni.Ti koraci će dovesti do stvaranja okruženja podsticajnog za korišćenje veštačke inteligencije za opšte dobro, povećanja konkurentnosti naše ekonomije, smanjenja troškova i uvećanja efikasnosti javnog sektora.

Srbija

Advokati najavili protest, Komora se ograđuje

Advokatski protestni odbor najavio je da će održati protest zbog Zakona o eksproprijaciji, u subotu, 4. decembra u 12 sati ispred Generalnog sekratrijata predsednika Srbije, na Andrićevom vencu. Povodom najave protesta Advokatska komora Srbije (AKS) se ogradila i saopštila na svom sajtu da ona ne organizuje ovo okupljanje.Advokati već protestuju zbog dopune stava Vrhovnog kascionog suda o dozvoljenosti bankama da ugovaraju troškove kredita, ali da su u razlogu svog protesta sada dodali i Zakon o eksproprijaciji i Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi objasnio je advokat Miroslav Živković na konferenciji za štampu Medija centra.Dodao je da advokati stoje na strani građana koji su se pobunili zbog tih zakona kao i da da protesti moraju da budu takvi da se zaustavi primenao ovih zakona koji su po njegovoj oceni štetnih po građane, na bilo koji način. Advokat Sarah El Sarag istakla je da novi Zakonuo eksproprijaciji proširuje pojam javnog interesa, kao i da ovim zakonom budući investitor, koji ima zaključen međunarodni ugovor sa Srbijom, dobija pravo da prihvati rizik ukoliko nisu rešeni imovinsko-pravni odnosi. Ovaj zakon uključije i stambene odnose stanova kosi su u državnoj svojini gde postoje nosioci stanarskog prava što znači da, pored zauzeća zemlje zbog javnog interesa, postoji i mogućnost rušenja zgrada i upozorila da je rok sa 90 dana smanjen na 15 dana, jer su postupci hitni.Postoji mogućnost da građanin vodi ostavinsku raspravu a da uopšte nije obavešten o tome da je Vlada njegovu nepokretnost proglasila za pokretnost od javnog interesa, upozorila je Sarah El Sarag, jer  je jedini način da se to sazna ili odlazak u katastar ili kupovina "Službenog glasnika.Dodala je i da Zakon o eksproprijaciji nalaže da građanin mora da napravi sporazum o visini naknade, i da ukoliko za dva meseca ne ugovori cenu sa budućim investitorom, nadležni organ upućuje predmet nadležnom sudu u vanparničnom postupku, koji je takođe hitan.Advokat Nikola Živulović ističe da su Zakon o eksproprijaciji i Zakon o referendumu upitni jer tako bitni zakoni moraju da imaju dugu javnu raspravu, dok je ona u slučaju ova dva zakona trajala svega 20 dana, što je zakonski minimum i objašnjava da je zakonska obaveza da dok postoji rasprava, taj zakon mora da bude dostupan na eUpravi, "što trenutno nije slučaj".

Srbija

Interaktivne radionice o tech superklasterima u Novom Sadu, Nišu i Beogradu

Projekat Srbija Inovira organizovao je ove nedelje interaktivne superklaster radionice u Novom Sadu, Nišu i Beogradu."Predstavnici startapova, privrednog sektora i akademske zajednice su imali priliku da na radionici simuliraju superklaster i direktno se upoznaju sa prednostima ovog ekonomskog modela, koji povezuje profesionalce iz različitih oblasti i ohrabruje ih da saradnjom u oblasti tehnoloških inovacija stvaraju vrednosti", navodi se u saopštenju USAID-a i ICT HUB-a.Direktor projekta Srbija inovira Aleksandra Popović navela je da su radionice okupile preko 60 ljudi iz privrede i akademske zajednice, kao i da su startapi bili u prilici da razgovaraju sa finansijskim timom Srbija inovira."Mislim da su svi učesnici dobili potvrdu da se kroz saradnju u raznolikom okruženju otvaraju nove prilike. Stvaranje vrednosti je realan rezultat superklastera", rekla je Popović. Osam inovativnih oblasti sa najvećom šansom za uspeh u SrbijiPut ka prvom srpskom superklasteruProjekat Srbija inovira završava istraživanje domena sa najvećim tehnološkim potencijalom u Srbiji, nakon čega će identifikovati četiri sa najvećim potencijalom.Oko ta četiri domena će potom formirati četiri pilot superklaster projekta.Javni poziv koji će biti objavljen do kraja 2021. godine biće upućen svim predstavnicima privrede, startap i akademske zajednice, investitorima, ali i državi da zajednički rade na jačanju domaće ekonomije kroz razvoj inovacija, navodi se u saopštenju. Tokom naredne godine testiraće se potencijal domena u stvarnom okruženju, a 2023. godine će biti odabran jedan u okviru kog će se sprovesti razvoj prvog srpskog superklastera.Pobednički domen će dobiti značajnu pomoć za što bolje pozicioniranje na tržištu, a cilj je da 2025. postane samoodrživ u celosti.

Srbija

Zdravstvo orijentisati na rezulate, a ne na usluge

Na zdravlje u najvećoj meri utiču socijalni i ekonomski uslovi, rekao je dr Predrag Stojičićem, javni zdravstveni aktivista i vanredni profesor na Harvardskoj školi javnog zdravlja na drugom panelu "Zdravlje = biznis" koji organizuje FEFA fakultet.Zdravstvena zaštita na zdravlje utiče tek sa 10 odsto, a značajan uticaj ima i zdravstveno ponašanje.Upravo zbog toga bi zdravstveni sistem trebalo da se fokusira na plaćanje rezultata, a ne pojedinačnih usluga ili segmenata, objašnjava Stojičić.To bi značilo da, primera radi, lokalna samouprava sklapa ugovor sa zdravstvenom ustanovom kako bi 70 odsto stanovnika bilo zdravo. U tom slučaju, lokalnu samoupravu ne zanima na koji način će zdravstvena ustanova postići ovaj rezultat, odnosno odgovornost će biti pre svega na bolnicama ili domovima zdravlja i ne bi se plaćale pojedinačne usluge kao što je sada slučaj.Na taj način bi lakše došlo i do integracije različitih sistema. Primer koji Stojičić daje jeste da su američke bolnice sve češće plaćene za pružanje rezultata, a ne usluga. Pojedine od njih su imale problem da pacijenti nisu mogli lako da dođu do bolnice. One su se, s obzirom da im je to bilo od koristi, brzo organizovale da naprave saradnju sa Liftom (kompanija koja se bavi prevozom putnika) kako bi pomogle građanima da stignu do bolnice."Ono što se trenutno dešava u Americi, imajući u vidu da postoji zasićenje u pružanju zdravstvene zaštite, sve više biznis modela se razvija u onim drugim segmentima (socio-ekonomski, genski, psihološki faktori, zdravstveno ponašanje) koji utiču na ljudsko zdravlje", kaže Stojičić.Zdravstveni sistemi su sve opterećeniji, a stanovništvo je sve starije i zato je neophodno ulagati u prevenciju, kaže Vladimir Tipsarević, direktor za odnose sa javnošću u firmi Novo Nordisk koja se bavi proizvodnjom insulina i lekova za dijabetes.Kompanija ulaže i u promociju preventivnih metoda i prevenciju komplikacija, jer se, kako objašnjava, to isplati i kompanijama i državnom zdravtsvenom sistemu kako bi se sistem održao.Kada je reč o profitabilnosti privatnog zdravstvenog sektora u Srbiji, CEO Acibadem Bel Medic dr Jasmina Knežević kaže da su najisplativije laboratorijske analize i uobičajni specijalistički pregledi koji su ujedno i najtraženiji. "Što više idete više u veliku medicinu, ona je manje profitabilna, ali mi svi tome težimo jer je to stvar i položaj na tržištu i imidža."Knežević kaže da bi privatni sektor trebalo uključiti svuda gde državni sektor ima neki problem. Objašnja da trebnutno imamo dobar informacioni sistem koji bi mogao da uveže privatni i državni zdrasvtveni sektor, ali da postoji nedostatak dobre volje.Za integraciju ova dva sistema neophodno je sistemsko rešenje, smatra Jelena Bojović direktorka za regulatornu  reformu iz NALED-a.Dobar pokušaj potpune integracije je jedinstveni elektronski karton koji bi trebalo da sadrži sve podatke o pregledima koje je pacijent imao u različitim ustanova. Ipak, u Srbiji će on biti gotovo do kraja godine, ali samo za državni zdravtsveni sektor, kaže Bojović.Ona dodaje da, kada je u pitanju e-recept postoji nedostatak da privatni lekari ne mogu da pristupe sistemu i da na taj način izdaju recept.Bojović takođe ističe da je veliki problem što u Srbiji ne postoje oformljene baze podataka, ali da još uvek nema ni standarda, ali ni odgovarajućeg pravnog okvira koji bi omogućili da se sa podacima i barata na odgovarajući način.Kako objašanjava Petar Milojev, naučni saradnik na Univerzitetu Okland, kada postoje baze relativno je lako analizirati podatke.On trenutno radi na projektu koji ispituje zbog čega je 20 odsto lučkih radnika u Oklandu na Novom Zelandu stalno na bolovanju, zbog čega trpi pre svega firma.Kako bi ovo ispitali, moraju da prikupe veliki broj podataka o zdravstvenom stanju radnika, njihovom stilu životu, navikama kada je u pitanju spavanje i slično, pa Milojev objašnjava veliku važnost postojanja baza."Validnost projekta koji sprovodimo zavisi od baza podataka koji mogu da demonstriraju da smo nešto postigli", objašnjava Milivojev.

Srbija

Poslodavci apeluju da poskupljenje struje bude kontrolisano

Povećanje cene električne energije za firme treba da bude kontrolisano i uz blagovremenu najavu, kako bi preduzeća na vreme prilagodila svoje poslovanje, smatraju u Uniji poslodavaca Srbije i dodaju da je samo na taj način moguće održati likvidnost i konkurentnost privrede i omogućiti odgovarajući životni standard stanovništva.Unija poslodavaca je sprovela anketu među svojim članstvom, a većina poslodavaca se izjasnila je električna energija već dovoljno skupa, pa bi njeno povećanje uticalo i na poskupljenje finalnog proizvoda, ili usluge koju preduzeća nude. Rezultati su takođe pokazali da 60,5 odsto poslodavaca smatra da rast cena struje treba da bude kontrolisan, dok 39,5 odsto smatra da je rešenje u subvencionisanju niže cene električne energije za privredu.Tri četvrtine predstavnika firmi smatra da će poskupljenje struje direktno uticati na sniženje životnog standarda stanovništva, a dve trećine ocenjuje da će izazvati smanjenje likvidnosti domaće privrede.Za određeni broj ispitanika rast cene od 10 odsto bi bio prihvatljiv, daleko manji broj bi mogao da prihvati rast od 20 odsto, a samo mali broj poslodavaca rekao je da rast cene struje neće uticati na njihovo poslovanje.Ovakav zaključak upućen je sa današnjeg Kolegijuma Socijalno-ekonomskog saveta, koji je ranije pokrenuo inicijativu za regulisanje cene struje za privredu, nakon čega je usledila reakcija Vlade Srbije i odluka o odlaganju primene ugovora o skupljoj električnoj energiji za naredni mesec.

Srbija

Nebojša Đinović (Superior seed): Nikad teža godina za proizvodnju semena

Nebojša Đinović, direktor porodične firme Superior seed iz Velike Plane koja se bavi proizvodnjom semena povrća i sadnica voća kaže da je ova godina bila izuzetno teška za proizvodnju semena povrća zbog visokih letnjih temepratura i zato ima manje semena i lošijeg je kvaliteta.  “Situacija je veoma teška na tržištu proizvodnje semena i u poslednjih 30 godina nikad teža. Teška je bila godina ne samo zbog toga što je bilo dosta dana bez padavina, već su bili toliko topli dani da se seme praktično “kuvalo”. Tako da semena em ima manje, em nije kvalitetno”, kaže Đinović.Ipak on napominje, ne preti nestašica, biće semena na tržištu ali lošijeg kvaliteta.                     “Neće Srbija ostati bez semena, ali biće manje kvalitetno”, kaže on. Pored, svega toga, još jedna otežeavajuća okolnost za poslovanje, kako on kaže, jeste nestašica ambalaže na tržištu, u koju pakuju zrnevlje od kog raste povrće.Nova ekonomija je pisala o nestašici kartona jer su se fabrike kartona u Srbiji remotovale i ove godine je zbog toga bila nestašica repromaterijala za ambalaže.“Uplatili smo ambalažu u junu ove godine i još je nismo dobili jer je nema na tržištu. Kupci čekaju jer ne možemo da pakujemo robu”, kaže on. Ove godine, oko 50 odsto manje su proizveli semenskih bobica u odnosu na planiranu proizvodnju, kaže on. Nakon tridesetogodišnjeg poslovanja, Đinović kaže da svake godine imaju nove probleme.“Svake godine idemo u “prvi razred”, imamo nove izazove. Sledeća godina će biti loša jer nećemo imati dovoljno robe da ispoštujemo kupce. Prodajemo 51 odsto proizvodnje na domaćem tržištu, ostalo izvozimo u 18 zemalja. Najviše u Bugarsku i Rumuniju, Rusiju, Tursku, Kazahstan…”, kaže direktor ove porodične firme, koja proizvodi 55 registrovanih sorti koje razvija njegov otac, selekcionar dr Ivo Đinović. Poslovanje u regionu“Prilikom izvoza u zemlje bivše Jugoslavije, u Sloveniju i Hrvatsku, uvek postoje prepreke pogotovo sa Hrvatskom prethodnih godina. Ranije je bio problem što nisu prihvatali Fito dokument na ćirilici iako je latinica na drugoj starni, ali to je rešeno jer moraju da private ako postoji napisano i na engleskom jeziku”, kaže on.Kako objašnjava, na tržištu Slovenije i Hrvatske za razliku od drugih zemalja, stalno su potrebni dodatni papiri, na primer u Sloveniji često traže neke nove analize. U druge zemlje, kako kaže, na primer, na tržište Turske izvoze bez problema. Domaće tržišteNajveći problem na domaćem tržišti u oblasti proizvodnje semena predstavljaju, kako napominje, proizvođači koji sami ostavljaju seme. (problem definisan tzv. "farmer seed” ili seme sa tavana i izražen je kod sadnje pšenice i povrća)“Kod pšenice, proizvođači ostave između 100 i 200 kg da bi imali sledeće godine da seju. Takav slučaj je i kod krompira i to rade veliki proizvođači”, kaže Nebojša Đinović, agronom i direktor porodične firme. Bolje je kupiti seme zato što je sertifikovano i prošlo je sve analize (od Ministartsva poljoprivrede, Uprave za zaštitu bilja, prošlo interne kontorle, konktrolu Jugoinspekta), nego praviti sopstveno seme”, poručuje Đinović. Tekst seme sa tavana

Srbija

Pijaća voda može da poskupi zbog urbanizacije Makiša

Zoran Stevanović, profesor hidrogeologije na Rudarsko-geološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu u penziji, kaže da je studija o Makiškom polju i o izgradnji metroa vraćena na doradu.On smatra da o problematičnim projektima njegove kolege sa tog fakulteta i sa Instituta Jaroslav Černi ćute jer strahuju za svoju egzistenciju.Nećemo ostati bez vode, imaće je desetine generacija posle nas, ali je pitanje kakvu ćemo vodu piti. Podzemne vode su kako naglašava nevidljivi resurs, pa će Ujedinjene nacije sledeću godinu proglasiti godinom podzemnih voda.Prema njegovim rečima, tri četvrtine populacije u Srbiji ranije je koristilo podzemne voda, sada je taj broj manji i iznosi 50%. Druga polovina pije rečnu vodu, koja je sanitarno ispravna, ali je lošijeg kvaliteta od podzemnih.Prerada podzemnih voda kako objašnjava obezbeđuje bolji kvalitet, jeftinije i lakše tehnološke procese za njeno prečišćavanje.

Srbija

Beograd prodaje građevinsko zemljište u Barajevu

Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda oglasila je prodaju građevinskog zemljišta površine 18.833 kvadratana metra u Barajevu. Početni iznos cene zemljišta iznosi 52,4 miliona dinara. Ponuđeno zemljište se nalazi u privrednoj zoni uz Lipovački put, u naselju Trebež. Prema planskom dokumentu, na lokaciji je moguća izgradnja poslovno-proizvodnih, magacinskih i poslovno-stambenih objekata.Kako se navodi, prijave za učešće na javnom nadmetanju podnose se do 28. decembra, dok će se javno nadmetanje održati sledećeg dana u prostorijama Direkcije.Zemljište će biti prodato investitoru koji ponudi najveću cenu, a ponuda mora biti ista ili veća od početne cene i kasnije se ne može umanjivati, navodi Direkcija. Pod "blokadom" zemljište vredno 626 miliona evraPreko pet hektara kod Ade Ciganlije ponuđeno za 3,17 milijardiObaveza investitora biće da izvede sve radove na pripremanju i opremanju građevinskog zemljišta u okviru lokacije koja mu bude otuđena i da sa nadležnim komunalnim preduzećima i drugim pravnim licima ugovori i plati troškove za elektrodistributivnu i telekomunikacionu mrežu i objekte, kablovske distributivne sisteme, kao i za mrežu i objekte toplifikacije i gasifikacije.Sa druge strane, obaveza Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda je uređivanje javnog građevinskog zemljišta u skladu sa Programom uređivanja i dodele građevinskog zemljišta. 

Srbija

U kompleksu na Dorćolu gradi se još 347 stanova

Na lokaciji bivše fabrike "David Pajić Daka" u beogradskoj opštini Stari grad gradiće se stambeno-poslovni kompleks. Sekretarijat za zaštitu životne sredine objavio je obaveštenje o podnetom zahtevu za odlučivanje o potrebi procene uticaja na životnu sredinu projekta izgradnje stambenog poslovnog kompleksa VenizelosovaLokacija kompleksa je Venizelosova 29 i obuhvata nekadašnju fabriku. Projekat obuhvata dogradnju rekonstrukciju, i prenamenu komercijalnog objekta "Platnara" i izgradnju stambeno-poslovnog kompleksa, predviđenog za realizaciju u dve faze. Stambeno-poslovni kompleks, kako piše u projektu, planiran je sa podzemnom dvoetažnom garažom, prizemljem i šest do dvanaest spratova, sa pripadajućom saobraćajnicom i infrastrukturomKomercijalni objekat Platnara namenjen je za restoran sa pratećim funkcijama. 

Izdanja

Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.
Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.
Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.
Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.
Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.
Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.
Broj 117, Januar 2025.

Broj 117

Januar 2025.