Broj 126, Decembar 2025.
Broj 126, Decembar 2025. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

JKP Beogradski metro i voz potpisao sporazum sa francuskim Alstomom

 JКP "Beogradski metro i voz" i francuska kompanija "Alstom" potpisali su okvirni sporazum čija je svrha da "odredi korake koje treba preduzeti u pravcu zaključivanja odgovarajućih ugovora u cilju projektovanja i izgradnje Transportnog sistema Projekta "Beogradski metro".Sporazum je potpisan između Sekretarijata za javni prevoz, Gradske uprave grada Beograda, JКP "Beogradski metro i voz"  i kompanije Alstom. Sporazum su potpisali direktor JКP „Beogradski metro i voz“ Stanko Кantar i direktor razvoja poslovanja "Alstom"  Andriju Nikola.Građevinski fakultet neće učestvovati u daljem razvoju projekta Beogradski metroPredstavnici preduzeća "Beogradski metro i voz"  boravili su u Francuskoj, a cilj putovanja bio je predstavljanje tehničkih rešenja za beogradski metro od strane francuske kompanije Alstom.Raspisan tender za procenu potencijalne štete na zgradama duž trase metroa 

Srbija

Izmenama zakona o referendumu više spornih mesta ipak ostaje

Vlada Srbije predložila je Narodnoj skupštini izmene i dopune Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi, a pogramska direktorka Građanskih inicijativa Bojana Selaković kaže za Novu ekonomiju da se u dobroj meri predlaže izmena problematičnih odredbi, ali da u zakonu i dalju ostaju neke sporne stvari. Selaković je objasnila i da predložene odredbe ne kače ustavni referendum i da se suštinski ne odnose na ustavni referendum. "Ustavni referendum će ići po nedavno usvojenom zakonu (u novembru), a nove odredbe će se primenjivati tek kad se usvoje", rekla je Selaković. Predložene izmene odnose se na overu potpisa, predstavnike ovlašćenog predlagača u organu za sprovođenje referenduma i na rok za ponovno raspisivanje referenduma.Predloženo je da se za overu potpisa ne plaća naknada, da referendum o istom pitanju ne može da se raspiše u roku od četiri godine, kao i da u roku od četiri godine ne može da se da se donese odluka drugačija od one koje je potvrđena na referendumu.Novi tekst Zakona o referendumu, ali sa starim odredbamaMeđutim, prema rečima Selaković, u zakonu o referendumu i dalje ostaju sporne stvari, kao što je pitanje cenzusa na referendumima koji nisu ustavni (na primer lokalni referendum).U Zakonu o referendumu koji je nedavno stupio na snagu piše da je odluka na obavezujućem referendumu doneta ako je za nju glasala većina izašlih građana na teritoriji za koju je referendum raspisan. Selaković smatra da je bilo prostora da se razgovara i uvede neka mogućnost cenzusa na lokalnom nivou."Jasno je da u delu koji se odnosi na ustavni referendum ne može biti govora o cenzusu zato što to Ustav propisuje. Ali Ustav ne predviđa ograničenje da za druge vrste referenduma postoji cenzus. Oni su se ovde uglavno vezali za tumačenje da ako Ustav kao najvažniji akt ne predviđa cenzus, onda za zakone i druge pravne akte koji su niži ne može biti propisana teža procedura", rekla je Selaković. Šta Venecijanska komisija kaže na Zakon o referendumu?Ona navodi i da uopšte nisu uzete u obzir primedbe koje se tiču toga da postoji mogućnost raspisivanja referenduma na delu teritorije, a ne samo na teritoriji lokalne samouprave. "Nije dato dovoljno detalja kako da se to sprovede i suštinski ta teritorija može da se kroji u odnosu na to gde koja stranka ima sigurne glasove". Iz ugla priče o Jadru i litijumu, kako kaže,  te dve stvari (cenzus i mogućnost referenduma na delu teritorije bez detalja) ostaju sporne. Referendum u januaru, RIK odredio pravila za sprovođenjeGovoreći o delu zakona koji se odnosi na narodnu inicijativu, Selaković navodi da i dalje ostaje problem to što vi kao predlagač možete samo da učestvujete u prirpemi akta i zakona koji Skupština treba da usvoji, te da nema nikakve garancije da će taj akt biti isti kao što je vaša narodna inicijativa izgledala."Nema mogućnosti da predlagač učestvuje na sednici skupštine kada se o tome bude raspravljalo", dodaje Selaković.  

Srbija

BizKviz zabavno druženje za zaposlene

Kako se (prvo slovo) zove kompanija koja snabdeva Kojota opremom za lov na Pticu Trkačicu? Odgovor na ovo pitanje BizKviza glasi: (A)CME. BizKviz je timsko takmičenje uživo, namenjen razvoju timskog duha unutar kompanija, kao dodatak različitim kompanijskim i marketinškim događajima (tim-bildinzima, treninzima). Svaki BizKviz sastoji se iz desetak različitih igara u kojima se ekipe ili takmičari nadmeću u znanju i logičkom razmišljanju.„Razlog što je BizKviz prepoznat i prihvaćen je njegova fleksibilnost, činjenica da naš kreativni tim uvek kreira sadržaj u direktnoj saradnji sa klijentima i što je svako nadmetanje zabavno, potpuno interaktivno i fer (nema papira i olovaka).  Takođe, takmičari imaju priliku da dožive iskustvo pravog, "televizijskog" kviza”, kaže Nebojša Bekčić, idejni tvorac koncepta BizKviz i voditelj kviza.  Tehnološko rešenje, prema njegovim rečima, koje koriste omogućilo im je da u okolnostima globalne pandemije, takmičenja "presele" u virtuelno okruženje i paradoksalno, učine BizKvizove još popularnijim u “online” varijanti.Tokom prethodne dve godine, održano je više od 100 “online” i "živih" događaja, za domaće i inostrane klijente, od malih porodičnih firmi, do velikih globalnih korporacija.S obzirom na to da je koncept izuzetno prilagodljiv i zabavan, BizKviz je postao i partner nekoliko humanitarnih akcija.Kompanije u zavisnosti od korporativnog događaja zajedno sa našim timom pripremaju kviz i pitanja prilagođena njihovom događaju.Prvi BizKviz organizovan je u oktobru 2019. godine. Još jedno pitanje sa kviza glasi: Pronađite uljeza: A) oboa, B) klarinet, C) flauta, D) truba (ne spada u grupu drvenih duvačkih instrumenata). Ili koji kralj u standardnom špilu nema brkove? (Kralj srce). 

Srbija

Preduzetnici traže izuzimanje obrazovanja iz obavezne fiskalizacije

Udruženje Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije uputilo je zahtev Ministarstvu finansija da se šifra delatnosti 85.5 – ostalo obrazovanje, koja se odnosi na edukacije kao što su škole jezika, web dizajna, glume, izuzme od obaveze korišćenja fiskalnog uređaja, kao što je to učinjeno sa ostalim delatnostima iz oblasti sa šifrom 85 koja se odnosi na obrazovanje. Prema navodima iz ovog udruženja uvođenje fiskalnih uređaja ovu vrsti delatnosti je besmisleno zato što se uplate već vrše virmanski uplatnicama, mBankingom i eBankingom. Edukacije se često održavaju kod korisnika na raznim lokacijama, a zbog korone se često prelazi na onlajn platforme, bez fizičkog kontakta sa korisnicima. Takođe prihoduje se svega 9 do 10 meseci zbog školskih raspusta.Problem predstavlja i izdavanje fiskalnog računa u momentu koji se ne poklapa sa momentom prijema uplate što uvodi u prekršaj i pravnu nesigurnost. Može se dogoditi da uplata legne preko računa danas u 10 časova, a da bude evidentirana sutradan kad se vidi na izvodu i time izlaže privrednika visokim kaznama. Mnogi privrednici iz ove delatnosti obavestili su udruženje Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije da će biti primorani da zatvore svoje legalno registrovane škole kao i da će preći na crno tržište. Iz udruženja apeluju da je za dobar privredni ambijent potrebno da obaveze i nameti budu logični i racionalni. Novim Zakonom o fiskalizaciji predviđeno je da obavezu izdavanja fiskalnih računa ima i ova šifra delatnosti koja obuhvata opšte i stručno obrazovanje kao i obučavanje za obavljanje bilo kog zanimanja, bavljenje bilo kojim hobijem ili služi u svrhe samousavršavanja.

Srbija

Vladina agencija traži poznate ličnosti žrtve saobraćajne nesreće

Agencija za bezbednost saobraćaja traži poznatu ličnost koja je bila žrtva saobraćajne nesreće i koja bi trebalo da učestvuje u aktivnostima Agencija i da akcije promoviše na svojim društvenim mrežama. Vrednost tendera je procenjenja na 500.000 dinara bez obračunatog PDV-a.Tender je sada raspisan u otvorenom postupku, a pre toga je obustavljen istoimeni pregovarački postupak u kome je Agencija predlagala angažovanje voditeljke Dee Đurđević.Poznata ličnost koju bi Agencija angažovala mora da ima najmanje 50.000 pratilaca na bar jednoj društvenoj mreži.Dea Đurđević, čije je angažovanje bilo ranije bilo predviđeno, na Instagram profilu ima 60.500 pratilaca.Uslov za učešće na tenderu je i da je ponuđač u protekle dve godine pre isteka roka za podnošenje ponuda, održao najmanje 25 tribina na temu bezbednost saobraćaja sa učešćem poznate ličnosti koja je žrtve saobraćajne nezgode.Dea Đurđević je zastupnica udruženja "Budimo bezbedni" preko koga redovno organizuje tribine upravo na temu bezbednsoti saobraćaja, o čemu je Nova ekonomija već pisala.Ponuđač bi trebalo da obezbedi učešće ove poznate ličnosti na tribinama, emisijama, podeli promotivnih materijala, kao i u razgovoru sa građanima.Za učešće na tenderu ponuđač mora da predloži cenu za cenu realizacije tribine u trajanju od 45 minuta koja ne sme da bude veća od 50.000 dinara po jednoj tribini.Takođe, treba da da predlog i za cenu za druge aktivnosti kao što su razgovori sa građanima, podela promotivnih letaka i slično, koja ne sme da prelazi 30.000 dinara po aktivnosti.Istoimenu javnu nabavku, samo u pregovaračkom postupku, Agencija za bezdednost saobraćaja je raspisala u avgustu ove godine, o čemu je Nova ekonomija već pisala.Pregovarački postupak znači da je Agencija sama birala firme koje su mogle da daju ponudu u okviru ovog tendera.U pratećoj dokumentaciji Agencija je napomenula da je cilj nabavke kupovina jedinstvenog umetničkog dela ili umetničkog izvođenja, pa tako kao primer navodi novinarku i televizijsku voditeljku Deu Đurđević."Dea Đurđević je u prethodnom periodu u javnosti često govorila o svom iskustvu i držala motivacione govore i tribine. S obzirom na emotivnu atmosferu na tribinama kao i ključne snažne poruke o značaju bezbednog ponašanja u saobraćaju, očekuje se da će učesnici tribina učvrstiti pozitivne ispravne stavove, bezbedno se ponašati i biti promoteri bezbednog ponašanja u saobraćaju nakon odslušane tribine," pisalo je u objašnjenju tada raspisanog pregovaračkog postupka.Realizaciju tribina i sličnih aktivnosti Đurđević je trebalo da ostvari preko udruženje "Budimo bezbedni" koje je osnovala, naznačila je tada Agencija.Agencija je nakon pisanja Nove ekonomije, obustavila postupak javne nabavke u kojem je želela da angažuje isključivo voditeljku TV Pink.Udruženje Budimo bezbedni voditeljke TV Pink Dee Đurđević je jedino dalo ponudu, ali kako se navodi, odbijena je jer ponuđač nije dostavio menicu potpisanu i registrovanu kod NBS.Udruženje "Budimo bezbedni" je, prema podacima sa sajta Agencije za privedne resgistre (APR), osnovano u novembru 2019. godine, ali je, sudeći prema objavama na internet stranici udruženja, bilo aktivno i ranije. Naime, vest od 30. avgusta 2019. godine govori tome kakao je Dea Đurđević, u ulozi predsednice Udruženja "Budimo bezbedni" govorila na seminaru "Unapređenje sistema bezbednosti saobraćaja" na Kopaonicu u organizaciji Agencije za bezbednost saobraćaja. Od tada Đurđević redovno održava tribine u prostorijama javnih institucija kao što su prostorije opštine Palilula, Savski Venac, Surdulica, Novi Pazar, Smederevska Palanka, Vršac, Rakovica, Šid, Kruševac i Brus.Udruženje je povodom Međunarodnog dana invalidskih kolica u martu ove godine zajedno sa Ministarstvom za rad, zapoščljavanje, boračka i socijalna pitanja poklonilo 7 laptop računara u vidu nagrada za radove pobednicima foto konkursa.Đurđević je predavanja o bezbednosti saobraćaja držala i privatnim kompanijama kao što su Millenium Team (kompanija koja se dovodila u vezu s nezakonitim rušenjem objekata u Savamali i sa Predragom Malim, bratom ministra finansija Siniše Malog), ali i javnim preduzećima JKP Gradska čistoća, GSP Beograd, JKP Beograd put, JVP Srbijavode, ali i FK Crvena zvezda. Prema Zakonu o javnim nabavkama naručilac (u ovom slučaju Agencija za bezbednost saobraćaja) je dužan da u tenderskim postupcima obezbedi što veću konkurenciju. Međutim, iz ove institucije Novoj ekonomiji nisu odgovorili da li su pre raspisivanja javnog tendera uradili analizu tržišta i da li imaju podatke o tome koliko javnih ličnosti ispunjava uslove iz konkursne dokumentacije.Na pitanja našeg portala nije odgovorila ni Dea Đurđević.

Srbija

Da li je ovo zaista „zlatno doba“ građevinarstva u Srbiji?

Građevinarstvo je jedna od onih industrija sa čijim poslovanjem se najčešće licitira u domaćoj javnosti, tako da sada imamo i procenu da je srpsko neimarstvo, dostiglo petinu BDP-a, dok domaći građevinari, koji su se našli između nedostatka radnika i divljanja cena repromaterijala zbog posledica pandemije izgleda da još ne znaju kako je ovo njihovo "zlatno doba", prenosi bif.rs.Strane statistike navode da je pandemija najviše pogodila građevinsku industriju u svetu, međutim što se tiče Srbije, "ovo je jedno zlatno doba za građevinare" kako je nedavno izjavio Veselin Ražnatović iz Unije poslodavaca Srbije. On navodi podatak da građevinarstvo učestvuje u BDP-u Srbije čak sa 20 odsto u ovom trenutku, što nikada do sada nije bilo zabeleženo".Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), građevinarstvo je u 2019. godini učestvovalo u BDP-u sa 5,7 odsto, dok je u 2020. godini taj udeo pao na 5,4 odsto, a prošle godine su ispred građevinarstva po učešću u BDP-u bili prerađivačka industrija, trgovci, proizvodnja motornih vozila, poljoprivreda i informisanje i komunikacije.Podaci koje RZS iznosi za ovu godinu zaista ukazuju na bolje poslovanje u odnosu na prethodnu, ali nigde se ne navodi da je građevinarstvo, dostiglo čak petinu BDP-a.Dok se ova misterija ne razreši, ono što se može dokučiti iz zvaničnih podataka pokazuje sledeći odnos između prethodne i ove godine.Prošle godine, zbog problema koje je donela pandemija, građevinska aktivnost je, izuzev prvog tromesečja, u svim preostalim kvartalima beležila dvocifren pad u odnosu na iste periode tokom 2019. godine. Ukupna vrednost domaćih građevinskih radova je prethodne godine iznosila poreko 473,8 milijarde dinara, odnosno nešto preko četiri milijarde evra, što je bilo za 4,3 odsto manje u poređenju sa 2019. godinom. Od pomenute sume, više od polovine vrednosti činili su radovi na zgradama, najviše se gradilo u Beogradu, gde je vrednost građevinskih radova dostigla skoro 1,3 milijarde evra. Prošle godine je izgrađeno preko 25.326 novih stanova što je 500 stanova više nego u 2019. godini, pri čemu je u Bepogradu prosečna cena bila najveća, skoro 2.000 evra po kvadratu, dok je najjeftiniji bio Kragujevac, sa prosečnom cenom od oko 960 evra po kvadratu. Tokom 2020. godine, u Srbiji je izdato preko 22.000 građevinskih dozvola.Vrednost izvedenih radova u prvoj polovini ove godine je porasla za 22,8 odsto, vrednost novih ugovora za 3,1 odsto, a broj izdatih građevinskih dozvola porastao je više od trećine. Prema podacima Narodne banke Srbije (NBS), do aprila ove godine je od izvoza građevinskih usluga ostvareno 70,8 miliona evra prihoda, što je pad od 0,2 odsto u odnosu na isti period 2020. godine, dok je ukupna vrednost ostvarenog uvoza građevinskih usluga iznosila 109,7 miliona evra, za 2,5 odsto manje nego u isto vreme lane. Priliv stranih direktnih investicija u oblasti građevinarstva je u prvom kvartalu ove godine iznosio 153,8 miliona evra, što je za 15,8 odsto više u odnosu na prvi kvartal 2020. godine, ali upola manje od rekordnih 307,3 miliona evra, koliki je bio priliv u trećem kvartalu 2019. godine.Ove godine je broj zaposlenih u građevinskoj industriji porastao za 5,4 odsto, premašivši 159.000 radnika, koji čine 7,3 odsto ukupne zaposlenosti u Srbiji. Prosečna zarada u građevinarstvu je u prethodnih šest meseci iznosila nešto više od 75.000 dinara, što predstavlja rast od 4,4 odsto u poređenju s istim periodom lane. Najviša prosečna zarada u ovoj industriji iznosi preko 99.000 dinara i veća je za 12,8 odsto od republičkog proseka. Zaposleni i sa najvećom prosečnom platom u građevinskoj industriji, teško da bi mogli sebi da priušte sumu od 1,47 miliona evra, koliko je koštao najskuplji stan u novogradnji koji je prodat ove godine na lokaciji "Beograd na vodi".U trećem kvartalu ove godine vrednost tržišta neketnina je bila veća za čak 74 odsto u odnosu na isti period 2018. godine, ali podatak da se 80 odsto ukupnih transakcija isplaćuje u gotovini, a taj udeo iznosi 68 odsto prilikom kupovine stanova menja situaciju, budući da u agencijama za nekretnine ocenjuju kako ovakva slika nije baš sasvim tačna. Građani u proseku raspolažu sa gotovinom od 60.000 evra, a ostatak potrebne sume dopunjavaju iz kredita, kada kupac prebaci novac prodavcu, ovaj najčešće kupuje nekretninu za gotovinu, i tako se novac koji je uzet i iz kredita na tržištu "obrne" četiri do pet puta, stvarajući utisak da ima mnogo više gotovine nego što je to zaista slučaj.U najnovijem izveštaju Globalne inicijative protiv transnacionalnog organizovanog kriminala (GI-TOC) se tvrdi da je toliki rast cena stambenog i poslovnog prostora na tako malom tržištu i imajući u vidu prosečan standard, uzrokovan pranjem novca, a iste procene navodi iz godine u godinu i ovdašnja Uprava za sprečavanje pranja novca.Dok se nadležni ne smisle i preduzmu nešto, većina domaćih građevinara gleda kako da u ovom "zlatnom dobu" opstane imajući u vidu nedostatak radnika i divljanje cena repromaterijala. Plate u građevinskom sektoru nisu toliko povećane zbog činjenice da dobri majstori masovno odlaze u inostranstvo gde mogu da zarade i tri puta više nego u Srbiji, budući da ovde dnevnice iznose od 60 do 100 evra. Pored povećanih troškova za plate, ove godine vrtoglavo rastu rashodi za sirovine, od kojih su neke poskupele i 100 odsto, a zbog nestašica većinom moraju da se plate unapred.Kako pokazuje istraživanje zajednica projektanata, građevinara i zanatlija u južnoj i istočnoj Evropi "DaiBau", 92 odsto anketiranih građevinaca u Srbiji izjavljuje da je njihovo poslovanje najviše opteretilo enormno povećanje cena sirovina, a 67 odsto njih da će zbog toga biti primorani da povećaju sopstvene cene. Većina planira da poveća cene najmanje za 5 odsto, a 37 odsto namerava da poveća cene za 15 odsto. Ipak, čak 90 odsto ispitanika veruje da sledeće sezone donose bolje uslove za poslovanje.

Srbija

Eksproprijacije neće biti samo ako se izmeni Zakon o rudarstvu

"S obzirom da se podigla cela Srbija, treba iskoristiti poslednju priliku da se problem saseče u korenu, a ne samo sanira goruća lokalna rana. Pod poslednjom prilikom mislim na doba pred izbore, kad postoji šansa da se nešto konkretno uradi po hitnom postupku. Nakon izbora, kakvi god rezulati da budu, uslediće zatezanje. I narodne volje, i ličnih sloboda, a time i mogućnosti za promenu sistema", kaže Tijana Jevtić. kaže za naš portal Tijana Jevtić, saradnica nevladine organizacije Libergraf koja se istakla borbom protiv izgradnje derivacionih mini-hidrocentrala na rekama u okolini Užica.PROBLEM EKSPLOATACIJE RUDA U RS:Postoje tri nivoa delovanja:- lokalni i trenutno aktuelni (ukidanje Rio Tinta na području Loznice)- lokalni / a dalekosežniji (da se stavi moratorijum na litijumska istraživanja i eksploataciju na području cele Srbije) - onaj do kojeg još nismo dosegli a tiče se SVIH građana Srbije. Ovaj nivo tiče se izmena Zakona o rudarstvu iz 2021. gde se, po prvi put, unose pogubne odredbe u smislu definisanja ekploatacije ruda kao što su litijum, nikl itd. kao JAVNOG INTERESA, koji potire kako ličnu imovinu tako i bilo koji status zaštićenog područja (moguće uz uslove nadležnih institucija, čitaj Ministarstvo ŽS). "Postizanje polovičnih rešenja kroz proteste je nešto najpogubnije za ovu zemlju. Bukvalno za zemlju. Nasušnu."REFERENDUM:Tijana kaže da u lokalnom smislu, što se tiče Loznice i Rio Tinta, Zakon o referendumu odavno nije primenljiv, ni postojeći kao ni onaj izmenjeni. Rio Tinto je kako napominje dobijanjem lokacijskih uslova ušao u zakonsku proceduru na više nivoa:- fazna izgradnja proizvodnog postrojenja, - deponija u Štavicama- infrastrukturni radovi: dalekovod, obilaznica Loznica – Valjevo (moguće i još ponešto)Svi ovi parcijalni projekti u okviru projekta Jadar pojedinačno su već ušli u fazu izrade Studije, odnosno Ministarstvo životne sredine je pojedinačno, za svaku stavku, donelo Rešenja o obimu izrade Studije procene uticaja na životnu sredinu."U smislu Objedinjene procedure, učešće javnosti postoji još samo u smislu javnog uvida u Studiju uticaja na životnu sredinu, a znamo dobro kako taj javni uvid funkcioniše u Srbiji. Nije mi poznat primer da je bilo koji projekat oboren u fazi Studije, možda samo izmenjen u finesama", napominje sagovorica našeg portala.Prema njenim rečima, treba obratiti pažnju na izjavu direktorke kompanije Rio Sava koja je to potvrdila: "U slučaju da referendum bude negativan kompanija će morati da zauzme svoj stav, videćemo šta je stav države, ne postoji pravni okvir koji kaže da, ako je referendum negativan, onda ne važe dozvole".U prilogu šema objedinjene procedure, vidi se mesto za UČEŠĆE JAVNOSTI, zanimljivo je da ovo funkcioniše kao WIN-WIN algoritam, nigde nema ono “Ako nema dela: ako ne onda NIKOM NIŠTA). I naredni grafikon je izradio Rio Sava, kojim prikazuju dosadašnje domete u dobijanju neophodne dokumentacije:(Proveriti da li je tačno da se samim definisanje Obima izrade studije ulazi u fazu izdavanja Odobrenja za eksploataciono polje)EKSPROPRIJACIJA:Obzirom da nigde još uvek ne postoji kompletan nacrt izmena Zakona, to se neću njima ni baviti. Na osnovu postojećih izvora primetno je da je rađeno na ubrzanju procesa oduzimanja imovine I načelu HITNOSTI. Ali problematičan je zapravo postojeći Zakon o eksproprijaciji u kombinaciji sa izmenjenim Zakonom o rudarstvu 2021. Postavljaju poguban zakonski okvir za vlasnike zemljišta koji se nalaze na interesnom području za istraživanje/ekploataciju. Čak I da se izmene Zakona o eksproprijaciji ne usvoje, to ne rešava problem. Zakon o eksproprijaciji je samo produžena ruka Zakona o rudarstvu.U prilogu, JAVNI INTERES iz Zakona o eksproprijaciji 2016.ZAKON O RUDARSTVU:Menjan 2015. a potom i u prvom kvartalu 2021. uvodi SUŠTINSKU IZMENU u vidu definisanja JAVNOG INTERESA. Pod strateškim sirovinama se, između ostalog, pominje litijum (istražna polja na barem 7 područja u Srbiji), kao i nikl (nekad odbranjena Mokra Gora npr. ovim opet može ući u područje interesa za ekploataciju) i zlato (danas aktuelno Homolje). Definicija JAVNOG INTERESA potire i ličnu imovinu, kao i prethodni status zaštićenog područja. Zapravo, ako je ruda označena kao strateška sirovina, Zakon o rudarstvu postaje primarni ključ.U tom smislu, pozicija građanina RS koji je vlasnik zemlje, ili želi da kupi svoje parče zemlje, postaje krajnje rizična. Naime, onaj ko se prethodnih godina bavio MHE problematikom, mogao je da se nesmetano koristi javnim bazama podataka i time bar donekle na vreme bude upućen u interesne tačke, pozicije, izdata rešenja, katastar MHE i liste potencijalnih investitora, postojali su javni pozivi investitorima, javni uvidi i dr. U slučaju rudnih resursa, sve je prekriveno velom tajnosti podataka. Nema transparencije. Ne postoji javna baza istražnih područja, niti nekakva forma katastra istražnih/eksploatacionih polja. Jedino što je javno dostupno je GIS karta Ministarstva rudarstva I energetike https://gis.mre.gov.rs/visios/Srbija , koja je nepotpuna i sasvim prozvoljna (npr na području istražnih polja litijuma u Loznici nije uneto NIŠTA, osim definisanih područja interesa koja se tiču istraživanja VODNIH RESURSA a koje sprovodi Rio Sava). U tom smislu, mora se podneti zahtev za pristup informacijama od javnog značaja da biste saznali da li je parcela od interesa deo istražnog polja. Time se onemogućava bilo kakvo učešće javnosti u startu (kad je inače vreme za bilo kakav korak u smislu javnog odlučivanja, aka Referendum) i sve se stavlja pred svršen čin.U prilogu NAJBITNIJA NOVINA Zakona o rudarstvu iz 2021.U nastavku teksta navodim najznačajnije izmene Zakona o rudarstvu:Zeleno – stara verzija. Crveno - izmenjeno/novo/ubačeno 2021.)NOVO 2021.54) "Investicioni sporazum" je ugovor koji zaključuju Republika Srbija, koju zastupa Vlada i investitor koji je stekao pravo na eksploataciju mineralnih sirovina u smislu ovog zakona kojim se bliže uređuju pitanja od interesa za svaku od ugovornih strana i koji može sadržati odložne i raskidne uslove i rokove; 3. Uslovi i javni interesČlan 4 Mineralni resursi, resursi podzemnih voda, geotermalni resursi, kao i drugi geološki resursi su prirodno bogatstvo u svojini Republike Srbije i mogu se koristiti pod uslovima i na način utvrđen ovim zakonom. Mineralni resursi odnosno mineralne sirovine od strateškog značaja za Republiku Srbiju su: 1) nafta i prirodni gas; 2) ugalj; 3) rude bakra i zlata; 4) rude olova i cinka; 5) rude bora i litijuma; 6) uljni glinci (uljni škriljci, odnosno šejlovi); 7) druge mineralne sirovine, određene posebnim aktom Vlade na predlog ministarstva nadležnog za poslove geoloških istraživanja i/ili za poslove rudarstva (u daljem tekstu: Ministarstvo). NOVO 2021: Geološka istraživanja i eksploatacija mineralnih sirovina su u javnom interesu. NOVO 2021: Izuzetno od stava 3. ovog člana, u slučaju da se eksploatacija vrši u zaštićenom području ili području ekološke mreže, javni interes i značaj utvrđuju se u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita prirode.Za potrebe privrednog subjekta, u privatnoj ili javnoj svojini, koji je nosilac istraživanja i/ili nosilac eksploatacije mineralnih sirovina, koje su određene kao sirovine od značaja u smislu stava 2. ovog člana, može se vršiti eksproprijacija nepokretnosti. Privredni subjekt iz stava 5. [3.] ovog člana ima prava i obaveze korisnika eksproprijacije. Eksproprijacija nepokretnosti iz stava 5. [3.] ovog člana, sprovodi se shodno propisima kojima se uređuje eksproprijacija. STARO. [Primenjena geološka istraživanja i eksploatacija urana može se vršiti samo uz prethodnu saglasnost Vlade na predlog Ministarstva.]NOVO 2021. Primenjena geološka istraživanja i eksploatacija urana, nikla i kobalta može se vršiti samo uz prethodnu saglasnost Vlade na predlog Ministarstva i u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita prirode.NOVO 2021. [ČLAN 19 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]Član 28a Ministarstvo i Zavod imaju obavezu da sa izveštajima i elaboratima postupaju u skladu sa oznakom "poslovna tajna", osim ako je ovim zakonom propisano drugačije.NOVO 2021. Član 66 U slučaju kada nosilac odobrenja gradi objekat na sopstvenom eksploatacionom polju ne traži se saglasnost Ministarstva.NOVO 2021 [ČLAN 37 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]Investicioni sporazum Član 52a Republika Srbija i investitor koji je stekao pravo na eksploataciju mogu zaključiti investicioni sporazum u skladu sa ovim zakonom i propisom iz stava 3. ovog člana. Investicionim sporazumom iz stava 1. ovog člana se bliže uređuju pitanja izgradnje nedostajuće infrastrukture, zaštite životne sredine, prava preče kupovine proizvoda u korist domaćeg prerađivača i proizvođača, fiskalne, odnosno finansijske pogodnosti u skladu sa propisima kojima se uređuju ova pitanja, kao i druga pitanja od značaja za realizaciju projekta. Vlada bliže uređuje način pokretanja, vođenja i sadržinu pregovora za zaključenje investicionog sporazuma, elemente sporazuma kao i druga pitanja od značaja za zaključenje investicionog sporazuma, shodno odredbama ovog zakona.NOVO 2021. [ČLAN 53 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]Član 77 Ako se pokrene postupak stečaja ili likvidacije nosioca odobrenja za izvođenje rudarskih radova, a koje nije izvršilo sanaciju i rekultivaciju degradiranog zemljišta, troškovi sanacije podmiruju se iz stečajne, odnosno likvidacione mase.[ČLAN 63 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]Član 103 Uz zahtev za izdavanje odobrenja za izgradnju rudarskih objekata i/ili izvođenje rudarskih radova iz člana 101. ovog zakona dostavlja se: STARO. [5) dokaz o pravu svojine ili pravu korišćenja, zakupa i/ili saglasnosti, odnosno pravu službenosti za površinu na kojoj je planirana izgradnja rudarskih objekata i izvođenje rudarskih radova za najmanje deset godina, osim u slučaju nafte i gasa kada se dostavlja za period do deset godina, a u slučaju eksploatacije rezervi mineralnih sirovina koji su od strateškog značaja za Republiku Srbiju dostavlja se poseban akt Vlade o utvrđivanju javnog interesa za period od pet godina eksploatacije;]NOVO 2021:5) dokaz o pravu svojine, odnosno poseban akt Vlade o utvrđivanju javnog interesa za period od najmanje pet godina u slučaju eksploatacije rezervi mineralnih sirovina koji su od strateškog značaja za Republiku Srbiju, za površine na kojima je planirana izgradnja rudarskih objekata i izvođenje rudarskih radova, osim u slučaju nafte i gasa kada se dostavlja dokaz o pravu korišćenja, zakupa i/ili saglasnosti, odnosno pravu službenosti za period od najmanje jedne godine, kao i pisana izjava podnosioca zahteva sa spiskom svih katastarskih parcela obuhvaćenih rudarskim radovima za koje su rešeni imovinsko-pravni odnosi ili su obuhvaćeni aktom Vlade o utvrđivanju javnog interesa. Za površine na kojima je proglašen javni interes ili nisu rešeni imovinsko-pravni odnosi dostavlja se izjava investitora da će do prijave izvođenja radova po predmetnom projektu rešiti imovinsko-pravne odnose. Prijava radova nadležnom inspektoru koji vrši kontrolu dostavljene dokumentacije može se podneti samo za deo radova na prostoru za koje investitor dostavi dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima.

Srbija

Vlada se izvinila građanima, Skupštini i predsedniku

Vlada Srbije se sinoć izvinila građanima, Narodnoj skupštini i predsedniku toga što je radna verzija saopštenja, tokom pripreme za sednicu Vlade, usled tehničke greške, poslata svim medijima, pre nego što je sednica Vlade uopšte i održana.Vlada je na sinoćnoj sednici, održanoj u 20 časova, donela odluku da iz skupštinske procedure povuče Zakon o eksproprijaciji, koji je Skupštini na ponovno odlučivanje vratio predsednik Aleksandar Vučić, piše u saopštenju Vlade. Vlada povukla Zakon o eksproprijaciji iz skupštineVlada će napraviti analizu da li su izmene i dopune Zakona o eksproprijaciji neophodne i u kom obimu, i samo ukoliko se konstatuje da je zakon nužno promeniti, učiniće to uz široku javnu debatu u koju će biti uključena stručna javnost, strukovna udruženja, predstavnici privrede i civilno društvo, piše u saopštenju. Vlada je takođe parlamentu predložila izmene i dopune Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi.Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi menjaće se u članovima 7, 20, 43 i 44 koji se odnose se na overu potpisa, predstavnike ovlašćenog predlagača u organu za sprovođenje referenduma i na rok za ponovno raspisivanje referenduma.

Srbija

SAD zbog organizovanog kriminala uvele sankcije Veselinoviću i Radoičiću

Sjedinje Američke Države danas su uvele sankcije biznismenima sa severa Kosova Zvonku Veselinoviću i Milanu Radoičiću, njihovim kompanijama, kao i osobama povezanim s njima. Oni se po takozvanom Magnicki zakonu SAD sumnnjiče da su umešani u međunarodni organizovani kriminal i korupciju. Taj pravni akt podrazumeva zamrzavanje pojedinačnih bankovnih računa, zaplenu imovine, ukidanje viza za SAD, ali i zabranu američkim državljanima da posluju sa pojedincima ili sa njima povezanim firmama.U saopštenju Kancelarije za kontrolu strane imovine Ministarstva finansija (OFAC) Veselinović se naziva "jednim od najozloglašenijih korupiranih (osoba)", a da je njegova organizovana kriminalna grupa bavi "(razrađenim) sistemom podmićivanja bezbednosnih zvaničnicika (Srbije i Kosova), koja omogućava nelegalnu trgovinu robom, novcem, narkoticima i oružjem između (Srbije i Kosova)".Grupa koju Veselinović navodno predvodi državni organi SAD sumnjiče i za trgovinu uticajem, odnosno da je pomagala političarima da pobede na izborima, između ostalog i donacijama, a zauzvrat očekivala kontrolu nad određenim područjima "bez mešanja srpskih vlasti".Takođe su navodno za po9moć političkim akterima dobijali i poslovne informacije koje su pomagale širenje njihovih biznisa."Političari su braću Veselinović takođe nagrađivali pomažući im da dobiju najbolje infrastrukturne ugovore. Krajem 2017. Veselinović i (njegov brat) Žarko su donacijama prali novac koji potiče iz njihovih (nelegalnih) poduhvata. Žarko je bio lider u organizovanoj kriminalnopj grupi, radeći sa svojim bratom i (ostatkom grupe) u švercerskim aktivnostima, nasilnom zastrašivanju preduzeća, građevinskim i infrastrukturnim projektima i projektima razvoja telekomunikacija", dodaje se u saopštenju.Napominje se da je Veselinivićeva grupa bila optužena za navodnu umešanost u ubistvo lidera političke stranke sa severa Kosova "Sloboda, demokratija, pravda" Olivera Ivanovića u januaru 2018."Veselinović i saradnici organizovane kriminalne grupe Milan Rajko Radoičić, Željko Bojić i Marko Rosić su svi navedeni u optužnici za ubistvo, a da je svako od njih imao svoju ulogu u atentatu (za korist) kriminalne organizacije", dodaje se.Željko Bojić je bivši šef operative Policije Kosova za sever, i isto je kao i Milan Radoičić bio dovođen u vezu sa ubistvom Ivanovića, navodi Radio slobdna Evropa.Kao firme koje su u vlasništvu ili pod kontrolom Zvonka Veselinovića, OFAC je naveo Inkop iz Ćuprije, Civija Komerc i S.Z.T.R. Prizma B.I. i Ferari preduzeće za usluge i promet polovnim vozilima sa Kosova.Kompanije koje su povezane sa firmom Inkop su Betonjerka iz Aleksinca, Dolly Bell iz Novog Beograda i Novi Pazar-Put.Žarko Veselinović, kako OFAC navodi, kontroliše firme Zarko Veselinovic B.I. S.T.R. Kristal sa Kosova i Nautikacentar iz Hrvatske.OFAC je Stevića povezao sa firmama DOO Rad 028 iz Zvečana, kao i preduzećima Radule Stević B.I. P.T.P Rad i Rad d.o.o. sa Kosova.Sedam firmi je u posedu ili pod kontrolom Nedeljkovića, objavio je OFAC. To su Markom Metal Commerce DOO iz Zvečana, Metal-Robna Kuca, kao i kompanije registrovane na Kosovu - Siniša Nedeljković B.I. P.T.P. Metal, P.P. Robna Kuca Metal B.I, Farma Izvori, Robna Kuca Metal d.o.o i Siniša Nedeljković I.B.Miljan Radisavljević kontroliše firme DOO MM Kom Inter Blue iz Donjeg Jasenika i P.P. Babudovac B.I. sa Kosova.OFAC navodi i da je DOO Babudovac Brnjak u vlasništvu ili pod kontrolom Miljojka Radisavljevića, Garac Inzenjering OOD iz Bugarske kontroliše Milan Radojčić, a Radovan Radić firmu sa Kosova Radovan Radić B.I. P.P. Eu Rr Gradnja.

Srbija

Vlada povukla Zakon o eksproprijaciji iz skupštine

Vlada Srbije saopštila je da je iz skupštinske procedure povukla Zakon o eksproprijaciji, zbog kog su građani širom Srbije poseldnjih nekoliko nedelja protestovali i blokirali saobraćajnice. Vlada je Narodnoj skupštini predložila izmene i dopune Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi.Vlada će kako se dodaje analizirati da li su neophodne izmene Zakona o eksproprijaciji. Ukoliko se pokaže da je to nužno promeniće ga kroz široku javnu debatu u koju će biti uključena stručna javnost predstavnici privrede i civilno društvo.Zakon o eksproprijaciji Skupštini Srbije je na ponovno odlučivanje vratio predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi, kako se dodaje menjaće se u članovima 7, 20, 43 i 44 koji se odnose se na overu potpisa, predstavnike ovlašćenog predlagača u organu za sprovođenje referenduma i na rok za ponovno raspisivanje referenduma.U predlogu vlade ukida se taksa za overu potpisa, omogućava se da predstavnici ovlašćenih predlagača bude deo organa za sprovođenje referenduma.Prema predlogu neće biti moguće raspisati referendum o istom pitanju u roku kraćem od četiri godine kao i da Skupština Srbije u roku od četiri godine neće moći da donese odluku drugačiju od one koja je potvrđena na referendumu.Predstavnik pokreta Kreni-promeni, koji je organizovao proteste i blokade saobraćajnica zbog izmena ova dva zakona, Savo Manojlović, saopštenje Vlade Srbije nazvao je pobedom demonstranata.Manojlović je dodao da blokada puteva naredne subote neće biti ukoliko ono što je vlada najavila bude završeno do petka: "Ako završe sve formalnopravno do petka - proslava na Trgu Republike. Ako ne završe - vidimo se na Gazeli", naveo je Manojlović na tviteru.

Srbija

Šta se u Srbiji najčešće „guglalo“ ove godine?

Građani Srbije ove godine su najviše guglali o novim merama Kriznig štaba i prijavama za 30 evra državne pomoći, saopštila je kompanija Gugl. Građani su najčešće pretraživali i aktuelne događaje, poznate sportiste, kao i televizijske programe.Na toj listi našla su se i imena muzičara koji su nedavno preminuli, Marinka Rokvića i Đorđa Balaševića. Najveće interesovanje u oblasti televizijskih sadržaja bilo je za seriju Crna svadba i rijaliti Zadruga, kao i serije Squid Game, kao i domaća ostvarenja Kalkanski krugovi i Tajna vinove loze.Među sportskim događajima dominirale su NBA utakmice, Euro 2020, fudbalski meč Srbija-Portugal i Olimpijske igre.Evrovizija se kao pojam našla na drugom mestu najpretraživanijih događaja 2021. godine u Srbiji, slično zemljama u okruženju.Google od naučnika tražio da u izveštajima o veštačkoj inteligenciji koriste "pozitivan ton"Google se nagodio u tužbi o diskriminaciji žena Na vrhu liste najpretraživanijih sportista su Novak Đoković, Milica Mandić i Kristijan Eriksen.Najpretraživaniji pojmovi u Srbiji 2021 godine: Nove mere, Prijava za 30 evra, Marinko Rokvić, Đorđe Balašević, Krizni štab, Popcat, Novak Đoković, NBA, Crna svadba, Euro 2020.Najpretraživanije TV serije i rijaliti programi: Crna svadba, Zadruga 5, Squid Game, Kalkanski krugovi, Tajna vinove loze, Pokucaj na moja vrata, Ginny and Georgia, Pevačica, Jedini izlaz, Vreme zla.Najpretraživaniji sportisti: Novak Đoković, Milica Mandić, Kristijan Eriksen, Rafael Nadal, Tijana Bošković, Ivana Španović, Rodžer Federer, Jovana Preković, Stefanos Tsitsipas, Aleksandar Mitrović.Google ilegalno špijunirao zaposlene pre nego što ih je otpuštaoGoogle razmatra trajno uvođenje fleksibilne radne nedelje

Srbija

Kako do ravnoteže između posla i porodičnog života?

Usvakoj fazi radnog ciklusa žena i muškarac se suočavaju sa izazovima kombinovanja radnih odnosa i roditeljstva, ovaj izazov mnogi mladi rešavajuodlaodlaganjem rađanja, a mnogi roditelji sa jednim detetom se ne odlučuju za drugo ili treće. Zato je usklađivanje radnih obaveza i roditeljstva važna karika objašnjava koautorka istraživanja "Usklađivanje rada i roditeljstva – poslodavci i zaposleni" Gordana Bjelobrk, na panelu "Žene, diskriminacija i radna prava u Srbiji".Uspostavljanje ravnoteže u ovoj sferi povećava zadovoljstvo pojedinca, samim tim produktivnost rada se pospešuje, a briga o deci se ravnomernije deli između partnera što pospešuje i rast feriliteta, napominje Gordana Bjelobrk.Ona je predstavila rezultate istraživanja "Usklađivanje rada i roditeljstva – poslodavci i zaposleni" u kom se oko 90 odsto roditelja izjasnilo da bi dalo prednost poslodavcu koji bi im omogućio fleksibilan raspored radnog vremena. Ohrabrujuće jekao i da je svaki drugi poslodavac, koji nije organizovao radni proces tako da roditelji sa malom decom mogu da klizno radno vreme i rade od kuće, spreman da im ubuduće ponude te opcije.Takođe 71,4 odsto muškaraca se izjasnilo da je napredovalo u karijeri dok je imalo dete mlađeg školskog uzrasta (do 11 godina), nasuprot 37,5 odsto žena koje su mogle da se pohvale istim uspehom.Profesor radnog prava na Pravnom fakultetu Univerziteta u Kragujevcu, dr Bojan Urdarević i autor priručnika o radnom pravu za zaposlene i poslodavce rekao je da je svrha ovog priručnika da se izvrši edukacija radnika i poslodavaca da bi se upoznali se upoznaju sa radnim pravima i obavezama. On objašnjava kako poslodavci najbolje poznaju potrebe svojih zaposlenih i apeluje na njih da uvđenje mera koje bi uskladile porodični i radni život nisu skupe i zahtevaju samo dobru volju poslodavaca, naglašavajući da je dobar radnik teško zamenljiv kao što brojne velike kompanije prepoznaju.Ostanak zaposlenog na radnom mestu ne zavisi samo od zarade već i od uslova rada, i neretko se dešava da se zaposleni odlučuju za posao koji im možda donosi manje novca, ali pruža sigurnije i povoljnije uslove rada dodaje on.Takođe Urdrević je istakao da u Zakonu o radu još od 2014. godine postoji član koji dozvoljava obavljanje poslova van prostorija poslodavca i obuhvata rad na daljinu i rad od kuće.U brojnim kompanijama postoje inicijative za usklađivanje rada i porodičnog života.Liderka za održivost kompanije IKEA Srbija, Staša Stojkov Rošić ističe da je jedna o inicijativa koju je IKEA sprovodi isplaćivanje pune zarade majkama koje su na porodiljskom bolovanju, bez obzira na radni staž i visinu plate kao i povlastice u periodu povratka na posao. One uključuju da prvih mesec dana majka može raditi 50 odsto radnog vremena i primarti pun iznos plate kao i mesec dana plaćeno za očeve kada se majka vrati na posao.Ona takođe napominje saradnju sa Fondacijom Ana i Vlade Divac imaju u sprovođenju zajedničkog projekat usmerenog na podršku ekonomskog osnaživanja žena pod imenom "JA sam ODVAŽNA!"Supervizorka za privlačenje i selekciju kadrova, NELT grupe Ivana Idei Todorić dodaje da u ovoj kompaniji pored isplaćivanja pune zarade majkama tokom porodiljskog bolovanja postoje i beneficije prema kojima ona tokom drugog meseca od povratka na posao može se odliućiti da li će raditi puno radno vreme ili 80 odsto i primati 80 odsto plate, a postoje i razni bonusi i nagrade za decu zaposlenih koji upisuju 1. razred, parove koji se venčavaju i dobitak prvog deteta.Panel "Žene, diskriminacija i radna prava u Srbiji" je održan u okviru projekta "Jednaki - Ka rodnoj ravnopravnosti usklađivanjem radnog i porodičnog života zaposlenih" koji realizuju Ministarstvo za brigu o pordici i Fondacija Anai Vlade Divac, uz finansijsku podršku Evropske unije, kroz program "Prava, jednakost i državljanstvo".

Ministar finansija Siniša Mali

Srbija

Siniša Mali odgovorao na pitanja o paušalcima i fiskalnim kasama

Ministar finansija Siniša Mali odgovarao je danas putem Instagram profila na pitanja građana o paušalnom oporezivanju.Građane je zanimao uticaj novog modela fiskalizacije na paušalce, od čega zavisi visina poreza, da li će porez biti povećan. Evo šta su građani pitali, a šta je ministar odgovorio: PITANJE: Šta se menja kod paušalaca koji su u obavezi da imaju kase?SINIŠA MALI: Zakonom o fiskalizaciji propisana je obaveza evidentiranja prometa preko elektornskog fiskalnog uređaja, između ostalih, i preduzetnicima - paušalcima koji vrše promet dobara na malo i pružaju usluge fizičkim licima, osim preduzetnika paušalaca čija je delatnost oslobođena Uredbom o određivanju delatnosti kod čijeg obavljanja ne postoji obaveza evidentiranja prometa na malo preko elektronskog fiskalnog uređaja. Sa tim u vezi, nije od značaja za fiskalizaciju na kji način peduzetnik olača porez na prihode od samostalne delatnosti. PITANJE: Da li paušalci koji ne pružaju usluge fizičkim licima moraju da nabave novu fiskalnu kasu?SINIŠA MALI: U skladu da sa zakonom o fiskalizaciji poreski obveznici koji ne vrše promet na malo nisu obveznici fiskalizacije. Prema tome, poreski obveznici koji ne vrše isporuku dobara i pružanje usluga fizičkim licima ne smatraju se obveznicima fiskalizacije i nemaju obavezu da nabave fiskalni uređaj.PITANJE: Da li se porez može plaćati jednom godišnje?SINIŠA MALI: Odredbama čl. 100 i 110 Zakona o porezu na dohodak građana propisano je da se porez na paušalni prihod od samostalne delatnosti utvrđuje i plaća po rešenju nadležnog poreskog organa u roku od 15 dana po isteku svakog meseca. S tim u vezi, ukazujemo da porez dospeva u rokovima propisanim zakonom. Navedeno ne sprečava poreskog obveznika da svoje poreske obaveze plaća pre roka dospelosti. PITANJE: Da li se eko taksa plaća i prve godine postojanja?SINIŠA MALI: Što se tiče eko takse (naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine) napominjemo da novoosnovani obveznik nije oslobođen olaćanja predmetne nakande. Iznos naknade za plačanje se utvrđuje na osnovu stepena uticaja na životnu sredinu (u zavisnosti od pretežne delatnosti koju obveznik vrši) i veličine pravnog lica (mikro pravna lica i preduzetnici su posebna kategorija) srazmerno periodu obavljanja delatnosti. Prema zakonu o nakanadama za korišćenje javnih dobara obveznik naknada je pravno lice i preduzentik koji obavlja određene aktivnosti koje utiču na životnu sredinu, a obveznik je dužan da svaku promenu koja je od uticaja na utvrđivanje obaveze prijavi nadležnom organu u roku od 15 dana od dana nastanka promene. PITANJE: Da li će biti povećani porezi i ostali izdaci od Nove godine?SINIŠA MALI: S obzirom na to da utvrđivanje visine obaveza po osnovu poreza na dohodak i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za obveznike koji se oporezuju na paušalno utvrđen prihod zavisi od većeg broja kriterijuma nije moguće dati odogovr o visini ovih obaveza koji bi se odnosio na sve obveznike. Kriterijumi za utvrđivanje visine obaveza po osnovu poreza i doprinosa za obveznike koji se paušalni oporezuju nisu promenjeni. PITANJE: Od čega zavisi koliki će porez biti? Da li je to fiksno, ili zavisi na osnovu posla?SINIŠA MALI: Preduzetnici paušalci plaćaju porez na dohodak i doprinose za obavezno socijalno osiguranje po stopama propisanim Zakonom o porezu na dohodak i Zakonu o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje. Paušalno utvrđen prihod predstavlja osnovicu za obračun obaveza za porez na dohodak građana i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje. Visina paušalno utvrđenog prihoda se izračunava u skladu sa članom 41. Zakona o porezu na dohodak građana. Polaznu osnovu za utvrđivanje visine paušalnog prihoda predstavlja pretežna delatnost koju preduzetnik obavlja, s tim da se ta polazna osnova dalje koriguje primenom sledećih elemenata: registrovano sedište obveznika, vremenski period koji je protekao od registracije obveznika, starost obveznika i njegova radna sposobnost, kao i ostale okolnosti koje utiču na ostvarivanje dobiti.Primena navedenih kriterijuma za utvrđivanje visine paušalnog prihoda bliže je uređena Uredbom o bližim uslovima, kriterijumima i elementima za paušalno oporezivanje obveznika poreza na prihode od samostalne delatnosti.Ono što je posebno važno da poreski obveznik na osnovu navedenih kriterijuma može unapred tačno izračunati svoje obveze po osnovu poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, s obzirom na to da njihova primena ne dozvoljava nikakvu procenu od strane poreskog inspektora.Upravo zbog tog razloga donošenje rešenja o visini obaveze po osnovu poreza na dohodak i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za obveznike koji se oporezuju na paušalno utvrđen prihod je u potpunosti digitalizovano. 

Srbija javna preduzeća

Sve veće subvencije iz budžeta investitorima i železnici (BUDŽET 2022)

Za privlačenje investicija naredne tri godine Vlada Srbije planira da izdvoji iz budžeta veće iznose od uobičajenih 12 milijardi dinara godišnje (100 miliona evra), navodi se u analizi budžeta Srbije za 2022. objavljenoj u najnovijem broju štampanog izdanja Nove ekonomije. Već naredne godine platićemo investitorima 20 milijardi dinara (160 miliona evra), a za 2023. i 2024. godinu planira se izdvajanje po 23 milijarde dinara (200 miliona evra). U pitanju je samo gotovina, a pored toga, investitorima se obezbeđuje besplatno zemljište, uređuje infrastruktura i slično, pa su ukupni izdaci države znatno veći.Nesporno je da Srbija u poslednjih par godina, pored "motanja kablova", subvencioniše i neuporedivo kvalitetnije investicije, gde se zapošljava stručna (i dobro plaćena) radna snaga. To nisu investitori koji će da „pobegnu“ kada isteknu subvencije, kao što se upravo dešava sa Geoksom i raznim drugim špekulantima. Međutim, "privlačenje" tih investicija zato plaćamo sve većim subvencijama iz budžeta.Večiti korisnik subvencija je i železnica (što je i evropska praksa). Treba primetiti da su subvencije železnici povećane na 17,5 milijardi dinara, odnosno 150 miliona evra, što je povećanje od oko 20 odsto u odnosu na višegodišnji prosek. To pokazuje da famozno „restrukturiranje železnice“, sprovedeno uz konsultante Svetske banke, ne daje rezultate. Paradoks je da se subvencije povećavaju iako je mreža pruga smanjena za 800 km i znatno je smanjen broj zaposlenih. Država će pored toga iz budžeta investirati skoro četiri milijarde evra u izgradnju i rekonstrukciju pruga i kupovinu vozova!BONUS VIDEO: 

Srbija

Za obavljanje radne prakse uskoro dve trećine minimalca?

Vlada Srbije objavila je nacrt zakona o radnoj praksi koji, između ostalog, propisuje pravo praktikanta na naknadu za obavljanje radne prakse u iznosu od najmanje dve trećine minimalne zarade, uvećane za pripadajuće doprinose i porez.U dokumentu koji je upućen na javnu raspravu, piše da praktikant koji obavlja radnu praksu sa nepunim radnim vremenom ima pravo na naknadu za obavljanje radne prakse srazmerno vremenu provedenom na praksi.Pored veoma spore tranzicije, mlade u Srbiji karakterišu i relativno nepovoljni osnovni pokazatelji tržišta rada. Lica starosti od 15 do 24 godine u Srbiji konstantno beleže višu stopu nezaposlenosti od stope zaposlenosti.Ovo je bio slučaj i tokom 2020. godine kada je stopa nezaposlenosti mladih iznosila 26,6 odsto, dok je stopa zaposlenosti bila na nivou od 20,8 odsto.Zakon o radnoj praksi urediće radno angažovanje ograničenog trajanja koje organizuje poslodavac, a koje praktikantu omogućava da stekne praktično iskustvo, specifična znanja i odgovarajuće veštine u određenom zanimanju.Zakonom će biti uređen i način sticanja praktičnog iskustva, specifičnih znanja i odgovarajućih veština kroz radnu praksu,  ali i prava, obaveze i odgovornosti poslodavca i praktikanta.U Nacrtu je definisano da je praktikant fizičko lice do 30 godina života koje obavlja radnu praksu kod poslodavca u cilju sticanja praktičnog iskustva, specifičnih znanja i odgovarajućih veština za rad u određenom zanimanju.Prktikant, kako piše u nacrtu, radnu praksu za rad u zanimanju u okviru stečenog nivoa kvalifikacija može da obavlja tokom prvih devet meseci od završetka školovanja.Radnu praksu može obavljati nezaposleno lice nezavisno od toga da li je prijavljeno na evidenciju nezaposlenih koje ima najmanje 15 godina života i koje je steklo najmanje osnovno obrazovanje, a nije steklo radno iskustvo u zanimanju za koje obavlja radnu praksu.Poslodavac praktikanta prakrikanta za obavljanje radne prakse, prema predlogu u nacrtu, angažuje na osnovu ugovora o radnoj praksi. Ugovorom o radnoj praksi se ne zasniva radni odnos. 

Srbija

Pošta suspendovala nabavku mopeda

Javna nabavka preko 1000 mopeda koju je raspisala Pošta Srbije suspendovana je nakon što je podnet zahtev za zaštitu prava.Pošta Srbije je sredinom oktobra objavila tender za nabavku preko 1.024 mopeda čiju je vrednost procenila na 395 miliona dinara.Pošta je tada u specifikaciji navela da mopedi treba da budu žute boje i maksimalne brzine do 45 km/h. Moped treba da bude dvostrano brendiran znakom i logotipom Pošte.Potrebno je da mopedi poseduju prednji nosač prtljaga minimalne nosivosti 25 kilograma, a od dodatne opreme i kofer-kutiju za transport tereta, kao i prenosivu torbu. Pošta kupuje kutije, sandučiće i dostavne depoePošta nastavlja ulaganja, dva miliona evra za nove uniformePošta je prethodnih meseci raspisala javne nabavke za kupovinu bicikala, koverti, uniformi, mopeda, kao i za sistem za unapređenje kurirskog servisa.U cilju promocije svojih usluga, Pošta je početkom novembra raspisala i tender vredan 22,6 miliona dinara za kupovinu oglasnog prostora u dnevnim novinama, nedeljnicima, magazinima. V.d. direktora Pošta Zoran Đorđević je početkom juna najavio zamenu voznog parka ekološkim vozilima na električni i hibridni pogon, nove uniforme za zaposlene, kao i uvođenje paketomata. 

Srbija

Rast BDP-a evrozone u trećem kvartalu 2,2 odsto

BDP evrozone porastao je za 2,2 odsto u trećem kvartalu ove godine, dok je u Evropskoj uniji rast BDP-a iznosio 2,1 odsto, u odnosu na prethodni kvartal ove godine, saopštio je Eurostat. U poređenju sa istim periodom prošle godine, BDP je u trećem kvartalu porastao za 3,9 odsto u evrozoni i 4,1 odsto u EU.Rast BDP-a je i u drugom kvartalu ove godine iznosio 2,2 odsto za evrozonu i 2,1 odsto za Evropsku uniju. Rast u drugom kvartalu 2021. godine je u odnosu na drugi kvartal 2020. imao rast od 14,4 odsto u evrozoni i 13,8 odsto u EU.U trećem kvartalu najveći rast BDP-a u odnosu na prethodni kvartal imale su Austrija (3,8 odsto) i Franuska (3 odsto).Sa druge strane, najmanje stope rasta BDP-a zabeležene su u Rumuniji i Slovačkoj (0,4 odsto).Zaposlenost porasla 0,9 odsto Broj zaposlenih i u evrozoni i u Evropskoj uniji je u trećem kvartalu porastao za 0,9 odsto.U poređenju sa istim periodom prethodne godine, zaposlenost (u evrozoni i Evropskoj uniji) porasla je 2,1 odsto. Najveći rast zaposlenosti u odnosu na prethodni kvartal ove godine zabeležen je u Irskoj (4 odsto), Španiji (2,6 odsto), Litvaniji( 2,1 odsto), Estoniji i Grčkoj (1,9 odsto). Sa druge strane, zaposlenost u Letoniji je zaposlenost opala za dva odsto. U trećem kvartalu je broj radnih sati porastao 2,2 odsto u evrozoni i 1,7 odsto u Evropskoj uniji. U poređenju sa istim periodom prošle godine broj radnih sati je porastao 3,4 odsto u evrozoni i 3,3 odsto u EU. 

Izdanja

Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.
Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.
Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.
Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.
Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.
Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.
Broj 117, Januar 2025.

Broj 117

Januar 2025.