Srbija

Srbija

Potrebna veća onlajn vidljivost muzeja u Istočnoj Srbiji

Najposećeniji lokalitet u Istočnoj Srbiji je Lepenski Vir sa oko 45.000 posetilaca, kao i Narodni muzej u Zaječar sa oko 46.000 posetilaca i Muzej Krajine u Negotinu sa oko 35.000 posetilaca godišnje, pokazalo je istraživanje Regionalne agencije za razvoj Istočne Srbije (RARIS). Tokom pet godina, kako se dodaje, muzeje u Boru, Zaječaru, Sokobanji, Knjaževcu, Boljevcu, Negotinu, Kladovu i Majdanpeku posetilo je više od 808.000 ljudi, ili u proseku oko 150.000 godišnje. Broj posetilaca muzeja je porastao za 28% do 2019. godine, pre izbijanja pandemije korona virusa.Broj poseta muzejima u tom delu Srbije porastao za 28% u periodu od 2015. do 2019. godine, a udeo stranaca uvećan je 2,4 puta.RARIS je analizirala posetu turista muzejima u tom regionu od 2015. do 2020. godine.  Najposećeniji lokaliteti i muzeji u Istočnoj Srbiji, kako se navodi, dokazuju da muzeji daleko više doprinose lokalnom turizmu, kao i da je posebno važno da se promovišu muzeji na otvorenom koji afirmišu nasleđe i identitet.Jedna od neiskorišćenih mogućnosti je da se više promovišu "divni i topli" ljudi koji imaju svoju istoriju i kulturu. Treba afirmisatikaže direktor RARIS-a Vladimir Jeremić., to je urađeno sa ciljem da se bolje pozicionira kulturno nasleđe istočne Srbije i uveća konkurentnost turističke ponude u lokalu, a saradnji se odazvalo osam od ukupno devet muzeja u regionu.Turisti čine čak 95% posetilaca muzeja, a svega 5% lokalno stanovništvo. Tri četvrtine ukupnih poseta su organizovane grupne posete, a među turistima koji obilaze muzeje u istočnoj Srbiji, tek 15% su stranci. To znači da je muzeje u ovom delu Srbije tokom proteklih godina posećivalo u proseku oko 20.000 stranaca godišnje, s tim što je njihov broj uvećan za 2,4 puta do 2019. godine, navodi se u analizi.Narodni muzej u Zaječaru uključuje poznato arheološko nalazište Felix Romulijana, muzej, kao i Radul Begov konak. Muzej Krajine u Negotinu (Mokranjčeva kuća, Muzej Hajduk Veljka i Muzej Krajine) sa oko 35.000 posetilaca godišnje.Objašnjavajući ovako veliku prednost u broju posetilaca, Vladimir Nojković, v.d. direktora Turističkog prostora „Lepenski Vir“ ističe da je razlika u pristupu."Mi smo usredsređeni na turističko tržište, dok drugi rade klasičan muzeološki posao”, kaže Nojković. Dodaje da na posećenost svakako utiče i odlična pozicija ovog lokaliteta na obali Dunava, ali da ona sama po sebi ne bi dala takve rezultate bez višegodišnjeg truda da se privuče što veći broj turista sa inostranih kruzera.Po njegovom mišljenju, taj deo turističke ponude bi trebalo da razvijaju i dalje, jer Lepenski Vir ima više mogućnosti za rast poseta na stranom, nego na domaćem tržištu. No, bez obzira koje je tržište u pitanju, muzeji moraju da se pozicioniraju u duhu vremena, odnosno da budu prisutniji u novim vidovima promocije i prodaje kao što je digitalni marketing, uveren je Nojković.Internet je danas pokretač razvoja turizma, ocenjuje i direktor RARIS-a Vladan Jeremić: „To je alat koji može omogućiti destinacijama i turističkoj privredi veliki napredak ukoliko se primeni na pravi način. Internet doslovno može lansirati određeni objekat ili čitavu destinaciju na turističku mapu”.Zato su u ovoj razvojnoj agenciji uradili osam video formata za muzeje i lokalitete da ih koriste u svojoj promociji. Analiza vidljivosti turističke ponude muzeja istočne Srbije na internetu je pokazala sledeće: postove vezane za muzeje na Fejsbuk stranici „Visit East Serbia“ videlo je od 4.460 do 10.380 ljudi, odnosno oko 75.000 ukupno, a na Instagram stranici od 884 do 1.917 ljudi, odnosno oko 14.000 ukupno. Jeremić dodaje da su letos organizovali i tri nagradne igre na Instagramu, podelili 60 ulaznica za muzeje, a objave je videlo oko 42.000 ljudi.Ovo bi trebalo da bude podstrek za zaposlene u muzejima da se više „digitalno“ aktiviraju i budu prisutniji na različitim onlajn platformama, uključujući i Tripadvajzer i Gugl mape, kao i da ponuđeni sadržaji osim na srpskom, budu dostupni makar još i na engleskom jeziku.Turisti čine čak 95% posetilaca muzeja u Istočnoj Srbiji, od kojih je svega 15% stranaca,