Broj 114, Oktobar 2024.
Broj 114, Oktobar 2024. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
Pretplata 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

Prošle godine potpisano 40 ugovora o dodeli subvencija investitorima

Ministarstvo privrede zaključilo je prošle godine 40 ugovora o dodeli finansijskih podsticaja investitorima, navodi se u izveštaju o radu ovog ministarstva za 2019, objavljenom u Godišnjem izveštaju o radu Vlade Srbije.Odobrena su sredstava podsticaja u ukupnom iznosu od 127, 4 miliona evra.  Pogledajte u TABELI u nastavku teksta koliko je ko dobio.Ukupna vrednost planiranih investicija za realizaciju investicionih projekata na osnovu navedenih ugovora iznosi 783.774.004,99 evra. Realizacijom ovih investicionih projekata otvoriće se najmanje 12.411 novih radnih mesta.Podsećamo, neke kompanije su već najavile odlaganje investicija zbog aktuelne situacije. Subvencija se ne dobija u punom iznosu već u ratama, kad kompanija zaposli određen broj radnika i izvrši planirani deo investicije.Subvencije za strane investicije: Politički poeni o državnom trošku

Srbija

Još sedam strateških preduzeća čeka kupca

U portfelju privatizacije ostalo je ukupno sedam subjekata privatizacije od strateškog značaja, navodi se u godišnjem izveštaju o radu Vlade Srbije za 2019. Rok od zaštite od prinudne naplate i prinudnih izvršenja za ova preduzeća istekao je 28. maja 2016. godine, ali je i tokom 2019. godine nastavljeno sa sprovođenjem aktivnosti u cilju iznalaženja načina za opstanak subjekata privatizacije od strateškog značaja i očuvanje radnih mesta u ovim preduzećima, navodi se u delu izveštaja o radu Ministarstva privrede.Od strateških preduzeća, šest preduzeća je sprovodilo aktivnosti na izradi unapred pripremljenog plana reorganizacije ( UPPR) ili je sprovodilo aktivnosti u skladu sa usvojenim UPPR-om (HIP – PETROHEMIJA a.d. Pančevo, HOLDING KABLOVI a.d. Jagodina, IKARBUS a.d. Beograd, POLITIKA a.d. Beograd, HK PK YUMCO a.d. Vranje, TRAYAL a.d. Kruševac), dok je preduzeće JP PEU RESAVICA radilo na izradi plana reorganizacije i finansijske konsolidacije. Preduzeće FAP KORPORACIJA a.d. Priboj, je Uredbom Vlade Republike Srbije od 30. decembra 2019. godine, svrstano u članove Grupacije Odbrambene industrije, te više nije u grupi subjekata privatizacije od strateškog značaja, zbog čega je obustavljen postupak privatizacije navedenog preduzeća.Prošle godine, prodato je pet preduzeća za 13,6 miliona evra. Sporo, sporije, privatizacija

Srbija

Wizz Air pomera početak letova na novim linijama iz Beograda

Aviokompanija Wizz Air je iznenada odložila početak letova iz Beograda do devet novih linija koje su nedavno najavljene, saznaje Aviatica. Pomeren je početak saobraćaja do svih linija koje su najavljene 16. juna na konferenciji za medije u Beogradu i one će umesto od 16. do 19. jula početi tek mesec dana kasnije.Letovi su povučeni iz prodaje i njihovo otpočinjanje pomereno je za drugu polovinu avgusta.Letovi na linijama do Turkua, Hamburga i Kelna počeće 17. avgusta. Dan kasnije planirani su prvi letovi do Fridrihshafena, Lisabona i Barselone. Za 19. avgust je planiran početak letova do Brisela (Charleroi), a 20. avgusta i do Milana i Osla.Nova linija do Salzburga će biti uspostavljena kako je i bilo planirano od 12. jula, ali ovu liniju će održavati avion iz tamošnje baze. Međutim, u julu su ostavljena samo dva polaska na ovoj liniji (12. i 17. jula) dok se tek od 3. avgusta vraćaju redovnom redu letenja na ovoj liniji sa po dva polaska nedeljno ponedeljkom i petkom.Upravo ovo nam ukazuje na mogućnost da će dolazak novog, trećeg aviona u beogradsku bazu kasniti i da je to razlog za pomeranje početka saobraćaja. Ne treba isključiti ni drugi razlog kao što je smanjeno interesovanje putnika i još uvek brojne restrikcije za srpske državljane za ulazak u zemlje Evropske unije.

Srbija

Otkriveno desetak prevara u korišćenju novca EU u Srbiji

Odeljenja za suzbijanje nepravilnosti i prevara u postupanju sa finansijskim sredstvima Evropske unije (AFKOS) utvrdilo je prošle godine nepravilnosti u korišćenju novca EU u Srbiji u devet slučajeva, navodi se u godišnjem izveštaju o radu Vlade Srbije.Ovo telo pri Ministastvu finansija je napravilo izveštaje o uočenim nepravilnostima sa preporukama za povraćaj nepropisno utrošenog novca.  U toku 2019. godine AFKOS je primio ukupno 18 prijava kojima je ukazano na potencijalne nepravilnosti u postupanju sa finansijskim sredstvima EU. Nakon preliminarne analize procenjeno je da 16 prijava spada u nadležnost AFKOS-a, dok je jedna prosleđena Republičkom javnom tužilaštvu na dalju nadležnost i postupanje, a druga je dostavljena Evropskoj kancelariji za borbu protiv prevara (OLAF). Po okončanju postupaka kod 16 administrativnih provera utvrđeno je postojanje nepravilnosti u devet spomenutih slučajeva.AFKOS je u skladu sa ulogom „posmatrača” pratio izveštavanje o nepravilnostima i sumnjama na prevaru u postupanju sa finansijskim sredstvima EU kroz Informacioni sistem za upravljanje nepravilnostima (IMS), ukazujući pritom nadležnim telima na potrebu unapređenja izveštavanja OLAF-a, kako o slučajevima nepravilnosti i sumnji na prevaru, tako i o statusu aktuelnih predmeta.

Srbija

NBS: Devizne rezerve na kraju juna 14 milijardi evra

Bruto devizne rezerve Narodne banke Srbije su na kraju ovog juna iznosile 14 milijardi evra, saopštila je Narodna banka Srbije (NBS).Deviznim rezervama na tom nivou obezbeđuje se pokrivenost novčane mase M1 od 147 odsto i više od šest meseci uvoza robe i usluga, što je dvostruko više od standarda. kojim se utvrđuje adekvatan nivo pokrivenosti uvoza robe i usluga deviznim rezervama, dodaje se u saopštenju.Neto devizne rezerve, što znači bruto rezerve umanjene za devizna sredstva banaka po osnovu obavezne rezerve i drugim osnovima, na kraju juna iznosile su 11,8 milijardi evra.Bruto devizne rezerve su na međugodišnjem periodu povećane za 1,8 milijardi evra, čime je dodatno pojačan stub stabilnosti domaćeg finansijskog sistema, ocenjuje centralna banka.Na kraju juna bruto devizne rezerve su bile niže za 388,3 miliona evra u odnosu na kraj prethodnog meseca i rezultat su aktivnosti NBS na domaćem deviznom tržištu, sprovedenih radi ublažavanja efekata korona-krize na domaću ekonomiju.Ukupan efekat po osnovu neto prodaje deviza i svop aukcija manji smanjio je rezerve za 273 miliona evra, a neto razduženja Republike Srbije po osnovu deviznih kredita i deviznih hartija od vrednosti za 127,4 miliona evra.Neto prilivi u devizne rezerve tokom juna po osnovu efikasnog upravljanja deviznim rezervama, donacija, i drugim osnovima (ukupno 51,5 miliona evra), bili su više nego dovoljni da pokriju ostale neto odlive iz deviznih rezervi po drugim osnovima (ukupno 19,7 miliona evra) i u potpunosti amortizuju negativan neto tržišni efekat (19,7 miliona evra).Obim realizovane trgovine devizama na međubankarskom deviznom tržištu u junu iznosio je 582,8 miliona evra i bio je za 132 miliona evra veći nego u prethodnom mesecu. U prvoj polovini ove godine u međubankarskoj trgovini realizovano je ukupno oko 3,4 milijarde evra.U junu, kao i od početka ove godine, vrednost dinara gotovo je nepromenjena u odnosu na evro.NBS je navela da je "blagovremenim i adekvatnim reagovanjem na deviznom tržištu uspešno održala stabilnost na domaćem deviznom tržištu", čime je povraćeno i poverenje međunarodnih investitora, pa je potreba za reagovanjem tokom juna bila značajno niža nego u aprilu i maju.U junu je NBS na međubankarskom deviznom tržištu neto prodala 155 miliona evra, a od početka godine 1,03 milijarde evra.

Srbija

Kad se narod probudi iz anestezije, biće odgovoran samo Vučić

Autor: Bogdan Petrović, kolumna objavljena u štampanom izdanjuVanredno stanje uvedeno zbog virusa korona „uspavalo“ je i stanovništvo i privredu Srbije. Na samom početku krize svi bankarski krediti su automatski reprogramirani za tri meseca (osim ako korisnik nije insistirao da ih i dalje vraća). Posle malo otezanja, država je početkom aprila odobrila pomoć za skoro 1,1 milion preduzetnika i zaposlenih u privatnom sektoru, u visini tromesečnog minimalca od 30.000 dinara po zaposlenom; plaćanje poreza i doprinosa na zarade za tri proletnja meseca odloženo je do januara sledeće godine, uz reprogram koji se plaća u 24 mesečne rate bez kamate. Građanima je omogućeno da do kraja juna ne plaćaju račune za struju i komunalne usluge u Beogradu. Plus, kako se ministar finansija potrudio da saopšti, lično predsednik Vučić je odlučio da „časti“ sve punoletne građane (njih 6,2 miliona) sa po 100 evra koji su krajem maja i početkom juna isplaćeni na tekuće račune stanovništva. Nije teško zaključiti da je upravo mera podele 100 evra „podstrek“ stanovništvu da izađe na izbore u atmosferi opšte apatije i potpunog odsustva političke utakmice, gde se unapred zna apsolutni pobednik, a jedino je zanimljivo pitanje (osim žestoke utakmice muslimanskih stranaka) koja će od lista sklepanih na brzinu preći sniženi cenzus od 3%.Izbori su u trenutku objavljivanja ovog teksta već prošlost; isplatom trećeg minimalca 7. jula prestaje i poslednja mera „anestezije“. Privredi i stanovništvu već u julu stižu za plaćanje rate kredita (koje će biti uvećane za kamatu za vreme reprograma), a računi za komunalije moraće da se plaćaju na vreme. Privatna privreda će morati da plaća sve poreze i doprinose, kao i da isplaćuje punu zaradu bez minimalca iz državne pomoći, a 100 evra „bačenih iz helikoptera“ biće odavno potrošeno.Plašimo se da buđenje društva iz anestezije neće proći lako. Posle letnjeg mamurluka uz vrućine, odmore i jeftinu letnju pijacu, sačekaće nas sumorna jesen.Građani će morati da se suoče sa činjenicom da smanjivanje potrošnje i standarda neće biti samo privremeno.Obogaljenu privredu čeka krajnje neizvesna situacija; procenjuje se da će se pravi udar krize preliti u Srbiju tek posle nekoliko meseci (kao i 2008. godine) kada će krenuti masovna otpuštanja radnika i zatvaranja firmi. Da stvari budu gore, epidemija nije suzbijena, i lako nas može zadesiti novi talas, koji je već krenuo u najbližem okruženju (Bugarska, Makedonija, BiH).Tada će se videti koliko je (ne)realna euforija koju je iskazivao u kampanji predsednik Vučić u svakodnevnim nastupima na nacionalnim televizijama  prilikom gostovanja, kao i u direktnim prenosima otvaranja raznih pogona ili obilazaka gradilišta.Građani su stalno bombardovani tvrdnjama o napretku u svim oblastima i prognozama da će Srbija imati fantastičan rast privrede od čak 9% sledeće godine i prosečne plate od 900 evra 2025. godine. Iako, po predsedniku Srbiji, nikada nije bilo bolje, njegov fizički izgled ukazuje da je iscrpljen i bezvoljan; nastupa bez žara, verovatno i sâm sumnjajući u realnost tih obećanja, očigledno istrošen osmogodišnjom vlašću u kojoj sve odluke donosi samo on. Nije jasno zašto su  Vučiću te priče o „zemaljskom raju“ uopšte bile potrebne u situaciji kada je praktično potpuno eliminisao opoziciju kao stvarnu pretnju režimu. Zato će, kada prođu efekti „anestezije“ i narod shvati u kakvoj se situaciji nalazi, sva odgovornost za (ne)uspehe i neostvarena obećanja biti samo njegova.

Srbija

Od svih odeljenja za darovite jedino su sportska popunjena

Od svih specijalizovanih odeljenja za darovite učenike, jedino su sportska „planula“ u prvom roku gde ni jedno od planiranih 280 mesta na republičkom nivou nije ostalo slobodno, saznaje Politika.Najviše nepopunjenih mesta za talente ostalo je u smeru za računarstvo i informatiku.Upisna kvota za IT odeljenja bila je 1.100 u 49 škola širom Srbije, ali je u prvom krugu upisa u ove klupe raspoređeno 990 prvaka. Primera radi, tek dvoje u gimnaziji „Svetozar Marković“ u Jagodini, osmoro u drugoj kragujevačkoj i devetoro u Mitrovačkoj gimnaziji.Specijalizovana odeljenja formiraju se za do 20 učenika. Koji je minimalan broj učenika potreban da bi se oformila ova odeljenja, juče nisu mogli da odgovore u Ministarstvu prosvete.Ostaće nepopunjenih klupa i u smerovima koji su ove godine prvi put uvedeni, kao što su scenske i audio-vizuelne umetnosti i istorija i geografija.Nije ovo dobra godina ni za smer za talentovane za fiziku, gde je od predviđenih 80 mesta na republičkom nivou gotovo pola ostalo nepopunjeno.Jedino je u novosadskoj gimnaziji „Jovan Jovanović Zmaj“ svih 20 predviđenih mesta popunjeno.Drugog upisnog kruga neće biti u svim smerovima za gimnazijalce naklonjene filološkim naukama, jer mesta na republičkom nivou nije ostalo u grupama za norveški, japanski, kineski, italijanski i španski jezik.

Srbija

Sad se vidi zašto su važni domaći investitori

Direktne strane investicije u Srbiji u aprilu, kada je svet zahvatila zdravstvena kriza, smanjene su za preko 30%, rekao je glavni ekonomista Fiskalnog saveta Danko Brčerević.On je za Betu rekao da su aprilu ove godine neto direktne strane investicije u Srbiji iznosile 240 mil EUR, a da su u istom mesecu 2019. godine ta ulaganja iznosila 355 mil EUR.- Taj trend opadanja direktnih stranih investicija će se nastaviti i zato je neophodno stvoriti uslove za rast domaćih privatnih ulaganja - rekao je Brčerević.Dodao je da će se na taj način umanjiti šokovi u privrednom rastu u velikim krizama kada padaju direktna strana ulaganja.- Ukupne investicije, strane i domaće u Srbiji i pre krize nisu bile dovoljne za veći privredni rast i tek u poslednje dve godine su premašile 20% bruto domaćeg proizvoda (BDP), a u zemljama centralne i istočne Evrope u periodu značajnog rasta bile su 25%BDP-a - rekao je Brčerević.Uz to, u Srbiji, prema njegovim rečima, u okviru ukupnih investicija postoji velika asimetrija između domaćih i stranih ulaganja.U zemljama centralne i istočne Evrope uobičajeno je, kako je rekao, da strane investicije čine 5% do 6% BDP-a, a u Srbiji u poslednje tri godine one su bile više od 7% BDP-a, a to znači da su investicije domaćeg privatnog sektora izuzetno niske.Razlog za mala ulaganja domaćeg privatnog sektora je, kako rekao Brčerević, nepovoljan privredni ambijent, pre svega visoka korupcija i nedovoljna vladavina prava zbog čega se domaći preduzetnici suzdržavaju od investiranja.- Strane direktne investicije su u Srbiji nadprosečne, jer su te kompanije orjentisane, ne na domaće nego na strano tržiše, zato što su im na raspolaganju državne agencije koje im pomažu da se izbore sa domaćom birokratijom, a često koriste i poreske olakšice i državne subvencije za otvaranje radnih mesta - rekao je Brčerević.Sada kad je, prema njegovim rečima, gotovo izvesno da strane direktne investicije zbog krize neko vreme neće biti dovoljne da pomažu privredni rast, dobra politika za 2021. bi bila da država poveća svoje investicije u infrastrukturu kako bi nadomestila taj manjak.U krizama, sličnim ovoj se, kako je rekao, pokazuje koliko je važan stimulativan ambijent za domaća privatna ulaganja: vladavina prava i efikasno pravosuđe, suzbijanje korupcije, izgrađena infrastruktura i drugi preduslovi kako Srbija ne bi toliko zavisila od promenljivih uslova i šokova na međunarodnom tržištu.

Srbija

Dekan Šumarskog fakulteta: U Košutnjaku zaštititi interes većine građana, a ne investitora

Urbanizacija Кošutnjaka, uz smanjenje zelenih površina, predstavljaja negaciju svih principa usvojenih strateškim dokumentima Grada Beograda, ali i globalnim "RIO" konvencijama, koje je Srbija ratifikovala u nacionalnoj skupštini, piše u svom autorskom tekstu dekan Šumarskog fakulteta u Beogradu, profesor Ratko Ristić."Teško je razumeti princip razvoja i urbanizacije, uz redukciju šumskih i drugih zelenih površina i drastično povećanje broja stanovnika, uz još intenzivniji saobraćaj na već zagušenim lokalnim saobraćajnicama", smatra profesor Ristić, koji važi i za jednog od glavnih protivnika izgradnje malih hidro-elektrana (MHE) na našim rekama", smatra profesor Ristić.On upozorava da  uklanjanje šumskih i zelenih površina u urbanim delovima Beograda, dovodi do efekata staklene bašte, smanjuje kiseonik, pojačava efekat tzv. "toplotnog" ostrva, degradira biološku raznovrsnosti, dehumanizuje grad i povećava mogunost za pojavu bujičnih poplava.To je, prema njegovom mišljenju, naročito izraženo u  slivu Topčiderske reke i susednih, manjih vodotokova, a upozorava i na štete od poplava iz maja 2014. godine.Ristić smatra da su  Beogradu potrebni projekti kojima se oblikuje koncept rešenja za trajnu zaštitu preostalih prirodnih potencijala u urbanizovanim zonama.Cilj tih projekata bio bi pošumljavanje, izgradnja pešačkih, trim i biciklističkih staza, dečjih igrališta, igrališta za decu sa posebnim potrebama, vežbaonica na otvorenom, odmorišta sa senicima i klupama, kao i zona sa  duhovnim i estetskim vrednostima. Prema rečima profesora Ristića, dobri modeli sa kojma Beograd može da se koristi primenjeni su širom sveta.Postoje u Torontu, Masačustesu, Singapuru (priobalje reke Kalang), zatim tu su "plavo-zeleni" projekti u Portlandu (Oregon, SAD), kao i priobalje reke Manzanares u Španiji.Budućnost Beograda treblo bi, podseća, da se zasniva na tri stuba: ekonomskom, ekološkom i etičkom."Planirano uklanjanje zelenih površina na području Кošutnjaka, bez obzira na to da li su zaštićene ili ne, da li predstavljaju manje ili više vrednu šumu, jeste direktna negacija interesa većine građana i pokušaj zadovoljenja ogoljenog materijalnog interesa pojedinaca i interesnih grupa", zaključio je Ratko Ristić profesor Šumarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Srbija

Reciklaža tekstila: (Ne)dostižan biznis u Srbiji

Reciklaža otpada u Srbiji, mogla bi više da zaživi kada bi se poboljšala zakonska regulativa za njegov tretman, kaže u razgovoru za Novu ekonomiju Marina Tucović iz Ženskog centra u Užicu, koji se, pored ostalih aktivnosti, bavi i reciklažom tekstila. Krajnji cilj u preradi korišćenog tekstila je reciklirano vlakno, koje se ponovo koristi u nekoj vrsti proizvodnje.Prema rečima Marine Tucović, Ženski centar u Užicu trenutno je prešao dve trećine puta u razvoju reciklaže kao isplativog i samoodrživog biznisa."Naš cilj je pre svega bio da zapošljavamo žene sa invaliditetom ili žene koje nisu konkurentne na tržištu rada, ili su pretrpele neki oblik nasilja. Postali smo prepoznatljivi po korporativnim poklonima, promo torbicama, cegerima, jer različite vrste tih torbi mogu da budu od potpuno recikliranih materijala. Od jedne bluze, možete da sašijete jednu torbicu, jednu lutku, kecelju ili nek drugi proizvod", kaže menadžerka Ženskog centra u Užicu.Prema njenim rečima, tekstil čini četiri do pet odsto ukupnog otpada, veoma je kabast i teško se razgrađuje, pa je reciklaža veoma korisno rešenje. "Našu proizvodnju bi zaokružila proizvodnja recikliranog vlakna, jer poslujemo u sistemu cirkularne ekonomije, nije poenta da mi sad skupljamo taj otpad i da se on spaljuje. Spaljivanje otpada, trenutno je jedina mogućnost u Srbiji, to jeste zakonsko rešenje, ali tim gubite mogućnosti ekonomske valorizacije tekstilnog otpada kroz proces reciklaže", objašnjava Marina, koja je po struci tekstilni inženjer.Za reciklirano vlakno međutim, potrebne su veće investicije i posebna oprema, a za to su se već obraćali nekim investitorima. Naglašava da postoje određene vrste tekstila koje mogu da se koriste u reciklaži, čiji krajnji proizvodi mogu da se široko primenjuju."Zvučna, toplotna izolacija, mnogi geotekstili, tekstilne podloge u hortikulturi  upravo nastaju od tekstilnog vlakna niže kategorije. Zato je reciklaža tekstila u tom kontekstu vrlo interesantna", kaže Marina.Podseća i da se na taj način smanjuje kyagađenje."Ako imate podatak da se četvrtina pesticida na svetu troši upravo na poljima pamuka, da je tekstilna industrija vrlo agresivna, da oslobađa veliki procenat štetnih gasova, a da ne govorimo o veštačkim vlaknima koja su nastala kao derivati nafte i mnogim drugim stvarima", objašnjava sagovornica Nove ekonomije jedan deo priče o ciljevima reciklaže. NEDOSTAJU PREDUSLOVIU reciklaži međutim, ne mogu da se koriste sve vrste tekstilnog otpada, pa je prema rečima naše sagovornice neophodno stvoriti preduslove u smislu njegove selekcije."Postindustrijski otpad je izuzetno dobar za reciklažu, jer kod komunalnog otpada nemate jasnu strukturu. Kada dobijete odevni predmet, ako na njemu imate tačnu oznaku, to je jedini način da ga vi negde sortirate", kaže Marina Tucović.Prema njenim rečima, jedan deo problema u razvoju reciklaže je nezainteresovanost investitora, jer je profit neizvestan, barem kada se reciklira tekstil, papir ili staklo.ULOGA REGIONALNE DEPONIJEMarina Tucović kaže da ih interesuje i saradnja sa Regionalnom deponijom Duboko u Užicu, u kojoj, za sada, prema njenim rečima, postoji samo linija za razdvajanje otpada."Na određeni način, oni tu odvajaju različite sirovine koje imaju mogućnost da se dalje obrađuju u procesu reciklaže, dok ove druge, koje su u mešanom otpadu idu direktno na telo deponije", naglašava Marina  i objašnjava da je tekstil lakše obrađivati ako je odlagan u suve kontejnere. Regionalna deponija u Užicu pokriva još devet opština Zlatiborskog okruga, kao i Grad Čačak.Prema poslednjim istraživanjima, Srbija na deponije baca 60 miliona tona smeća godišnje, što je 95 odsto ukupnog otpada, saopštio je Republički zavod za statistiku.Čedomir Savković

Srbija

Zaposleni dužni da prijave ako je neko u porodici zaražen

Ministarstvo za rad donelo je pravilnik za poslodavce i zaposlene sa preventivnim merama za sprečavanje širenja epidemije koronavirusa, koji će stupiti na snagu 11. jula, objavio je Službeni glasnik.Poslodavci do 10. avgusta da donesu plan primene mera, u skladu sa pravilnikom.Pravilnikom o preventivnim merama, za bezbedan i zdrav rad za sprečavanje pojave i širenja epidemije zarazne bolesti propisuju se preventivne mere koje je poslodavac dužan da primeni radi sprečavanja pojave i širenja zarazne bolesti i otklanjanja rizika za bezbedan i zdrav rad zaposlenih, kao i lica koja se zateknu u radnoj okolini, kada nadležni organ proglasi epidemiju zarazne bolesti.Pravilnik se primenjuje na svim radnim mestima u radnoj okolini u kojoj se obavlja rad izuzev rada na terenu i rada od kuće.Obaveze poslodavcaPoslodavac je dužan da, za sva radna mesta u radnoj okolini, donese plan primene mera za sprečavanje pojave i širenja epidemije zarazne bolesti, koji je sastavni deo akta o proceni rizika koji se donosi saglasno zakonu i propisima iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.Takođe, poslodavac je dužan da plan primene mera, usled nastalih promena koje utiču na bezbedan i zdrav rad tokom trajanja epidemije usaglašava sa odlukama nadležnog organa.Plan treba da sadrži: preventivne mere i aktivnosti za sprečavanje pojave epidemije zarazne bolesti, zaduženje za sprovođenje i kontrolu sprovođenja preventivnih mera i aktivnosti, mere i aktivnosti za postupanje u slučaju pojave epidemije zarazne bolesti.Poslodavac je dužan da na svakom radnom mestu u radnoj okolini obezbedi primenu preventivnih mera, a naročito da pre početka rada obezbedi pisane instrukcije i uputstva o merama i postupcima za sprečavanje pojave epidemije zarazne bolesti, koji sadrže informaciju o simptomima zarazne bolesti.U skladu sa mogućnostima, ukoliko nije organizovan rad u smenama, izvrši preraspodelu radnog vremena uvođenjem druge ili treće smene sa manjim brojem zaposlenih.Da sprovodi pojačanu higijenu i dezinfekciju radnih i pomoćnih prostorija što uključuje redovnu dezinfekciju prostorija i često provetravanje radnog prostora.Takođe, da obezbedi zaposlenima dovoljne količine sapuna, ubrusa, tekuće vode i dezinfekcionih sredstava na bazi alkohola za pranje ruku, da obezbedi redovno čišćenje svih površina koje se često dodiruju na radnom mestu, posebno prostorija i opreme kao što su toaleti, kvake na vratima, fiksni telefoni, računarska oprema i druga oprema za rad, da uredi način vođenja evidencije o dezinfekciji radnih i pomoćnih prostorija koju organizuje i sprovodi.Poslodavac treba da obezbedi izradu uputstava za bezbedan i zdrav rad sa izvođačima radova, dobavljačima, distributerima i spoljnim saradnicima, organizuje i obezbedi redovno uklanjanje otpada i smeća (kante za smeće obložene plastičnom kesom) iz prostorija tako da se mogu isprazniti bez kontakta sa sadržajem.Poslodavac je dužan da u slučaju pojave zarazne bolesti kod svojih zaposlenih obezbedi primenu preventivnih mera, a naročito da prostor u kome je boravio zaposleni koji je zaražen se redovno fizički i hemijski dezinfikuje i provetrava, da se poštuju procedure ulaska i izlaska u prostorije poslodavca, koriste propisana sredstva i oprema za ličnu zaštitu na radu i druge mere zaštite tokom procesa rada.Treba precizno da se definišu pravci kretanja zaposlenih kroz radne i pomoćne prostorije, da se organizuje stroga kontrola kretanja zaposlenih iz organizacione jedinice u kojoj je radio zaposleni koji je zaražen, da se kontakti zaposlenih iz organizacione jedinice u kojoj je boravio zaposleni koji je zaražen sa drugim zaposlenima svode na nužne uz propisane mere zaštite.Predviđa se i primena svih drugih mere po preporuci epidemiologa.Poslodavac je dužan da u planu primene mera uredi obaveze i odgovornosti u vezi sa praćenjem i kontrolom primene mera bezbednosti i zdravlja na radu.Zatim, proveru efikasnosti primene mera bezbednosti i zdravlja zaposlenih na radu kod poslodavca vrši lice za bezbednost i zdravlje na radu.Lice za bezbednost i zdravlje na radu u saradnji sa poslodavcem planira, sprovodi i podstiče primenu preventivnih mera, a posebno: učestvuje u izradi plana primene mera, priprema pisana uputstva i instrukcije za bezbedan i zdrav rad u cilju zaštite zdravlja zaposlenih od epidemije zarazne bolesti, kontroliše primenu mera koje su utvrđene u planu primene mera koji donosi poslodavac, vrši kontrolu korišćenja sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu, kao i da sarađuje sa državnim organima i daje potrebna obaveštenja o primeni preventivnih mera bezbednosti i zdravlja na radu.Obaveze zaposlenogZaposleni je obavezan da: sprovodi sve preventivne mere bezbednosti i zdravlja na radu kako bi sačuvao svoje zdravlje, kao i zdravlje drugih zaposlenih, namenski koristi propisana sredstva i opremu za ličnu zaštitu na radu i da sa njima pažljivo rukuje, da ne bi ugrozio svoju bezbednost i zdravlje kao i bezbednost i zdravlje drugih lica, dodatno brine o svojoj higijeni tako što će redovno i pravilno prati ruke, ličnu odeću drži odvojenu od sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu i radnog odelam.Obavezno da obavesti poslodavca ukoliko posumnja na simptome zarazne bolesti kod sebe, kod drugih zaposlenih ili članova svoje porodice, pre početka rada pregleda svoje radno mesto uključujući i sredstva za rad koja koristi, kao i sredstva i opremu za ličnu zaštitu na radu i da u slučaju uočenih nedostataka izvesti poslodavca ili drugo ovlašćeno lice.Pre napuštanja radnog mesta, da radno mesto i sredstva za rad ostavi u stanju da ne ugrožavaju druge zaposlene, u skladu sa svojim saznanjima odmah obavesti poslodavca o nepravilnostima, štetnostima, opasnostima ili drugoj pojavi koja bi na radnom mestu mogla da ugrozi njegovu bezbednost i zdravlje ili bezbednost i zdravlje drugih zaposlenih.Sarađuje sa poslodavcem i licem za bezbednost i zdravlje na radu, kako bi se sprovele dodatne neophodne mere za bezbednost i zdravlje na radu.

Srbija

Kragujevački ugostitelji traže beogradske uslove

Ugostitelji iz Kragujevca čiji objekti od prošlog četvrtka, nakon proglašenja vanrednog stanja u gradu, rade skraćeno, od 7 do 20 sati, predali su novu peticiju nadležnima u gradskoj i državnoj upravi, kojom zahtevaju da u vreme pandemije imaju isti tretman kao njihove kolege u Beogradu i drugim gradovima u Srbiji, javlja Danas.Epidemiolozi grada Kragujevca složili su se sa zahtevom za produženje radnog vremena do 23 sata, jer kako oni kažu, terase i letnje bašte nisu mesto širenja zaraze. „Mislimo da je poslednjih dana neopravdanom hajkom u Kragujevcu svim ugostiteljima načinjena dramatična šteta. Od ove profesije živi indirektno ili direktno gotovo 10 odsto Kragujevčana.""Ne vidimo ni jedan logičan razlog da ugostitelji u Kragujevcu budu diskriminisani u odnosu na kolege iz Beograda, Čačka, Užica i drugih gradova u Srbiji “, navodi se u peticiji kragujevačkih ugostitelja. Kako ugostitelji kažu ograničen rad veoma otežava servisiranje njihovih obaveza, plaćanje zakupa, nameta i davanje plata zaposlenima u trenutku kada se bore da isplivaju pod teretom poreskih reprograma iz prethodnog perioda. 

Srbija

Povećan broj gotovinskih i transakcija sa ofšor zemljama u 2019. godini

Broj izvršenih gotovinskih transakcija povećan je za preko 3,9 miliona u odnosu na 2018, dok je broj izvršenih bezgotovinskih transakcija smanjen za skoro 82 miliona, pokazuje analiza banaka na upitnik o aktivnostima u oblasti sprečavanja pranja novca u 2019. koji je objavila Narodna banka Srbije.Smanjen je broj izvršenih transakcija priliva i plaćanja s visokorizičnim zemljama, uz istovremeno povećanje broja izvršenih transakcija priliva i plaćanja sa ofšor zemljama, navodi se u AKTIVNOSTIMA BANKE IZ OBLASTI UPRAVLjANjA RIZIKOM OD PRANjA NOVCA I FINANSIRANjA TERORIZMABroj stranaka visokog rizika neznatno je iznad proseka za ranije analizirane periode, i iznosi nešto više od 75,5 hiljada.Sve banke su se izjasnile da nemaju uspostavljen loro korespondentski odnos s bankom ili drugom sličnom institucijom koja ima sedište u stranoj državi koja se nalazi na listi država koje imaju strateške nedostatke u sistemu za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma.Banke, kao najveći činioci finansijskog sistema, predstavljaju najosetljiviji deo finansijskog sektora u smislu izloženosti riziku od pranja novca i finansiranja terorizma, ocenjuje srpska centralna banka. Međutim, analizom podataka i informacija u vezi s merama koje su banke preduzele radi adekvatnog upravljanja i kontrole rizika od pranja novca i finansiranja terorizma tokom 2019, ukazuju na to da je navedeni rizik znatno umanjen.Naime, sve banke su uspostavile sopstvene sisteme za upravljanje rizikom od pranja novca i finansiranja terorizma.Skoro sve banke, 25 od 26 banaka, koristi neki od softvera za praćenje transakcija i stranaka radi otkrivanja sumnjivih transakcija i lica, dok je jedna banka u procesu završnog testiranja, pred puštanje softvera u rad.Sve banke koriste neku od komercijalnih baza za filtriranje stranaka i transakcija po embargo i tzv. crnim listama (OFAC, UN, EU i sl.);Kako se navodi, 23 od 26 banaka imaju posebnu organizacionu jedinicu koja se bavi isključivo sprovođenjem Zakona o sprečavanju pranja novca, dok tri banke te poslove izvršavaju u okviru drugih organizacionih jedinica.Kako su se prale pare u 2019?

Srbija

NBS: Referentna kamatna stopa ostaje na 1,25 odsto

Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) odlučio je na današnjoj sednici da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 1,25 odsto, saopštila je centralna banka.U saopštenju se navodi da je Izvršni odbor odluku doneo imajući u vidu očekivane efekte već preduzetih mera monetarne politike radi ublažavanja negativnih efekata širenja COVID-19."Prethodna smanjenja referentne kamatne stope – na najniži nivo u režimu ciljanja inflacije, nastaviće da i u narednom periodu, u ambijentu visoke likvidnosti banaka, deluju na kretanja u finansijskom i realnom sektoru i doprinose očuvanju povoljnih uslova finansiranja privrede i građana i rastu njihovog raspoloživog dohotka", dodaje se u saopštenju.Takođe, Izvršni odbor je imao u vidu i očekivane efekte obimnog paketa fiskalnih mera, vrednog oko 11 odsto bruto domaćeg proizvoda Srbije, kojim je, kako navode, "obezbeđena podrška privatnom sektoru kako bi se podstakao što brži oporavak naše privrede od efekata pandemije".Istovremeno, Izvršni odbor ističe da je Narodna banka Srbije spremna da reaguje u skladu sa eventualnim dodatnim efektima pandemije u domaćem i međunarodnom okruženju.Prema oceni Izvršnog odbora, inflacija bi u ostatku godine trebalo da se kreće oko donje granice dozvoljenog odstupanja od cilja u uslovima niže agregatne tražnje, kao i nižih uvoznih cena.Kako je ukazano, u skladu sa očekivanjima NBS, inflacija je usporila od početka godine na 0,7 odsto međugodišnje u maju, najviše pod uticajem efekta visoke baze kod cena povrća iz prošle godine i nižih tekućih cena naftnih derivata, usled znatnog pada svetske cene nafte."Postepeno približavanje inflacije centralnoj vrednosti cilja očekuje se u srednjem roku, čemu bi trebalo da doprinese oporavak tražnje, podstaknut merama monetarne i fiskalne politike", navode u NBS.U saopštenju se navodi i da su brojne centralne banke u svetu usled pandemije reagovale ublažavanjem svojih monetarnih politika, konvencionalnim i nekonvencionalnim merama, kako bi umanjile negativne efekte krize.Oporavak zone evra, s kojom Srbija ostvaruje najznačajnije trgovinske i finansijske veze, trebalo bi da bude podstaknut preduzetim merama Evropske centralne banke usmerenim na povećanje likvidnosti i pružanje podrške povoljnim uslovima finansiranja. Donoseći odluku o zadržavanju referentne kamatne stope na nepromenjenom nivou, Izvršni odbor je imao u vidu i neizvesnost na robnom tržištu, pre svega u pogledu kretanja svetskih cena primarnih proizvoda, posebno cene nafte, koja je bila prilično volatilna prethodnih meseci, uz naznake trenda rasta od maja", zaključuje se u saopštenju.Naredna sednica Izvršnog odbora NBS na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi održaće se 13. avgusta.

Srbija

PKS: Ponovo radi COVID-19 info servis za privredu

Privredna komora Srbije (PKS), ponovo je aktivirala poseban info servis uz čiju pomoć privrednici mogu da se informišu o svim ključnim pitanjima koja su u vezi sa poslovanjem u zemlji i inostranstvu, kao i o zvaničnim merama i preporukama."Stručne službe PKS u stalnom su kontaktu sa svim nadležnim institucijama i organizacijama, kao i poslovnim asocijacijama u inostranstvu, i blagovremeno će informisati privrednike u vezi sa poslovanjem kako na državnom, tako i na regionalnom i globalnom nivou", stoji u saopštenju objavljenom na sajtu PKS. Dodaje se da će se na tom portalu objavljivati najvažnije vesti, saopštenja, odluke nadležnih organa i sve druge informacije važne za poslovnu zajednicu kako bi privrednici dobili obaveštenja i preporuke kako da se zaštiti posao i a privrednici prilagode uslovima poslovanja.Za sve informacije privrednici mogu da se obrate putem mejla covid19@pks.rs, a za dodatne informacije i prijave dostupan je i telefon 0800 808 809.Prema istraživanju koje su sproveli PKS i USAID-ov Projekat saradnje za ekonomski razvoj, za oporavak privrede pogođene pandemijom biće potrebno u proseku okogodinu dana.Istraživanje je pokazalo da je kriza najviše pogodila mikro preduzeća, dok je likvidnost i dalje jedan od ključnih problema sa kojima se firme suočavaju.

Izdanja

Broj 113, Septembar 2024.

Broj 113

Septembar 2024.
Broj 112, Jul 2024.

Broj 112

Jul 2024.
Broj 111, Jun 2024.

Broj 111

Jun 2024.
Broj 110, Maj 2024.

Broj 110

Maj 2024.
Broj 109, April 2024.

Broj 109

April 2024.
Broj 108, Mart 2024.

Broj 108

Mart 2024.
Broj 107, Januar 2024.

Broj 107

Januar 2024.
Broj 106, Decembar 2023.

Broj 106

Decembar 2023.
Broj 105, Novembar 2023.

Broj 105

Novembar 2023.