Srbija

Posle patrijarha, i episkop Grigorije otvorio Instagram nalog

SPC i Instagram: Posle patrijarha i episkop Grigorije dobio nalogNakon patrijarha Porfirija, na Instagramu je svoj zvanični nalog je dobio i episkop Grigorije Durić navodi se u saopštenju nemačke eparhije.https://eparhija-nemacka.com/obavjestenje/Ovo je prvi zvanični nalog nemačkog episkopa na društvenim mrežama. Do sada su se obaveštenja o episkopu Duriću mogla ispratiti na zvaničnim nalozima nemačke eparhije na Fejsbuku i Tviteru.Na sajtu nemačke eparhije dostupne su i besede, razmišljanja, utisci i autorski tekstovi episkopa kao što su oni koje je pisao za Nin. Takođe su dostupni i neki njegove knjige Preko praga koja je 2017. izdata za Lagunu.Episkop Grigorije Durić rođen 1967. godine u Varešu. 1992. godine se zamonašio u manastiru Ostrog, dok je Pravoslavni bogoslovski fakultet završio 1994. Na istom fakultetu je dvadeset godina kasnije odbranio doktorsku disertaciju na temu „Relaciona ontologija Jovana Zizjulasa“. Na mesto episkopa zahumsko-hercegovačih i primorskih gradova postavljen je 1999. godina. Dok 2018. postaje episkop Dizeldorfa i cele Nemačke.Pored knjige Preko praga autor je još nekoliko knjiga kao što su Dolazi čas i već je nastao (2004), Lazar (2008), Priča o starom kralju (2009) i Radost života (2010).Podesetimo, letos je nakon otvorene stranice na Fejsbuku koja je ubrzo skupila veliki broj pratilaca, otvoren i zvaničan nalog patrijarha Porfirija na Instagramu, koji vodi Informativna služba Srpske pravoslavne crkve. Sudeći prema broju pratilaca, otvaranje naloga na Instagramu je bio sjajan potez jer patrijarha na toj društvenoj prati oko 76 hiljada ljudi, dok na Fejsbuku ima blizu 13 hiljada pratilaca.„Patrijarh želi da ovim putem izađe u susret izrazitom interesovanju vernih, ali i celokupne domaće i inostrane javnosti, o njegovom radu, stavovima i mišljenjima“. Danas ću odgovor dopuniti opšte poznatim zaključkom da ne samo tradicionalni, linearni mediji (štampa, radio i televizija), nego čak i internetski portali i sajtovi po brzini, globalnoj dostupnosti, pa i ekonomičnosti što je isto tako važno, zaostaju za tzv. društvenim medijima, a moje je mišljenje da je u tom smislu najefikasniji Instagram, navedeno je u poruci koja u je patrijarh poslao vernicima.

Država Geoksu platila 70 odsto investicije, sada traži novac nazad

Firmi Technic Development iz Vranja, koja je deo Geox grupe, država je pokrila 68,95 odsto ukupnih ulaganja, što je bilo suprotno tada važećim propisima, piše u rešenju Komisije za dodelu državne pomoći.Država je mogla da pokrije najviše polovinu troškova koje ima investitor, što znači da je Technic Development dobio skoro 20 odsto više.Zbog toga je Komisija naložila Ministarstvu privrede da bez odlaganja preuzme mere prema Technic Development kako bi firma vratila "višak" subvencija, odnosno 414 miliona dinara sa uračunatom zateznom kamatom, računajući od kraja 2016. godine (kada je okončan investicioni projekat za koji je dodeljena državna pomoć).Slučaj Geoks: Da li ćemo sada staviti prst na čeloPrema ugovoru koji je kompanija potpisala sa državom 2012, do kraja 2016. ova investicija je trebalo da košta blizu 2,2 milijardi dinara. U tom periodu firma je dobila 1,5 milijardi dinara subvecija.Letos se oko 1.200 radnika u Vranju našlo na ulici, kada je velika fabrika obuće zatvorila svoju proizvodnju.Firma Technic Development je 2. avgusta ove godine donela odluku o pokretanju postupka likvidacije. U odluci se navodi da će sva potraživanja prema kompaniji zastareti ukoliko ih poverioci ne prajave u orku od 30 dana od poslednjeg dana objavljivanja oglasa o likvidaciji.U odluci se obrazlaže da je na gašenje proizvodnje u Srbiji uticala pandemija korona virusa, ali i da Geox grupa od 2018. do danas smanjuje proizvodnju na globalnom nivou. Na povlačenje Geosksa uticalo je i to što kupci svwe manje traže klasične kožne cipele, mokasine i baletanke, a sve češće modernu sportsku obuću.Ministarstvo finansija i privrede je u oktobru 2012. godine donelo odluku o dodeli 11,25 miliona evra (blizu 1,3 milijardi dinara) na ime državne pomoći za fabriku obuće. Prema tadašnjim propisima, ova subvencija je dodeljena na osnovu obaveze zapošljavanja, odnosno Technic Development (Geoks) je bio u obavezi da zaposli najmanje 1.250 radnika, a za to je od države dobio 9.000 evra po novootvorenom radno mestu, što je ukupno 11,25 miliona evra.Dodatno, u februaru 2013. godine je Zaključkom Vlade obezbeđeno još 100 miliona dinara za finansiranje nivelacije zemčjišta za potrebe izgradnje fabrike.Grad Vranje je firmi Technic Development besplatno dao zemljište vredno 61 milion dinara, a kompanija je bila oslobođena i plaćanja najkande za uređenje građevisnkog zemljišta (u iznosu od 11,9 miliona dinara) i lokalne komunalne takse za isticanje firme na poslovnom prostorku (403.698 dinara).Geoks: Veća tražnja za patikama "presudila" fabrici u Vranju Vranje je finansiralo i opremanje zemljišta komunalnom infrastrukturom u iznosu od 38,7 miliona dinara. Ovo je obuhvatalo izgradnju saobraćajnica, kanalizacionog kolektora, vodovodne mreže i slično.Vranje je dalo i više od 1,3 miliona dinara za izgradnju kablovskog voda, koji je ukupno koštao 17,5 miliona dinara.Firma Technic Development, kao član Geoks grupe, bila je u obavezi da zaposli najmanje 1.250 novih radnika i da u osnovna sredstva uložu najmanje 15,8 miliona evra. Ovaj investicioni projekat (ulaganje u fabriku i obavezno zapošljavanje) trebalo je da se okonča do kraja 2016. godine.Obaveza firme je bila da ne smanjeju dostignuti borj zaposlenih u periodu od tri godine, odnosno do kraja 2019. godine. Iz revizorskog izveštaja se vidi da je Technic Development uložio ukupno 16,5 miliona evra (za izgradnju favrike 10,9 miliona evra i za nabavku opreme 5,6 miliona evra), piše u rešenju Komisije. To znači da je Geoks preko svoje firme u Srbiji uložio oko 650.000 evra više nego što se obavezao.

Novi tenderi Pošte Srbije, milioni za reklamiranje u novinama i na Viberu

Pošta Srbije je radi promocije svojih usluga raspisala tender vredan 22,6 miliona dinara za kupovinu oglasnog prostora u dnevnim novinama, nedeljnicima, magazinima. Pošta je ovu javnu nabavku podelila na 14 partija: 1. oglašavanje dnevnim novinama koje se objavljuju ne manje od 100 godina, 2. oglašavanje u dnevnim novinama koje se objavljuju ne manje od 75 godine, 3. oglašavanje dnevnim novinama koje ne objavljuju ne manje od 65 godina, 4. oglašavanje u dnevnim novinama koje se objavljuju ne manje od 25 godina, 5. oglašavanje u dnevnim novinama koje se objavljuju ne manje od 18 godina.Pošta dalje planira: 6. oglašavanje u dnevnim novinama koje se objavljuju ne manje od 15 godina, 7. oglašavanje u dnevnim novinama koje se objavljuju ne manje od 10 godina, 8. oglašavanje u dnevnim novinama koje se objavljuju ne manje od 8 godina, 9. oglašavanje u dnevnim novinama koje se objavljuju ne manje od 5 godina, 10. oglašavanje u dnevnim novinama koje se objavljuju ne manje od 6 meseci.Ostale četiri partije podrazumevaju oglašavanje u: 11. nedeljniku koji se objavljuje ne manje od 4 godine, 12. u magazinu koji se objavljuje ne manje od 10 godina, 13. u magazinima koje se objavljuju ne manje od 15 godina, 14. u magazinu koje se objavljuju ne manje od 5 godina. Među uslovima za dodelu ugovora Pošta je navela najmanje prosečne dnevne štampane tiraže koji dnevne novine moraju da imaju u poslednja tri meseca, kao i prosečni štampani tiraž za magazine i nedeljnik.Rok za podnošenje ponuda je 30. novembar. Nova ulaganja Pošte, milioni za bicikle i kovertePošta Srbije daje 169 miliona za unapređenje kurirske službePošta kupuje preko 1.000 mopeda Pošta je takođe raspisala tender za promociju njenih usluga na aplikaciji Viber. U dokumentaciji se navodi da naručilac (Pošta) "ima potrebu za intenzivnom komunikacijom sa javnošću putem aplikacije za razmenu poruka Viber", a sa sve u cilju informisanja postojećih i budućih korisnika o uslugama koje pruža "Pošta Srbije".Izabrani privredni subjekt između ostalog treba da sprovede Viber reklamnu kampanju (Viber ads) koja podrazumeva promociju Viber zajednice JP "Pošta Srbije".Procenjena vrednost javne nabavke je 1,5 milion dinara, a rok za podnošenje ponuda 15. novembar. Pošta je u prethodnom periodu raspisala javne nabavke za mopede, uniforme, unapređenje kurisrske službe, koverte, bicikle. V.d. direktora Pošta Zoran Đorđević je početkom juna najavio zamenu voznog parka ekološkim vozilima na električni i hibridni pogon, nove uniforme za zaposlene, kao i uvođenje paketomata.

Uručena Mark awards priznanja: Grand prix za kampanju „Seniori – imam minut“

Kampanja "Seniori – imam minut", koju je osmislila i realizovala agencija Leo Burnett za klijenta A1 Srbija, proglašena je Integrisanom kampanjom godine – Grand Prix na sedmom festivalu Integrisanih komukikacija KAKTUS.Marketing mreža nagradila je sinoć organizacije, kompanije, institucije i agencije za najkvalitetnije i najprofesionalnije pojedinačne i integrisane kampanje na sedmom festivalu integrisanih komunikacija KAKTUS. Za nagrade ove godine konkurisalo je čak 230 projekta, navodi se u saopštenju. Kampanja "Seniori – imam minut" osvojila je nagradu i u kategorijama Profitna integrisana kampanja i Pojedinačni radovi - Radio. Agencija Leo Burnett i A1 Srbija osvojili su nagrade i u kategorijama Pojedinačni radovi – Print i Brand awareness integrisana kampanja za projekat “A1 Launch kampanja”. Kampanja "Interna komunikacija rebrandinga Vip mobile u A1" koju je realizovala agencija TACK TMI ADRIA osvojila je nagradu u kategoriji Pojedinačni radovi – Interne komunikacije.Sa ukupno pet dobitnika, 15 finalista i Grand Prix nagradom, kompanija A1 Srbija proglašena je petu godinu za redom Oglašivačem godine. Agencija Leo Burnett, sa 10 finalista, četiri dobitnika i Grand Prix nagradom, proglašena je Agencijom godine.Ovation BBDO osvojio je nagrade u kategorijama Execution – Produkcija za kampanju “Telekom Srbija - Tu gde ste vi” i Adaptirana međunarodna intergisana kampanja za projekat “Breaking Barriers" koja je realizovana za Converse Srbija.Agencija New Moment New Ideas Company krunisana je sa dva priznanja - u kategorijama Društveno odgovorna integrisana kampanja i Cross media integrisana kampanja za projekat “Nesalomivi” Hemofarm fondacije.McCann Beograd osvojio je tri KAKTUS 2021 nagrade, i to u kategorijama Pojedinačni radovi - PR za kampanju “Muzika svuda” Beogradske filharmonije, Pojedinačni radovi – Media za kampanju “Šta nas žulja?” i Inovativna integrisana kampanja za projekat “neXt Joy Samo probaj! 2.0” kompanije The Coca-Cola Company.U kategoriji Pojedinačni radovi – TV nagradu je osvojila agencija Jazavac i Utorak za kampanju “ReMix Knjaz - 100% mi smislili”, dok je agencija Fullhouse Ogilvy krunisana priznanjem u kategoriji Pojedinačni radovi – Event za projekat Coca-Cola Hellenic Kickoff event.Agencija Žiška osvojila je priznanja u kategorijama Pojedinačni radovi – Content marketing za kampanju "Munchmallow 40 slatkih godina" kompanije Jaffa Crvenka i Employer branding integrisana kampanja za rad "Iskreni oglas", realizovan za Infostud.LUNATBWA Belgrade i Nikšićko Pivo osvojili su nagradu u kategoriji Integrisana kampanja kreirana za drugo tržište za projekat "Amo da čistimo". Señor Hrvatska i WWF Adria osvojili su nagradu u kategoriji Digitalna integrisana kampanja za projekat "Gubitnici".O tome ko će dobiti ovogodišnje KAKTUS nagrade odlučivao je stručni žiri koji su činili priznati i ugledni profesionalci iz kompanija, kreativnih, PR, digitalnih agencija i produkcijskih kuća iz Srbije i regiona.

Raspisan tender za rekonstrukciju stacionara u Zvečanskoj

Raspisan je tender za kompletnu rekonstrukciju i sanaciju stacionara u okviru Centra za zaštitu odojčadi, dece i omladine u Zvečanskoj u Beogradu. Procenjena vrednost radova je 695,5 miliona dinara (blizu 6 miliona evra).Građevinska dozvola je izdata u septembru 2020. godine, a lokacijski uslovi u novembru 2019.Prema potrebamaCentra predviđen je i otvoren parking sa 12 mesta.Ukupna bruto podzemna i nadzemna površina objekta sa novoprojektnim ulaznim tremom, sa pristupnim stepeništem i rampom iznosi 6,1 hiljada kvadrata.S obzirom na to da ovaj objekat datira iz 1936. godine i da nije projektovan sa ovom namenom i za ove kapacitete, zadatak je bio da se uspostavi unapređena funkcionalna ogranizacija, piše u specifikaciji. Dodaje se da je plan rađen prema uputstvima zaposlenih, a sve kako bi se unapredio prostorni komfor i boravak u objektu pre svega dece, a onda i osoblja. Uslov je bio i da se ne izlazi iz postojećih gabarita objekta Centra.Rekonstrukcija će obuhvatati i zamenu dva putnička lifta, od kojih je jedan predviđen i za transport medicinskog kreveta u četiri servisna lifta od kojih su dva namenjena za potrebe kuhinje i dva za potrebe vešeraja.Od prvog do četvrtog sprata su prostorije namenjene za boravak dece. Sobe su za 6-8 dece sa kupatilima. Na ovim spratovima nalaze se i sobe za dnevni boravak i igru dece, sobe za posete i izolaciju, priručne kuhinje, tehničke prostorije, ostave itd. Pored ovih prostorija, na svakom spratu se nalaze i kancelarije socijalnih radnika, sobe negovateljiva i soba za intervecnije. na četvrom spratu su predviđene i zajedničke igraonice za čitav objekat.Prilikom projketovanja se vodilo računa i o očuvanju nasleđa i vizuelnog identiteta, piše u specifikaciji. Dodaje se da su tokom vremena pojedini delovi i segmenti renovirani bez građevinske dozovle, a prvobirni spoljni izgled je promenjen i narušen.Pojedini toaleti su u prethonom periodu potpuno ili delimično prenovirani, ali nisu prilagođeni deci sa ograničenom pokretljivošću.Na terasama će biti postavljen sistem perforiranih kliznih panela koji će imati i ulogu u zaštiti od sunca, vetra i kiše.

Da li smo svesni – klimatske promene prete da zbrišu planetu

Glazgov je ovih dana centar sveta. Mesto u koje su uprte oči planete i koje je okupilo na jednom mestu državnu, poslovnu, ekonomsku i ekološku elitu i aktiviste. Sa nestrpljenjem se očekuje odgovor na pitanje koje muči čovečanstvo – kako stati na put klimatskim promenama?Za problem koji je nastajao decenijama, danas niko nema čarobni štapić, iako se sa samita Ujedinjenih nacija jednoglasno čuju „povici“ da se problem mora rešiti odmah. Rešenja koja će ubrzati spas planete ujedinila su i one koji tradicionalno nisu na istoj strani. Hrabrost i saradnja su deo rešenja koja se pominju, kako bi se osigurala bolja budućnost za naredne generacije, od one koju nudi trenutna ekološka slika. Značaj hitne reakcije za obnovu čistije, zelenije, oporavljene planete, jasan je svima. Ciljevi su postavljeni – osigurati nultu emisiju štetnih gasova do 2050, ograničiti globalno zagrevanje na 1,5°C, obnoviti ekosisteme, osnažiti otpornost infrastrukture i poljoprivrede na klimatske promene – ukratko, staviti prirodu u prvi plan.Načini na koje će se to postići staviće savremeni svet na ispit. Očekuje se mobilizacija sredstava koje će obezbediti najsnažnije ekonomije, a koje će biti na raspolaganju čitavom svetu. Bliska saradnja vlada, kompanija i civilnog sektora biće od presudne važnosti za uspeh.Da se na toj sinergiji uveliko radi, potvrđuju i govornici na COP26, od predsednika i predstavnika kraljevskih porodica, aktivista, eksperata, pripadnika autohtonih naroda, najvećih kompanija, do holivudskih zvezda.Poslovna zajednica je važan deo slagalice. Sve više kompanija ulaže u smanjenje štetnih uticaja, a održivo poslovanje polako postaje termin koji svi razumeju. Dekarbonizacija transporta i industrije je pitanje broj jedan. Poslovne strategije se menjaju i idu u korak sa zelenim ciljevima. Kompanija Rio Tinto objavila je strategiju koja obavezuje na ispunjenje cilja poslovanja sa nultom emisijom štetnih gasova do 2050. godine. Korak ka tom cilju je odluka o ulaganju od 7,5 milijardi dolara u dekarbonizaciju u narednoj deceniji. Govoreći na samitu Ujedinjenih nacija COP26, Jakob Stausholm, generalni direktor Rio Tinta se osvrnuo na činjenicu da će biti potrebno vreme da kompanije steknu jasnu sliku kako ispuniti održive ciljeve. Jedan od uslova je prodor novih tehnologija. U intervjuu za Blumberg, Stausholm je pojasnio: „Ne možete rešiti 100% CO2 bez novih otkrića. Konkretno, Rio Tinto do 2030. želi da prepolovi karbonski otisak, a ja želim da do te 2030. imamo jasan put, bez mnogo neizvesnosti, ka nultoj emisiji štetnih gasova.”Do 12. novembra će se u Glazgovu razgovarati o istraživanjima, opcijama, saradnjama, sa ciljem da se na kraju samita COP26 jasno vidi povećana globalna ambicija za smanjenje gasova sa efektom staklene bašte, kako bi ciljevi navedeni u Pariskom sporazumu bili na dohvat ruke. Ključni ciljevi podrazumevaju i povećane globalne napore za finansiranje rešenja za smanjenje efekata klimatskih promena, kao i pregovore o „Pravilniku“ Pariskog sporazuma, kako bi se pratio napredak, doprinos svih učesnika, kako bi se osigurala transparentnost i ekološki integritet međunarodnog tržišta ugljenika.Ovaj tekst nije proizvod Nove ekonomije i redakcija ne odgovara za navode u njemu.

Svaki peti građanin u Srbiji je dugotrajno siromašan

U Srbiji negde između 18 i 19 odsto populacije živi u dugotrajnom siromaštvu, 11,8 odsto već četiri godine živi u dugotrajnom siromaštvu, dok 2,7 odsto populacije karakteriše ekstremna materijalna deprivacija. Objavljeno je u rezultatima „Analize dugotrajnog siromaštva u Republici Srbiji“ koju je objavio Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva.U Republici Srbiji značajan deo populacije je u dugotrajnom siromaštvu, a broj raste iz godine u godinu. U periodu od tri godine u kojima su vršena istraživanja, stopa dugotrajnog siromaštva je porasla sa 16,7 odsto u 2016. godini na 19,6 odsto u 2018. godini.Prema podacima o broju stanovnika u Srbiji za 2018. godinu procenjeni broj dugotrajno siromašnih u Srbiji iznosi 1.368.590 stanovnika. Ukupan broj ljudi koji žive u dugoročnom siromaštvu u Srbiji raspoređen je u tri grupe. Prva, najblaža grupa obuhvata stanovništvo koje živi ispod linije siromaštva u poslednjoj godini ispitivanja i u dve od prethodne tri uzastopne godine, njihovi raspoloživi mesečni prihod iznose 7.367 RSD po članu domaćinstva. Karakteriše je loš kvalitet zaposlenja, osoba je samozaposlena i prihodi dominantno dolaze iz tog izvora ili prihoda u naturi, koji govore o kompenzatornom načinu plaćanja rada, što je karakteristika manje kvalitetnih poslova, kao i niski prihodi od penzija. U drugu grupu spadaju osobe koje četiri uzastopne godine žive u dugotrajnom siromaštvu i njihovi prihodi po članu porodice iznose 7.680 RSD. Osobe koje su četiri godine zaredom u dugotrajnom siromaštvu najverovatnije nemaju prihode od penzija ili se ne oslanjaju na socijalne transfere već imaju samo prihode od samozaposlenja.Pripadnici treće grupe koja živi u četvorogodišnjoj teškoj materijalnoj deprivaciji ne oslanjaju se ni na jedan od prihoda koje ostvaruju prethodne grupe i odlikuje ih prihod od 7.610 RSD po članu domaćinstva.Naspram opšte populacije, gde je raspoloživi prihod po članu domaćinstva skoro četiri puta veći 28.581 RSD na mesečnom nivou. Zajedničko za sve tri grupe dugotrajno siromašnih jeste nizak intenzitet rada i nizak stepen obrazovanja – osobe koje nemaju završenu srednju školu. Razlika među karakteristikama kod ove tri grpe jeste postepeno opadanje različitih „protektivnih faktora“ (drugi izvori prihoda poput doznaka i prihoda drugih članova porodice) koje od standardno definisanog dugotrajnog siromaštva dovode do ekstremne materijalne deprivacije kod vrlo malog broja najugroženijih ispitanika.Osnovni cilj istraživanja je analiziranje osnovnih faktora kojima se može predvideti dugotrajno siromaštvo i utvrđivanje razlike u karakteristikama populacije. Ova tema je važna jer dužina trajanja siromaštva ima negativnije efekte kako na pojedinca tako i na različite poželjne društvene ishode „Uvid u to koje su karakteristike domaćinstava i lica najviše povezane sa različitim obrascima dugotrajnog siromaštva, kao i razumevanje tih karakteristika mogu pomoći u formulisanju efektivnijih i uspešnijih mera za smanjenje dugotrajnog siromaštva u narednom periodu“ navodi se u analizi.Mere za smanjenje siromaštva mogu obuhvatiti nekoliko važnih pravaca delovanja čiji je cilj da povećaju socijalno uključivanje ljudi koji su u dugotrajnom siromaštvu. Jedan pravac delovanja bi trebalo da se odnosi na povećanje i olakšani pristup tržištu rada kao što su besplatne obuke za deficitarna zanimanja, mehanizam nadoknada, koji podrazumeva obavezna usavršavanja i prekvalifikacije u okviru Nacionalne službe za zapošljavanje.Drugi pravac razvoja može obuhvatiti mere koje se odnose na obrazovni sistem. Ove mere bi podrazumevale uvođenje obavezne srednje škole sa razvijenim mehanizmima podrške za ostvarenje potpunog obuhvata srednjoškolskim obrazovanjem, koji bi morao da obezbedi dodatna finansiranja kao što su prevoz do srednje škole, a u nekim slučajevima i stipendije za najugroženije, kako bi imali najosnovnije uslove za školovanje.Treći pravac mera bi trebalo obuhvati bolje targetiranje socijanih transfera, što podrazumeva integraciju podataka i diferencijaciju različitih socijalno ugroženih grupa i samim tim i bolju raspodelu materijalne pomoći. Srbija zajedno sa Rumunijom i Severnom Makedonijom ima najveće stope dugotrajnog siromaštva u državama Evrope. Procenat dugotrajno siromašnih u Srbiji duplo je veći od proseka za Evropsku uniju, i to predstavlja izazov jer se broj povećava. Trend rasta dugotrajnog siromaštva je prisutan i na nivou zemalja Evropske unije. Veoma je važno da kreatori politike znaju parametre po kojima se pojedinci kvalifikuju kao dugotrajno siromašni, kako bi se preventivne politike bolje prilagodile njihovim karakteristikama i kako bi se stvorili mehanizmi za iskorenjivanje socijalne isključenosti budući da podaci o visokom broju dugotrajno siromašnih, kao i o tome da taj broj iz godine u godinu raste, govore u prilog tome da mere koje država Srbija preduzima za smanjenje siromaštva nisu dovoljno efikasne.

Vlada Srbije želi efikasniju eksproprijaciju

Zbog potrebe da se brzo okonča postupak eksproprijacije koja se sprovodi u javnom interersu Vlada Srbije predložila je izmene Zakona o eksproprijaciji. Predlogom su definisani kratki rokovi za postupanje upravnih organa, a uvodi se i postavljanje privremenog zastupnika mogućim naslednicima neke imovine koja je predmet eksproprijacije.Vlada kako se navodi može da utvrdi javni interes za eksproprijaciju ako je ona neophodna za izgradnju, rekonstrukciju i adaptaciju objekata u oblasti: obrazovanja, zdravstva, socijalne zaštite, kulture, vodoprivrede, sporta, saobraćajne, energetske, telekomunikacione i komunalne infrastrukture, državnih objekata, kao i za izgradnju stanova za socijalno ugrožene.Postavljanje privremenog zastupnika u postupku eksproprijacije primenjivaće se onda kada je vlasnik nepokretnosti preminuo, a nije sproveden postupak raspravljanja zaostavštine ili ako se vodi postupak utvrđivanja vlasništva, kao i u ostalim slučajevima propisanim Zakonom o opštem upravnom postupku. Ovim bi se kako se navodi doprinelo efikasnosti eksproprijacije. Predlogom se omogućava privremeno zauzimanje zemljišta, najduže do tri godine, kada ono služi izgradnji objekta od javnog interesa (radi smeštaja radnika, materijala, mašina ili izvođenja radova koji su u funkciji izgradnje objekta ili ustanovljenja službenosti). Privremeno zauzimanje zemljišta može jednom produžiti za još tri godine.Utvrđena je obaveza korisnika eksproprijacije da, pre rušenja zgrade, obezbedi zakupcu stana u društvenoj, državnoj svojini i javnoj svojini odnosno na neodređeno vreme, odnosno nosiocu stanarskog prava u eksproprisanoj stambenoj zgradi ili stanu kao posebnom delu zgrade, korišćenje drugog odgovarajućeg stana u javnoj svojini sa pravima zakupca na neodređeno vreme.Za odlučivanje o predlogu za dozvolu vršenja pripremnih radnji uveden je rok od 15 dana od dana prijema kompletne dokumentacije. Utvrđuje da rok za vršenje pripremnih radnji počinje da teče sledećeg dana od dana uručenja rešenja strankama u postupku.Predloga zakona menja se član 29. Zakona određivanjem kraćih rokova za postupanje organa uprave u cilju bržeg i efikasnijeg sprovođenja postupka eksproprijacije. Predloga zakona menja se član 30. Zakona dodavanjem novog stava kojim se omogućava opštinskom organu uprave da donese delimično rešenje u slučaju da o zahtevu korisnika eksproprijacije i zahtevu ranijeg sopstvenika za eksproprijaciju preostalog dela nepokretnosti nije moguće odlučiti istovremeno, a sve u cilju bržeg i efikasnijeg sprovođenja postupka eksproprijacije.Predloga zakona menja se član 31. tačka 2) Zakona tako što se nepokretnost koja se ekspropriše naznačuje isključivo na osnovu podataka iz katastra nepokretnosti.Predloga zakona menja se član 32. Zakona tako što je opštinska uprava, umesto do sada korisnika eksproprijacije, dužna da dostavi po službenoj dužnosti predlog za eksproprijaciju nadležnom organu za poslove državnog premera i katastra, radi upisa zabeležbe pokretanja postupka eksproprijacije.Korisnik eksproprijacije snosi troškove postupka i kada je usvojen zahtev za eksproprijacijom preostalog dela nepokretnosti.Kada je predmet eksproprojacije zemljište na kome je izgrađen objekat suprotno zakonu za koji nije okončan postupak ozakonjenja, vlasnik takvog objekta ima pravo na naknadu za izgrađeni objekat u visini procenjene građevinske vrednosti tog objekta.Korisnik eksproprijacije se obavezuje da podnese pismenu ponudu o obliku i visini naknade i kada se donese delimično rešenje o eksproprijaciji u slučaju iz člana 30. stav 4. Zakona.Precizira se da nadležni organ koji sprovodi postupak eksproprijacije po službenoj dužnosti dostavlja pravosnažno rešenje o eksproprijaciji, odnosno izvršne isprave o naknadi nadležnom organu za poslove državnog premera i katastra.Prava na nepokretnosti u državnoj ili društvenoj svojini, sa ili bez upisanog prava korišćenja, mogu se rešenjem opštinske uprave oduzeti ili ograničiti po zahtevu lica iz člana 8. ovog zakona, ako to zahteva javni interes (administrativni prenos).Predviđeno je da će se postupci eksproprijacije započeti u skladu sa Zakonom, a nisu okončani do dana stupanja na snagu ovog zakona, nastaviti po propisima koji su važili do dana stupanja na snagu ovog zakona.

Vesna Jevtić, nastavnica i eko aktivistkinja: Kore od voća za zdravije zemljište

Kompostiranje je proces koji unapređuje kvalitet života u urbanoj sredini, čoveka povezuje sa prirodom i tlu vraća neophodne materije, kaže Vesna Jevtić, nastavnica engleskog jezika u VI beogradskoj gimnaziji, koja je angažovana na ekološkom projektu “Biram da kompostiram”. “U školi u kojoj sam do skoro radila, Hemijsko-prehrambenoj tehnološkoj školi, u okviru Erazmus projekta pod nazivom “Jedi pametno. Sačuvaj planetu” (Eat Smart. Save Your Land) naš tim je napravio tri kompostera. Umesto što se baca na deponiju, organski otpad može da se kompostira. Sa tim saznanjem, počela sam da kompostiram u svom domaćinstvu”, kaže ona.Prednosti kompostiranja, prema njenoj oceni su nebrojene.“Korišćenjem komposta za đubrenje bašte izbegava se upotreba hemijskih preparata za zaštitu bilja i veštačkih đubriva. Smanjuje se količina otpada koji se proizvodi, dok dobijeni proizvod utiče na zdravlije tlo, potiskuje patogene i jača imunitet biljaka”, kaže ona. Preterana potrošnja dovela je do toga da se napuštaju stare zdrave navike, kupuje se preko svake mere, zbog čega, kako kaže, razne vrste otpada koje bi se mogle reciklirati završe na deponiji. Projekat je kompletno finansijski podržao Nacionalni konvent o Evropskoj uniji, kroz program “Znanje za održivi razvoj”, sponzorisan od strane Nemačke ambasade. U okviru projekta “Biram da kompostiram” radio je mali školski četvoročlani tim.“Zapanjujuća je činjenica da se po glavi stanovnika u Srbiji baci oko 80 kilograma hrane godišnje. Bacanjem organskog otpada na deponiju, gde završava kao samo još jedan izvor štetnih gasova koji doprinose efektu staklene bašte, kompostiranjem dobijamo hranljivu zemlju koju možemo koristiti za žardinjere, leje, saksije sa cvećem ili bašte”; kaže ona. Kompost se pravi od zelenog otpada i smeđeg otpada iz kuće. Zeleni otpad su kore od voća i povrća, ljuske od jajeta, talog od kafe, kesice čaja, a smeđi: karton, pamučna tkanina, suvo lišće, piljevina.

Kroz COVAX sistem u Srbiju stiglo još 306.000 Sinofarm vakcina

U Srbiju je danas stigla nova isporuka vakcina protiv COVID-19 koja je nabavljena kroz COVAX mehanizam. Ova isporuka obuhvata 306.000 doza vakcina Sinofarm, saopštio je Dečji fond Ujedinjenih nacija (UNICEF). "Nova isporuka vakcina protiv COVID-19 dolazi u trenutku kada je u Srbiji epidemiološka situacija nepovoljna, sa visokim brojem novozaraženih na dnevnom nivou, dok je obuhvat vakcinacije u ukupnoj populaciji ispod evropskog proseka. UNICEF u Srbiji posebno radi na dodatnom osnaživanju prosvetnih radnika i svih koji rade u obrazovnom sistemu u borbi sa pandemijom COVID-19", navodi se u saopštenju.Međunarodni fond je dodao i da vakcinacija, uz poštovanje preventivnih mera nošenja maski, pranja ruku i fizičku distancu, štiti od korona virusa i utiče da se tok pandemije u kolektivu zaustavi, spreči mutiranje i dalje razmnožavanje virusa. U Srbiju je do sada kroz COVAX mehanizam dopremljeno više od 500.000 doza vakcina protiv COVID-19, konkretno 295.200 doza AstraZeneka vakcina i 306.000 doza Sinofarm vakcina.Vlada Srbije finansirala je nabavku ovih vakcina, dok je UNICEF kao posrednik u COVAX mehanizmu, obezbedio nabavku, transport i dostavu u Srbiju. COVAX inicijativu vode GAVI (Alijansa za vakcine), Svetska zdravstvena organizacija i CEPI (Koalicija za inovacije i epidemiološku spremnost). Cilj inicijative je da obezbedi da sve zemlje na svetu imaju pravičan i pristupačan pristup bezbednim i efikasnim vakcinama protiv COVID-19, bez obzira na stepen razvijenosti.

Akademija inženjerskih nauka očekuje „trajne negativne posledice“ Rio Tinta

Akademija inženjerskih nauka Srbije (AINS) izražava veliku zabrinutost zbog trajnih negativnih posledica koje će prouzrokovati realizacija projekta Jadar na životnu sredinu u Zapadnoj Srbiji.Realizacija projekta Jadar vodi ka degradaciji predela doline Jadra i ugrožavanja primarnih prirodnih resursa: zemljišta, šuma, voda i originalnog biodiverziteta. Posebno zabrinjava proces kojim se dovodi u pitanje suverenitet Srbije, jer Rio Tinto sprovodi Akcioni plan relokacije stanovništva, gde se neometano obavlja otkup zemljišta i nekretnina od lokalnog stanovništva, uz prećutnu saglasnost grada Loznice i državnih institucija. Početne aktivnosti na formiranju rudnika dovele bi do trajne degradacije zemljišta na površini od 533 ha: predviđa se uklanjanje šuma i šikara na 204 ha, poljoprivrednih površina na 317 ha, stambenih i ekonomskih objekata, dvorišta i okućnica na 8,3 ha i voćnjaka na 4,2 ha.Predviđeno je formiranje deponija u dolini Jadra na 146 ha, kao i na slivu potoka Štavica na 166 ha, za šta je potrebno uklanjanje šuma na 149 ha, sa 26.000 m3 drvne mase.Ovako masivna prenamena prostora i gubitak staništa ugroziće nekoliko stotina biljnih i životinjskih vrsta, od kojih 145 vrsta ima status strogo zaštićenih i zaštićenih vrsta.Biodiverzitet će biti desetkovan, a čitav prostor biće suočen sa gubitkom većeg dela ekosistemskih funkcija (poremećaj režima površinskih i podzemnih voda, modifikacija mikroklimatskih uslova, povećan rizik od erozije i bujičnih poplava, intenzivna emisija gasova staklene bašte). Predviđeno je sleganje gotovo 850 hektara površina, usled eksploatacije materijala i vode iz podpovršinskih kopova.Godišnja prerada 1,6 miliona t rude jadarita, proizvodnja 286.000 t borne kiseline, oko 60.000 t litijum karbonata i 259.000 t natrijum sulfata godišnje vodi ka formiranju deponija koje pojedinačno prekrivaju oko 20 hektara, visine su 40-60 metara, dužine 800-900 metara, širine 200-250 metara, zapremine više miliona tona, sa hiljadama tona arsena, nikla, kadmijuma i olova. U podzemlju doline Jadra nalazi se značajne rezerve podzemnih voda u Srbiji, a predviđenim rudarskim aktivnostima dovodi se u realan i visok rizik od zagađenja.Izrazito dinamičan hidrološki režim reke Jadar utiče na čestu pojavu destruktivnih bujičnih poplava , tako da je nemoguće garantovati zaštitu od probijanja nasipa, razaranja deponija, zagađenja doline Jadra i transporta polutanata do toka Save, zatim nizvodno do Šapca i Beograda, čime bi se uspostavio stalan rizik po sigurnost vodosnabdevanja većeg dela Srbije.Takođe, eventualnim probojem brane na Štavici, došlo bi do izlivanja više miliona tona hipertoksičnog otpada i katastrofalnog zagađenja vode i zemljišta.

Kako se pere novac u Srbiji: Šampinjoni i stanovi

Nekoliko gradova u Srbiji su prava "žarišta".

Zgrada Geneksa proglašena kulturnim dobrom

Vlada Srbije proglasila je za kulturno dobro utvrdila Stambeno-poslovni centar Geneks u Novom Beogradu, saopštio je Zavod za zaštitu spomenika kulture Grada Beograda, koji je i podnosilac tog predloga. Geneks je sagrađen u periodu od1970. do 1980. godine prema projektu arhitekte Mihaila Mitrovića (1922-2018). Navodi se da je Mitrović kombinacijom tradicije i nasleđa stvorio sopstvena rešenja koja predstavljaju originalan autorski izraz u domaćem graditeljstvu.Geneks čine dve kule koje su funkcionalno razdvojene na stambenu sa 30 spratova i poslovnu sa 26 spratova. One su povezane u arhitektonsku celinu posebnom konstrucijom u obliku mosta."Posebno originalan detalj na savremenoj arhitekturi jeste oslikavanje fasada. Slikar Lazar Vujaklija uradio je murale na betonskim fasadama prizemlja zgrade Geneksa 1979. godine", dodaje se u saopštenju.Dodaje se i da Geneks predstavlja materijalni dokument perioda naglašene želje beogradskog urbanizma za ostvarivanjem visinskih rekorda i formiranjem upadljivih gradskih simbola.Arhitektura u Čileu: Izgled krova prati oblik morskih talasaBeton obrisao istoriju na Kalemegdanu U Istorijskom arhivu Beograda prošle godine preuzimana je arhivska građa i formiran je Mitrovićev legat. Poznati arhitekta čija se dela svrstavaju u domaće ikone takozvane "brutalističke arhitekture", u koju neki svrstavaju i Geneks kulu, dobitnik je Oktobarske nagrade grada Beograda, Salona arhitekture, Velike nagrade za arhitekturu SAS, Sedmojulske nagrade za životno delo.U Mitrovićeva najznačajnija dela, pored Geneksa spadaju: hotel Narcis na Zlatiboru, stacionar Organizacije Ujedinjenih Nacija (OUN) u Banji Кoviljači, hotel Putnik, hram Svetog Vasilija Ostroškog u Beogradu.U Mitrovićeva dela spada i Vrnjački ciklus: topla voda Snežnik, Slatina, Rimski izvor, Jezero (svi se nalaze u Vrnjačkoj Banji), kao i veći broj stambenih objekata u Srbiji.

Prodaje se „Novi autoput“ po ceni od 235 miliona dinara

Stavljeno na prodaju preduzeće Novi autoput po ceni od 235 miliona dinaraImovina GP Novi autoput iz Beograda stavljena je na prodaju zbog stečaja po početnoj ceni od 235 miliona dinara. Prodaju oglasila je Agencija za licenciranje stečajnih upravnika. Javno nadmetanje zakazno je za 3. decembar ove godine, prenosi Ekapija.Na spisku imovine koja se nalazi je mašinsko-transportni pogon na Voždovcu, zemljište u Dobanovcima, i kompleks objekata za smeštaj radnika u Leštanima. Kompleks u Kumodraškoj ulici na voždovcu nalazi se na površini od 4.494 kvadratnih metara i sadrži: servisno-remontnu radionicu, halu sa aneksima i podrumom, trafostanicu, pumpu za gorivo, nekoliko magacina, upravnu zgradu i ostalo. Dok zemljište u Dobanvcima zauzima površinu od 5 hektara i 27 ari.Pravo na učešće imaju sva pravna i fizička lica koja uplate 500 hiljada dinara uvećanu za porez na dodatu vrdnost radi otkupa prodajne dokumentacije, depozit u iznosu 94 miliona dinara kao i da potpišu izjavu o gubitku prava na povraćaj kredita i ugovor očuvanju poverljivih podataka prilikom preuzimanja prodajne dokumentacije.

Miroslav Mišković: Učim od mladih

I ja učim od mladih, ne bih danas bio to što jesam da sebe ne menjam. Dokazujete se uvek, i pred porodicom, i pred roditeljima, i zaposlenima“, kazao je Miroslav Mišković, predsednik Upravnog odbora Delta Holdinga na SAM akademiji, specijalnom događaja Srpske asocijacije menadžera (SAM).Kako je saopštila SAM akademija, on je rekao da mladima posebno savetuje da moraju da pronađu šta vole jer samo ako rade ono što vole. Mladi ljudi, prema rečima Miškovića, vrlo brzo shvate koliko je važna preciznost u poslu i napominje koliko od njih može da se nauči. „Kada shvate šta vole, najbolje je da stiču znanje, poželjno na Zapadu, jer znanje nema cenu. Važno je i da idu na skupove, da čuju šta drugi pričaju, ne samo da budu u kancelariji. Učenje počinje prvog radnog dana. Osnov svakog učenja je znanje,“ rekao je Mišković i dodao da se u biznis mora ulagati. Kako je rekao, nije ružno da neko ne zna, ali mora naći ljude koji će znati. Zato privrednicima predlaže da plate čoveka koji zna najbolje i da obučavaju kadrove. On je rekao da je u izvršnom odboru Delta Holdinga od sedam članova četiri su žene. „Žene su, zaista mislim, pametnije od muškaraca, i bolji su studenti, stabilnije su. One samo to moraju da iskoriste“, rekao je Mišković. „Finansijska nezavisnost žene je najvažnija. Žena mora da ima uslove da može da radi. Žene u Srbiji još nisu samostalne, ali moraju da se bore, ne smeju se predati jer treba više da budu u društvu. Kada bi žene rukovodile svetom, bilo bi sve sasvim drugačije.“Na pitanje šta bi izdvojio kao najveću vrednost Delta Holdinga, Miroslav Mišković je odgovario: „Ljudi. Mi imamo kadrove koji su daleko iznad ostalih; ljudi su naša snaga. Delta se od drugih razlikuje u izuzetnom kadru. Ako je na ovim prostorima neko sistem, to je Delta. A sistem funkcioniše tako da se operativnim poslovima uopšte ne bavim. To radi sistem, a njega nije jednostavno napraviti. Pre 15 godina sam shvatio da to treba da uradim i danas zakazujem sastanke kada moji saradnici mogu. Ja nisam zauzet, oni su. Da biste se bavili razvojem, morate da imate vremena da razmišljate. A realizaciju svega toga čine zaposleni“. Najznačajniji trenutak u svakoj karijeri je njen vrhunac, kada se ukazuje prilika za nešto novo. Kad je kompanija na vrhuncu moći, tad se prodaje. Čoveku je mnogo lepo kad je kompanija na vrhuncu, ali ne sme da se uspava, tad se ukazuju prilike, posavetovao je on.Na pitanje koje industrije vidi kao najperspektivnije u Srbiji i gde bi sada ulagao, Miroslav Mišković ističe agrar. „Ali ako niste prvi u tome, birajte nešto drugo. U svemu što radite, morate biti najbolji. Ako to volite, morate tome da se posvetite. Ne možete prosečno raditi, a imati natprosečan uspeh i natprosečna primanja. Pravih profesionalaca je sve manje i zbog toga moraju i da se dobro plate. Plate su uvek najvažnije“.

Verovatno morate da ponovite prijavu na ePorezima

U brojnim prijavama poslovnog prostora i poslovnih prostorija obveznika fiskalizacije uočen je niz nedostataka i nedoslednosti kod unosa podataka posredstvom portala ePorezi, navodi se u saopštenju Poreske uprave.Prijave nisu u skladu da pavilima propisanim Pravilnikom o vrsti i načinu dostavljanja podataka o poslovnom prostoru i poslovnim prostorijama, kao i o načinu generisanja oznake poslovnog prostora.U skladu sa pomenutim Pravilnikom, poreskim obveznicima se ukazuje na na sledeće:U nazivu poslovnog prostora i poslovne prostorije (polje 2.1) potrebno je uneti isključivo naziv prijavljenog maloprodajnog objekta u kome će biti instaliran elektronski fiskalni uređaj i nema potrebe ponavljati naziv, ime i prezime obveznika fiskalizacije, osim ako to nije i naziv poslovnog prostora i poslovne prostorije. U ovo polje ne unosi ni adresa, tip objekta ili naziv delatnosti.Podatak o nazivu poslovnog prostora i poslovne prostorije sastoji se od Jedinstvene oznake koju dodeljuje Poreska uprava i naziva poslovnog prostora i poslovne prostorije. Podatak će biti upisan u bezbednosni element i ne može se samostalno menjati, bez promene bezbednosnog elementa.Primer: Obveznik fiskalizacije Samostalna trgovinska radnja „Supermarket ABC“ , preduzetnik Petar Petrović ima maloprodajni objekat pod nazivom Prodavnica Mirijevski Bulevar, na adresi Mirijevski Bulevar 152.U tom slučaju u prijavi PGJO u polje 2.1 unosi se: Prodavnica Mirijevski Bulevar. PIB i naziv obveznika fiskalizicije preuzimaju se iz Registra, dok se podaci o adresi i mestu poslovnog prostora i poslovne prostorije preuzimaju iz polja 2.3 do 2.9 navedene prijave.Jedinstvena oznaka poslovnog prostora i poslovne prostorije će se upisati u bezbednosni element nakon dodele (u ovom primeru 10000001:) od strane Poreske uprave, u procesu personalizacije bezbednosnog elementa.Kao podatak o tipu poslovnog prostora i poslovne prostorije (polje 2.2) potrebno je uneti jedan od tipova poslovnog prostora i poslovne prostorije propisanog članom 3. pomenutog Pravilnika, uz striktno poštovanje navedenih uslova. Tip poslovnog objekta bira se iz padajućeg menija i označava sa: FIKSNI – nepomični objekat; POKRETNI – na prenosivim prodajnim objektima (vozilo, autobus); DALjINSKA TRGOVINA – trgovina putem interneta i AUTOMAT – isključivo samonaplatni uređaji (autoperionice, mašine za prodaju kafe, grickalica i benzinske pumpe bez posade).Za dodatne informacije o poslovnom prostoru i poslovnim prostorijama možete koristiti polje DODATNO.Ukoliko ste postupili drugačije u odnosu na gore napisana pravila prilikom podnošenja prijave potrebno je da obrišete poslovni prostor i poslovnu prostoriju koja je dobila jedinstvenu oznaku i da podnesete novu prijavu u kojoj ćete iskazati podatke na ispravan način.Detalje oko načina brisanja poslovnog prostora i poslovne prostorije možete pronaći u korisničkom uputstvu klikom na link.U saopštenju se napominje da je u polju Datum početka (2.12), omogućeno da datum početka korišćenja poslovnog prostora bude u budućnosti.Prijavljivanje poslovnog prostora i poslovnih prostorija u kojima obavljaju delatnost za koju je neophodno posedovanje fiskalnog uređaja, počelo je 1. oktobra putem portala ePorezi. Preduslov za ostvarivanje prava na finansijsku podršku je prethodno uredno podneta prijava sa podacima za generisanje jedinstvene oznake poslovnog prostora i poslovne prostorije PGJO.

Sin Muamera Zukorlića izabran za zamenika predsednika RIK

Usame Zukorlić je imenovan za zamenika predsednika Republičke izborne komisije (RIK), piše u Odluci koju je potpisao predsednik skupštine Ivica Dačić.Zukorlića je za ovo mesto predložila Stranka pravde i pomirenja (SPP) koju vodi njegov otac Muamer Zukorlić, zamenik predsednika republičke skupštine, kako je objavio Danas.Da nema funkcionerske kampanje, kampanje uopšte ne bi ni bilo Protiv ovog predloga bila je narodna poslanica SDA Sandžaka Selma Kučević, koja je rekla da je dogovor bio da to mesto pripadne poslaničkoj grupi „Ujedinjena dolina – SDA Sandžaka“, „kao jedinoj opozicionoj grupi“, preneo je ovaj list. Kučević je poručila da će o svemu obavestiti posrednike Evropskog parlamenta.U septembru ove godine Zukorlićeva supruga profesorka Elma Elfić, predsednica Internacionalnog univerziteta u Novom Pazaru (IUNP), je imenovana za pomoćnicu ministra za prosvetu, nauku i tehnološki razvoj.

Alhem otvorio virtuelnu bazu o zelenim javnim nabavkama

U Srbiji je od sada dostupna Virtuelna baza znanja o zelenim javnim nabavkama. Učešće javnih nabavki u bruto domaćem proizvodu naše zemlje iznosi oko 8% godišnje. Nabavkom dobara, usluga i radova sa manjim negativnim uticajem na životnu sredinu, organi javne uprave mogu da daju važan doprinos održivom razvoju Srbije.Zelene javne nabavke bi poslužile kao dobrovoljni regulatorni instrument koji bi povećao društvenu odgovornost javnog sektora u upravljanju javnim finansijama. U postupcima zelenih javnih nabavki, pored nabavne cene, naručilac uzima u obzir i troškove održavanja, uštedu vode i energije, vek trajanja proizvoda, kao i troškove zbrinjavanja kada proizvod postane otpad. Ali jedan od problema predstavja je nedostatak znanja o zelenim kriterijumima jedna od najvažnijih prepreka za primenu zelenih nabavki u praksi, navela Jasminka Ranđelović, programska koordinatorka ALHem.U Virtuelnoj bazi se mogu naći stručni vodiči za primenu zelenih kriterijuma, primeri dobre prakse, kao i drugi informativni i video materijali. Poseban naglasak je stavljen na Program obuke za zelene javne nabavke koji sadrži devet video modula namenjen svim zainteresovanim stranama. Virtuelna baza o zelenim javnim nabavkama je razvijena u okviru Alternativa za bezbednije hemikalije, u organizaciji AL Heme i podrške Balkanskog fonda za demokratiju i Ambasade Kraljevine Norveške u Beogradu.Pored ALHema, još 20 organizacija civilnog društva pokrenulo je inicijativu za izradu Akcionog nacionalnog plana za zelene javne nabavke. Sada je red na nadležnim organima da započnu sprovođenje ovog projekta.

Opština Rekovac glasala protiv istraživanja litijuma

Odbornici u Rekovcu: Ne plašimo se republičke vlasti!Odbornici skupštine opštine Rekovac danas su usvojili odluku o izmeni plana detaljne regulacije, što zapravo znači da će tražiti zabranu istraživanja na rudu litijum i sve druge minerale na svojoj teritoriji.Predsednik odborničkog kluba SNS-a, Pavle Mihajlović, izjavio je: "Naš plan je da zaustavimo sva istraživanja, ne samo litijuma, već bilo kojih minerala i ruda. Naše opredeljenje je da Levač , kao i do sada, bude privredni kraj, pre svega voćarski, vinogradarski, i stočarski kraj, kao i turistička destinacija, zbog onog čime raspolažemo.Za ovu odluku jednoglasno je glasalo devetnaest članova odbora.Za naš portal govorio je i Aleksandar Đorđević, predsednik opštine Rekovac:"Odbornici su danas, nakon inicijative gradjana i privrednika, kao i skupštinskog rednog tela, vezano za zaštitnu životne sredine, razmatrali i podelili zabrinutost sa svojim Levčanima. Odbornici su na današnjoj skupštini izglasali da se pokreću odredjene radnje kojim će se odbraniti Levač".Miomir Mitrović, odbornik SPS-a navodi da je dogovor baziran na izmeni i dopuni poslovnog plana: "Naš predlog će biti poslat i u ministarstvo u Beogradu, kao i naša odluka koja je negativna povodom tih ispitivanja"."Mi smo na našoj sednici podneli zahtev da se obustave sve naredne radnje u ispitivanju litijuma i da se uradi proširenje prostornog plana" kaže predsedik stalnog radnog tela za zaštitu životne sredine i ekologiju, Zoran Radojičić.Predstavik privrednika opštine Rekovac, Predrag Marković, rekao je da je postignut najvažniji cilj, za dalju pravnu osnovu: "Bitnije obećanje je da će biti formirana radna grupa koja će nadgledati aktivnosti. Predstavnici privrednika sa ovog područja će biti uključeni".Ispred skupštine opštine Rekovac, okupili su se i nezadovoljni meštani koji strahuju za svoj kraj, koji su i ranije održavali ekološke proteske. Pripadnici policije fotografisali su skup meštana ispred skupštine opštine Rekovac.

Gasna kriza u Srbiji: Samo da prođu izbori

Vic: Koju Severininu pesmu Vučić ne može da smisli? GAS, GAS. Evo i zašto.

Izdanja

Broj 126, Decembar 2025.

Broj 126

Decembar 2025.

Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.

Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.

Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.

Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.

Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.

Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.

Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.

Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.