Broj 126, Decembar 2025.
Broj 126, Decembar 2025. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

Marija Ilić napustila gejming studio Two Desperados

Marija Ilić, suosnivačica beogradskog gejming studija Two Desperatos čiju video igru Woka Woka igra više od 30 miliona ljudi širom sveta, napustila je kompaniju."Moje vreme ovde bilo je ispunjeno kako izazovima, tako i trijumfima, a kada se osvrnem - ne mogu da osetim ništa osim ponosa što sam deo ovog uspeha," ocenila je Marija.Marija je nedavno izabrana za Predsednicu Upravnog odbora Asocijacije industrije video igara Srbije  (SGA - Serbian Games Association) čija je i suosnivačica. Asocijacija je posvećena razvoju domaće gejming industrije.Kako kaže za Novu ekonomiju, njen fokus u narednom periodu biće upravo na Asocijaciji.Marija je poznata kao promoterka većeg učešća žena u gejming industriji.Kompanija Two Desperados iza sebe ima dve popularne mobilne igre, i više od 60 zaposlenih. Pročitajte INTERVJU koji su Marija i Vojislav Milutinović, takođe osnivač Two Desperados, dali za Novu ekonomiju u oktobru 2019. godine.  

Srbija

Zantatski poslovi ne treba da budu hobi, već isplativa delatnost

Održan je okrugli sto na temu zaštite porekla i kvaliteta zanatskih proizvoda u organizaciji NALEDA. Povod predstavlja inicijativa žena iz Etno mreže koje su se usaglasile oko zajedničkih standarda kvaliteta koji će biti registrovani pri Zavodu za intelektualnu svojinu kao Kolektivni žig. Dragana Tar, direktorka švajcarskog programa za zaštitu intelektualne svojine, govorila je o kolektivnim pravima proizvoda sa geografskim poreklom koji nisu dovoljno vrednovani i promovisani na tržištu. Kolektivni žig predstavlja jedan načina da se pomogne proizvođačima ne mogu samostalno da prolaze kroz procedure kontrole i sertifikacije koje ne mogu samostalno da obavljaju, već im se pruža podrška i pomoć kroz saveze i asocijacije.  Pirotski brendovi su nastali iz muke kako bi se prilaogili geografskim i vremenskim uslovima, rekao je Miloš Colić zamenik gradonačelnika Pirota.Ukazao je na problem nedostatak radne snage u proizvodnji ćilima, kačkavalja i peglane kobasice. Kao primer naveo porudžbinu velikog ćilima za Hilandar na koju čeka već nekoliko meseci. Dodao je da tkalje nemaju materijalnu satisfakciju kakvu trebaju da imaju. Da bi se promovisali proizvodi koji su dosadni treba ih izvući iz konteksta, rekao je jedan promotera Rambo Amadeus. Kao primer za nadevedeno pokazao je sako koji napravljen od starog i oštećenog ćilima. “Proizvod koji je ručni rad treba da bude nešto potpuno drugo. On treba da bude skup. Njegova cena treba da se odredi tako što mi vidimo kolika je satnica te žene, da ona može da plati račune. Tog momenta će posao prestati da bude hobi. Meni je muzika prestala da bude hobi kada sam za jedno veče zaradio više nego moj otac za mesec dana.” rekao je Rambo. Srbija ima jedno od najbogatijih i najraznovrsnijih kulturnih nasleđa u Evropi. Problem sa kojim se susreću danas je nerazvijena svest o upravo tom kulturnom nasleđu i njegovom očuvanju. Pored nematerijalnog nasleđa važan je ekonomski momenat. Jedan od ciljeva predtavlja da se ženama koje učestvuju u očuvanju starih zanata omogući da stvore sebi izvor prihoda. Tržište zanataskih proizvoda u našoj zemlji je trenutno u razvoju. Cilj je da kupci ne budu samo institucionalni i iz privrede, već i svakodnevni turisti kao i naši ljudi iz inostranstva. Kolektivni žig je trenutno razvijen za pet proizvoda i dva sa geografskim poreklom, a to su pirotski ćilim i peškiri šabaškog kraja. 

Srbija

Goša iz Simićeva odlučila da pokrene stečaj

Skupština akcionara Fabrike za proizvodnju specijalne opreme (FSO) "Goša" donela je jednoglasnu odluku o podnošenju podnošenju predloga za pokretanje stečajnog postupka. Ovaj potez je u skladu sa Unapred pripremljenim planom reorganizacije (UPPR), navodi se u tekstu odluke.Fabrika se nalazi u mestu Simićevo, na oko 30 kilometara od Smederevske Palanke, a na kraju 2020. godine imala je 137 zaposlenih.FSO "Goša" je pre deset godina bila najveći izvoznik među mali i srednjim preduzećima, kako je Nova ekonomija već pisala.Pre deset godina, Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA) dodelila je "Goši"  priznanje za najvećeg izvoznika među malim i srednjim preduzećima, kako je prenela Politika.Obustavljen prethodni stečajni postupak nad Fabrikom vode Kako piše u tada objavljenom Politikinom tekstu, u fabrici je radilo 250 ljudi, a sve što su proiizvodili su i izvozili. Pogon fabrike izgradnjen je krajem 70-ih, kako se navodi u tekstu Politike, novcem iz kredita Fonda za razvoj po licenci nemačke kompanije "Teklamit".Tadašnji gigant proizvodio je pokretne sistemi za podmazivanje, najviše za vojsku i velike auto-servise, a potom traktorske prikolice i cisterne za tečna đubriva.Fabrika je 2004. godine privatizovana, a kupac je bilo preduzeće IG Group iz Beograda koje i danas poseduje 79 odsto ukupnih akcija društva. Vlasnici "IG Group" su Dragoslav Miličić i Radiša Jovičić, koji je ujedno i generalni direktor FSO "Goša".Fabrika je iz godine u godinu imala sve manje poslovnih prihoda pa je tako 2018. godine imalo prihode od 913 miliona dinara, naredne, 2019, 427 miliona dinara i prethodne, 2020. godine, 193 miliona dinara. "Mostogradnja" završila u stečaju Istovremeno i rezultati su bili sve lošiji pa je 2018. godine fabrika bila u dobitku 40,5 miliona dinara, dok je 2019. već beležilo neto gubitak od 123 miliona, a 2020. skoro 99 miliona dinara. Preduzeće je takođe na kraju svake godine imalo sve manje zaposlenih - na kraju 2018. godine - 227, 2019. godine - 206, 2020. godine - 137 radnika.U revizorskom izveštaju za 2020. godinu se navodi da akcionarsko društvo ima više sudskih i radnih sporova za koje nije rezervisalo moguće troškove koji će nastati u budućem periodu.U periodu pandemije fabrika je radila sa trećinom proizvodnih kapaciteta i nije prekidala rad, ali je došlo do smanjenja radnika, a proizvodni proces se odvijao u veoma otežanim uslovima, navodi se u izveštaju revizora.

Srbija

Zemunac uhapšen jer je prodavao gorivo na pumpi u svom dvorištu

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova, Policijske ispostave za bezbednost na rekama, podneće krivičnu prijavu protiv šezdesetdevetogodišnjeg muškaraca zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivična dela nedozvoljen promet akciznih proizvoda i nedozvoljeno skladištenje robe.Policija je u jednom dvorištu u Zemunu pronašla dve točilice i kamion u kojem je bilo skladišteno oko 1.000 litara naftnih derivata i tom prilikom zatekla šezdesetdevetogodišnjaka koji je prodavao naftu.Daljim pregledom, pronađena su još dva tanka sa ukupno 2.500 litara nafte, kao i veća količina novca.Protiv osumnjičenog će biti podneta krivična prijava Trećem osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu.

Srbija

Prodaja organske hrane povećana, problemi ostali isti

Prodaja organske hrane povećana je od početka pandemije u našim maloprodajnim radnjama, ali i dalje se borimo sa istim problemima u proizvodnji, kaže Tatjana Idei, preduzetnica iz Temerina, koja se bavi proizvodnjom organske hrane, u porodičnoj firmi "Bio salaš Idei"."U našim maloprodajnim radnjama od početka pandemije primetno je povećano interesovanje kupaca za bio i organskim proizvodima, koji se uzgajaju na lokalnim imanjima", kaže ona. Iako je povećana potražnja na tom porodičnom poljoprivrednom dobru i dalje se  proizvodi više nego što se proda.  "Situacija na tržištu nije sjajna", kaže Tatjana, koja je zajedno sa suprugom 2014. godine kupila poljoprivredno dobro u Vojvodini, od 4,5 hektara, gde proizvode organsko voće, povrće, speltu, lekovito bilje.Proizvođači organske hrane bore se godinama da dobiju odobrenje za proširenje sortne liste."Nama je potrebno da država proširi sortnu listu za vrste koje možemo gajiti. Osim toga, problem nam predstavlja i to što su veoma skupa sredstva za zaštitu organske proizvodnje u Srbiji, nigde u Evropi nisu toliko skupa", kaže ona. Nada Letić, iz Udruženja proizvođača organske hrane, kaže da je potražnja za organskom hranom u Novom Sadu naglo skočila od početka pandemije, tokom vanrednog stanja prošle godine prodaja je bila povećana čak oko 50 odsto u odnosu na period pre pandemije.Prema poslednjim podacima, objavljenim na sajtu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede (u 2019. godini), organska proizvodnja uzgaja se na ukupnoj obradivoj površini od 15.915 hektara, dok je 2010. bilo svega 2.784 hektara obradive površine.Vrednost tržišta organskih proizvoda u svetu iznosi oko 97 milijardi evra, prema podacima u 2018. godini najveća tržišta po vrednosti maloprodaje organskih proizvoda su SAD, EU i Kina.

Srbija

Gajenje lekovitog bilja isplativo i na malim posedima

Srbija izvozi lekovito i aromatično bilje u vrednosti od oko 20 miliona evra godišnje i od tog posla živi oko 5.000 ljudi. U okviru EU projekta Poralist Institut Dr Josif Pančić je krenuo sa stvaranjem onlajn platforme na kojoj će biti registrovane razne vrste lokovitog bilja koje rastu u Srbiji i okolnim zemljama."Projekat je finansirala Evropska unija i od tih sredstava obezbeđen je budžet za istraživanja i pravljenje sveobuhvatne platforme lekovitog bilja na području opština Bijelo Polje i Prijepolje. Na osnovu tog budžeta dobili smo i aparate, uz pomoć kojih ćemo nastaviti istraživački rad", objašnjava Dejan Pljevljakušić iz Instituta Dr Josif Pančić.U pitanju je prekogranični projekat saradnje Srbije i Crne Gore, u kome je tokom godinu dana učestvovalo šestoro istraživača Instituta Dr Josif Pančić. Zadatak je bio da se napravi popis lekovitog bilja u dve opštine, kao i da se održe kursevi o sakupljanju bilja."Glavni proizvod ovog projekta jeste opservatorija, kakve smo pre ovoga mogli da vidimo samo u 'Royal Botanical Gardens'. Ta opservatorija je zapravo online platforma, koju obični korisnik može da poseti i pogleda tutorijale o sakupljanju i primarnoj preradi lekovitog bilja," dodaje Pljevljakušić .On napominje da neki travari čak i ne znaju da su neke vrste bilja strogo zaštićene. Zbog toga se daju preporuke o sakupljanju kako bi endemske vrste mogle da se ostave mlađim generacijama.Proizvodnja lekovitog bilja donosi dobre prihodeDomaći proizvođači lekovitog bilja uglavnom robu prodaju u inostranstvu Proizvođači lekovitog bilja kažu da ulaganja u proizvodnju lekovitog i začinskog bilja nisu velika, kao i da je zarada solidna, čak i na malim površinama. Lekovite biljne vrste u koje najviše vredi uložiti su: beli slez, mirođija i peršun, a profitabilni su i žalfija, valerijana, timijan, bosiljak, korijander, anis, ali i origano i ehinacea.Raznovrsnost biljnog i životinjskog sveta može se iskoristiti u svrhe privlačenja turista i razvijanja nove dimenzije turističke ponude. Održivi turizam i očuvanje prirodne sredine zasnivaju se na odgovornom stavu i ponašanju prema prirodi.Milan Lukić, direktor Instituta Dr Josif Pančić, kaže da se bave različitim vrstama istraživanja, poput etnobotanike, etnomedicine, razmnožavanja različitih vrsta aromatičnog i lekovitog bilja, retkih vrsta:"Sve su to veoma vredni rezultati za našu struku, medicinsku, farmaceutsku i za poljoprivrednu. Za naše proizvođače važno je da znaju na kojoj lokaciji mogu gajiti pojedine vrste sa najboljim uspehom, koju tehnologiju gajenja da koriste, kao i da li se mogu gajiti po organskom metodu."U Srbiji postoji više od 700 biljnih vrsta sa lekovitim svojstvima, dok je 400 registrovano kao lekovito bilje. Sa 280 vrsta trguje se kao industrijskom sirovinom. Izbor biljaka, kako se navodi zavisi i od temperature područja, pa se u skladu sa tim biraju određene začinske i lekovite vrste.Izvoz organske hrane 2019. godine vredeo 30 miliona evraNarodi Južne Amerike piju dva litra dnevno: Zašto je akai tako lekovit

Srbija

Kompjuter ispod drveta, noge u moru: Digitalni nomadi od Zadra do Mokrina

Pandemija je negativno uticala na coworking industriju, ali je nakon prvog talasa korone povećana potražnja za radom u takvim prostorima.Digitalni nomadi iz različitih delova sveta, Amerike, Novog Zelanda kao i zemalja regiona, dolaze u jedno banatsko mesto kod Kikinde - Mokrin house, osmišljeno za radnike na daljinu koji vole često da putuju. Branimir Brkljač, osnivač Mokrin house kaže da gosti obično ostaju od nekoliko dana do nekoliko meseci i taj prostor osim što je coworking ujedno je i coliving koncept, ukupne površine 5.500 kvadrata, sa četiri glavna objekta i dvorištem. Coliving prostor uključuje 16 soba, tri obroka koje njihovi kuvari prave od povrća uzgajanog u lokalnim baštama. U okviru tog mesta, postoje i prostori za relaksaciju i druženje: bazen, teretana, bilijar sala.Mladi odlaze zbog veće plate i dostojanstvenog života “Coworking prostor u Mokrinu sastoji se od više celina, zahvaljujući čemu gosti mogu da biraju da li hoće da rade sami, u timu ili da organizuju radionice, sastanke, seminare. Dolaze nam digitalni nomadi i timovi raznih kompanija sa kojima organizujemo različite događaje, u zavisnosti od toga šta im je potrebno”, kaže Brkljač.Moderni tipovi radnika zaposlenih na daljinu, biraju ovo mesto jer im najviše prija boravak u prirodi, tišina i udaljenost od svega što bi moglo da ih dekoncentriše i izaziva stres kakav je danas život u gradu, pogotovo u nekoj metropoli u Americi. To su ljudi kojima je potrebna promena sredine, mir da započnu ili završe neke svoje  važne projekte. Kao i timovi koji žele da se izmeste iz kancelarije i pobegnu od softvera za video pozive i mogu svoju energiju da usmere na rad, druženje i odmor.“Digitalni nomadi bili su nam redovni posetioci u periodu pre pandemije. Sa svim ograničenjima zbog epidemiološke situacije i to se promenilo. Ali, tokom leta, pored timova, ponovo smo imali značajan broj pojedinaca koji su želeli da spoje rad i odmor. I promene okruženje, pronađu mirno mesto izvan svakodnevice, koja je baš tokom pandemije postala opterećujuća”, kaže Brkljač.Sve njih privlači da budu deo okruženja i kulture koju još nisu upoznali, kako on navodi, a da istovremeno rade na svojim projektima. “Zbog toga je za njih Mokrin House bitna tačka, mogu da dobiju sve to što traže: nekoliko nedelja ili meseci života u mirnom selu, boravak u prirodi, prostor za fokus i rad, odmor i zabavu. Prednost je  što smo udaljeni samo nekoliko sati vožnje od Beograda, Budimpešte, Temišvara”, kaže osnivač ovog nomadskog koncepta.U Zadru je prošle sedmice otvoreno digitalno selo Nomad Digital Valley. “Digitalno selo je jedinstven projekat ovog tipa u Hrvatskoj, u svetu postoji tek nekoliko primera. Postoje paketi koliko dugo se ostaje u “dolini“, a najkraći mogući boravak traje dve sedmice. Verujemo da klima i kultura na Jadranu mogu samo povećati produktivnost nomada, ali i da njihov izbor destinacije ne zavisi samo od mora, nego od mnogo više faktora“, odgovaraju u WRC Media, start up firmi koja je pokrenula platformu grabahome.Oni veruju da pandemije neće sprečiti nomade da dolaze, jer kako kažu, ljudska  potreba za putovanjem i upoznavanjem drugih kultura jedna je od osnovnih. Samo u prvoj nedelji imamo više od 200 prijava iz celoga sveta, kažu pokretači ovog projekta.

Srbija

CINS: Gradski sekretar iz slučaja „Stražar“ prećutao 130.000 evra, kola i oružje

Protiv sekretara u beogradskoj upravi i odbornika Srpske napredne stranke Nikole Kovačevića, kome je na aerodromu oduzeta slika Paje Jovanovića, već se vode postupci zbog neprijavljivanja imovine, otkriva CINS.Kovačević je u julu ove godine zaustavljen na aerodromu jer je pokušao bez prijavljivanja da unese sliku Paje Jovanovića "Stražar" i 15 hiljada evra.CINS: Funkcioneru SNS-a na aerodromu oduzeta slika Paje JovanovićaNakon pisanja CINS-a Kovačević se branio da je reč o još jednoj „lažnoj aferi“ preko koje se „napada vlast“.Međutim, Kovačević godinama ne izveštava potpuno i tačno o imovini i prihodima, pokazuje dokumentacija iz postupka kontrole Agencije za sprečavanje korupcije iz 2019. i 2020. godine.Tako nije prijavio 130 hiljada evra koje je, kako tvrdi, dobio 2016. godine od oca na poklon i iskoristio ih za kupovinu stana.Obustavljen tender za rekonstrukciju Muzeja grada Beograda Nije izvestio ni da je supruga 2018. prodala auto za 650.000 dinara (a u izveštaju o imovini i prihodima iz januara 2014. nije prijavio ni da poseduje auto).Agencija je, takođe, našla da se na njegovo ime vodi i neprijavljeno oružje – 18 pištolja i pušaka. Kovačević se pravdao da kao aktivni član nekoliko streljačkih udruženja i takmičar koristi oružje u sportske svrhe, ali da ona zapravo pripadaju klubu.Uvid koji je CINS imao u Kovačevićeve izveštaje o imovini i prihodima pokazuje da je ono što Agencija prikazuje na sajtu institucije – samo deo celokupnog „bogatstva“ ove porodice.Za 35 sekundi spota i vizuale Beograd daje skoro 42.000 evra Pored redovnih primanja od funkcija na kojima se nalazio, a na kojima nije prihodovao više od 155 hiljada dinara mesečno, Kovačević je trgovao kriptovalutama. Kupovao je i prodavao na berzi više vrsta kriptovaluta – bitkoine, litekoine i ripple.U toku kontrole Kovačević se izjasnio da je nenamerno pravio propuste u prijavama, te da se to više nikada neće ponoviti.„Razlog neprijavljivanja na vreme je moja loša praksa prijavljivanja svih promena početkom godine“, stoji u izjašnjenju.

Srbija

Ukupne premije osiguranja u Srbiji skočile preko osam odsto

Ukupna premija osiguranja u Srbiji u drugom kvartalu ove godine povećana je za 8,2% odsto u odnosu  na isti period prošle godine bila  i sada iznosi 60,4 milijardi dinara, navodi se u izveštaju za sektor osiguranja Narodne banke Srbije.Neživotna osiguranja su 78,3% ukupne premije i zabeležila su rast od 8,1%, a učešće životnih osiguranja je blago povećano zbog nešto većeg rasta premije.Bilansna suma sektora osiguranja u Srbiji uvećana je za 7,6% i iznosi 333,2 milijarde dinara, dok je kapital u drugom kvartalu iznosio 68,8 milijardi dinara što je uvećanje od 5,4%.

Srbija

Odbijene sve primedbe Građevinskog fakulteta na projekat beogradskog metroa

Građevinski fakultet u Beogradu poručio je da treba zaustaviti ishitrenu realizaciju projekta beogradskog metroa, ažurirati sve ulazne podatke i pristupiti izradi inoviranovog Generalnog projekta i Nacrta plana, u koji će biti uključene sve domaće relevantne naučne i stručne institucije. Javna sednica u vezi sa Nacrtom plana generalne regulacije šinskih sistema i prvom faze prve linije metro sistema, održana je u utorak u prostorijama Skupštine grada Beograda. Na sednici su učestovovali i predstavnici Građevinskog fakulteta, dekan Vladan Кuzmanović, profesor  Dejan Gavran i doc. dr Sanja Fric, sa Кatedre za puteve, železnice i aerodrome koji su izneli primedbe na trenutni plan razvoja metroa. Građevinski fakultet objavio je nedavno dokument sa nizom primedbi na trenutni plan razvoja beogradskog metroa.  Fakultet smatra da prva linija metroa mora povezati centar Novog Beograda sa centrom starog grada, kao i da u prvoj fazi moraju biti povezane tačke kao što su Prokop, Klinički centar, Vukov spomenik, Bulevar Kralja Aleksandra. Kuzmanović je na sednici naveo da je ključ problema nastao je još prilikom definisanja projektnog zadatka, odnosno ulaznih podataka za Smartplan, navodi se u saopštenju Građevinskog fakulteta. Metro možda i do Vidikovca i Ceraka; Prokop izostavljen zbog "nedovoljno istraživanja"Prema njegovim rečima, ulaznim parametrima za izradu Smartplana, Grad je zacrtao delove grada koje treba razvijati (Makiško polje, Hipodrom, Luka Beograd, Ada Huja, Blok 18 i Blok 26) i tako direktno predefinisao koridor prve linije metroa, uzimajući u obzir prognozirani broj potencijalnih stanovnika grada Beograda i prognozirani broj potencijalnih radnih mesta. "Zbog toga se firma "WSP" u Smartplanu ovim pitanjem suštinski nije ni bavila, već je trasu usvojila u skladu sa ulaznim podacima koje je Grad dostavio", naveo je Kuzmanović.On je naveo i da su netačni navodi da je francuska firma "Ežis reil"u Generalnom projektu potvrdila takvo rešenje, jer se ni oni nisu bavili validnošću ulaznih podataka.Predstavnici Građevinskog fakulteta na javnoj sednici su poručili da je, s obzirom na evidentna neslaganja i kontradiktornosti u ulaznim podacima za Nacrt plana, neophodno ažurirati Smartplan pre donošenja konačne odluke o razvoju metro sistema grada Beograda.Plan za metro „jedan od najkontroverznijih“ u decenijskom planiranju BeogradaDekan Građevinskog fakulteta istakao je i da Grad Beograd uopšte i nije nadležan za objekte poput metroa, odnosno da je prekršen član 133. Zakona o planiranju i izgradnji, po kome posao projektovanja i izgradnje metroa (već od nivoa Generalnog projekta sa prethodnom studijom opravdanosti) mora da vodi Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture."Ako sednete u progrešno projektovan metro, sve linije i stanice biće vam pogrešne", zaključio je Kuzmanović.U saopštenju se navodi da je zbog značaja projekta metroa za Grad Beograd i Srbiju, Građevinski fakultet sa primedbama upoznao i najviše državne organe. 

Srbija

Male pekare sve manje isplativ biznis

Male pekare u Srbiji bore se sa nedostatkom radne snage i konkurencijom koju im prave tržni centri, piše Infostud. Trendovi su se promenili, pa umesto majstora za burek i peciva, pekare sada zapošljavaju radnike koji peku smrznuto testo koje je slabijeg kvaliteta od onog koje je ručno mešano.Od januara do septembra poslodavci su putem Infostuda, kako se navodi, objavili ukupno 94 oglasa za pekara. Najmanja plata za pekara, u tom periodu, iznosila je 35.000 dinara, a najveća 120.000. Najveću platu u oglasu je navela jedna beogradska pekara u naselju Zvezdara."Početkom osamdesetih godina u Beogradu je bilo 27 malih pekara, danas nema više od deset. Otvaraju se pitare, sendvičare, poslastičarnice. Ugašena je tradicija samostalnih radnji, a je trend da se prilikom odlaska u velike trgovinske lance kupuju pekarski proizvodi, koji su daleko od onog kvaliteta kakav je nekada bio", kaže Zoran Grubanoski iz Unije pekara Srbije.Kompanija iz Hrvatske kupila 50 odsto udela u pekarskom lancu Hleb i kifle Prema njegovim rečima, trgovinski lanci prodaju smrznute proizvode ili poslusmrznute proizvode, dok klasične pekate sve prave ručno. Napominje da je razlika u kvalitetu velika, kao i da je pekarski zanat na izdisaju."Malo je školovanih pekara i ukoliko država nešto ne preduzme, uveren sam da ovaj zanat neće postojati za pet godina. Do 2010. godine ovaj posao je bio odličan, a od tada do danas je sve mučenje", ocenjuje Grubanoski.On kaže da zanatlije ne mogu da se takmiče sa velikim lancima kod kojih je sve automatizovano. Sa druge strane, sirovine su sve skuplje, a pekari ne mogu da povećaju cene.Manjak PDV-a pokrenuo akciju: Katanac Poreske za više stotina pekara "Naša pekara 'Kuvani đevrek' osnovana je 1959. godine, posao sam od oca preuzeo 1986. godine. Imao sam ideju da radimo još godinu dana, ali ovo više ne može da se izdrži, jer nema isplative računice i zato sam odlučio da zatvorim radnju i izdam lokal", kaže pekar iz Beograda Dragiša Filipović.Pored visokih cena dažbina i sirovina, prema njegovim rečima, pekari se suočavaju i sa ogromnim deficitom radne snage, jer im je teško da pronađu i prodavce za radnju."Manjak je i pravih buregdžija, koji mogu da zarade 1.000 evra i više od toga. Njih je malo, često se događa kako nekoliko pekara ima istog majstora za burek. To je veoma težak i naporan posao koji ne može svako da radi", naglašava Filipović.Pekari poručuju kako je hitno potrebna prava strategiju i upuštanje u borbu sa postojećim problemima.Udruženja pekara traže povećanje cene socijalnog hleba

Srbija

Metro možda i do Vidikovca i Ceraka; Prokop izostavljen zbog „nedovoljno istraživanja“

Predstavnik Udruženja građana "Po meri metro" Miloš Vučković rekao je za Novu ekonomiju da njihova primedba za račvanje trasa metroa ka Petlovom brdu, Vidikovcu i Ceraku (južni krak) nije još usvojena formalno, već je od strane obrađivača plana, odnosno Urbanističkog zavoda, dat predlog da se primedba usvoji. On je objasnio da je na javnoj sednici Komisije za planove Grada Beograda predloženo da se prihvati ta primedba, a da zapravo Komisija u narednim danima odlučuje da li će se primedba prihvatiti ili ne."Ne postoji pravilio, ali kada se to predloži od strane obrađivača plana uglavnom se prihvati, to još uvek nije činjenica, ali nadamo se da će biti", rekao je Vučković.Javna sednica u vezi sa Nacrtom plana generalne regulacije šinskih sistema i prvom faze prve linije metro sistema, održana je juče u prostorijama Skupštine grada Beograda.Vučković je rekao da južni krak neće biti odmah naveden i ucrtan u planu, već će se uneti u tekst tog plana da treba da se izvrši analiza valjanosti izgradnje tog kraka i detaljna istraživanja potreba građana na toj trasi. "Pre ili kasnije će grad raditi raditi istraživanja da vidi opravdanost izgradnje metroa na tom delu. Prva linija će se svakako graditi od Makiša do Mirijeva, dok je ovaj krak za neko buduće vreme", rekao je Vučković. Prva linija metroa će zaobići i Prokop i Klinički centarPlan za metro „jedan od najkontroverznijih“ u decenijskom planiranju BeogradaPredlog da prva linija metroa obuhvati Prokop i Klinički centar je odbijen, naveo je Vučković i dodao da je rečeno da je nemoguće da se nađu na prvoj trasi jer nije vršeno dovoljno istraživanja. Kako kaže Vučković, poručeno je da su u zoni Prokopa i Kliničkog centra potrebna dodatna geološka i urbanistička istraživanja. Udruženje "Po meri Metro" pokrenulo je u julu peticiju u kojoj, između ostalog, zahtevlo da trasa prve linije beogradskog metroa pokrije železničku stanicu Beograd Centar (Prokop) i Klinički centar Srbije (KCS).  U peticiji je bio i zahtev i da se krak prve metro linije izgradi od stanice Žarkovo u Trgovačkoj ulici ka Petlovom brdu, duž naselja Cerak, Cerak-Vinogradi, Vidikovac, Labudovo brdo i Petlovo brdo. I Građevinski fakultet Univreziteta u Beogradu (GRF) nedavno je objavio dokument sa nizom primedbi na trenutni plan razvoja beogradskog metroa u kojem se oštro protivi predloženom rešenju. Zamenik gradonačelnika Goran Vesić juče je naveo da će metro krenuti da se gradi u novembru, za manje od mesec dana.  

Srbija

Sindikat prosvetara: Nastavnicima treba plata od 96.000 dinara

Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije saopštila je da država visokoobrazovanim prosvetnim radnicima treba da omogući platu od 96.000 dinara, jer se prosveta suočava sa manjkom stručnih kadrova. Taj sindikat upozorava da su prosvetni i zdravstveni radnici sve vreme na idaru korona virusa."S obzirom da su zaposleni u obrazovanju, uz medicinske radnike, sve vreme na udaru virusa korona, ne čudi trenutna situacija u kojoj je u svakoj školi u Srbiji između 10 i 30 posto radnika van sistema zbog zaražavanja, izolacije ili samoizolacije", piše u saopštenju USPRS.Prema mišljenju predstavnika tog sindikata, oni se zalažu da odnos zarada 1:3 gde su minimalne plate za pomoćne radnike u prosveti i tetkice oko 32.000 dinara, a za administrativno osoblje 64.000 dinara. Koeficijent tri nosili bi svi ljudi koji su fakultetski obrazovani i rade u školama, pa bi njihova zarada bila 96.000 dinara."Ovom prilikom obaveštavamo javnost da je u školama skoro nemoguće naći stručne zamene. Jedan od razloga za to jeste i zarada zaposlenih, koja je ponovo ispod republičkog proseka za procentualno najobrazovaniju struku u našoj zemlji", dodaje se u saopštenju.Prosvetari bez nagrade zbog „pojačanog“ radnog vremenaProsvetari ponovo na protestu uoči nove školske godineSindikat prosvetara: Više od trećine nastavnika radi na određeno KADROVI KOJI NEDOSTAJUSindikat napominje da zapošljavanje u osnovnim i srednjim školama mladima ljudima nije privlačno. Pored kadrova koji već dugo nedostaju, matematičara, informatičara, fizičara, nastavnika stranih jezika, u našim školama trenutno nema ni dovoljno predavači za maternji jezik, kao i učitelji."Ovo bi trebalo da bude jasan signal pred usvajanje budžeta za prosvetu koji je i dalje na dnu evropske lestvice.Ukoliko Vlada Srbije nastavi da ignoriše zaposlene u školama i vrtićima, upozoravamo da će nedostatak kadrova trajno urušiti i kvalitet nastave i njeno nesmetano odvijanje", ocenjuje Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije.

Srbija

Zakon o interoperabilnosti harmonizuje železnice Srbije i EU

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture utvrdilo je Nacrt zakona o interoperabilnosti železničkog sistema. Cilj donošenja ovog zakona je dalje usklađivanja sa pravnim tekovinama Evropske unije. U Nacrtu se preciziraju uslovi za postizanje interoperabilnosti u okviru železničkog sistema unutar Evropske unije, kao i tehničke harmonizacije kako bi se uspostavio što efikasniji železnički saobraćaj.Na ovaj način ostvario bi se cilj o uspostavljanju Jedinstvene evropske železničke oblasti, navodi Ministarstvo.Ima li mašinovođe u vozuReforma srpske železnice: 55 km na satZakonom se uređuju uslovi koje treba da ispuni železnički sistem u Srbiji u cilju postizanja njegove interoperabilnosti putem definisanja optimalnog nivoa tehničke usklađenosti, olakšanja, poboljšanja i razvoja usluga železničkog prevoza.Ti uslovi se odnose na projektovanje, izgradnju, puštanje u rad, unapređenje, obnovu, eksploataciju i održavanje delova železničkog sistema, kao i na stručne kvalifikacije, zdravstvene i bezbednosne uslove koji se primenjuju na osoblje koje učestvuje u eksploataciji i održavanju železničkog sistema.Kako se navodi u obrazloženju, nacrtom zakona se otklanjaju i nedostaci teksta Zakona koji su tehničke prirode.

Srbija

NIS jedini zainteresovan za privatizaciju Petrohemije

NIS je jedini podneo prijavu na javnom pozivu za izbor strateškog investitora za Akcionarsko društvo za proizvodnju petrohemisjkih proizovda, sirovina i hemikalija HIP - Petrohemija Pančevo, saopštilo je Ministarstvo privrede.Ova institucija je 9. septembra pozvala sva zainteresovana domaća i strana pravna lica da učestvuju u postupku privatizacije modelom stateškog partnerstva dokapitalizacijom HIP - Petrohemije i podnesu svoje prijave za izbor strateškog investitora.Plata u Petrohemiji 35 hiljada dinara, radnici najavili štrajk Predmet javnog poziva bio je izbor strateškog investitora koji novčanom dokapitalizacijom Petrohemije od 150 miliona evra postaje vlasnik najviše 90 odsto udela.Komisija za sprovođenje modela stateškog partnerstva, imenovana od strane Vlade, u narednim danima će ocenjivati dostavljenu dokumentaciju i ponudu, na osnovu čega će dostaviti predlog daljih koraka Vladi na odlučivanje, piše u saopštenju Ministarstva privrede.Kompanija NIS već poseduje 21 odsto akcija HIP Petrohemije, dok je državno 75 odsto vlasništva. Kompanija Lukoil poseduje 3 odsto vlasništva, dok ostala dva akcionara imaju manje od jedan odsto vlasništva akcija.HIP Petrohemija je najveći proizvođač petrohemisjkih proizvoda u Srbiji.Od poplava će nas štititi i IT firma povezana s vlastima, ministarstvo uklanja dokumentaciju Tokom NATO bombardovanja 1999. godine, hlorna linija i VCM (vinil klorid monomera) postrojenje bili su onesposobljeni i obustavljena je proizvodnja VCM/PVC, a ukupan kapacitet HIPP kompleksa je umanjen za 40 odsto.Nakon 1999. godine, fabrika hlor-alkalne elektrolize je imala je vrlo ograničenu iskorišćenost i prestala je da radi, uništeno VCM postrojenje nije obnovljeno, a povezano PVC postrojenje je takođe prestalo da radi.Tokom 2004. godine HIP-Petrohemija je postala akcionarsko društvo kroz konverziju dugova u kapital. U julu 2010. godine vlasnička struktura promenjena je u korist glavnih poverilaca.Vlada Republike Srbije je 2013. godine donela Akcioni plan za okončanje restrukturiranja. Država je u decembru 2016. godine preuzela dugove Petrohemije prema NIS-u u iznosu od 13 milijardi dinara.Proces finansijskog restrukturiranja HIP-Petrohemija je uspešno završen u oktobru 2017. godine kroz delimičnu otplatu, otpis i konverziju obaveza u kapital, uz promenu vlasničke strukture, piše na sajtu Ministarstva privrede.

Srbija

Mirjana Berić, nova direktorka za poslovni razvoj u Mastercard: Fokusiraću se na sajber rizike

“Pozicija direktorke za poslovni razvoj daje novu inspiraciju jer pruža mnogo novih prilika za kreiranje i implementaciju važnih i inovativnih projekata”, kaže Mirjana Berić za Novu ekonomiju, koja je od 1. oktobra ove godine imenovana na poziciju direktorke za poslovni razvoj u kompaniji Mastercard, za tržišta Srbije i Crne Gore. Poseban akcenat, prema njenim rečima, biće kako unaprediti korisničko iskustvo i smanjiti sajber rizike.“Rad na uvođenju novih tehnologija zahteva konstantnu pažnju i posvećenost. I zato će pored daljeg razvoja mobilnih plaćanja na tržištu kao i unapređenja e-commerce rešenja, moj fokus biti na unapređenju korisničkog iskustva, kao i na rešenjima iz oblasti sajber bezbednosti i digitalnog identiteta. Veoma se radujem novim izazovima”, kaže ona.Mirjana Berić je deo Mastercard tima od 2017. godine, a pored iskustva na različitim pozicijama u okviru kompanije Mastercard, ima i 15 godina prethodnog iskustva u finansijskom sektoru, u oblasti kartičarstva i digitalnih tehnologija.  Kartice neće biti ukinuteŠehović (UBS): Bilo je pokušaja, ali ne i prevara tokom pandemije

Srbija

Carska bara prelazi u nadležnost Zrenjanina

Upravljanje specijalnim rezervatom prirode "Carska bara" poverava se na upravljanje Ustanovi "Rezervati prirode" iz Zrenjanina, piše u izmenama Uredbe o proglašenju ovog rezervata.Do sada je "Carskom barom" upravljalo Ribarsko gazdinstvo "Ečka" AD iz Lukinog sela.Osim rezervatom, AD "Ečka" upravljala je hotelom "Sibila" koji se nalazi na ulazu u rezervat.Građanski preokret zbog Linglonga tužio i Pokrajinski sekretarijat za urbanizam Pre pet godina, AD "Ečka" je, zbog teške finansijske situacije i neplaćenih računa za struju, ostala bez električne energije, preneo je tada Danas.Zrenjaninska inspekcija je tada izašla na teren na poziv radnika koji u tom trenutku nisu imali ni redovne zarade.Danas u tekstu piše da su Grad Zrenjanin i njegovo javno preduzeće "Rezervati prirode" odavno upozoravali da se Rezervatom "Carska bara" ne upravlja na odgovarajući način, zbog čega je i više puta zatraženo da brigu o ovom prostoru preuzmu Zrenjaninci.Na samo par kilometara od prirodnog rezervata kineska kompanija Linglong je od države dobila bespaltno zemljište za izgradnju fabriku automobilskih guma.Svetski fond za prirodu protiv divlje gradnje na Uvcu Građanski preokret iz Zrenjanina je zbog toga u julu ove godine podneo tužbu Upravnom  sudu protiv Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine. Ova organizacija traži poništavanje saglasnosti za studiju o proceni uticaja na životnu sredinu koju je taj sekretarijat dao kompaniji Linglong."Carska bara" zauzima površinu od oko 1.600 hektara, piše na sajtu Grada Zrenjanina.Na području Carske bare evidentirano je više od 200 ptičjih vrsta, među kojima su i prave retkosti – primerci ugroženih vrsta čaplji, kormorana, gnjuraca, pataka.... Močvarnu vegetaciju područja čine interesantne biljne vrste, danas retke i ugrožene, poput belog i žutog lokvanja ili močvarne orhideje, dok je prostor oko bare obrastao dugogodišnjim zasadima vrbe i topole. 

Srbija

Erste banka nastavlja sa prodajom fabrike vode u Zrenjaninu

Poverilac fabrike vode u Zrenjaninu, Erste banka, saopštila je kako je odustala od njenog stečaja jer je odlučila da nastavi sa njenom prodajom, prenosi list Danas. Prodaju fabrike će obaviti sudski izvršitej."S obzirom na očekivano trajanje stečaja doneta je odluka da se odustane od stečajnog postupka, jer je u interesu svih, a naročito stanovnika Zrenjanina, da se situacija što pre reši. Nadamo se da će se uskoro pojaviti kupac koji će fabriku staviti u funkciju i rešiti sedamnaestogodišnji problem vodosnabdevanja građana Zrenjanina", piše u odgovoru Jasne Uzelac Braunović iz Erste banke.Zrenjaninski Privredni sud je prošle nedelje, kako se dodaje, obustavio prethodni stečajni postupak koji je Erste banka pokrenula nad stečajnim dužnikom Fabrikom vode DOO Zrenjanin. Stečajni postupak je obustavljen na zahtev Erste banke, koja navodi kako je takva odluka u interesu svih građana Zrenjanina.Obustavljen prethodni stečajni postupak nad Fabrikom vode"U Ečkoj kod Zrenjanina planiraju se stanovi za 3.000 radnika iz Kine" Za Zrenjanince koji protestuju tražeći od gradskih vlasti ispravnu vodu, mala je uteha da će se sad tražiti novi vlasnik fabrike. Ko bi to bio nezahvalno je prognozirati, a interesovanje za kupovinu do sada je pokazala fabrika flaširane vode Minakva iz Novog Sada.Pravo pitanje je šta se dešava iza zatvorenih kapija ove fabrike. Neke detalje otkriva izveštaj njenog privremenog sečajnog upravnika, koji je utvrdio da redovno funkcionisanje postrojenja košta mesečno 18 miliona dinara a kada je fabrika van komercijalnog rada košta tri miliona dinara.Kako se dodaje, pojavila se i informacija da su fabriku noću posećivali zainteresovani kupci, bez prethodne najave i odobrenja, zbog čega je stečajni upravnik imao obavezu da to kontroliše. Privredni sud je naložio meru zabrane otuđivanja imovine i uništavanja dokumentacije ali je ta mera sada van snage.

Izdanja

Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.
Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.
Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.
Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.
Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.
Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.
Broj 117, Januar 2025.

Broj 117

Januar 2025.